Иђошка Арена, уз подршку Града Кикинде, била је данас у кикиндској дворани „Језеро” домаћин јуниорског и кадетског Првенства Србије у савате боксу, у дисциплини асо, које је окупило 83. такмичара из 18 клубова. Манифестацији су присуствовали и градски већник за спорт Драган Пецарски те председница Спортског савеза Кикинде Јелена Чуданов.
– Велика је част за Град Кикинду што је Савате савез Србије одабрао баш наш град да буде домаћин овако значајног догађаја, а нема сумње да је то због чињенице што смо се већ доказали као добри организатори. Кикинда располаже са капацитетима који пружају одличне услове за квалитетан рад и такмичење и одговорни из Савате савеза Србије већ разговарају с нама о новим акцијама у нашем граду везаним за њихов спорт. Наравно да једва чекамо да тако и буде, Град ће и надаље подржавати и клуб из Иђоша и такве манифестације – рекао је Пецарски.
Милан Миладинов, тренер Арене, напоменуо је:
– Савате није толико познат ни популаран спорт код нас па је ово начин и да га промовишемо. Боље се ради у Војводини него у остатку Србије, а ми из Иђоша можемо да се похвалимо да имамо првакињу света у сениорској конкуренцији, то је Нада Фор, некада Миладинов, која је до титуле дошла јесенас на крају каријере.
Председник Савате савеза Србије Миодраг Ракић додао је:
– Кикинда је уједно и домаћин такмичења које ће нам одлично послужити као увид у оно чиме располажемо, када је реч о репрезентативцима, а пред Првенство света за јуниоре које је на распореду предстојећег јуна у Словенији.
Када је реч о достигнућима такмичара Арене, прво место у јуниорској категорији до 60 кг освојио је Матеја Фекете, а кадеткиња Ибоја Такач, до 52 кг, била је друга.
ФОТО: Град Кикинда (Чедомир Вујанић)
– Окрећемо се Старом граду којег за седам дана чекамо на нашем базену. Финиш је сезоне, Београђани ће доћи да нас победе, желе у елитни ранг, а ми ћемо растерећени ући у тај меч у нади да, спортски гледано, можемо да им покваримо рачуницу – каже тренер ЖАК-а Мирослав Мунћан.
Још једна Кикинђанка, Бранкица Зарић на смотри је најбољих стрелаца и стрелкиња Старога континента, али као чланица Новог Сада. Зарићева је окончала такмичење на 20. месту.
ОФК Кикинда као водећа екипа и састав који не крије шампионске амбиције, не само у овом мечу већ вероватно и до краја сезоне, нема право на кикс на свом терену па ваља очекивати нови тријумф, иако је прогнозирати у било којем градском дербију увек незахвално.
Три бода на свом терену, али без императива, јуриће и четврта на лествици рускоселска Црвена звезда, која ће у недељу дочекати тим из средине табеле – Јединство из Влајковца, а сличан задатак, но под одређеним притиском, имаће и Козара. У Банатском Великом Селу сутра ће гостовати Полет из Идвора, незгодна екипа на страни, која уз то, барем засад, не стрепи од испадања па зато неретко и изненади своје домаћине.
Др Јовица Тркуља, наш Београђанин, у пензији је од пре три године па често борави у свом завичају, Кикинди и Накову, а низу књига о заборављеним Кикинђанима: проф. Мирку Косићу (2014.), сликару Радивоју Бербакову (2015.), проф. Спасоју Граховцу (2021.), уз фељтоне у „Новим кикиндским новинама” о Миливоју Југину (2019.) и сликару Ђури Радловићу (2022.), од данас у поменутом недељнику, придодаје и фељтон о Бошку Бурсаћу о којем је и књига у припреми.
– У повести српског фудбала незаобилазно је име Бошка Бурсаћа. Он је био и остао најпознатији Наковчанин у богатој фудбалској историји овог села на северу Баната. Нема становника Накова који не познаје Бошка или који није чуо за његове успехе у фудбалу. Нама старијима био је и идол, спортиста коме смо се дивили, човек става и принципа у кога смо веровали и поштовали га – прича Тркуља – После колонизације 1945. године и доласка Крајишника у Банат, Наковчани су се тешко привикавали притиснути бројним фрустрацијама. У таквој ситуацији тежили су да се докажу и приближе богатим банатским селима у којима су по највишим европским стандардима обрађивали земљу, гајили стоку, обављали бројне занате, бавили се спортом, културно-уметничким радом и сл. Нама Наковчанима то је омогућио фудбал, поносни на талентоване момке, који су доживљавани као „нови витезови без страха и мане”, а један од њих, међу првима и највећима био је Бошко Бурсаћ. 
Као играч Бурсаћ је кренуо с банатских терена, из наковачког Полета, преко кикиндског Одреда и зрењанинског Пролетера, стигавши до престоница европског фудбала: Немачке, Италије, Француске… НК Ријека под стенама легендарне Кантриде, била му је други дом, од 1964. до 1972. године. Значајан траг оставио је затим и у НК Загребу (1972-1974.), а завршио је овенчан славом у Витесеу у Холандији од 1974. до 1980.
– Уз то, Бошко је био и талентовани сликар. Насликао је галерију слика на којима доминирају мотиви из његовог завичаја. Поносили смо се његовим изузетним фудбалским талентом, врхунском техником, борбеношћу, али изузетним кавалитетима спортисте и човека. Као убојити и непредвидиви центарфор био је нерешива енигма за одбране противничких тимова. Њихови тренери и капитени стварали су специјалне тактике да сачувају мрежу од Бошка. О Бошковој верности Накову и његовом ФК Полет најбоље говоре подаци да је до краја живота остао везан за њих. У Накову је преуредио стару швапску кућу и у њој проводио са породицом неколико месеци годишње, а младе фудбалере Полета помагао је стручним искуством и финансијски. Зато је књига о Бошку Бурсаћу израз поштовања и захвалности за све лепе тренутке, победе и незаборавне голове које нам је приуштио. 
Записи о Бошку Бурсаћу настали су непланирано, стицајем неколико околности, напомиње аутор.
Пре 15 година на Тркуљин предлог установљена је Годишња награда Накова, а тако се наш саговорник подробније упознао с биографијама, личностима и делом лауреата.
Читајући и гледајући те написе поводом смрти Бошка Бурсаћа, схватио сам да је неопходно да се о једном од највећих наковачких спортиста свих времена напише књига достојна његовог имена и значаја за развој фудбала у Накову и Кикинди. 
– Циљ нам је да се традиција борбе за женски спорт одржи и да нашим ђацима прикажемо спортове који им нису познати, најпре на настави. Сваке године пред 8. март ми ставимо акценат на женску страну спорта, а за следећи пут планирамо да нам у госте дођу девојчице из спортова у води и на води, што ће бити мало компликованије, јер у нашем граду немамо ватерполисткиње и веслачице. Кроз наставу и рад са децом примећујемо да има талентоване деце за све спортове, само им треба пружити прилику, а наш задатак је да их подстакнемо и објаснимо да је спорт важан.
Најмлађи чланови кикиндског Партизана на „Осмомартовском турниру” у Зрењанину заузели су пет трећих места. Бронзе су припале: Синиши Попескову, Сари Бањац, Мии Мортвански, Немањи Галићу и Катарини Исаков.
У трилер завршници, водећа на војвођанском „Истоку”, ОФК Кикинда прекјуче је стигла до победе од 2:0 над Црвеном звездом из Руског Села. На тај начин, како напомиње спортски директор Кикинђана Марко Вукобрат, продужен је сигуран јесењи ход.
Жели спортски директор с Градског стадиона још посебно да истакне.
Секереш је у 19. минуту био стрелац водећег поготка за Тополчане, а два минута касније поравнали су Новобечејци. Када се очекивао крај и извођење једанаестераца, Јединство је стигло до преокрета, трофеја масовнијег надметања на најнижем нивоу и пласмана у Куп на територији ФСП Зрењанина. Пехаре екипама уручио је Иван Живковић, делегат финалног меча.
Новобечејци ће се 15. марта, од 15.30 сати, у првом колу Купа ФСП, на свом терену састати с кикиндским ЖАК-ом, а играће још: Козара (БВС) – ОФК Кикинда и Црвена звезда (РС) – Слобода (НК).