Светско првенство у куглању, у екипној конкуренцији, започело је јуче у хрватском граду Вараждину, а чланица репрезентације Србије је и Јелена Санто, куглашица кикиндске Кике.
За наш изабрани састав данас је почело надметање у једној од четири групе, а на старту Србија је била уверљива против Данске – 8:0 (3.421:2.886).
У другом колу групе Д, у недељу од 19 сати, Србија ће одмерити снаге са Словачком, а у уторак на распореду је сусрет с Мађарском. Очекује се да тада падне одлука о првопласираном у нашој групи, а фаворити за пролазак даље управо су Србија и Мађарска.
Иначе, пре сениорског, у Вараждину одржано је и Светско првенство за млађе категорије, Кикинђана није било у екипама Србије, али јесте међу селекторима. Нада Команов била с кадеткињама, а остала је и уз клупску колегиницу Санто, као асистенткиња селектора у стручном штабу наше најабоље селекције.
Друго место зузео је Алекса Петков, такође из Техничке, а треће место поделили су Ненад Средојев из Економско-трговинске и Урош Суботички из Техничке школе.
Завршена је сезона у стоном тенису, а у кикиндској Галадској већ су увелико у току организационе припреме за наредну. Кикинђани имају четири екипе, три мушке и једну женску, а тренерски тим у саставу: Владимир Тошевски, Ненад Ђукић, Страхиња и Ивана Мршић, позива сву заинтересовану децу, али и момке и девојке да дођу у клуб и науче овај прелепи спорт који развија све мишиће тела.
Водећа на војвођанском „Истоку” ОФК Кикинда, без капитена Ђукића од старта, Спахића и Кецмана, није могла више учинити више од освајања бода у Банатском Великом Селу против Козаре. Тренер Јевто Јарчевић напомиње да је много проблема имао у припреми утакмице.
Дакле, ако све буде било према плану ОФК Кикинда прекосутра ће прославити повратак међу српсколигаше, а један од оних који је и пре две године био део шампионског тима на покрајинском „Истоку” јесте Матеја Јарић (20). Након повреде и дуже паузе, сада у финишу сезоне опет се усталио уз леву ауту линију и узданица је тима за будућност.
– Има пола године откад сам добио понуду од клуба Линкепинга, из истоименог града недалеко од шведске престонице Стокхолма, и ево ме сада тамо, готово три месеца. Иначе, пре десетак година Швеђанин Кростофер Ванг био је у нашем ЖАК-у, остали смо добри пријатељи и он ме је позвао у своју домовину. Линкепинг је његов град и клуб и предложио ми је да их учим игри, али и организујем клуб. Тако сам сада и тренер првог сениорског тима и координатор рада свих селекција – каже нам Јакшић.
– Базен не само што је прелеп и нов, отоворен пре месец дана, већ и најмодернији у Шведској, а многи тврде чак и у читавој Скандинавији. Много деце жели да тренира ватерполо и зато су моји први утисци импресивни, Наравно, квалитет је далеко испод оног у Србији, али Швеђани су вредан народ који се труди да промени набоље ту слику. Много родитеља укључено је у рад клуба, а реч је о лекарима, професорима на факултетима, инжињера па чак има и научника. Остали родитељи долазе само као посматрачи и тако пружају подршку свој деци. Мени као странцу све је то занимљиво.
– Наравно, а сада је још повољније за нас и што све шведске екипе траже да их угостимо и одмеримо снаге с њима. Долазиће и на припреме у Линкепинг, а ми ћемо код своје куће на располагању имати велики број спаринг ривала. Моји момци, да напоменем и то, већ су показали одређени квалитет, одлично су одиграли плеј-оф за улазак у шведску елиту, победили све противнике, а осим у домаћој најјачој конкуренцији, играћемо и Нордијску лигу која је јака, а у њој има и доста играча из држава бивше Југославије. 
– Заиста, све је овде позитивно, а ваљда је нормално да ми мало недостају породица, пријатељи и Кикинда. Много сам причао Швеђанима о Кикинди и сада ме већ често запиткују када ћемо у мој родни град да мало тренирају и са ЖАК-ом. И публици сам занимљив. Прилазили су ми да се упозанамо када су чули да сам из Србије, а знају да је наш ватерполо јак. Има додуше у Шведској још тренера странаца, а нарочито талентоване деце из бивших југословенских република која желе да овде постану ватерполисти – закључује Слободан Јакшић.
– Драго ми је што се оваква манифестација први пут одржала код нас и што сам лично допринела својој екипи да буде укупни победник. Било је лепо дружење и волела бих да ове игре код нас постану редовне и још масовније и да и остала наша села наступају на њима. 
