Кадетски тим кикиндске Галадске у саставу: Бањаш, Фекете, Тешин заузео је треће место на екипном првенству Србије у Неготину.
– Играли смо без повређеног Андреја Бањаша, брат Марио добро га је заменио, али остао је жал, јер с Андрејом у саставу били бисмо фаворити за злато – каже тренер Владимир Тошевски.
Галадска је у граду на истоку Србије у групи најпре савладала 3:2 Славију из Ковачице и 3:1 Бело Поље из Сурдулице, а поражена је 0:3 од новобеоградског СТАК-а. У полуфиналу Кикинђани су изгубили још једанпут 0:3, тада од Напада из Крушевца и тако завршили на деоби треће позиције са Новим Садом.
ЖОРК Кикинда заузела је 10, претпоследње место на табели с девет бодова из 20 утакмица. МРК Кикинда пак одиграће још једну, практично ревијалну, утакмицу, у среду 3. маја, у Лесковцу против Дубочице, а коло пре краја „Гриндексовци” су четврти одоздо односно први испод црте испадања, с четири бода мање од два најслабија тима, Пролетера и Југовића, које су ипак опстанак осигурали пре последњих 60 минута.
Додајмо још, капитен мушке екипе Станимир Комарек опростио се као активни рукометаш.
Добро су у ушли у меч Кикинђани, а у 16. минуту све је одрадио капитен Небојша Ђукић. Неколико противничких играча предриблао је и избацио из равнотеже и то у казненом простору гостију, а када је стигао до аут линије одиграо је повратну лопту ка Дејану Ивановићу који је с петерца донео радост. Није било превише садржаја до одмора, а нити у наставку сусрета, све до финиша. Тада је опет Ђукић био у центру пажње. У 86. минуту након силовитог соло продора оборен је у шеснаестерцу Идворана, а онда је преузео одговорност и погодио за коначан исход, опет, по ко зна који пут ове сезоне, прибавивши себи епитет, и то без конкуренције, најбољег појединца утакмице.
ОФК Кикинда: Савков, Миркоњ (Галешев), Божић, Рељић, Мирков, Ивановић, Зељковић (Глишић), Ђукић, Рафаел, Барбул (Јарић), Радовановић. 
У суботу у последњем колу, од 15 сати у кикиндском „Језеру”, Кикинђанке, које су три утакмице пре краја првенства остале без шанси за опстанак, и званично ће се опростити од АРКУС лиге.
У наставку тек нешто блажа „клиничка слика” српског клупског рукомета. И док су наши рукометаши на крају завршили меч, рекли смо већ, с очекиваним минусом, остало је нејасно, нарочито малобројним симпатизерима Партизана на Бањици, како су њихови љубимци, који ће се с још три наша најбоља тима борити у доигравању за наслов првака Србије, од екипе која, скоро је сигурно, испада, примили на свом паркету безмало 40 голова…
У првом од два дербија пролећа, у Банатском Карађорђеву водећа ОФК Кикинда игром достојном Српске лиге, пре свега у тактичком погледу, и други пут ове сезоне победом израженом три гола разлике декласирала је Јединство и начинила велики корак на путу повратка у друштво српсколигаша. Муњевито су Кикинђани у наставку стигли до предности од 3:0. Препричаваће се још дуго две мајсторије капитена Небојше Ђукић, најпре лоб са скоро половине терена и потом гол из слободног ударца, а потом је, на његову асистенцију, опорављени Александар Мирков, испоставило се тихи херој из сенке, не само због тога гола и претрчаних километара већ и због инсистирања да заигра упркос видљивим ранама на глави, поставио коначан резултат.
– Брзо сам се вратио у тренажни процес, а шеф струке Јарчевић водио је рачуна о сваком детаљу, тренирао сам и ујутро и с екипом поподне. Његова као и подршка колега била је присутна у сваком тренутку и повратио сам самопоуздање, иако знам да могу још много боље од овога. Изванредну припрему утакмице имали смо пред Карађорђево, али у фудбалу нема минулог рада, Полет је наш наредни ривал, а сигурни смо да у суботу бодови остају у Кикинди – јасан је Мирков.
Тренер Јевто Јарчевић све ово потврђује, али не истиче појединце већ сматра да је кључ успеха у колективу.
Играчи су награђени за импресивну партију и изванредно залагање, добили су два слободна дана и заслужени предах, али еуфорије нема, наглашава и истовремено на тај начин своје ученике упозорава шеф струке с Градског стадиона.
Наковчанин Милан Чубрило (39) нови је аматерски првак Србије у билијару. Тријумфовао је на завршном турниру у Лозници у конкуренцији још 27 заљубљеника у ову игру, а реч је дисциплини „9”.
Почело је одлично за екипу из Синђелићеве, већ у 11. минуту Мирослав Бербаков са супротне стране игралишта добио је лопту на позицији левог крила и онда, када су сви очекивали да упути центаршут, погодио супротну малу мрежу гола Омољичана. Запретили су последњој трећини првога дела гости у неколико наврата, једанпут погодили и стативу, али до одмора није било промена. У наставку игре пак промашивало се пред оба гола. ЖАК је могао рано решити овај меч, неколико зицера пропустили су играчи у жутим мајицама, а највећи Кочиш. Промашио је оквир гола с три метра. Што нису раније кажњени, заслужан је био голман Марко Живков. У три наврата, маниром врхунског вратара, скинуо је лопте гостима које су малобројни већ видели у мрежи. Није међутим ЖАК издржао до краја. Несмотрена реакција Дрљаче, донела је корнер Младости. Капитен гостију извео је ударац из угла, а Д. Ковачевић ударцем главом, покрај укопане дефанзиве домаћина, изједначио у последњим секундама додатка.
ЖАК: Живков, Кнежевић, Ратко (Стојков), Кочиш, Утржен, Терзин (Пецарски), Радивојац, Пенавски, Дрљача, Бербаков, Лакић (Крнић). 
Делија је повео у трећем минуту поготком Челекетића, Русанда је поравнала у 59, а у самом финишу Мокринчани су имали велику прилику за победу но након тога уследио је контранапад Меленчана и поготак за преокрет и три бода.