Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Dodeljene stipendije Rotari kluba Kikinda za četvoro brucoša

Aleksandra Djuran March 21, 2026

Studenti prve godine Andrej Popović, Nikola Bunić, Pavle Gojković i Isidora Jakonić ovogodišnji su stipendisti Rotari kluba Kikinda. I ove godine rotarijanci su nastavili praksu da novčano pomognu mladim sugrađanima koji su ostvarili odlične uspehe u srednjoj školi i koji su upisali željene fakultete među prvima na listi.

Andrej Popović bio je đak generacije Osnovne škole „Đura Jakšić“ i Gimnazije „Dušan Vasiljev“, a poznat je po naučnom radu i značajnim priznanjima koje je ostvario iz astrofizike i matematike.

-Upisao sam Matematički fakultet u Beogradu, modul primenjena matematika, smer matematika. Položio sam sve ispite iz prvog semestra i prosek mi je 10. Ova godina je potpuno drugačija u odnosu na prethodne jer nemam takmičenja na koja treba da se fokusiram, nego sam sve svoje snage usmerio na učenje. Ovo je godina prilagođavanja, a već naredne godine planiram da napišem novi naučni rad sa mentorkom Milesom Srećković sa Elektrotehničkog fakulteta u kom ću obuhvatiti astrofiziku i matematiku – istakao je Popović i dodao da mu stipendija znači da i da mu je drago što je odbran na konkursu Rotari kluba.

Nikola Bunić završio je srednju Poljoprivrednu školu u Zrenjaninu, smer veterinarski tehničar kao nosilac „Vukove“ diplome.

-Brucoš sam na Veterinarskom fakultetu u Novom Sadu, smer veterinarska medicina. Bio sam drugi na listi na fakultetu i polako, ali sigurno ostvarujem svoj san. Stipendija će mi puno značiti jer svaka pomoć dobro dođe, pogotovo ako ste student – saznajemo od Bunića.

Pavle Gojković bio je đak generacije Tehničke škole „Mihajlo Pupin“, a i kao student veoma je uspešan.

-Student sam Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu na smeru softversko inženjerstvo i informacione tehnologije. Prvu godinu upisao sam na budžetu, a stipendija je odličan stimulans za dalji rad i napredak – dodao je Gojković.

Jedina dama je Isidora Jakonić, učenica generacije Ekonomsko – trgovinske škole u kojoj je završila smer ekonomski tehničar.

-Nastavila sam da izučavam ekonomiju. Studentkinja sam prve godine Ekonomskog fakulteta u Novom Sadu. Imala sam maksimalan broj poena na prijemnom ispitu, a uspela sam i da položim sve ispite iz prvog semestra. Hvala Rotari klubu što misli na nas, a stipendija je, za mene, obaveza da budem još bolja – otkrila nam je Jakonić.

Ugovore je uručio Marko Đurđulov,predsednik Rotari kluba Kikinda i vlasnik Zemljoradničke zadruge „Žitopromet“ koja stipendira jednog od studenata i to Nikolu Bunića s obzirom na to da je upisao fakultet koji je usko povezan sa poljoprivredom.

-Od svih koji su se prijavili, odabrali smo najbolje. Važno je da nisu samo dobri učenici i studenti, nego da se bave i drugim aktivnostima, da su svestrane ličnosti. Nadam se da će stipendija našeg kluba biti dodatni motiv da ovi uspešni mladi ljudi postanu još uspešniji. Poželeo sam im da se po završenom školovanju vrate u Kikindu i pomognu da rodni grad bude bolje mesto – kazao je Đurđulov.

Rotari klub već dvadesetak godina stipendira brucoše, a do sada je novčana pomoć izdvojena za njih stotinak.

A.Đ.

Bili smo na prvom ovogodišnjem vašaru u Bašaidu: Ovo se ne propušta

Aleksandra Djuran March 21, 2026

Prvi ovogodišnji robni vašar u Bašaidu okupio je veliki broj posetilaca i prodavaca. Moglo se naći sve od igle do lokomotive. Dostupna je bila roba široke potrošnje, voće, povrće, nameštaj, sitna živina, ogrev, sadnice, stvari za kuću, alati, radne mašine i još mnogo toga.

Prodavci, ali i kupci došli su iz čitavog severnog Banata. Među njima je bio i Rudolf Herceg iz Novog Kneževca koji je posetiocima ponudio unikate predmete od drveta.

-Tacne za predjela, meso ili kolače i stalci za cveće najviše se traže, tako da sam se potrudio da donesem pomenute predmete. Od materijala koristim drvo oraha, kajsije, breskve. Počeo sam pre dve godine da se bavim ovim poslom i od tada redovno dolazim na vašar u Bašaidu – istakao je Herceg.

Živko Dražić iz Kikinde hvalio je domaće kokoške koje je prodavao, kao i ukrasne kokankine.

-Ima interesovanja. Svi pitaju i za jedne i za druge koke. Oduvek su u mojoj kući. I moji roditelji su imali domaću živinu, a ja sam nastavio tu tradiciju. Ništa nema bolje od domaće supe – zaključio je Dražić.

Goran Radulović iz Zrenjanina imao je jedinstvenu ponudu- mnoštvo reprodukcija slika na platnu:

-Interesovanje kupaca je odlično. Osim raznovrsne ponude, cena, koja je povoljna, određuje koliko ću slika prodati. Različiti su ukusi tako da imam ikone, prirodu, konje, more i drugo. Dolazio sam i prethodnih godina i bio sam zadovoljan. Nadam se da će tako biti i ove. Nismo daleko, prvi komšiluk, tako da ću sigurno biti redovno na ovom vašaru.

Sugrađanka Dušica Mikalački u Bašaid je donela ručno rađen nakit, ali i ikebane sa cvećem od voska.

-Prvi put izlažem na ovom vašaru i nisam očekivala ovoliku gužvu. Nakit izrađujem epoksidne smole koja je savremeni je polimerni materijal. To je trenutno vrlo traženo i pravi je hit, posebno među mladima. Pored minđuša, lančića, privezaka, pravim i ukrasne tacne za posluženje hrane. One se izrađuju na drvenoj podlozi. Proizvodi su drugačiji, jače sijaju i imaju interesantan izgled i to je ono što privlači kupce. Cveće, ali i sveće raznih oblika pravim od voska i u njih se mogu dodati difuzeri da duže zadrže miris. Posao nije komplikovan, ni težak ukoliko ga radite sa voljom i ljubavlju – precizirala je Mikalački.

Vašar u Bašaidu, posle onog u Senti, najveći je u ovom delu Banatu i organizuje se svake druge nedelje u mesecu, sve do oktobra.

A.Đ.

Bazar u Kiki ritejl parku

Aleksandra Djuran March 21, 2026

Od 10 do 16 sati u Kiki ritejl parku biće održan prolećni bazar. Pod pokroviteljastvom Turističke organizacije grada predstaviće se lokalni proizvođači sa svojom ponudom.

Kristina Čipčić drugi put nagrađena „Zlatnim orlom“ koji dodeljuje Vazduhoplovni savez Srbije

Aleksandra Djuran March 21, 2026

Kristina Čipčić (24) iz Kikinde, članica ovdašnjeg Aero kluba, drugi put je nagrađena statuom „Zlatni orao“ koju dodeljuje Vazduhoplovni savez Srbije. Isto priznanje pripalo je i pilot paraglajderu Ivanu Pavlovu iz Novog Sada. Mlada sugrađanka, članica je seniorske reprezentacije Srbije u raketnom modelarstvu i osvojila je više prvih mesta na Evropskom prvenstvu. Upravo ovaj uspeh doveo je do toga da bude proglašena za najbolju sportistkinju u 2024. i 2025. godini.

– Nisam očekivala da ću dve godine zaredom biti nosilac vrednog priznanja. Ponosna sam na svoje uspehe za koje moram da se zahvalim svojoj porodici, ocu Vladimiru koji je takođe nosilac ovog priznanja, kao i bratu Miodragu koji je „Zlatnim orlom“ takođe nagrađen dva puta– istakla je Kristina Čipčić.

Mlada sugrađanka drugog „Zlatnog orla“ zaslužila je postignutim rezultatima. Osvojila je najvišu poziciju na kraju godine u raketnom modelarstvu, a bila je bolja i od kolega u vazduhoplovnom modelarstvu. Modelari odnosno takmičari izrađuju modele koji moraju da odgovaraju zakonima aerodinamike i astrofizike da bi bezbedno odleteli i spustili se na zemlju.

Interesantna je činjenica i da je Kristina, posle 30 godina, prva pripadnica lepšeg pola koja je uspela da dobije ovo značajno priznanje.

-Ovo je dodatni motiv da budem još bolja, da nastavim da pomeram granice, kako na domaćim tako i na inostranim takmičenjima – dodaje naša sagovornica.

Porodičnu tradiciju raketnog modelarstva započeli su otac i stric. Priključio se i Kristinin brat, te je i ona sama poželela da pođe njihovim stopama. Ovim sportom se bavi od 2014.

Brat Miodrag, otac Vladimir i pokojni stric Miodrag, od malih nogu naučili su je da zavoli ovaj sport i pružaju joj podršku. I sami su vrhunski raketni modelari, brat je takođe član reprezentacije Srbije, a otac je tim menadžer reprezentacije Srbije.

A.Đ.

Škola „Feješ Klara“ proslavila svoj dan: „Naša priča, jedna knjiga“

Aleksandra Djuran March 20, 2026

Osnovna škola „Feješ Klara“ prvog dana proleća obeležava svoj dan. Za 214. rođendan upriličena je priredba pod nazivom „Naša priča, jedna knjiga“ u Narodnom pozorištu za učenike, zaposlene, roditelje i prijatelje ustanove.

-Škola je osnovna davne 1812. godine i prvih godina rada nastava se realizovala u mnogobrojnim objektima u gradu – istakla je direktorica Hermina Čemere. – Davne 1893. godine se pristupilo izgradnji nove školske zgrade koje je završena nakon tri godine. Zbog svoje lepote i arhitektonske vrednosti zgrada je pod zaštitom države, a naša zgrada jedna je od dve najstarije obrazovne ustanove u gradu.

U priredbi, koju su osmislili nastavnici i učitelji, učestvovala je većina učenika od prvog do osmog razreda, a kako i priliči jedinoj školi sa nastavom na mađarskom jeziku, bila je dvojezična. Ovom prilikom dodeljene su pohvalnice najuspešnijim đacima koji su od 1. septembra bili uspešni na takmičenjima i konkursima.

-Želeli smo da ispričamo priču o detinjstvu, o prvim školskim danima, sve do razvoja deteta u tinejdžera, o prvim ljubavima. Akcenat je na zajedništvu, multikulturalnosti među generacijama. Ovo je bila prilika da naša publika čuje i vidi recitale, pesme, igre na srpskom, mađarskom, nemačkom i engleskom jeziku – navela je Hermina Čemere.

Ova godina je, ističe naša sagovornica, posebno značajna u školskoj istoriji.

-Nakon što je u prethodnom periodu objekat rekonstruisan spolja, nedavno je započela i kompletna rekonstrukcija unutrašnjosti zgrade. Radovi su od izuzetnog značaja za našu školu, jer ovako obimno ulaganje nismo imali više decenija unazad. Ni zaposleni ni učenici ne mogu da dočekaju završetak radova i da nastavu realizujemo u boljem i lepšem prostoru – precizirala je Čemere.

Dan škole obeležava se prvog dana proleća u znak sećanja na Feješ Klaru, studentkinju medicine i istaknutu članicu Narodnooslobodilačke borbe. Ubijena je 1943 u 22. godini života, tako da ova ustanova obeležava mladost, snovi i ljubav prema životu koji su prekinuti u trenu. Prvi dan proleća simbolizuje i mladost, lepotu i buđenje života. Škola ima 204 učenika.

A.Đ.

Ukinut Kulturno – sportski centar „Jezero“, osnovano Javno preduzeće za sport „Jezero“

Aleksandra Djuran March 20, 2026

Na 15. sednici Skupštine grada većinom glasova ukinut je Kulturno – sportski centar „Jezero“, a osnovano je Javno preduzeća za sport „Jezero“. Ovu odluku kritikovali su odbornici opozicije, a tačku na raspravu stavio je gradonačelnik Mladen Bogdan:

-Sa radnicima će biti potpisani novi ugovori, zaposleni će nastaviti da rade svoj posao i neće biti otpuštanja, kako insinuirate. Mi se borimo za bolje koeficijente i veće plate svih koji su radnici „Jezera“. Smatram da smo trebali i ranije da ukinemo ustanovu, a osnujemo Javno preduzeće upravo zbog brojnih benefita jer će funkcionisati lakše i drugačije, a radnici će imati bolji status. Mi nismo ti koji stavljaju katance i zatvaraju firme. Udara na gradski budžet neće biti jer se osniva novo javno preduzeće i neće biti rebalansa zbog toga. Rebalansa će biti, ali zbog 200 miliona dinara koji će uskoro biti uplaćeni od Uprave za kapitalna ulaganja za rekonstrukciju Osnovne škole „Feješ Klara“.

Na pitanje o rekonstrukciji „Jezera“ prvi čovek grada je rekao:

– Rekonstrukcija krova, koju je pokrenula lokalna samouprava, iznad zatvorenog bazena biće brzo završena nakon čega će biti u potpunosti funkcionalan i bezbedan za korišćenje. Nakon toga sešćemo svi zajedno i dogovoriti se o tome gde i kako treba uložiti sredstva dobijena od prodaje odmarališta u Prčnju. Kao što smo obećali taj novac biće utrošen kako bismo poboljšali sadržaje namenjene deci i omladini. Osim ovog i krajem godine potpisali smo ugovor sa Pokrajinskim sekretarijatom za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu o finansiranju izrade projektne dokumentacije za izgradnju novog zatvorenog i otvorenog bazena za koju je planirano da se radi u dve faze.

U obrazloženju stoji da je došlo do proširenja obima delatnosti Kulturno-sportskog centra„Jezero“ koje ustanova u postojećem pravnom obliku nije bila u mogućnosti da ispuni. Osnivanjem Javnog preduzeća za sport„Jezero“ poslovanje će biti racionalnije i ekonomičnije. Ciljevi osnivanja su razvoj i unapređenje sporta i kulture, okupljanja i svestrano i aktivno učestvovanje u sportu dece, omladine i odraslih, rekreacija dece i odraslih, sportsko obrazovanje, stvaranje materijalnih i stručnih uslova za omasovljenje i unapređenje sporta, obezbeđivanje namenskog i celishodnog korišćenja poslovnog prostora u javnoj svojini, kao i razvoj i unapređenje obavljanja delatnosti od opšteg interesa. Za vršioca dužnosti direktora imenovan je Dragan Pecarski, koji je i u KSC „Jezero“ bio na istoj funkciji.

Kako je v.d. direktoru Kulturnog centra Marku Markovljevu istekao mandat, na ovu funkciju imenovana je Dolores Nemet, diplomirani turizmolog, zaposlena u Turističkoj organizaciji grada.

Odbornici su većinom glasova podržali izmene i dopune Statuta PU „Dragoljub Udicki“ i Centra za socijalni rad, kao i odluke o organizaciji Gradske uprave, o glavnom urbanisti.

Glasano je i za pokretanje postupka izrade i donošenja „Plana razvoja kulture grada Kikinde za period od 2026. do 2029. godine i Akcionog plana za njegovo sprovođenje“.

A.Đ.

Za predsednika Skupštine izabran Dejan Pudar, za zamenicu gradonačelnika Biljana Kikić, a za članicu Gradskog veća Tamara Radlović

Aleksandra Djuran March 20, 2026

Sednicom Skupštine grada Kikinde predsedavala je Milica Tripinović Popov, kao najstarija odbornica s obzirom na to da je Dušan Popeskov, dosadašnji predsednik lokalnog parlamenta, podneo ostavku, a zamenica Gordana Trnić Iličić nije prisustvovala.

Na predlog gradonačelnika Mladena Bogdana na mesto zamenice gradonačelnika imenovana je Biljana Kikić, koja će kako je istekao predlagač doprineti razvoju grada. Ovu funkciju obavljao je Dejan Pudar, koji je podneo ostavku. Na mesto članice Gradskog veća za socijalnu politiku, pošto je Željko Radu, koji je bio na ovoj funkciji, podneo ostavku 22. decembra prošle godine, imenovana je Tamara Radlović, diplomirana pravnica. Nakon položene zakletve stupile su na funkciju.

Za novog predsednika Skupštine tajnim glasanjem izabran je Dejan Pudar kojeg su predložili odbornici vladajuće većine i koji je nakon polaganja zakletve preuzeo ovu funkciju i nastavio da vodi sednicu. Od 34 prisutnih odbornika za je glasalo 28.

Deo Kikinde u ponedeljak bez struje

Aleksandra Djuran March 20, 2026

Usled radova na električnoj mreži u ponedeljak, 23. marta, od 12 do 14 sati struje neće biti u ulicama Banatska, Vodice, Vikend zona prema Pristaništu i Banatskoj ka GP i ka Auto kući, put za Pristanište.

Ministarstvo privrede dodeljuje bespovratna sredstva za razvoj starih i umetničkih zanata i poslove domaće radinosti

Aleksandra Djuran March 20, 2026

Ministarstvo privrede raspisalo je javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava u okviru Programa podrške razvoju starih i umetničkih zanata i poslova domaće radinosti u 2026. za mikro i mala preduzeća, preduzetnike i zadruge, a za koji je opredeljeno ukupno 25 miliona dinara. Cilj programa je očuvanje tradicionalnih zanatskih veština, unapređenje proizvodnih kapaciteta i podsticanje razvoja preduzetništva u oblasti zanatstva, kao i jačanje konkurentnosti zanatskih delatnosti i doprinos očuvanju kulturnog nasleđa i tradicionalnih tehnika proizvodnje. Otvoren je do 9. aprila.

Kroz program se podržavaju privredni subjekti koji svojim radom doprinose očuvanju kulturnog nasleđa, razvoju lokalnih zajednica i turističke ponude Srbije. Pravo da se prijave za bespovratnih sredstava imaju pravna lica registrovana u Agenciji za privredne registre (APR). kao privredna društva ili zadruge, koja su razvrstana na mikro i mala pravna lica u skladu sa Zakonom o računovodstvu, kao i preduzetnici registrovani u APR-u.

Učesnik na javnom pozivu može podneti samo jednu prijavu. Oprema koja je predmet finansiranja mora biti namenjena za profesionalnu upotrebu prilikom izrade proizvoda i pružanja usluga u skladu sa delatnošću privrednog subjekta, kao i u skladu sa izdatim sertifikatom Ministarstva privrede.

Sredstva su namenjena i za finansiranje kupovine repromaterijala, odnosno sirovine i poluproizvoda koje treba preraditi ili doraditi do konačnog proizvoda, a koji mora da bude u skladu sa delatnošću privrednog subjekta, kao i za finansiranje troškova kupovine opreme ili repromaterijala na osnovu predračuna, ne starijeg od dana objavljivanja javnog poziva.U pozivu se precizira da se neće finansirati nabavka računarske ili druge opreme koja nije namenjena za profesionalnu upotrebu prilikom izrade konkretnih proizvoda u skladu sa sertifikatom i delatnošću privrednog subjekta.

Bespovratna sredstva se odobravaju u visini od 100 odsto nabavne vrednosti sa predračuna, uključujući PDV, i to od najmanje 80.000 dinara do najviše 300.000 dinara, a u slučaju kada je ukupna vrednost opreme koja se nabavlja viša od 300.000 dinara, korisnik preuzima obavezu da finansira razliku sopstvenim učešćem.

Povodom obeležavanja Ramazanskog bajrama, iz MUP-a apeluju na dodatnu odgovornost, strpljenje i opreznost

Aleksandra Djuran March 20, 2026

Tokom prethodnog dana na putevima u Republici Srbiji dogodila se 91 saobraćajna nezgoda u kojima je poginulo jedna i povređene 32 osobe. Tokom prethodnog dana na putevima koje pokriva Policijska uprava Kikinda dogodile su se dve saobraćajne nezgode u kojima su dva lica povređena.

Povodom obeležavanja Ramazanskog bajrama, Ministarstvo unutrašnjih poslova apeluje na sve učesnike u saobraćaju da pokažu dodatnu odgovornost, strpljenje i opreznost. Tokom prazničnih dana očekuje se pojačan intenzitet saobraćaja, naročito na prilazima verskim objektima i mestima okupljanja, zbog čega je od izuzetne važnosti da vozači poštuju ograničenja brzine, drže bezbedno odstojanje i izbegavaju rizična preticanja.

-Poštovanjem saobraćajnih propisa i međusobnim uvažavanjem doprinosimo bezbednosti svih učesnika u saobraćaju i sprečavanju neželjenih posledica. Ministarstvo unutrašnjih poslova svim pripadnicima islamske veroispovesti upućuje iskrene čestitke povodom Ramazanskog bajrama, uz želju da praznik provedu u miru, zdravlju i radosti, u krugu svojih najbližih – stoji u saopštenju MUP-a.