Jelena Trifunović

Svaka pobuna i veliki politički potres počinje pričom. Ne puškom, ni kamenom već rečima. Upravo kroz jezik oblikuje se slika sveta, ko je žrtva, a ko tiranin, heroj ili izdajnik, piše srpski ugao.

Kada dođu krizna vremena uvek se sudaraju najmanje dva narativa, onaj koji dolazi iz institucija i onaj koji gradi ulica. Taj ulični narativ obično je pojednostavljen i upečatljiv, David protiv Golijata, nada protiv straha, dobro protiv lošeg.

Međutim ko, zaista piše tu priču?

U brojnim slučajevima pokazalo se da iza narativa ne stoje samo spontani pokreti, već i strane fondacije, nevladine organizacije i medijski centri moći. Upravo zato se postavlja pitanje koliko je „revolucija“ zaista narodna, a koliko pažljivo režirana.

Knjiga „Četvrti talas demokratije? Društveni mediji i arapsko proleće“ autora Filipa N. Hauarda i Muzamila M. Huseina (2013) opisuje kako su upravo društvene mreže postale alat za oblikovanje jezika protesta.

Lideri su dobijali pogrdne nadimke, karikature su ih prikazivale kao smešne i nemoćne, a jednostavni haštagovi i mimovi širili su se brže od bilo kog političkog programa. „Jezik protesta bio je oružje kojim su mase simbolički rušile autoritet moćnika“, naglašavaju autori.

Ista logika važi i danas. Revolucije ne koriste govore, već parole, skandiranja, grafite. „Juščenko – da!“ u Ukrajini, „Kmara!“ u Gruziji ili „Gotov je!“ u Srbiji, to su bile poruke koje su premošćivale strah i okupljale ljude.

Upravo takvi slogani, kratki i zapaljivi, ostaju kao simboli u istoriji ili bivaju zaboravljeni ako pokret ne uspe.

Izvor: Srpski ugao

Patrijarh srpski Porfirije apelovao je danas da se obustavi svaki sukob i odbace reči i dela koja nanose bol i rane drugima, poručivši da ništa nije razornije od mržnje, podela i nasilja među braćom i da ništa nije dragocenije od mira i bratske ljubavi.

“Danas, braćo i sestre, kada počinje Velikogospojinski post vreme molitve, uzdržanja i unutrašnjeg preumljenja, sa bolom i dubokom zabrinutošću gledamo na nemire i sukobe koji poslednjih dana potresaju naše gradove, naše domove, naše porodice. Sa trona Svetog Save pozivam i apelujem na sve bez izuzetka da se obustavi svaki sukob i odbace reči i dela koja nanose bol i rane drugima”, naveo je patrijarh.

Naglasio je da “imamo samo jednu zemlju, imamo samo jedan narod i potrebni smo jedni drugima” i da zato ni po koju cenu ne dozvolimo da “jedni druge povređujemo i proganjamo po ulicama i trgovima”, saopštila je Srpska pravoslavna crkva.

 “Gospod nas uči da je jedini put dostojan čoveka i Bogu ugodan put mira i ljubavi. Setimo se danas i poslušajmo reči blaženopočivšeg Patrijarha i oca našeg Pavla: ‘Budimo ljudi!’ Molim se Presvetoj Bogorodici, našoj zastupnici pred prestolom Boga živoga, da zaštiti naš narod, da ukrepi svaki dobronamerni glas i da u srca svih nas izlije preko potrebni mir koji nadilazi sukobe i podele”, zaključio je Porfirije.

Zbog jučerašnjih napada na policiju privedeno je 114 osoba, a podnete su 34 krivične i 28 prekršajnih prijava, rekao je Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić na konferenciji za medije povodom sinoćnih sukoba demonstranata i policije u više gradova Srbije. Istakao je da sinoć povređeno 75 policijskih službenika, a u poslednja tri dana ukupno 121, od kojih devet teže. Napad na policiju je bio brutalan i masovan, a prazne prostorije SNS-a su demolirane, izjavio je ministar policije.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić navodi da su demonstranti u jučerašnjim incidentima napali policiju i demolirali stranačkih prostorija Srpske napredne stranke u Novom Sadu, zbog čega je privedeno 114 osoba, a podnete su 34 krivične i 28 prekršajnih prijava.

Nedavno su blokaderi pozvali na „građansku neposlušnost“, predstavljajući je kao demokratsko pravo. Retko ko od njih priznaje da se iza te parole često krije anarhično i destruktivno ponašanje.

Kako precizno primećuje Ivan Krastev, jedan od najvećih savremenih političkih mislilaca, koga je prema Forbesovoj listi svetskih intelektualaca časopis „Foreign Policy“ uvrstio među najuticajnije na svetu, globalna srednja klasa postaje sumnjičava prema vlastima, verujući da je uspela uprkos državi, a ne zahvaljujući njoj. Protesti se sve češće pretvaraju u performans „kolektivnu halucinaciju“, čiji učesnici uživaju u zajedničkom buntu, ali bez jasnog, održivog cilja.

Upravo takav obrazac viđen je poslednjih godina ne samo u Srbiji, već i širom sveta. Od istočnoevropskih prestonica do Latinske Amerike, protesti sa prividno plemenitim motivima prelazili su u vandalizam, blokade saobraćajnica, napade na policiju, lomljenje javne imovine, pretnje i fizičke obračune sa neistomišljenicima. U mnogim slučajevima policija nije reagovala odlučno, jer država nije želela da primeni silu nad sopstvenim građanima.

Krastev upozorava da ovakvi pokreti nemaju jasnu političku platformu, to su „revolucije dobrih ljudi protiv loših vladara“ u kojima i levica i desnica pronalaze prostor za svoj bes. To ih čini idealnim terenom za obojene revolucije, u kojima se spontani bunt pretvara u organizovanu destabilizaciju. Upravo takav scenario, uz orkestriranu podršku iz inostranstva, danas se pokušava sprovesti i protiv mađarskog premijera Viktora Orbana. Evropske birokrate i NVO strukture otvoreno podržavaju protestne pokrete čiji je cilj političko slabljenje ili rušenje vlade, primenjujući iste obrasce viđene u mnogim državama koje su odbile da slede liniju Brisela.

Granica između mirnog protesta i organizovanog nasilja u ovakvim situacijama postaje tanka, a „građanska neposlušnost“ pretvara se u eufemizam za rušenje institucija i državnog poretka.

Srbija je godinama unazad meta obojenih revolucija, a recept je uvek isti – pod plaštom „narodnog bunta“ proizvode se haos, nasilje i podele. Danas se u mnogim državama, od Beograda do Budimpešte, ne vodi borba protiv pojedinih političkih stranaka, već protiv same slobode da narod sam odlučuje o svojoj budućnosti. Spoljni centri moći, uz pomoć domaćih izdajnika, žele da slome državnu volju i uvedu režime po svojoj meri. Građanska neposlušnost u njihovim rukama nije nikakav demokratski čin, već oružje za rušenje suverenih država.

Izvor: Srpski ugao

Direktor Vojnobezbednosne agencije, general-potpukovnik Đuro Jovanić, saopštio je da je tokom sinoćnih dešavanja povređeno sedam pripadnika Vojske Srbije, od kojih četvoro teže.

Prema njegovim rečima, napad je izvršen na pripadnike elitne jedinice „Kobre“ dok su obezbeđivali jedno lice. „Napadnuti su bakljama i palicama. U više navrata upozorili su napadače da su ovlašćena službena lica i pripadnici Vojske Srbije, ali su oni nastavili sa napadima. Pripadnici Vojske pružali su pasivan otpor“, rekao je Jovanić, dodajući da će Vojska i druge nadležne službe izvršiti identifikaciju počinilaca.

On je naveo da je, procenjujući da su životi vojnika ugroženi, jedno ovlašćeno službeno lice ispalilo hitac u vazduh kako bi odbilo napadače.

Zastavnik Vojske Srbije Vladimir Brkušanin, koji je pucao, izjavio je da je napad bio izuzetno silovit. „Na redovnom zadatku obezbeđivanja lica napala nas je grupa od oko sto ljudi palicama, bakljama, kamenicama i topovskim udarima. U trenutku kada su nas opkolili sa tri strane, iza nas je bio zid, procenio sam da su životi mene i mojih kolega ugroženi. Ispalio sam metak u vazduh i napadači su se razbežali. Da to nisam učinio, posledice bi bile daleko teže“, naglasio je Brkušanin.

Dodao je da se ovim poslom bavi više od 20 godina, ali da nikada nije video takav stepen besa i mržnje prema ovlašćenim licima. „Znali su ko smo, više puta smo ih upozoravali, ali nisam imao prilike da vidim ovako nešto i duboko sam iznenađen“, rekao je on.

Izvor: Politika