У великом стилу Јевто Јарчевић предводио је као шеф струке ОФК Кикинду и вратио ју експресно у друштво српсколигаша, а онда је и дефинитивно, како тврди, тренерску клупу заменио још стреснијим послом.
– Честитке ОФК Кикинди, зимује на трећем месту српсколигашке „Војводине”. Нека они који се разумеју у фудбал суде, ко је ударио темеље, увео радну етику и развио и ојачао карактер екипе с 14 бонуса… Начин на који смо освојили пехар спада у ред историјских, без иједне мрље. Титула је то о којој ће се дуго причати! Нисмо били баш под морањем да освојимо наслов, али ја признајем само прво место. Подметали су нам клипове, није било идеално ни у интерним релацијама, али имао сам довољно искуства да препознам и изборим се и с тим потешкоћама – прича Јарчевић.
Било је, ипак, тренерских понуда.
– Преломио сам, а немам ни времена нити мотива. Много сам уложио у менаџерски посао, који је све само није лак. Путује се, ради и потребно је брдо стрпљења. Тржиште Румуније примарно ми је, а од лета активније ћу радити Пољску и, преко Хрвата из Цириха Јосипа Вукоје, Швајцарску. Играчи из Африке у првом су ми плану, брзинске и моторичне карактеристике сјајне су им, а имам и добрих веза у том делу света.
На управо завршеном Афричком купу нација, Јарчевић је имао двојицу играча у репрезентацији Екваторијалне Гвинеје.
– Емилио Нсуе капитен је и легенда те земље. Има 34 године и с пет голова био је први стрелац турнира. Играо је у Шпанији, Енглеској, Кипру и када је изразио жељу да одигра шест месеци на бившем југо-простору, довео сам га у Босну и Херцеговину, у Тузла Сити. Када заврши каријеру он ће ми бити главни сарадник за подручје Шпаније и Африке. Давао је голове Реалу и Барселони и он је божанство у Екваторијалној Гвинеји. Други играч кога заступам је Естебан Орозко, има 26 година и већ 30 наступа за репрезентацију. Он игра у Румунији, успели смо да га из четврте лиге Шпаније доведемо на главну сцену наших источних суседа. План је да за 18 месеци оде међу арапски свет или даље у Азији. Њега ми је препоручио Нсуе, а ускоро ћемо водити бригу о још једном репрезентативцу те земље.
Посао агента у фудбалу захтева велика одрицања и челичне живце.
– Последњи пут био сам у румунској Крајови, Универзитатја је велики клуб, а тамо сам водио репрезентативног голмана Црне Горе у селекцији до 17 година. Вук Драговић имао је пробни период, оставио је сјајан утисак. Но, за Орозка платили смо тренинг компензацију па није баш све тако бајно ни у овом послу као што са стране неупућенима изгледа.
Вратимо се нашем фудбалу…
– Пратио сам уживо све екипе из овога дела Баната, када сам имао времена. Највише ОФК Кикинду и зрењанински Раднички. Бодовно, ОФК Кикинда најпријатније је изненађење, струка вуче екипу, као што је било и у четвртом рангу, и зато све похвале тренеру Шпоњи! Такође, Јелена Пантелић суво је злато у области маркетинга, међутим постоји вакуум између самог врха клуба и струке, то мора да се превазиђе да би клуб био још јачи. Да ме неко не схвати погрешно, појединци могу мирно спавати, јер мене функција у клубу не занима, али да треба нових људи, то свакако сматрам. Рецимо, Мирослав Ђенић сјајан је спортски радник, у претешким условима правио је резултате. Волео бих га зато видети у неком стабилном и уређеном систему, какав је створио, на пример, Миленко Јованов у ОФК Кикинди.
О правилу младих, бонус играча, Јарчевић каже да није донело доброга.
– Највећи потенцијал у Банату има Милош Маљукан из Радничког. Био је годинама у систему младих селекција Србије. Има моторику, радну етику, технику, завршни пас и игра унапред. Способан је да постиже голове с обе ноге, а и главом, не занемарује дефанзиву и може да игра високи пресинг у јаком ритму. Он ће сигурно играти озбиљан фудбал у будућности, прототип је модерне осмице, а може да игра и на позицији 10 и да буде креатор – закључује Јарчевић.
Д. П.
НСУЕ:
– Јевто је фудбалски геније. Када је радио анализу неких играча из моје репрезентације, остао сам затечен колико је био детаљан и тачан. Тренирали су ме у Енглеској и Шпанији тренери топ нивоа, смем да кажем да по знању може бити с њима у равни. Уверавам га да се бави тренерским послом но изабрао је други пут и ту ће такође бити сјајан.
ОРОЗКО:
– Јако ми је важно да имам агента који ми верује, а често добијам критике и анализе где иде у детаље. Имам простора да будем бољи, зато критике увек прихватам као добронамерне, јер је Јевто перфекционист и жели ми добро.
Како припреме одмичу, шеф струке ОФК Кикинде Владимир Шпоња има све више разлога за задовољство. Први стручњак севернобанатског српсколигаша вели да је интезитет тренинга подигнуо на висок ниво.
– Ово је вредна спона између спорта и екологије, а битно је и да се деца друже. Ми смо ту да их подржимо и упутимо да науче да воде рачуна о здравом начину живота – рекао је Пецарски.
Надовезаo се Филип Комарица, директор Спортских игара младих Дунав осигурања:
Светлана Мирчић Вукобрат, из реда школских организатора, закључила је:
Марио Бањаш у конкуренцији млађих кадета поделио је треће место, исти пласман имао је и као члан дубла, а бронза је припала и сениору Жарку Ђурђеву, такође у пару. До четвртфинала стигли су још: јуниор Тешин, јуниорски дубл Бањаш-Тешин и женски кадетски пар Терзић-Киурски.
– Када смо подвукли црту, задовољни смо, јер конкуренција Беочину, у свим узсрастима, ове године била је изузетна – каже Ненад Ђукић, из управе СТК Галадска.
