Jelena Trifunović

Виши суд у Београду, на предог Вишег јавног тужилаштва, одредио је притвор до 30 дана М. П. због, како се наводи, “сумње да је 16. јануара 2025. године, око 11.50, у Рузвелтовој улици, при безобзирном насилничком понашању покушао да живота лиши више људи”.

Наводи се да је том приликом С. Виши суд у Београду је саопштио да је М. П. притвор одређен из свих законских разлога, односно, како се тврди, због опасности од бекства, да не би утицао на сведоке, да не би поновио кривично дело у кратком временском периоду и због узнемирења јавности.

Више јавно тужилаштво је претходно саопштило да се осумњичени на саслушању бранио ћутањем, то јест, да је “искористио своје законско право да не износи одбрану”.

“Наредбом о спровођењу истраге осумњиченом се на терет ставља кривично дело Тешко убиство у покушају из члана 114, став 1, тачка 2 и 11, у вези са одредбом из члана 30 Кривичног законика”, пише у саопштењу ВЈТ, које је потврдио и Виши суд.

Истиче се да постоје основи сумње да је М. П. тешко кривично дело починио тако што се кретао возилом марке “форд фокус”, из Улице краљице Марије ка Рузвелтовој улици.

“Уместо да заустави возило због великог броја студената и осталих грађана који су блокирали саобраћајницу, бахато је и насилнички наставио кретање између њих. Затим се возилом попео на тротоар и наставио споро да се креће, те када су се испред возила нашле четири особе, оштећена С. П. и три мушке особе у флуоресцентним прслуцима – како би били уочљиви возачима – М. П. је агресивно убрзао кретање и предњим средишњим делом возила ударио С. П., чије тело се заротирало у леву страну, те је услед силине удара оштећена одлетела најпре на хаубу, а затим и на шофершајбну возила, где јој се услед удара тело заротирало уназад преко главе”, наводи се у саопштењу.

Прецизирано је и да је осумњичени наставио са насилничким убрзавањем аутомобила, “не обазирући се на то што му се оштећена налази на крову возила, услед чега је тело оштећене наставило са ротацијом до задњег дела крова одакле је пала на коловоз, а он је побегао са лица места, остављајући оштећену без помоћи и не обазирући се на њено здравствено стање”.

“Поменута тројица, оштећених мушкараца у флуоресцентним прслуцима, успела су да избегну контакт са возилом тако што су се измакли из путање возила којим је управљао осумњичени, а која путања је била усмерена ка њима”, закључује се у саопштењу Вишег јавног тужилаштва и Вишег суда.

Студенткиња Правног факултета С. П. је повређена током одавања поште страдалима у паду надстрешнице на новосадској Железничкој станици, у Рузвелтовој улици, у Београду. Аутомобил ју је нагло ударио и од силине ударца носио на крову после чега је девојка пала на улицу. Превезена је у Ургентни центар и констатовано је да је тешко повређена.

Клинички центар је дан касније саопштио да је студенткиња у добром општем стању, наводећи да неће бити последица од повреде и да се очекује да ће у понедељак бити отпуштена кући. П. задобила тешке телесне повреде опасне по живот.

РТС

Вечерас се на Факултету техничких наука одржава пленум дела студената који се налазе у блокади.

Међутим, без икаквог разлога, непосредно пре одржавања пленума, група студената је напала новинарску екипу која је дошла да извештава о блокадама и самом пленуму.

На једном од снимака која је наша екипа добила, чује се како један од студената добацује како треба да се сломи камера једној од новинарских екипа.

Поставља се питање, од кога се студенти крију и зашто им сметају новинари који желе јавност да упознају са блокадама?

Подсећамо, родитељи студената, као и 50 хиљада студената колико броји УНС имају право да добију информацију о блокадама факултета, као и када ће се нормализовати студентски живот на новосадском Универзитету.

Извор НС уживо

Председница Скупштине Србије Ана Брнабић изјавила је синоћ да протести студената који се одржавају нису студентски протести, већ апсолутно политички протести, на којима су се јасно издефинисала два политичка захтева – насилна смена власти путем прелазне владе што је, како је рекла, директно уперено против председника Александра Вучића и сепаратистички захтеви за отцепљење Војводине као републике.

Брнабић је за ТВ Пинк рекла да је њој посебно занимљив овај други захтев, који је, како каже, све очигледнији и све гласнији, а то смо, како наводи  доживели са Косовом и Метохијом, са једностраним проглашењем независности 2008. године.

„Сада ти представници бивше власти причају потпуно отворено, и ја опет молим људе да их не зову аутономашима, јер они аутономаши нису. Они су сепаратисти. Они су за то да се Војводина отцепи од Србије и постане република, као што каже Горан Јешић, да имате позивни број +384, да се Србија одрекне Војводине као што су се они док су били власт одрекли Косова, па је онда дошао Александар Вучић који је две године касније успео да врати питање Косова и Метохије на међународну агенду“, рекла је Брнабић.

Истакла је да она то сматра потпуно нелегимним.

„То је противуставно деловање. Ја сам слушала и вечерас Александра Вучића на вашој телевизији. Ја разумем да он је председник свих грађана, ја разумем да он позива на јединство, он то увек ради.  Ја њега заиста ценим због толеранције. Све ми је јасно, он је председник. Али то што они раде, то што ради Динко Грухоњић, то што ради Горан Јешић, то како хушкају те представнике политичких странака који су и студенти, на сепаратизам, то је против Устава и то не сме бити дозвољено“, оценила је Брнабић.

Истакла је да јој смета то што се блокаде универзитета називају протестима студената, јер, како је рекла, у Србији има 263 хиљаде студената и не може се рећи да су сви у блокади.

„И без пребројавања, свакако не можете рећи да су ови људи на блокадама представници свих студента. И то баш посебно почиње да ми смета, зато што мислим да је увреда за огроман број студента који заиста јесу или политички недекларисани или велики број студента који су за Српску напредну странку и који подржавају Александра Вучића. Огроман број студента који ћуте, седе, трпе људи, шта ће. И они студенти које не занима политика, занима их да студирају, да дају годину, да што пре заврше факултет са што бољим просеком, да би сутра добили шансу за што бољи посао. Дакле, виде јасну, добру, економску, на сваки начин добру перспективу за себе у овој земљи“, рекла је Брнабић.

Она је оценила да је у протесту група апсолутно политички јасно профилисаних младих људи који су такође и студенти.

„Ово што видимо су политичари, који јесу припадници политичких странака. Од Ђиласове странке, преко Поношеве странке, до Алексићеве странке, али вам је то све у ствари исто. И не можете рећи да то нису политички протести, али су политички протести“, сматра Брнабић.

Како је рекла, не постоје више студентски захтеви, јер су они испуњени.

„Мени је апсолутно нелегитимно и недемократски да било какав пленум, као квази тело, одлучује у име свих студента. За то постоје студентски парламенти“, рекла је Брнабић.