Jelena Trifunović

Viši sud u Beogradu, na predog Višeg javnog tužilaštva, odredio je pritvor do 30 dana M. P. zbog, kako se navodi, “sumnje da je 16. januara 2025. godine, oko 11.50, u Ruzveltovoj ulici, pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju pokušao da života liši više ljudi”.

Navodi se da je tom prilikom S. Viši sud u Beogradu je saopštio da je M. P. pritvor određen iz svih zakonskih razloga, odnosno, kako se tvrdi, zbog opasnosti od bekstva, da ne bi uticao na svedoke, da ne bi ponovio krivično delo u kratkom vremenskom periodu i zbog uznemirenja javnosti.

Više javno tužilaštvo je prethodno saopštilo da se osumnjičeni na saslušanju branio ćutanjem, to jest, da je “iskoristio svoje zakonsko pravo da ne iznosi odbranu”.

“Naredbom o sprovođenju istrage osumnjičenom se na teret stavlja krivično delo Teško ubistvo u pokušaju iz člana 114, stav 1, tačka 2 i 11, u vezi sa odredbom iz člana 30 Krivičnog zakonika”, piše u saopštenju VJT, koje je potvrdio i Viši sud.

Ističe se da postoje osnovi sumnje da je M. P. teško krivično delo počinio tako što se kretao vozilom marke “ford fokus”, iz Ulice kraljice Marije ka Ruzveltovoj ulici.

“Umesto da zaustavi vozilo zbog velikog broja studenata i ostalih građana koji su blokirali saobraćajnicu, bahato je i nasilnički nastavio kretanje između njih. Zatim se vozilom popeo na trotoar i nastavio sporo da se kreće, te kada su se ispred vozila našle četiri osobe, oštećena S. P. i tri muške osobe u fluorescentnim prslucima – kako bi bili uočljivi vozačima – M. P. je agresivno ubrzao kretanje i prednjim središnjim delom vozila udario S. P., čije telo se zarotiralo u levu stranu, te je usled siline udara oštećena odletela najpre na haubu, a zatim i na šoferšajbnu vozila, gde joj se usled udara telo zarotiralo unazad preko glave”, navodi se u saopštenju.

Precizirano je i da je osumnjičeni nastavio sa nasilničkim ubrzavanjem automobila, “ne obazirući se na to što mu se oštećena nalazi na krovu vozila, usled čega je telo oštećene nastavilo sa rotacijom do zadnjeg dela krova odakle je pala na kolovoz, a on je pobegao sa lica mesta, ostavljajući oštećenu bez pomoći i ne obazirući se na njeno zdravstveno stanje”.

“Pomenuta trojica, oštećenih muškaraca u fluorescentnim prslucima, uspela su da izbegnu kontakt sa vozilom tako što su se izmakli iz putanje vozila kojim je upravljao osumnjičeni, a koja putanja je bila usmerena ka njima”, zaključuje se u saopštenju Višeg javnog tužilaštva i Višeg suda.

Studentkinja Pravnog fakulteta S. P. je povređena tokom odavanja pošte stradalima u padu nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici, u Ruzveltovoj ulici, u Beogradu. Automobil ju je naglo udario i od siline udarca nosio na krovu posle čega je devojka pala na ulicu. Prevezena je u Urgentni centar i konstatovano je da je teško povređena.

Klinički centar je dan kasnije saopštio da je studentkinja u dobrom opštem stanju, navodeći da neće biti posledica od povrede i da se očekuje da će u ponedeljak biti otpuštena kući. P. zadobila teške telesne povrede opasne po život.

RTS

Večeras se na Fakultetu tehničkih nauka održava plenum dela studenata koji se nalaze u blokadi.

Međutim, bez ikakvog razloga, neposredno pre održavanja plenuma, grupa studenata je napala novinarsku ekipu koja je došla da izveštava o blokadama i samom plenumu.

Na jednom od snimaka koja je naša ekipa dobila, čuje se kako jedan od studenata dobacuje kako treba da se slomi kamera jednoj od novinarskih ekipa.

Postavlja se pitanje, od koga se studenti kriju i zašto im smetaju novinari koji žele javnost da upoznaju sa blokadama?

Podsećamo, roditelji studenata, kao i 50 hiljada studenata koliko broji UNS imaju pravo da dobiju informaciju o blokadama fakulteta, kao i kada će se normalizovati studentski život na novosadskom Univerzitetu.

Izvor NS uživo

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je sinoć da protesti studenata koji se održavaju nisu studentski protesti, već apsolutno politički protesti, na kojima su se jasno izdefinisala dva politička zahteva – nasilna smena vlasti putem prelazne vlade što je, kako je rekla, direktno upereno protiv predsednika Aleksandra Vučića i separatistički zahtevi za otcepljenje Vojvodine kao republike.

Brnabić je za TV Pink rekla da je njoj posebno zanimljiv ovaj drugi zahtev, koji je, kako kaže, sve očigledniji i sve glasniji, a to smo, kako navodi  doživeli sa Kosovom i Metohijom, sa jednostranim proglašenjem nezavisnosti 2008. godine.

„Sada ti predstavnici bivše vlasti pričaju potpuno otvoreno, i ja opet molim ljude da ih ne zovu autonomašima, jer oni autonomaši nisu. Oni su separatisti. Oni su za to da se Vojvodina otcepi od Srbije i postane republika, kao što kaže Goran Ješić, da imate pozivni broj +384, da se Srbija odrekne Vojvodine kao što su se oni dok su bili vlast odrekli Kosova, pa je onda došao Aleksandar Vučić koji je dve godine kasnije uspeo da vrati pitanje Kosova i Metohije na međunarodnu agendu“, rekla je Brnabić.

Istakla je da ona to smatra potpuno nelegimnim.

„To je protivustavno delovanje. Ja sam slušala i večeras Aleksandra Vučića na vašoj televiziji. Ja razumem da on je predsednik svih građana, ja razumem da on poziva na jedinstvo, on to uvek radi.  Ja njega zaista cenim zbog tolerancije. Sve mi je jasno, on je predsednik. Ali to što oni rade, to što radi Dinko Gruhonjić, to što radi Goran Ješić, to kako huškaju te predstavnike političkih stranaka koji su i studenti, na separatizam, to je protiv Ustava i to ne sme biti dozvoljeno“, ocenila je Brnabić.

Istakla je da joj smeta to što se blokade univerziteta nazivaju protestima studenata, jer, kako je rekla, u Srbiji ima 263 hiljade studenata i ne može se reći da su svi u blokadi.

„I bez prebrojavanja, svakako ne možete reći da su ovi ljudi na blokadama predstavnici svih studenta. I to baš posebno počinje da mi smeta, zato što mislim da je uvreda za ogroman broj studenta koji zaista jesu ili politički nedeklarisani ili veliki broj studenta koji su za Srpsku naprednu stranku i koji podržavaju Aleksandra Vučića. Ogroman broj studenta koji ćute, sede, trpe ljudi, šta će. I oni studenti koje ne zanima politika, zanima ih da studiraju, da daju godinu, da što pre završe fakultet sa što boljim prosekom, da bi sutra dobili šansu za što bolji posao. Dakle, vide jasnu, dobru, ekonomsku, na svaki način dobru perspektivu za sebe u ovoj zemlji“, rekla je Brnabić.

Ona je ocenila da je u protestu grupa apsolutno politički jasno profilisanih mladih ljudi koji su takođe i studenti.

„Ovo što vidimo su političari, koji jesu pripadnici političkih stranaka. Od Đilasove stranke, preko Ponoševe stranke, do Aleksićeve stranke, ali vam je to sve u stvari isto. I ne možete reći da to nisu politički protesti, ali su politički protesti“, smatra Brnabić.

Kako je rekla, ne postoje više studentski zahtevi, jer su oni ispunjeni.

„Meni je apsolutno nelegitimno i nedemokratski da bilo kakav plenum, kao kvazi telo, odlučuje u ime svih studenta. Za to postoje studentski parlamenti“, rekla je Brnabić.