Gradski derbi na vojvođanskom „Istoku” pripao je lideru OFK Kikindi koja je do minimlaca protiv ŽAK-a, na svom terenu, stigla u petom minutu sudijskog dodatka, pogotkom Dejana Ivanovića nakon solo prodora. Očekivano, „Žuti mravi” opredelili su se za zatvorenu varijantu, a domaćin je tek u finišu prvoga dela mogao stići do vođstva samo da se Spahić u dve situacije bolje snašao.
Početkom nastavka kapiten OFK Kikinde Đukić pogodio je prečku gola Živkova, a u istom napadu domaćini su u razmaku od nekoliko sekundi udarcima neuspešno pokušavali još triput. Bezbroj prekida krunilo je utakmicu, vreme je prolazilo bez igre i sadržaja, a na kraju, nakon pomenutog trenutka odluke i pogotka Ivanovića usledila je ipak radost fudbalera OFK Kikinde, ali i dva crvena kartona ŽAK-ovom Krniću i domaćem Rafaelu. Igrač odluke Ivanović rekao je nakon derbija:
– Znali smo da će biti ovako, da će se rival organizovano braniti, da će vreme neumitno trošiti prilikom prekida, ali trener Jarčević je od nas tražio strpljivost. Na kraju smo nagrađeni.
Trener OFK Kikinde Jevto Jarčević istakao je:
– Pripremali smo se za ovakvu utakmicu, bili smo fudbalski gledano dobri, zadovoljan sam kako su moji momci trčali, iako sve to mora biti mnogo brže. Nedostajala nam je brzina, ali se nadam da će i to doći na svoje mesto čim padne ova tenzija, jer imali smo dva lokalna derbija i to protiv zatvorenih rivala.
Pomoćni trener ŽAK-a Ivan Radišić, koji je umesto suspendovanog prvog trenera Jovice Lakića (meč posmatrao iz publike), vodio s klupe „Žute mrave” kratko je prozborio:
– Svi su videli, realan rezultat bio bi da se derbi završio bez golova. Žao mi je naših momaka, odigrali su pošteno i korektno, šteta što im se to nije vratilo, valjda hoće u budućim mečevima, pre svega na našem stadionu.
OFK Kikinda: Savkov, Božić, Reljić, Kecman, Mirkov, Ivanović (Galešev), Zeljković (Rafael), Spahić, Đukić, Barbul (Vilovski), Radovanović.
ŽAK: Živkov, Knežević, Pecarski, Ratko (Krnić), Kočiš (Baba), Utržen, Radivojac, Stojkov, Berbakov, Fučak, Lakić (Terzin).
Od naših ekipa danas su još velikoselska Kozara i novokozaračka Sloboda remizirale istovetnim rezultatima -1:1, Velikoselci na svom terenu s Poletom iz Idvora, a Novokozarčani u Kačarevu s Jedinstvom. Jovan Runjevac pogađao je za Kozaru na početku prvoga dela, a Idvorani su do boda stigli u finišu dok je na jugu Banata Nemanja Vrbački najpre u petom minutu doneo prednost Slobodi, a nedugo potom Kačarevci su poravnali i, ispostavilo se, bio je to konačan ishod.
Sutra od 14.30 sati ruskoselska Crvena zvezda dočekaće tim Jedinstva iz Vlajkovca.
– Velika je čast za Grad Kikindu što je Savate savez Srbije odabrao baš naš grad da bude domaćin ovako značajnog događaja, a nema sumnje da je to zbog činjenice što smo se već dokazali kao dobri organizatori. Kikinda raspolaže sa kapacitetima koji pružaju odlične uslove za kvalitetan rad i takmičenje i odgovorni iz Savate saveza Srbije već razgovaraju s nama o novim akcijama u našem gradu vezanim za njihov sport. Naravno da jedva čekamo da tako i bude, Grad će i nadalje podržavati i klub iz Iđoša i takve manifestacije – rekao je Pecarski.
Milan Miladinov, trener Arene, napomenuo je:
Predsednik Savate saveza Srbije Miodrag Rakić dodao je:
Kada je reč o dostignućima takmičara Arene, prvo mesto u juniorskoj kategoriji do 60 kg osvojio je Mateja Fekete, a kadetkinja Iboja Takač, do 52 kg, bila je druga.
– Okrećemo se Starom gradu kojeg za sedam dana čekamo na našem bazenu. Finiš je sezone, Beograđani će doći da nas pobede, žele u elitni rang, a mi ćemo rasterećeni ući u taj meč u nadi da, sportski gledano, možemo da im pokvarimo računicu – kaže trener ŽAK-a Miroslav Munćan.
Još jedna Kikinđanka, Brankica Zarić na smotri je najboljih strelaca i strelkinja Staroga kontinenta, ali kao članica Novog Sada. Zarićeva je okončala takmičenje na 20. mestu.
OFK Kikinda kao vodeća ekipa i sastav koji ne krije šampionske ambicije, ne samo u ovom meču već verovatno i do kraja sezone, nema pravo na kiks na svom terenu pa valja očekivati novi trijumf, iako je prognozirati u bilo kojem gradskom derbiju uvek nezahvalno.
Tri boda na svom terenu, ali bez imperativa, juriće i četvrta na lestvici ruskoselska Crvena zvezda, koja će u nedelju dočekati tim iz sredine tabele – Jedinstvo iz Vlajkovca, a sličan zadatak, no pod određenim pritiskom, imaće i Kozara. U Banatskom Velikom Selu sutra će gostovati Polet iz Idvora, nezgodna ekipa na strani, koja uz to, barem zasad, ne strepi od ispadanja pa zato neretko i iznenadi svoje domaćine.
Dr Jovica Trkulja, naš Beograđanin, u penziji je od pre tri godine pa često boravi u svom zavičaju, Kikindi i Nakovu, a nizu knjiga o zaboravljenim Kikinđanima: prof. Mirku Kosiću (2014.), slikaru Radivoju Berbakovu (2015.), prof. Spasoju Grahovcu (2021.), uz feljtone u „Novim kikindskim novinama” o Milivoju Juginu (2019.) i slikaru Đuri Radloviću (2022.), od danas u pomenutom nedeljniku, pridodaje i feljton o Bošku Bursaću o kojem je i knjiga u pripremi.
– U povesti srpskog fudbala nezaobilazno je ime Boška Bursaća. On je bio i ostao najpoznatiji Nakovčanin u bogatoj fudbalskoj istoriji ovog sela na severu Banata. Nema stanovnika Nakova koji ne poznaje Boška ili koji nije čuo za njegove uspehe u fudbalu. Nama starijima bio je i idol, sportista kome smo se divili, čovek stava i principa u koga smo verovali i poštovali ga – priča Trkulja – Posle kolonizacije 1945. godine i dolaska Krajišnika u Banat, Nakovčani su se teško privikavali pritisnuti brojnim frustracijama. U takvoj situaciji težili su da se dokažu i približe bogatim banatskim selima u kojima su po najvišim evropskim standardima obrađivali zemlju, gajili stoku, obavljali brojne zanate, bavili se sportom, kulturno-umetničkim radom i sl. Nama Nakovčanima to je omogućio fudbal, ponosni na talentovane momke, koji su doživljavani kao „novi vitezovi bez straha i mane”, a jedan od njih, među prvima i najvećima bio je Boško Bursać. 
Kao igrač Bursać je krenuo s banatskih terena, iz nakovačkog Poleta, preko kikindskog Odreda i zrenjaninskog Proletera, stigavši do prestonica evropskog fudbala: Nemačke, Italije, Francuske… NK Rijeka pod stenama legendarne Kantride, bila mu je drugi dom, od 1964. do 1972. godine. Značajan trag ostavio je zatim i u NK Zagrebu (1972-1974.), a završio je ovenčan slavom u Viteseu u Holandiji od 1974. do 1980.
– Uz to, Boško je bio i talentovani slikar. Naslikao je galeriju slika na kojima dominiraju motivi iz njegovog zavičaja. Ponosili smo se njegovim izuzetnim fudbalskim talentom, vrhunskom tehnikom, borbenošću, ali izuzetnim kavalitetima sportiste i čoveka. Kao ubojiti i nepredvidivi centarfor bio je nerešiva enigma za odbrane protivničkih timova. Njihovi treneri i kapiteni stvarali su specijalne taktike da sačuvaju mrežu od Boška. O Boškovoj vernosti Nakovu i njegovom FK Polet najbolje govore podaci da je do kraja života ostao vezan za njih. U Nakovu je preuredio staru švapsku kuću i u njoj provodio sa porodicom nekoliko meseci godišnje, a mlade fudbalere Poleta pomagao je stručnim iskustvom i finansijski. Zato je knjiga o Bošku Bursaću izraz poštovanja i zahvalnosti za sve lepe trenutke, pobede i nezaboravne golove koje nam je priuštio. 
Zapisi o Bošku Bursaću nastali su neplanirano, sticajem nekoliko okolnosti, napominje autor.
Pre 15 godina na Trkuljin predlog ustanovljena je Godišnja nagrada Nakova, a tako se naš sagovornik podrobnije upoznao s biografijama, ličnostima i delom laureata.
Čitajući i gledajući te napise povodom smrti Boška Bursaća, shvatio sam da je neophodno da se o jednom od najvećih nakovačkih sportista svih vremena napiše knjiga dostojna njegovog imena i značaja za razvoj fudbala u Nakovu i Kikindi. 
– Cilj nam je da se tradicija borbe za ženski sport održi i da našim đacima prikažemo sportove koji im nisu poznati, najpre na nastavi. Svake godine pred 8. mart mi stavimo akcenat na žensku stranu sporta, a za sledeći put planiramo da nam u goste dođu devojčice iz sportova u vodi i na vodi, što će biti malo komplikovanije, jer u našem gradu nemamo vaterpolistkinje i veslačice. Kroz nastavu i rad sa decom primećujemo da ima talentovane dece za sve sportove, samo im treba pružiti priliku, a naš zadatak je da ih podstaknemo i objasnimo da je sport važan.
Najmlađi članovi kikindskog Partizana na „Osmomartovskom turniru” u Zrenjaninu zauzeli su pet trećih mesta. Bronze su pripale: Siniši Popeskovu, Sari Banjac, Mii Mortvanski, Nemanji Galiću i Katarini Isakov.
U triler završnici, vodeća na vojvođanskom „Istoku”, OFK Kikinda prekjuče je stigla do pobede od 2:0 nad Crvenom zvezdom iz Ruskog Sela. Na taj način, kako napominje sportski direktor Kikinđana Marko Vukobrat, produžen je siguran jesenji hod.
Želi sportski direktor s Gradskog stadiona još posebno da istakne.