Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Načelnici okruga Banata i Bačke o problemima i njihovom rešavanju

Aleksandra Djuran January 26, 2025

U organizaciji Nebojše Jovanova, načelnika Severnobanatskog upravnog okruga, nedavno je u Kikindi održan sastanak sa načelnicima Južnobačkog, Severnobačkog, Zapadnobačkog i Srednjobanatskog upravnog okruga.

Na sastanku se razgovaralo o aktuelnostima u radu upravnih okruga, kao i o problemima koji su identifikovani kao zajednički za sve jedinice lokalnih samouprava u sastavu upravnih okruga. Ovom prilikom bilo je reči i o integraciji pisarnice u elektronsku pisarnicu, popunjenosti inspekcijskih službi, kao i svim drugim temama značajnim za rad okruga. Zaključeno je da se ovakvi sastanci održavaju i ubuduće a sve u cilju efikasnijeg rada.

Dizel za poljoprivrednike ostaje 179 dinara, odlučila Vlada Srbije

Aleksandra Djuran January 26, 2025

Visina cene dizela za poljoprivrednike ostaće 179 dinara, odlučila je Vlada Srbije, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o ograničenju visine cena derivata nafte, kojom se propisuje način utvrđivanja najviših maloprodajnih cena derivata nafte.

Kako navode, uredbom je predviđeno da će Naftna industrija Srbije (NIS) Novi Sad na svojim stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava, uz upotrebu kartica izdatih registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, staviti u promet derivat evrodizel po maksimalnoj maloprodajnoj ceni od 179 dinara po litru, utakanjem u pogonske rezervoare poljoprivrednih mašina i posude za transport derivata nafte u maksimalnoj količini do 100 litara po hektaru.

To se odnosi na površine upisane u Registru poljoprivrednih gazdinstava na dan stupanja na snagu ove uredbe i zasejane, odnosno zasađene površine obradivog poljoprivrednog zemljišta pod odgovarajućom biljnom kulturom do količina potrebnih za obradu, a najviše do 100 hektara.

„Napominjemo da se nova uredba od prethodne razlikuje po momentu koji se uzima kao presek stanja površina upisanih u Registar poljoprivrednih gazdinstava, odnosno umesto 1. aprila 2024. godine, presek stanja površina računaće se na dan stupanja na snagu ove uredbe, odnosno na dan 25. januar 2025. godine“, navodi se u saopštenju.

U Mesnoj zajednici Sajan: Menja se krov na vrtiću „Medenjak“

Aleksandra Djuran January 26, 2025

U Mesnoj zajednici Sajan najznačajnija investicija koja je počela krajem prošle godine je zamena krova na objektu vrtića „Medenjak“, kaže predsednik Saveta Zoltan Tot. U radove će biti uloženo 15 miliona dinara.

-Zgrada je izgrađena pre 30 godina, ima krov od lima koji je prokišnjavao i bio je u lošem stanju. Kako je neophodno zameniti i stolariju, okrečiti i srediti i same prostorije, važno je bilo da se započne od krova. Novi krov imaće hidro i termoizolaciju i doprineće energetskoj efikasnosti, a omogući će nam i da konkurišemo za sredstva za dalje uređenje – naveo je Tot.

Na zgradi DVD-a zamenjena je instalacija, dok su obavljene i manje sanacije na Domu kulture. Oko zgrade mesne zajednice, u parku, izbetonirane su staze, a napravljen je i plato za terasu koja će se izidati ove godine.Obnovljen je i prostor pošte, a uz pomoć Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine u Osnovnoj školi „Mora Karolj“ okrečene su pojedine prostorije.
Svake godine, početkom proleća, mesna zajednica i meštani organizuju akciju prikupljanja otpada na teritoriji Sajana. Učestvova je veliki broj dece i mladih koji su i na ovaj način naučili više o očuvanju životne sredine.

-Za 2025. godinu na raspolaganju imamo 10 miliona dinara što je više u odnosu na prošlu godinu. U planu je da se postavi video nadzor na zgradi mesne zajednice. Kamere će biti postavljene i na mostu preko kanala Dunav – Tisa – Dunav kako bi sprečili stvaranje divljih deponija. Uz pomoć video sistema uspećemo da sprečimo da neodgovorni bacaju otpad. Cilj nam je i da uredimo deponiju, groblje i atmosferske kanale. Neophodna je i revitalizacija u ulicama Hunjadi Janoša i Kraljevića Marka. Ovde nema asfalta nego je podloga lomljeni crep. Želja nam je i da zamenimo kotlove u Domu kulture. Od dva stara kotla jedan je delimično, a drugi nije u funkciji i planiramo da ih zamenimo novim na gas. Isto tako konkurisaćemo u Pokrajini za sredstva za uređenje atarskih puteva jer se znatan broj naših meštana bavi poljoprivredom – saznajemo od Zoltana Tota.

Među najznačajnijim manifestacijama u Sajanu su „Uskršnje narodne igre“, koje se ove godine organizuju 30. put, „Severnobanatske žetelačke svečanosti“ i međunarodno nadmetanje u kuvanju koje organizuje „Kolping društvo Srbija“.

A.Đ.

Druge večeri „Melodianuma“ nastupili horovi iz Skoplja, Bratislave, Kragujevca i domaćini „Atendite”

Aleksandra Djuran January 25, 2025

Drugo veče petog Međunoradnog festivala horova „Melodianum“ nastupili su gradski dečiji hor Kulturnog centra u Zrenjaninu, Akademski hor „Mirče Acev“ iz Skoplja, zatim gošće iz Slovačke, Hor devojčica „Young Voices” iz Bratislave, Muška vokalna grupa „Kanon“ iz Kragujevca, i domaćini, hor Kulturnog centra Kikinda „Atendite”.

Pored mnogobrojne publike koncertnoj večeri je prisustvovala i Marijana Mirkov, članica Gradskog veća.

-Festival horske muzike je još jedan dokaz da lokalna samouprava puno ulaže u kulturu. „Melodianum“ svake godine raste i razvija se i za mene je on praznik duše. Koz njehga slavimo muziku, umetnost i zajedništvo. Svi učesnici, iako su iz različtih zemalja, govore istim, horskim jezikom – navela je Marijana Mirkov.

Učestvuju horovi iz naše zemlje i iz Makedonije, Slovačke i Rumunije. Prve večeri nastupili su „Vračarski solisti“ iz Beograda otvorili su „Melodianum“, potom su se publici predstavili i članovi i Gradskog hora iz Bečeja, šabačkog „Prvog pevačkog društva 1905“ i hor Zapadnog univerziteta iz Temišvara. Sutra u 18 sati u Hramu Svetih Kozme i Damjana je koncert novobeogradskog Omladinskog hora Crkve Svetog Vasilija Ostroškog.

A.Đ.

Obeležen Dan mađarske kulture uz recital i pesme

Aleksandra Djuran January 25, 2025

Dan mađarske kulture obeležen je u Kulturno umetničkom društvu „Eđšeg“. Praznik se obeležava od 1989. godine, a povod je pomen na dan kada je pesnik Ferenc Kelčei 1823. završio rukopis kompozicije „Himna“, koja je kasnije postala nacionalna himna.

-Ova pesma je kamen temeljac koji govori o nama i našoj istoriji – istakao je Šandor Kiralj, reditelj. – „Himna“ je pesma koja govori o prošlosti i daje putokaze za sadašnjost i budućnost. Deo kulture smo nasledili i moramo je negovati, sačuvati i prenositi mladima. Sa druge strane i mi moramo da stvaramo kulturu jer će tako biti bogatija. Svi mi, koji živimo na ovo prostoru, imamo sreću jer smo deo multinacionalne i multikulturne sredine.

U prigodnom programu učestvovali su đaci Osnovne škole „Feješ Klara“ i glumci amateri iz „Eđšega“.

Značajan datum se obeležava kako u Mađarskoj, tako i u mađarskim zajednicama van matične zemlje. Zasluga Ferenca Kelčeija jeste u tome što je napisao stihove koji su pomirili rimokatolike i protestante u Mađarskoj, koji su pre 1823. godine imali zasebne himne.

A.Đ.

U Centru za stručno usavršavanje: Skup o primeni SPIRI informacionog sistema

Aleksandra Djuran January 25, 2025

U Centru za stručno usavršavanje organizovan je skup o primeni Sistema za pripremu, izvršenje, računovodstvo i izveštavanje. SPIRI je informacioni sistem koji na jedinstven način podržava sve aktivnosti Ministarstva finansija i Uprave za trezor u vezi sa budžetom Republike Srbije, čime se pojednostavljuje način rada korisnika i omogućava efikasniji način upravljanja sistemom javnih finansija.

-Ovaj sistem značajan je za sve lokalne samouprave koje obavljaju finansijske transfere ka školama i, pre svega, odnosi se na uvođenje programskog budžeta u odnosu na raniji, linijski. Programske aktivnosti su važne i uvođenjem SPIRI sistema samo knjiženje i planiranje zasnovano je upravo na programskim aktivnostima – rekao je ovom prilikom Dejan Simonovića iz sektora za finansije Ministarstva prosvete. – Osnova uspešnog primenjivanja sistema zasnovana je na dobrom planiranju.

U sistem su uključeni direktni korisnici budžetskih sredstava Republike Srbije, kao i indirektni korisnici: Ministarstva kulture, Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, pravosudni organi, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva sporta, Ministarstva privrede, Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva prosvete.

Pripremni period trajaće do 30. juna 2025. godine, kako bi od 1. jula 2025. godine počela njegova primena.

A.Đ.

JP „Autoprevoz“ ima ambiciozne ciljeve: Plan kupovina još pet autobusa

Aleksandra Djuran January 25, 2025

U Javnom preduzeću „Autoprevoz“ zadovoljni su kako su završili proteklu, 2024. godinu. Kako ističe direktor Dragan Knežević, bilo je teško s obzirom na makroekonomsku nestabilnost. Prioritet u tekućoj godini biće nastavak investiranja u vozni park.

-U protekle dve godine kupili smo devet autobusa, a da bismo privukli nove poslove, prvenstveno u turizmu, neophodno nam je još vozila. Turističke agencije neće da razgovaraju sa firmama koje im nude autobuse starije od deset godina i na nama je da učinimo sve da ne propustimo razvojnu šansu vezanu za vožnju na daljim destinacijama. Planom poslovanja predviđena je kupovina minimalno pet autobusa za šta je opredeljeno 400.000 evra. Reč je o vozilima visoke turističke klase, a do kraja nedelje dolazi nam i prva agencija sa kojom očekujemo da potpišemo ugovor da tokom čitave sezone prevozimo putnike do Grčke. Kako je tržište zapadne Evrope nestabilno, još uvek ispitujemo situaciju i tek pošto prikupimo sve podatke raspisaćemo tender – dodaje naš sagovornik.

Najpre je u oktobru 2022. godine kupljeno pet „Manovih“ autobusa visokog turizma. Od tog broja četiri imaju treću osovinu koja daje udobnost putniku i svi oni su 2011. i 2012. godište sa jako malo pređenih kilometara. Sada se došlo do toga da se oko 80 odsto učenika koji idu na ekskurzije vozi „Autoprevozom“. Prošle godine konkurenti kikindskog javnog prevozničkog preduzeća beogradska „Lasta“, vršački „Stup“ prestale su sa radom. Deo firmi, posle restrukturiranja, polako izlaze iz linijskog prevoza poput „Bečej prevoza“ i zrenjaninski „Net busa“. Kikinda gravitira ka ovim autobuskim stanicama i prošle godine pojavio se ozbiljan problem sa dodatnim autobusima.

-Mi smo isključivo kikindski prevoznik i naš interes je da prevozimo naše meštane do Beograda, Novog Sada i Subotice. Dešavalo se da dođemo do Bečeja gde nas na stajalištu dočeka 40 ljudi, a ranije ih je bilo četiri ili pet. Kolegama iz Bečeja linijski prevoz nije isplativ jer isključivo rade ugovorene prevoze, a slična je situacija sa Zrenjaninom. Moj stav je da nijedan putnik, posebno dete, neće ostati bez mesta kada krene za Beograd ili Novi Sad. Problem nastaje kada deca krenu iz pomenutih gradova ka Kikindi. Putnici iz Bečeja i Zrenjanina pokupuju karte pre naše dece i zauzmu im mesta. Niko od nas ne može da zna koliko ima prodatih karata za Kikindu, jer te informacije nisu dostupne. Stoga smo tražili sastanak sa kolegama iz Bečeja i Zrenjanina kako bi se informisali koje linije voze kako bismo organizovali vozila u špicevima. Udar na „Autoprevoz“ je velik i trudimo se da rešimo ovu situaciju. Nadležno Ministarstvo pojačaće kontrolu da li se i koje linije voze – pojasnio je Dragan Knežević.

Firma koja postoji od 1946. godine još uvek nema svoju radionicu. Dugo godina ona se nalazila u nekadašnjoj „Špediciji“, a sada je u zakupu u „Graditelju“.

-Naš cilj je da se konačno „skućimo“. Postoje dva adekvatna objekata u nekadašnjoj kasarni. Jedan bi služio kao garaža bio bi isključivo za popravke. Ideja je da sve autobuse izmestimo u kasarnu i da na autobuskoj stanici bude samo koliko mu treba da pokupi putnike ili ih doveze. Drugi prostor iskoristili bi za perionicu, a struju koje nema, rešili bi sa izgradnjom mini solarne elektrane. U planu je i da saniramo plato na samoj stanici i da na mestima gde su parkirani autobusi budu peroni za polaske za međugradsku vožnju – naveo je Knežević.

Dugoročan plan je kupovina autobusa na metan. Problem je što u Kikindi nema gde da se toči ovaj gas.

-Razgovarali smo sa lokalnom samoupravom i intenzivnom tražimo investitora koji će uložiti sredstava u stanicu na metan. Računamo da ćemo u 2026. godini moći da kupimo 10 autobusa na metan čime bi značajno uštedeli na gorivu jer je metan stotinak dinara jeftiniji od dizela kog trošimo oko 50.000 litara mesečno. Tu je i ekološki efekat jer ćemo značajno smanjiti emisiju CO2 gasova, čemu se teži u čitavom svetu – zaključio je direktor JP „Autoprevoz“.

JP „Autoprevoz“ na platnom spisku ima 114 radnika. Ova firma ima 35 autobusa i više mini buseva.

A.Đ.

Počeo peti Međunarodni festival horova „Melodianum“: Nastupa deset horova iz četiri zemlje

Aleksandra Djuran January 24, 2025

Međunarodni festival horova „Melodianum“ počeo je večeras u svečanoj sali Narodnog muzeja. Na petom festivalu u organizaciji Kulturnog centra u Kikindi i pod pokroviteljstvom lokalne samouprave i Pokrajinskog sekretarijata za za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i „Vojvodina uživo“ učestvuju horovi iz naše zemlje i iz Makedonije, Slovačke i Rumunije.

„Vračarski solisti“ iz Beograda otvorili su „Melodianum“, potom su se publici predstavili i članovi i Gradskog hora iz Bečeja, šabačkog „Prvog pevačkog društva 1905“ i hor Zapadnog univerziteta iz Temišvara. Prvi put u Kikindi je ženski omladinski hor iz Slovačke.

-Videli smo znamenitosti Kikinde i mogu samo da konstatujem da je grad divan sa puno lokalne istorije. Sa nama je došlo 28 članova hora i predstavili smo se slovačkim nacionalnim kompozitorima, narodnim slovačkim pesmama, a pevali smo i numere kompozitora 20. veka. Otpevali smo i dela koja su napisali moje prijateljice Ana Kurekova i Marija Jašurdova, koja je napisala i slovački balet – saznali smo od Zuzane Birbakove, dirigentkinje iz Slovačke.

Univerzitetski hor „Mirče Acev“ iz Skoplja bio je apsolutni pobednik prvog „Melodianuma“.

-Sada smo tu i predstavili smo se uživo kikindskoj publici koja odlično poznaje horsku muziku – navela je Jasmina Georgevska Karo, dirigentkinja hora iz Makedonije. – Grad je divan, a naši domaćini su izuzetno gostoprimljivi. Prošle godine proslavili smo jubilej, 80 godina postojanja i rada. Izveli smo raznovrsni program od ozbiljne do popularne muzike pop rok
Odabir učesnika pripao je stručnom žiriju na čelu sa dr Biljanom Jeremić, dirigentkinjom hora „Atendite“.

-Horovi koji nastupaju, svako u svojim kategorijama: mešoviti, kamerni, ženski, muški, dečiji su najbolji su u okruženju. Prateći njihova dostignuća i nagrade koje su osvajali na takmičenjima na kojima su učestvovali, bili su kriterijumi za nastup u Kikindi. Dirigenti su imali slobodu da odaberu numere kojima će se predstaviti na „Melodianumu“ i zaista je veliko zadovoljstvo ugostiti sve ove vrsne horove koji će, sigurna sam, sugrađanima prirediti uživanje u muzici – dodala je dr Jeremić.

Nastupi će biti upriličeni i u subotu i nedelju od 18 sati, u sali Narodnog muzeja odnosno u Hramu Svetih Kozme i Damjana.

-Festival „Melodianum“ počeo je kada je sve stalo, što nas čini drugačijim od ostalih. Prve dve godine bio je onlajn, a ovo je treći put da imamo uživo nastupe. Koncept se vremenom menjao. Kada je bio onlajn bio je takmičarskog karaktera, a sada je revijalnog i svi koji su učesnici su i pobednici odnosno svi su nosioci zlatne plakete. Ove godine učestvuje deset horova i svaki je poseban na svoj način. Drago nam je što svake godine rastemo i nadamo se da ćemo i narednih godina ugostiti mnoštvo odličnih horova – rekao je v.d. direktor Kulturnog centra Marko Markovljev.

Drugog dana nastupaju Gradski dečiji hor Kulturnog centra u Zrenjaninu, Akademski hor „Mirče Acev“ iz Skoplja, zatim gošće iz Slovačke, Hor devojčica „Young Voices” iz Bratislave, Muška vokalna grupa „Kanon“ iz Kragujevca, i, na kraju večeri – domaćini, Hor Kulturnog centra Kikinda „Atendite” Trećeg dana je koncert novobeogradskog Omladinskog hora Crkve Svetog Vasilija Ostroškog.

A.Đ.

Kikinda radi, nije i neće stati

Aleksandra Djuran January 24, 2025

Kikinda nije stala ovog 24. januara – Kikinda radi, poručio je za skupštinskom govornicom gradonačelnik Mladen Bogdan na 7. sednici Skupštine grada koja je održana bez prisustva odbornika opozicije.

-Odsustvo opozicije je još jedna slika i prilika svega što vidimo ovih dana, a to je licemerje, idemo da obustavimo, idemo da stanemo, idemo da štrajkujemo. Sve što smo radili i radimo, govorili smo i govorimo sve smo ispunili. Kikinda se, uprkos problemima, razvija i raste i na nama je da se zajedno postaramo da tako bude i u budućnosti. Svi mi, došli smo na svoja radna mesta, jer hoćemo da radimo i da se borimo za našu Kikindu. Nećemo stati, niti ustuknuti pred onima koji žele da sve stane. Nastavićemo da radimo, imamo još puno posla i niko nas neće zaustaviti u našim težnjama da ostvarimo sve zacrtano za lepšu, bolju i uspešniju Kikindu – istakao je gradonačelnik Bogdan.

Odbornik Nikola Lukač postavio je pitanje:

-Da li Skupština može da donese odluku da odbornici koji su odbili da dođu na zakazanu sednicu ostanu bez odborničkog dodatka jer svesno ne dolaze i ne žele da rade? Znamo da Srbija ne sme da stane, da mora da se radi i gradi – pitao je Lukač.

I predsednik Skupštine grada Dušan Popeskov zahvalio je prisutnim odbornicima što su uvek na raspolaganju građanima i što im je primarno da rade.

Sednica je imala samo jednu tačku dnevnog reda jer je Sportski centar „Jezero“ dostavio zahtev za pribavljanje saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Statuta. Statutom Kulturno – sportskog centra „Jezero“ regulisani su firma i sedište, delatnost, organi upravljanja, zastupanje i predstavljanje, planiranje rada i razvoja, sredstva za obavljanje delatnosti i druga pitanja značajna za rad i obavljanje delatnosti.

-Naša ustanova ne bavi se samo sportskom, nego i kulturnom delatnošću. U centru se organizuju razne muzičke i ostale manifestacije. Ovom odlukom „Jezero“ i zvanično prelazi u ustanovu kulture. Zaposlenima će se obračunavati zarade prema koeficijentima koji važe u ustanovama kulture jer u suprotnom bi veliki deo zaposlenih imao minimalnu platu, pa čak i ispod – pojasnio je v.d. direktor Marko Rakin.

Delatnosti „Jezera“, u skladu sa novim Statutom je izvođačka umetnost, rad umetničkih ustanova, delatnost sportskih objekata, delatnost fitnes klubova, stale sportske delatnosti, potom delatnost zabavnih i tematskih parkova, ostale zabavne i rekreativne delatnosti, iznajmljivanje vlastitih ili iznajmljenih nekretnina i upravljanje njima, odmarališta i slični objekti za kraći boravak, delatnosti restorana i pokretnih ugostiteljskih objekta, ketering, ostale usluge pripremanja i posluživanja hrane, usluge pripremanja i posluživanja pića.

A.Đ.

Povratne karte JP „Autoprevoz“ mogu da kupe samo putnici kojima je krajnja destinacija Kikinda

Aleksandra Djuran January 23, 2025

Kako bi Kikinđani imali prioritet JP „Autoprevoz“ ukinuo je mogućnost kupovine povratnih karata u Bečeju, Zrenjaninu, Melencima, odnosno mestima između Kikinde i Novog Sada i Kikinde i Beograda.

-Povratnu kartu mogu da kupe oni kojima je krajnja destinacija Kikinda. Imali smo puno reklamacija putnika iz našeg grada koji nisu mogli da uđu u autobus koji su popunili putnici iz među mesta jer prevoznici iz ovih lokalnih samouprava sve manje voze linijski prevoz. Naša deca koja iz Bašaida putuju u Zrenjanin ili druga mesta na školovanje plaćaju povratnu kartu podeljeno sa dva tako da nemaju roditelji teret – istakao je direktor JP „Autoprevoz“ Dragan Knežević.

Kikindski prevoznik ima i novu rutu do Beograda. Naime, kada je otvorena nova autobuska stanica u glavnog gradu dobijena su uputstva od Gradske uprave Beograda kojom rutom se ide i gde mogu da se primaju putnici. Nova ruta podrazumeva prelazak preko mosta „Mihajlo Pupin“, a ne preko Ovče, Borče, Krnjače, Pančevačkog mosta, kako je to do sada bilo.

-Prvo stajalište nam je kod Besnog Foka i mi smo svesni da nova ruta ne odgovara mnogim studentima iz Kikinde koji se nalaze u takozvanom Studenjaku i koje smo kupili u blizini doma, s obzirom na to da im treba oko sat vremena gradskim prevozom do glavne autobuske stanice. Pitali smo nadležne u Beogradu da nam vrate staru rutu, međutim, dobili smo odgovor da moramo da idemo izmenjenom rutom – kazao je Dragan Knežević i napomenuo da će na sajtu objaviti rutu kroz Beograd i gde autobusi mogu da stanu i pokupe putnike.

U maju prošle godine, cene karata uvećane su za 10 procenata. Pre toga one šest godina nisu menjane. Nove cene goriva objavljuju se svakog petka, ali „Autoprevoz“ je stava da to ne treba da putnici da plaćaju. U ovoj godini ne planiraju se povećanja.

A.Đ.