најчитанији портал Севернобанатског округа
Сусретима 10. кола, овогаа викенда настављено је надметање у Суперлиги Србије, а куглашице Кике 0230 оствариле су данас седму победу, сакупивши на тај начин 14 бодова и за петама су водећим тимовима на табели.
Кикинђанке су у Бањи Јунаковић савладале домаћи Апатин резултатом 6:2 (3.339:3.253), а у наредном колу, предстојећег викенда у новобечејској куглани, дочекаће екипу новосадског Радничког.
КИКА 0230: Шибул 562, Команов 546, Санто 581, Кресоја 537, Френц 571, Драганов 542.
Меморијални турнир у стоном тенису „Завишић-Вадлеве”, ове године дводневни, у организацији кикиндске Галадске и под покровитељством Града Кикинде, трећи пут уприличен је у дворани „Језеро”, а отворио га је градоначелник Никола Лукач.
– Кикинда је град спорта и увек је задовољство да у нову годину уђемо спортом и уз дечје осмехе, а овај трећи традиционалан Меморијал, круна је изванредног кампа који су људи из Галадске организовали током ове седмице. Наш клуб је расадник шампиона и сигиран сам да ће тако да буде и убудуће, овај турнир из године у годину ће да буде све бољи, а гости ће да виде и упознају наш предиван град. Ми из градске управе и даље ћемо да помажемо овакве догађаје, а ја се захваљујем људима из Галадске што све ово организују на овако високом нивоу и што популаришу свој предиван спорт – рекао је Лукач.
Надовезао се Ненад Ђукић, поптредседник Галадске:
– Уприличили смо турнир у част Слободана Завишића, нашег тренера који је створио велики број стонотенисера док је Бела Вадлеве оставио дубок траг као међународни судија. Окупило су 143. играча од девет до 19 година, у обе конкуренције, из: Босне и Херцеговине, Румуније, Мађарске и Србије, а изостало је око 60 стонотенисера, јер овога викенда на распореду је још неколико турнира у околним земљама, пре свега у Хрватској, па нам Хрвати овог пута нису дошли. Дугујемо велику захвалност Граду Кикинди и СЦ „Језеро”, јер без њих не бисмо могли све ово организовати на оваквом нивоу, као и Стонотениском савезу Војводине.
Милан Станић, председник управо војвођанског Савеза, закључио је:
– Организација оваквих тунрира није једноставна, потребна је подршка локалне управе и способни људи у клубу и зато нема много сличних стонотениских догађаја у Војводини. Због тога смо и ми из Савеза овде да подржимо развој стоног тениса.
Полет, у Подручној фудбалској лиги Зрењанин, зимује на другом месту које води у доигравање за пласман на војвођански „Исток”, има седам бодова мање од водећег Напретка из Честерега, али, према речима потпредседника клуба истовремено и капитена екипе Кристиана Драганова, Наковчани се не одричу борбе за прво место.
Довели су петорицу: Даниела Кочиша из великоселске Козаре, Игора Фучака, Јована Будаиа и Марка Крнића из кикиндског ЖАК-а, а активирао се након краће паузе и Борислав Симин, такође бивши члан „жутих мрава”.
– Планирамо још једно појачање за крај и за нас ће тада бити завршен прелазни рок. Нико нас није напустио па ће тренер Александар Кресоја бити на слатким мукама, а прозивка је заказана за 21. јануар. Већ у другом колу наставка трке чекаћемо Честережане па ћемо, ако на самом старту пролећа остане исто одстојање, имати прилику да приђемо на минус четири бода заостатка, а онда ће све бити отворено – јасан је Драганов.
Опозициону листу „Србија против насиља“ Запад је подржао са циљем не само промене власти, већ и стварне промене режима у земљи, јер Вашингтон, Брисел и Берлин желе да Србија коначно одустане од политичке неутралности и добрих односа са Русијом и Кином, пише немачки недељник „Унзере Цајт“ уз констатацију да је „Србија остала отпорна“.
Леп поклон за опозицију у Србији коју подржава Запад – владајућа листа председника Александра Вучиц́а је, након пребројавања свих гласова, јасно победила на парламентарним изборима 17. децембра и потиснула изазиваче на своје место. Према подацима Републичке изборне комисије, Вучицћева листа освојила је 46,75 одсто гласова, док је опозициони савез „Србија против насиља“ са 23,66 одсто освојио двоструко мање. Коначни резултати објављени су прошле недеље уочи празника православног Божића – наводи недељник.
„Унзере Цајт“ указује да је после неуспеха на парламентарних и локалних избора у децембру, прозападни савез „Србија против насиља“ покушао да организује масовне протесте.
„Међутим, ново издање ‘обојене револуције’ није уродило плодом. Позиви на демонстрације углавном су били концентрисани на Београд и били су усмерени против наводне масовне изборне преваре. Протести су достигли врхунац 24. децембра када су демонстранти покушали насилно да уђу у Скупштину града. Пробуђена су сећања на упад у Скупштину 2000. године, који су организовали од ЦИА обучени активисти ‘Отпора’ после рата Натоа против Југославије, којим је прекршено међународно право, а који је резултирао свргавањем тадашњег председника Слободана Милошевицћа“, подсећа недељник.
Опозиционим вођама остало је још мало времена да усагласе ставове око потенцијалног постизборног бојкота
Предновогодишња дилема – да ли прихватити или одбити мандате у Скупштини Србије и даље узбуркава листу „Србија против насиља“.
С обзиром на то да би нови посланици у клупе могли да седну, како је најављивано, већ крајем јануара, опозиционим вођама остало је још мало времена да усагласе ставове око овог потенцијалног постизборног бојкота.
Лидер покрета „Еколошки устанак“ Александар Јовановић Ћута налази се тренутно на оном тасу који претеже да 65 посланика СПН буде део новог сазива, јер како је рекао, он је свој мандат „крваво заслужио“.
Јовановић тврди да огромна већина људи у коалицији није за то да парламент препусте Вучићу и да га, како је рекао, „оставе да изгласава нове законе о литијуму и промене Устава како му одговара“.
Већина људи мисли да треба наставити борбу, ја сам један од њих, јер шта добијемо, шта ће се десити ако, рецимо, не уђемо у Скупштину? Ми се нећемо повлачити. То је једино место где људи могу да нас чују. Што се тиче тога, мој став је да мандате враћају они који су их покрали. Ми нисмо ништа украли – рекао је Јовановић.
Његово мишљење дели и лидер Покрета слободних грађана Павле Грбовић, који наводи да опозиција није отела посланичка места на изборима и да нема моралну обавезу да их враћа:
Контрапродуктивно би било уступити било какав простор напредњацима. Странке власти су освојиле пет мандата мање у односу на прошле изборе, док су странке наше коалиције забележиле за 30 одсто бољи резултат. То је довољан показатељ да је опозиција добро радила у скупштини.
С друге стране, копредседник странке Заједно Небојша Зеленовић сматра да би неприхватање мандата дало ефекта који погодује опозицији. Он је мишљења да би то довело до нових избора у наредних шест месеци.
Сад је питање за друштво, за Проглас, за невладине и политичке организације, да ли желимо да наставимо ту борбу даље и да ли верујемо да је неприхватање мандата једна нерешива неједначина пред коју бисмо ставили Вучића. Моје уверење је да би неприхватање мандата довело до нових избора, за не дуже од шест месеци, док би њихово прихватање довело до тога да нам наредне четири нуде неке разговоре, преговоре, договоре, без идеје да ћемо имати било шта добро, да ћемо бити нормално друштво и да ћемо било када имати неке нормалне изборе – рекао је Зеленовић и додао да ће стати иза воље већине.
Ипак, како се спекулише, лидер Странке слободе и правде Драган Ђилас најгласнији је заговорник да посланици са ове листе уђу у законодавни дом. Незванично, коалициони договор био је да Ђилас финансира велики део предизборне кампање, а да се потом, тај новац рефундира након гласања средствима које је свака листа добила сходно броју освојених мандата.
Срђан Барац из Центра за друштвену стабилност постизборно вагање и понашање опозиције карактерише као безидејност, неслогу и недостатак конкректног плана.
Назвао бих ово постизборна депресија, а не криза. То је главно мишљење бирача који су рекли шта заиста мисли, а не нека научна истраживања или очекивања појединих опозиционих лидера на основу истраживања које су радили у својим кафићима или свом малом уском кругу људи – рекао је Барац за Тањуг.
Извршни директор ЦеСИД Бојан Клачар сматра да опозиција мора да нађе решење које ће да уважи њихову, како објашњава, највероватнију одлуку да те мандате задрже, а да с друге стране не разочарају бираче који очекују и неку врсту протеста и ванинституционалне борбе и притиска.
Очекујем да ће одлука бити редовно одржавање протеста, али врло вероватно они неће бити свакодневни нити масовни. Наставиће се због тога што постоји очекивање да се то деси и зато што протести, без обзира на то да ли су масовни, јесу врста додатног притиска на институције.
За 65 мандата – 1,5 милиона евра
СВАКОЈ изборној листи која је приликом подношења кандидатуре приложила изјаву да ће користити средства из буџета за финансирање трошкова изборне кампање и потом положила јемство, уплаћено је по око 217.000 евра.
Осим новца за кампању, листама након избора следује и по око 23.000 евра по освојеном мандату.
У случају коалиције „Србија против насиља“, с обзиром на то да располажу са 65 мандата, груба рачуница показује да могу да рачунају на износ од око 1,5 милиона евра.
Кикиндски српсколигаш у повратничкој сезони у групи „Војводина” зимује на трећем месту па и атмосфера одише задовољством, наглашава Марко Вукобрат, спортски директор ОФК Кикинде, која у понедељак започиње пропреме за други део сезоне.
– Невероватна енергија и квалитетан рад тренера Владимира Шпоње, уз професионалан однос играча и тимски дух, донео је нам је 27 бодова и високу трећу позицију – подсећа Вукобрат.
С Градског стадиона отишло је неколико играча, углавном резервиста, има и нових-старих лица, а ојачан је и стручни штаб.
– Од стартера напустио нас је једино Никола Дукић, потом и резервисти: Јарић, Чеман, Попесков и други голман Савков. Вратио нам се Војислав Станаћев из новокозарачке Слободе и голман Михајло Француски из великоселске Козаре. Из Банатског Великог Села повратник у клуб је и тренер Владимир Китановић, биће помоћник шефу струке Шпоњи, а имаће и задужења као координатор млађих категорија.
Планирају Кикинђани још неколико појачања, пре свега „бонуса”.
– Покушали смо јесенас да дамо шансу већем броју играча из нашег омладинског погона, али смо у управо у том сегменту често имали проблема. Једно су наше жеље, а квалитет „бонуса” ипак је нешто друго и то се најбоље видело у захтевним трећелигашким утакмицама. Зато се морамо појачати неколицином младих фудбалера, а најбитније је што ћемо сачувати костур тима који је одлично изнео терет јесени – јасан је Вукобрат.
Радује се повратку у кикиндски Велики парк тренер Китановић. У више је наврата самостално водио први тим ОФК Кикинде у војвођанском рангу, а радио је и с млађим категоријама но ипак изненађени су многи, јер у Козари је јесенас имао врло добре резултате.
– Када је реч о Козари, јесенас смо демонстрирали све оно добро што смо увежбавали још од летњих припрема. Били смо најефикаснији, пружио сам прилику великом броју младих играча из села па је екипа заслужено окончала полусезону на трећем месту, а повратак у ОФК Кикинду видим као степеницу више у својој тренерској каријери – закључује Китановић.
Градоначелник Никола Лукач са сарадницима, посетио је први стонотениски камп у нашем граду, којег у дворани „Језеро” организује СТК Галадска, а у уводу предстојећег Меморијала „Завишић-Вадлеве”. Окупили су се дечаци и девојчице, осим наших кикиндских, и из Тузле (Босна и Херцеговина), Новог Сада и Београда.
– Кикинда је град спорта и припродно је да све наше активнсоти у 2024. години отпочну упрво спортом и да буду усмерене деци. Желимо да искористимо све спортске потенцијале у које смо улгали протеклих година, а стони тенис у Кикинди има дугу и лепу традицију. Усто, све ово је сјајан увод у Меморијал који је на програму у суботу. Хоћемо да ова деца током седам дана у нашем граду понесу само лепе успомене, а да наш клуб Галадска и додатно унапреди већ добре резултате које постиже – рекао је Лукач.
Дејан Пудар, директор СЦ „Језеро”, надовезао се:
– Ми смо презадовољни, јер смо угостили ове мале стонотенисере. Услови у „Језеру”, готово из дана у дан, побољшавају се и то је видљиво на сваком кораку, а овај камп је још један доказ за овакву тврдњу. Оно што нас очекује, када је реч о нама из „Језера”, то су, сигурно је, нова улагања и додатна и стална побољшања инфраструктуре.
Страхиња Мршић, председник и један од четворо тренера у Галадској, напоменуо је:
– Камп протиче у реду, а у суботу на Меморијалу очекујемо поред поменутих учесника кампа, бројне домаће стонотенисере, али и играче из Румуније и Мађарске. Деца наш спорт не виде преко телевизије и ретко ко нам долази у клуб, а да му родитељи или рођаци нису били у нашем спорту, а специфично је и то што се стоним тенисом мора почети бавити већ у предшколком узрасту, ако се желе врхунски резултати. И одрицања су потом велика, без шест сати готово свакодневних тренинга нема великих успеха. Тренутно имамо 15 деце, а циљ нам је да у блиској будућности удвостручимо тај број.
Гост из Новог Сада Душан Ђукић, дошао је као тренер у камп.
– Услови су у Кикинди одлични, имамо 11 столова, хала је изванредна за стони тенис, а камп нам је вишеструко битан, а у овом узрасту понајпре желимо да се деца друже и боље упознају. Стони тенис није популаран спорт када гледамо медије, али је изузетно забаван и динамичан – истакао је Ђукић.
Амар Јагањац млађани Тузлак, један од најстаријих у кампу, представио се:
– Имам 15 година, а стони тенис тренирам од пре школе, захваљујући родици која ме упутила у овај спорт, будући да је и она била стонотенисерка. Имам добрих резултата у стоном тенису на нивоу Босне и Херцеговине, али школа ми је и даље приоритет па остаје да се види како ћу се даље развијати у овом спорту – закључио је Јагањац.
Драган Грбић, тренер у Стрељачкој дружини клуба с именом града, примио је недавно, од Спортског савеза Кикинде, признање за најбољег тренера у конкуренцији мушкараца. Рођен педесетих година прошлога столећа у Лајковцу, Кикинду је, у својим двадесетим, одабрао, испоставиће се, као своје животно одредиште.
– Случајно сам се нашао у Кикинди, због посла. У кикиндском ПТТ, данашњем Телекому, мој занат био је дефицитарно занимање. Добио сам и стан у Микронасељу, а супруга и посао – прича популарни Грба.
А откуд у стрељаштву?
– Опет случајно. Додуше, пуцао сам пушком за своју фирму на радничким такмичењима, био председник социјалистичке омладине и учествовао у организацији радничких игара у Кикинди. Помагао сам кикиндским стрелцима колико сам могао, а они су ме позвали да им будем секретар. Тако сам после извесног времена ушао и у тренерске воде, а када сам имао 49 година морао сам да упишем и Факултет за спорт и завршим га да се клуб не би угасио. Скупило се уназад годинама доста успеха. Истичем само пиштољаше: Бранкицу Зарић, Дапчевића, Петрова…, а прваци државе били смо и из пушке.
Докле у стрељаштву?
– Док ме буду трпили у клубу, сад Петрова спремам за Првенство Европе, а и деци крећу такмичења па да и ми из провиниције нешто покажемо, није ваљда Београд све. Уби нас превоз, ништа испод 100 километара у једном правцу, а још већи је проблем што немамо стрелиште за мали калибар него „тренирамо на суво”, без муниције, а јуниорке нам првакиње Србије, сениорке друге… – закључује Грбић.
Војвођански лигаш са стадиона „Илија Пантелић” зимује на петом месту групе „Исток” покрајинскога ранга, а тренер Слободе Слободан Митровић напомиње да је планирано у првом кругу на тај начин и остварено.
– С обзиром на слаб старт сезоне, када смо у прва четири кола узели свега два бода, на крају јесењег дела трке морали смо бити задовољни, будући да на конту имамо 25 бодова. План нам је задржати постојећи кадар, отишао нам је једино Зељковић, а освежили смо екипу с двојицом играча. Голман Милан Ђаковић стиже нам из великоселске Козаре, а Петар Цвијановић из рускоселске Црвене звезде. Имаћемо пет седмица припрема и исто толико контролних мечева, а на пролеће желимо што пре до позиције која ће нам гарантовати миран завршетак сезоне – каже Митровић.
Када је реч о ближој будућности клуба, Митровић додаје:
– Нећемо гомилати појачања са стране ни ове зиме нити у наредним прелазним роковима. Желимо да имамо што више играча из Нових Козараца и зато нам је битан рад с млађим категоријама, а колега Ђорђе Атлагић (на слици доле) окупио је велики број деце из села и квалитетно ради с њима.
Иначе, Новокозарчане је напустио и понајбољи играч Станаћев, који због неспоразума с управом није ни играо у другој половини јесени, тренирао је и тада на Градском стадиону, а сада се и званично вратио у редове српсколигаша ОФК Кикинде.
Прослављени рукометаш Владимир Мандић огласио се поводом писања тајкунских медија, у власништву Драгана Шолака, који су га оптужили да је власник зграде у којој је како тврде за београдске изборе било пријављено 154 бирача!?
Мандићево саопштење преносимо у целости:
– Желим да се огласим поводом напада на мене и бруталних лажи од стране неких тајкунских и српскомрзачких медија у Србији, који се опет баве дезавуисањем јавности. Њихова мржња према Александру Вучићу и неприхватање да их народ неће доводи их до тоталног губитка здравог разума. Наиме, на тој истој адреси коју помињу, није „кућа“ како они кажу, него 4 зграде са 50 станова, и све те станове издајем још од 2010. године. Ту је више стотина људи пријављено и ођављено за ових 14 година, јер моја законска обавеза је да као станодавац пријавим станаре који живе ту. Много људи је ту пријављено већ више од 7-8 година у континуитету. Кад се одселе, ти људи се после сами ођаве и пријаве на нове адресе. На тој истој адреси сам пријављен и ја, и моја породица, и моји родитељи, као и моји рођаци који су се доселили из Републике Српске, јер ја сам из Републике Српске. Али наравно, тајкунским медијима не одговара ова истина и никад је не би пренели. Ја апсолутно подржавам политику председника Србије, али, нити сам функционер странке, нити сам државни или градски функционер, нити ћу икада бити то, да би преко мене нападали председника Вучића и СНС. Значи, опет се служе подвалама, лажима и опет су показали да су тотално неспособни.
Желим исто тако да кажем да ја нећу тужити новинаре који раде по налогу издајничких газда а који раде против интереса Србије како би на њено чело довели НАТО окупаторе. Сви знамо и ко су и шта су, и шта су им крајњи циљеви – рекао је Мандић.
Ово је само једна у низу лажи које бесомучно сваки дан понављају тајкунски медији Н1, Нова, Данас… И ни мало не чуди што су изгубили свако поверење народа, те прозвани „Лажовизије“ уместо „Телевизије“.
Подсетимо, да на ово бесомучно свакодневно пласирање лажи на конто владајуће странке и председника Србије, никада грађанима нису упутили нити једно извињење, нити су икада демантовали сопствене лажи када су бивали раскринкани.
Баш као ни чланови опозиције који би требало да схвате да је народ Србије препознао праве вредности, сигурност и просперитет, и да не наседају на њихове лажи и обмане. Грађани Србије су се изјаснили на изборима и своје поверење дали управо Александру Вучићу и Српској напредној странци:
На основу 100 одсто обрађених резултата са свих бирачких места у граду Београду, изборна листа број 1 Александар Вучић – Београд не сме да стане добила је 49 мандата, изборна листа број 3 „Србија против насиља“ проф. др Владимир Обрадовић добила је 43 мандата, изборна листа број 5 „Др Милош Јовановић – НАДА за Београд“ добила је седам мандата, саопштио је председник Градске изборне комисије Зоран Лукић након што су избори у суботу поновљени на три бирачка места у Београду.
Изборна листа број 13 Ми – Глас из народа- Александар Јерковић добила је шест мандата, а изборна листа број 2 Ивица Дачић – Премијер Србије, Тома Фила -Градоначелник добила је пет мандата.
Тајкунска опозиција окупљена око листе „Србија против насиља“ доживела је тежак пораз на децембарским изборима, али је за дебакл на биралиштима оптужила готово све, укључујући власт, грађане, Владимира Билчика, известиоца ЕП и америчког амбасадора у Србији Кристофера Хила…
Након тога активисти листе која се назива „Србија против насиља“ започели су насилне протесте у којима су повређени и чланови Републичке изборне комисије.
Ђиласу сви други криви за пораз
Драган Ђилас, лидер тајкунске опозиције окупљене око листе „Србија против насиља“ окривио је Запад за изборни пораз на децембарским изборима на којима је коалиција коју је из сенке предводио доживела дебакл.
Ђилас и даље понавља мантру о покраденим изборима, иако он и његови саборци нису пружили ни један једини доказ у прилог таквој тврдњи. А у прилог својој одбрани од изборног дебакла данима су износили лажи да су бирачи довођени из Републике Српске како би гласали за владајућу странку, да су ти људи плаћани, те да то и нису Срби и да немају право гласа, чиме су итекако увредили сопствени народ! Затим да су на тај начин покрадени избори!
Ређали су се текстови о довођењу 40.000 Срба са леве обале Дрине који су довезени у Београд да би „прекројили изборну вољу Београђана“. Наравно, радило се о потпуној бесмислици коју побија и проста математика. Наиме, уколико један аутобус превози 50 путника, за 40.000 људи би требало да буде обезбеђено чак 800 аутобуса што свакако не би могло да не буде примећено. У Републици Српској би градски и међуградски превоз практично био угашен тај дан, а Београд би био блокиран. Наравно, ништа од тога се није десило, а тајкунски медији су своју сумануту тезу о 40.000 бирача из Републике Српске поткрепљивали снимком три аутобуса испред Београдске арене!
Иако је било очигледно да се ради о бесмислицама, опозиција и њихови тајкунски медији су и даље упорно вртели једну те исту причу, али су у свакој новој придодавали број „фантомских бирача“ како би покушали да убеде народ и западне силе да су уствари они победници избора иако су потписали све записнике са бирачких места у којима није било неправилности.
Међутим, лажи нису могли да докажу ничим, те су се на крају правдали грађанима Републике Српске да они нису рекли то што су рекли. Али, извињења није било!
Знало се да неће признати резултате избора уколико изгубе
Да се знало да НАТО опозиција неће добити изборе, знало се. Знала је то и опозиција јер их и поред свих спинова и лажи народ добро познаје.
Пре самих избора, план опозиције је био да уколико изборе изгубе, неће их признати и ићи ће на причу да су избори покрадени.
На то је данима указивао и сам председник Србије који је више пута питао шефа Посматрачке мисије ОДИХР-а, Алберта Јонсона, да јасно каже зашто није обавестио јавност у Србији да му је Ђилас рекао пре избора да неће признати резултате избора.
Уместо одговора Јонсона, Драган Ђилас је потврдио речи председника Вучића.
– Вучић ме стално прозива да овај шеф мисије ОДИХР-а каже шта сам му ја рекао. Рекао сам оно што сам рекао у многобројним интервјуима: ако се буде наставило са овим, ако се та пљачка настави, ми сасвим сигурно нећемо признати резултате таквих избора и ми ћемо кренути са протестима – рекао је Ђилас.
Како би се на било који начин одржали у политичком животу, ђиласовцима је јасно да једино што им преостаје јесте пласирање нових лажи, изнова и изнова.
