Rok muzika na severu Banata još uvek ima dosta pristalica, bar sudeći prema onom što se sredom uveče može videti i čuti u klubu „67”, nekadašnjem „Grmeču”. Grupa entuzijasta na čelu sa legendarnim kikindskim bubnjarom Vojislavom Đukićem, pruža priliku mladim, ali i već afirmisanim bendovima da se popnu na scenu u ovom popularnom bifeu u Srbobranskoj ulici.
– Počeli smo s tom praksom još 2015. godine. Nas nekolicina prijatelja koje je vezala ljubav prema muzici, poželeli smo da ovim rok svirkama, nekom vrstom modernog kabarea, džemujemo u klubu koji drži porodica Grbić i kojima sam neizmerno zahvalan što su prepoznali našu plemenitu ideju, da tim neformalnim svirkama pružimo šansu svima koji imaju ili žele nešto da poruče muzikom- navodi Đukić.
-Napravili smo veliku binu u tom bifeu i evo, već punu deceniju, sa izuzetkom vremena korone, svake srede uveče, dajemo šansu svima kojima nedostaje scensko iskustvo da se ohrabre za javni nastup. Često se dogodi da mlade bendove menadžeri upitaju gde ste dosad javno svirali i mnogi nemaju pravi odgovor. Zato je naša ideja da im ove svirke budu i kao referenca za dalju karijeru. Ujedno izlazak na scenu bifea „67” je i uslov da bi neki bend nastupio i na tradicionalnom „Suvača demo festu”, koji u julu organizuje naše istoimeno udruženje građana.
Podsetimo, scenu u pomenutom lokalu su iskusili mnogi ovdašnji, ali i gostujući bendovi, kako afirmisani, tako i oni sa manje iskustva. Poznato je da muzičari nerado pozajmljuju čak i bubnjarske palice ili trzalice za gitaru, međutim, Vojislav Đukić navodi da se na džemovanje sredom može doći i sa rukama u džepovima. Ko god ima neku muzičku ideju – svakom izlaze u susret, čak i kad nema vlastiti instrument.
PODRŠKA SARADNIKA I PRIJATELJA
-Tu smo mi da svirački ili instrumentalno pomognemo. Muzika je najlepša umetnost, pa smo tako i oko ove ideje okupili ljude različitih godišta, profesija, pa i ideoloških pogleda. Bez njihove podrške teško da bismo mogli da realizujemo sve ovo i da istrajavamo već punu deceniju, a među najvernijim saradnicima i prijateljima, sem pomenute porodice Grbić, želim da zahvalim i ljudima koji svojim radom čuvaju našu rokenrol vatru da ne zgasne: Milanu Srdiću, Zoranu Paniću, Zoranu Đokiću, Milanu Cvetičaninu, Stanku Đukiću. Borislavu Totu, Nebojši Đukiću… mi smo svi volonteri, ostvareni u svojim profesijama, a ujedinjuje nas bezgranična ljubav prema muzici.
– Interesantno je- ukazuje ovaj muzičar- da nam nikad niko od komšija nijednom nije prigovarao za eventualnu buku iz lokala. Čak nam donose i da se nekad počastimo. Takođe, želeo bih da istaknem i pomoć kikindskih preduzetničkih i ugostiteljskih radnji, koje takođe prepoznaju našu plemenitu ideju: „Grindeks”, „Bela vila”, „Picerija Konti”… Ono što nas posebno čini ponosnim je da se za ovu deceniju, koliko traju naši džem sešnovi, nikada nijedan incident nije desio.
PRIPREME ZA SUVAČA DEMO FEST
Đukić navodi da intenzivno teku pripreme i za predstojeći „Suvača demo fest” koji će se održati u julu. Dodaje kako mu je drago što je Turistička organizacija Grada Kikinde prepoznala ovu manifestaciju kao značajnu i što pomaže ovaj festival koji je, podsetimo, revijalnog karaktera, i pre svega služi za promociju mladih bendova.
– Drago nam je što ćemo i ove godine ponovo ugostiti i bečejski muzički centar “Bubamara”, s kojima već godinama uspešno sarađujemo, a s druge strane moram da izrazim i žaljenje što smo poslednja dva festivala kuburili sa strujom i organizovali ih uz pomoć agregata, jer nam nadležni nisu odobrili korišćenje elektrike sa obližnje trafo stanice.
Dok čekamo deveti Suvača demo fest, preostaju nam džem-sešnovi u bifeu „67” bili to mladi i neafirmisani bendovi ili recimo prekaljeni Đukićev sastav „The friends”, tek, tradicija džemovanja sredom se nastavlja. Podsetimo Vojislav Đukić je svojevremeno svirao i sa sarajevskom „Bombaj štampom”, a kad smo već kod tog grada, Voja, najavljujući ove redovne svirke u klubu „67” , kao i nadolazeći „Suvača demo fest”, rado citira i Duška Trifunovića, pesnika koji je opismenio sarajevsku rok scenu: „Probudi se, nešto se dešava, kajaće se ko ovo prespava”.
N. Savić
