Dejan Panić

Rade Medić, trener Ruskoselaca. Opstanak i dalje prioritet

Са скромним амбицијама стартовала је рускоселска Црвена звезда у новој сезони војвођанског фудбалског „Истока”, а на половини трке, испоставило се, најпријатније је изненађење. Рускоселци су одмах иза три неприкосновене екипе: ОФК Кикинде, новокозарачке Слободе и карађорђевачког Јединства.

– Нисмо имали било какву врсту оптерећења чак штавише, циљ нам је био само опстанак, али ето освојили смо 28 бодова далеко преко плана, осам мање од лидера Кикинђана које смо јесенас иначе и једини у лиги победили. Нема, међутим, и поред одличне јесени промене у нашим размишљањима. И даље нам је приоритет опстанак у лиги, по могућству што пре – истиче тренер Раде Медић.

Прво окупљање заказао је Медић за недељу, 22. јануара.

– Засад немамо нових имена, избор је сужен, а видећемо ко ће нас напустити, неколико играча најавило је сигуран одлазак. Заказали смо три провере, против: наковачког Полета, зрењанинског Радничког и великоселске Козаре, а тражимо још једног ривала у предстојећем зимском припремном периоду – каже Медић.

Nastavljena ženska kuglaška Superliga. Sigurna korak Kike

Женски куглашки колектив, тим Кике 0230, први је новој календарској години од свих кикиндских клубова кренуо у борбе за бодове – и био успешан. Трећепласиране Кикинђанке, као домаће у новобечејској куглани, савладале су до овога кола петопласирани новосадски Раднички, резултатом 5:3 (3.288:3.215). На тај начин стигла је Кика до осме победе у сезони, а био је ово меч 11. кола, први у 2023. години односно други у другом кругу надметања у нашем јачем рангу. Наступ капитенке Кике 0230, Наде Команов био је упитан, готово до пред почетак утакмице, због здравствених потешкоћа које су је данас опхрвале.

– Прописно су нас Новосађанке намучиле, било је неизвесно до самог краја, одлучили су детаљи, на срећу у нашу корист па ћемо пуне самопоуздања наставити надметање у лиги са жељом да до краја сачувамо трећу позицију, а у следећем колу очекује нас гостовање у Зрењанину код састава Баната – вели Команова.    

Кика 0230: Кресоја 537, Француски 540, Санто 555, Команов 599, Драганов 549, Шибул 508.

Kikindski vaterpolo posle mnogo godina dobija mlade arbitre. Petorka za budućnost

У организацији Ватерполо савеза Војводине и Одбора за судијска питања Ватерполо савеза Србије, недавно у Новом Саду, одржано је тестирање и полагање у теоријском делу за судије почетнике у овом спорту, а петорица младих Кикинђана били су успешни на првој од две степенице ка звању арбитара у ватерполу. Реч је о: Марку Љубоји, Луки Грбићу, Немањи Симићу, Андреју Стојадинову и Слободану Сивчеву. Председник Комисије за полагање судијског испита, такође наш Кикинђанин дугогодишњи делатник у овом воденом спорту с огромном традицијом у нашем граду, Милован Ранђић вели да поменуте младе судијске таленте сада очекује практични део испита.

– До краја овог месеца и током фебруара на распореду су првенства Војводине за млађе категорије и потребно је и ту да потврде стечено теоријско знање, у што не сумњам, а онда ће бити делегирани за суђење као арбитри са листе судија ВСВ и ВСС – каже Ранђић.

Као Кикинђанин и Жаковац, популарни Мика презадовољан је што ће кикиндски ватерполо након много година опет имати младе и перспективне судије.

– У целом систему ватерпола у Србији недостајало нам је младих арбитара, имали смо поприличну празнину када погледамо унатраг, а важно је напоменути да је посебно у Војводини више него видљив рад и прегалаштво у судијској организацији у последњих шест година. Када је реч о северу Баната, потврда овога што говорим управо су ова петорица момака – јасан је Ранђић.

0 NASLOVNA

Како је јуче на пријему у Градској кући било и најављено, данас око поднева представници кошаркашких клубова Велике Кикиндe и Центра из Косовске Митровице, потписали су у просторијама СЦ „Језеро” Повељу о братимљењу поменутих спортских колектива.

Тачно у 12.44 сати, због симболике везане за Резолуцију УН под тим бројем, почело је и кратко обраћање у дворани у којем је учествовао и градоначелник Никола Лукач, поздравивши још једанпут малишане из Косовске Митровице, а уз њих овога пута и мале Кикинђане.

Потом су на распореду биле и три ревијалне пријатељске утакмице млађих категорија Митровчана са одговарајућим селекцијама клуба домаћина и Јединства из Новог Бечеја, а ни данас нису изостала међусобна даривања.

У просторијама директора СЦ „Језеро” Дејана Пудара, идејног творца овога сусрета малишана из два града као и братимљења клубова, потписе на документ ставили су Немања Јакшић из Косовске Митровице и Владимир Шурлан председник КК Велика Кикинда.

– Значи нам много овај боравак у Кикинди, поготово нашој деци, а ваши спортски капацитети у погледу инфраструктуре су одлични. Кикинђани су и лепи и добри људи па желимо да ово озваничено братство преточимо у сталне контакте, заједничке кампове, размену деце и све друго што такви контакти доносе. Прва нам је жеља, пре свега, да и ми у догледној будућности пробамо да будемо малим, а и одраслим, Великокикинђанима овако добри домаћини у Косовској Митровици  – поновио је Јакшић изречено јуче.

Шурлан је такође потврдио жељу за узвратном посетом Косовској Митровици.

– И нама значи што смо угостили нашу децу са Косова и Метохије, а посебну захвалност дугујемо директору „Језера” Дејану Пудару за сјајну идеју – истакао је Шурлан.

Mladi košarkaši iz Kosovske Mitrovice gosti Kikinde. Emocije lebdele u Gradskoj kući

Емоције, пре свега, лебделе су данас свечаном двораном Градске куће, када се градоначелник Кикинде Никола Лукач обратио деци, из три селекције Кошаркашког клуба Центар из Косовске Митровице уз које су били тренери и спортски радници овог спортског колектива. Они су гости нашега града, а на иницијативу Дејана Пудара, директора СЦ „Језеро” који је осмислио четвородневни боравак Митровчана на северу Баната. Градоначелник Лукач, између осталог, рекао је:

– Угостили смо педесетак малишана који могу да се увере како је на северу наше лепе Републике Србије и да на кратко побегну од свакодневице у којој су велики притисци и проблеми у нашој јужној покрајини. Овде су осетили сву топлину и доброту нас Кикинђана. Пуни утисака ће да оду из нашег града и пожелеће да се опет врате, а наша срца и мисли су увек уз њих и оно што нам је најпотребније у наредном периоду јесте мир и стабилност и та деца треба да знају да смо сви ми са целе територије Републике Србије, па тако и ми Кикинђани, уз наш народ на Косову и Метохији. Ово је прилика да се још снажније поруке пошаљу свима, да смо сви заједно много јачи и да једни друге морамо да чувамо. Ова размена деце ће да постане традиција и мали Кикинђани у наредном периоду ће да буду гости у нашој јужној покрајини.

Немања Јакшић, тренер и представник КК Центар, напоменуо је:

– Деца су изузетно задовољна свим што су доживела у Кикинди, насмејани су после свега што су прошла последњих месеци и прија им боравак у вашем граду. Ми смо овај долазак договорили раније, међутим била је позната ситуација, ова деца су прежевела нешто што многи одрасли људи нису. Ово деци много значи да се бар на неколико дана склоне од целе ујдурме у којој тренутно живе. Иначе, са нама је радио и тренер Велике Кикинде Мирко Буцало и захвални смо му на томе. И ми тренери смо научили и од њега и од Милослава Рељина који је енциклопедија кошарке.

Дејан Пудар истакао је:

– Ово је почетак сарадње, а уколико безбедносни услови дозволе желимо и да деца из Кикинде, уз сагласност родитеља, буду гости у Косовској Митровици, a ако не буде тако, ми ћемо увек бити домаћини нашој браћи и сестрама са Косова и Метохије. Сутра, симболично од 12.44 сати, у хали су на програму утакмице између селекција Велике Кикинде и Центра.

Још је седамнаестогодишњи Стефан Теодосијевић, капитен најстарије селекције Митровчана, иначе из Звечана, додао:

– Хвала свима, пре свега, градоначелнику и директору Спортског центра. Надам се да ћемо се опет дружити, Кикинда је миран и леп град и  стварно смо се уверили да је град добрих људи.     

Деци су уручени пригодни дарови, обилазе град Кикинду и упознају се с њим, а сутра, осим три пријатељске утакмице у дворани „Језеро”, предвиђено је и потписивање документа о братимљењу два клуба.

Slobodan Mitrović, trener Slobode. Bez imperativa i u nastavku sezone

Подвукли су у Слободи црту испод јесењег дела сезоне и у исто време растали се с тројицом из прве етапе првенства војвођанског „Истока” у којем су у финишу испустили јесењи ловор. Новокозарчани су други с два бода заостатка за лидером ОФК Кикиндом.

– Остао је жал што ове зиме нисмо на челу табеле где смо провели две трећине полусезоне. Били смо голгетерски расположени у нападу и одлични у дефанзиви, показује то и гол-разлика 39:8 – каже тренер Слободан Митровић.

Екипу су напустили Кикинђанин голман Марко Живков и двојица играча са стране: Јован Козић и Урош Русић.

– Желимо им срећу у новим клубовима. Прикључићу тројицу младих играча: Благојевића, Ступара и Лекића када започнемо с припремама за пролеће. Прозивка је планирана за 29. jануар и заказали смо три провере: против Војводине из Перлеза, Војводине у Новом Милошеву и Полета у Накову, а тражимо још ривала за 4. фебруар. Очекујем да, без импeратива, ефикасно и допадљиво одиграмо и пролећни део првенства – напомиње Митровић.

Kristian Draganov, kapiten nakovačkog Poleta. Vraćamo se na vojvođanaski „Istok”

Полет зимује на трећем месту Подручне лиге „Зрењанин”, а на врло добру јесен, сенка је донекле пала у последњем колу када су Наковчани убедљиво поражени у Банатском Деспотовцу.

– Ремизирали смо јесенас код лидера Будућности у Српској Црњи, сада нам беже седам бодова. Били смо уверљиви на свом терену против меленачке Русанде која је тренутно степеник изнад нас на табели и с бодом више, а изгубили минималном разликом у Зрењанину од ЖФК Баната. Зрењанинци су сакупили 30 бодова као и ми, одмах су испод нас. Вредан је био и наш реми у Стајићеву које је такође при врху – резимира јесен капитен Наковчана Кристиан Драганов.

Популарна „Барцелона” не крије амбиције за пролеће, летос ју је Јединство из Качарева у невероватном двомечу доигравања (6:2, 0:4) спречило да се врати на војвођански „Исток”, а сада Полет жели, у најгорем случају, поправни.

– Од 23. јануара крећемо с припремама, нико нас није напустио, а бићемо јачи за поузданог и искусног дефанзивца Милана Кењала, враћа се након дугог одсуства због повреде. Појачали су нас и голман Стевица Гајинов из кикиндског ЖАК-а и спољни играч Немања Нешић из рускоселске Црвене звезде. На пролеће долазе нам у Наково два највећа ривала: Српскоцрњани и ЖФК Банат. Поштујемо их, али од нас све зависи, а у крајњој линији остаје нам и бараж као другопласираном тиму у лиги па да славимо пласман у виши степен – јасан је Драганов, који, осим што носи капитенску траку, има задужења и у Управном одбору Полета.

Najjači transfer prelaznog roka. Marko Živkov na Vašarištu

Огромно појачање, на изненађење многих, добио је кикиндски ЖАК пред почетак припрема за наставак првенства војвођанског фудбалског „Истока”. Досадашњи голман Слободе Марко Живков (31), иза којег је и прволигашка каријера у Бечеју, чуваће убудуће мрежу „жутих мрава” с Вашаришта.

– Иза мене су три и по сезоне у Новим Козарцима, улазили смо у Српску лигу 2020, а када се томе дода да сам са Слободом и 2010, када сам био на почетку каријере, такође стизао до друштва српсколигаша, могу само рећи да ми то место и клуб остају у најлепшем сећању и желим им да опет заиграју у трећем рангу где и припадају по свему. Хвала им за све лепе дане, а одлуку да променим средину донео сам због породичних обавеза. Одлазак на тренинге одузимао ми је много времена, а стадион ЖАК-а на пет минута ми је од стана – каже Живков.

„Жуте мраве” чека на пролеће борба за опстанак, али сада с најквалитетнијим голманом у лиги, утисак је, проблема неће бити. Многи ЖАК-у, са Живковим пред мрежом, прогнозирају и да ће сезону завршти близу врха табеле.

– То су површне прогнозе, нисам свемогућ. Међутим у исто време, колико ми је познато, управа клуба ради на појачањима за све линије тима, нови је и тренер Јовица Лакић па очекујем да са реновираним саставом заиста можемо до опстанка без стреса, доста пре самог финиша сезоне – јасан је Живков.

Praznični razgovori, Dimitrije Injac. Fudbal kao život, ali u senci porodice i za nju

Кренуо је Димитрије Ињац из Кикинде и достигао звездане висине у пољској фудбалској елити, дебитовао и за наш најбољи државни тим, а сада, може се већ рећи годинама, тихо уз бројну породицу живи далеко од очију јавности па и оне спортске и фудбалске у свом родном граду, иако је у фудбалу итекако присутан и упућен у многе његове сегменте, нарочито у оне менаџерске. Рођен је популарни Диме 12. августа 1980. од добрих људи генерације с краја четрдесетих и почетка педесетих година прошлога века, нажалост покојних, Богољуба и Благице девојачко Мицковски.

– Од малих ногу заволео сам фудбал, а могло се наслутити, говорили су стручњаци још тада, да имам таленат – почиње причу Диме и дан данас дечаки насмејан.

Уз велику радишност, респектабилна каријера била је већ у то време на видику.

– Радио сам посвећено од своје седме године па до 14. у ОФК Кикинди. То је мој матични клуб и заувек ћу памтити те прелепе дечачке дане.

Уследио је позив новосадске Војводине.

– Наравно, као сваки момчић из мање средине у нашој покрајини, позив новосадског клуба годи па му ни ја нисам одолео. По заввршетку основне школе у Кикинди отишао сам у Нови Сад и задужио опрему „Лала”.

Није, међутим, по завршетку јуниорског стажа добио битнију улогу у сениорском тиму, Војводина га је слала на неколико позајмица српсколигашким клубовима и потом је, испоставило се, донео преломни потез у каријери.

Отишао сам у Славију из Источног Сарајева, заиграо у елити Босне и Херцеговине, формирао се као играч и упознао пријатеље за цели живот. Показало се да сам на тај начин и утабао стазу којом ћу кренути ка Пољској. 

На Нову годину, 1. јануара 2007, Диме је потписао уговор са Лехом из Познања. Дошао је у клуб тихо, ушао на мала врата, а ускоро ће се показати и постао истинска легенда, којег ни данас нису заборавили у том граду. Фудбалски фанови, који чине једну од најмногобројних навијачких армада у тој великој земљи, и даље му се тамо, када год су прилици, наклоне.

– Одиграо сам за Лех преко 200 утакмица, и, како моји пољски пријатељи и данас истичу, својим играма дао значајан допринос трофејима.

У шампионској сезони Леха, 2000/10, био је главна и најјача карика у тиму. Играо је на позицији задњег везног и био осигурач пред одбрамбеним бедемом Леха, али је, уз миран и сигуран пас, проналазио начине и да разгали навијаче свога клуба, лепим и ефектним головима.

Играли смо тада против великана, а у Леху још препричавају моје голове против Јувентуса и Манчестер Ситија, поготово против енглеског тима, које је тада предводио с клупе Роберто Манћини, а на терену Марио Балотели. Лех је тај меч добио 3:1. Тренер нам је био чувени Хозе Мариа Бакеро, некадашњи капитен Барселоне, а у нашој екипи био је и тада млађани Роберт Левандовски.

Остало је записано у пољским писаним медијима, хранио је Диме тада лоптама Левандовског који је и због те чињенице себи прокрчио пут, преко Борусије из Дортмунда, ка Бајерну у којем је остварио нестварну каријеру. После пет и по година Диме је у лето 2012. прешао у варшавску Полонију, али су га челници Леха након само сезоне вратили у Познањ.

– Опет сам за свој најдражи пољски клуб играо још годину дана, али услед сталних болова у колену морао сам полако да приводим крају каријеру па сам то учинио у још једном пољском великану Видзеву из Лођа, тамо сам 2015, када је Видзев био друголигаш, на терену рекао збогом фудбалу.

Само четири године касније Диме је имао нови позив из Пољске, али тада да постане спортски директор Леха. Пролетос је клуб у Познању славио 100 година постојања, а Дима, како га Пољаци зову, био је званица и на великој прослави јубилеја.

– Превагнула је 2019. године опција останка у Кикинди, засад је тако. Видећемо шта ће будућност донети, али свакако сам ангажован и усмерен према Пољској. Зову ме људи из тамошњих клубова и питају за играче из Србије. Пратим младе фудбалере код нас, има их много талентованих, а када год је то могуће помогнем препоруком да неки од њих заиграју у захтевној пољској елитној конкуренцији.

Намерава Диме да прошири менаџерско пословање и на друге регионе.

– Сигурно, јер после породице: Јане, Милоша и Стефана и супруге Сање, фудбал је мој живот и то се, сигуран сам, неће променити.

Стигне Диме и на утакмице ОФК Кикинде.

– Посећујем Градски стадион, нарочито од када је мој пријатељ Јевто Јарчевић тренер у клубу. ОФК Кикинда је са њим добила много, 24 сата током 365 дана у години живи за фудбал. Ради озбиљан скаутинг и анализе на вишем нивоу и зато кажем јавно да је он суво злато ОФК Кикинде.

Осим што сте пријатељи, сарађујете и пословно с Јарчевићем.

– Јевто ми ради скаутинг и даје предлоге, ту је његова улога кључна, а касније следе моји контакти у Пољској и све преостало.  

ОФК Кикинда би, бесумње, профитирала с Димитријем Ињцем у некој улози у клубу.

– Реч је о мом матичном клубу, не желим да се нудим, али ако ме позову, не искључујем могућност неког вида сарадње. Оно што је сигурно јесте да је захваљујући Миленку Јованову у ОФК Кикинди створен добар и одржив систем са акцентом на омладинску школу и младе играче. Клуб је сређен, све је затегнуто, а први тим је у сигурним рукама Јарчевића који је перфекциониста и не сумњам да ће на лето ОФК Кикинда опет заиграти у Српској лиги – јасан је Димитрије Ињац.  

 

Љубав према Звезди, спомен и на оца

Отац Богољуб усадио му је љубав према Црвеној звезди.

– Љубав према Звезди у нашој фамилији је ствар кућног васпитања. И брат Борислав и син му Урош задојени су том „идеологијом”. Никад нећу заборавити сезону 1990/91. када сам био клинац и када сам најчешће с мојим пријатељом Роскетом гледао како се Звезда пела ка врху Европе, а чак и касније када више нисам био тинејџер и када сам запловио професионалним водама, свих година пратио сам Звездине игре и мало је недостајало да обучем дрес вољеног клуба, 2010. године. Распитивали су се с Маракане за моје услуге, али ето, ваљда једини фудбалски сан који нисам досањао остао ми је тај… Хук са Севера и пуна Маракана немају цену.

 

Одлазак Пижона спутао га у репрезентацији

Када је реч о репрезентацији Србије, Диме је 9. фебруара 2011. против Израела дебитовао у пријатељском мечу.

– Одиграо сам 45 минута, капитен је био Немања Видић, а селектор Владимир Петровић Пижон.

Популарни Пижон ценио је Ињчеве могућности, али је убрзо и окончао свој кратки селекторски мандат па је, у највећој мери, сплетом тих околности и репрезентативна каријера Ињца била запечаћена.

ФОТО: Приватна архива

Kup Srbije. Rukometaši Kikinde u pretkolu čekaće kostolačkog Rudara

Нова календарска година у нашем рукомету почела је жребом за претколо Купа Србије у женској и мушкој конкуренцији и рецимо одмах оно што највише занима кикиндске љубитеље рукомета, Кикинда ће 1. фебруара у „Језеру” дочекати тим костолачког Рудара с одличним изгледима да се пласира у четвртфинале Купа Србије који носи име проф. др Бранислава Покрајца, а тада ће се у такмичење укључити и четири најбоља клуба Србије из прошле сезоне АРКУС лиге.

Данас у просторијама Рукометног савеза Србије, парове су извлачили рукометашица инђијског Железничара Кристина Цвијановић и играч београдске Црвене звезде Драшко Ненадић, а жреб је био полудиригован. У првој посуди, у обе конкуренције, убачене су куглице с именима клубова победника Купа на регионалном нивоу, један од њих била је и Кикинда као победница Купа Војводине, док су у другој посуди били клубови пласирани од петог до осмог места у такмичарској сезони 2021/22. у оквиру АРКУС лиге. Кикинду је срећа погледала, јер не само што је унапред одређено да победници регионалних купова буду домаћини у претколу Купа Србије већ је клуб из нашег града добио и најслабијег могућег ривала. Избегнути су нешто бољи Шамот из Аранђеловца, много јача лесковачка Дубочица и најјача од потенцијалних ривала шабачка Металопластика.

Занимљиво је да су Кикинда и Рудар и прошле године у исто време, такође у претколу Купа Србије, одмеравали снаге у „Језеру”. Тада је тим из Костолца био фаворит и оправдао је тај епитет избацивањем Кикинђана из овог такмичења, а сада су улоге обрнуте па је и реално очекивати да се клуб из нашег града првог дана наредног месеца реваншира Рудару.

У осталим утакмицама преткола Купа у мушкој конкуренцији играће:  Топличанин (Прокупље) – Шамот (Аранђеловац), Црвена звезда (Београд) – Металопластика (Шабац), Уб – Дубочица (Лесковац).

Конкуренција дама има следеће парове: Младост (Нова Пазова) – Врбас, Топличанин (Прокупље) – Наиса (Ниш), Напредак (Крушевац) – Војводина (Нови Сад),  Црвена звезда (Београд) – Раднички (Крагујевац).

ФОТО: Кикиндски портал, АРКУС лига