Jelena Trifunović

Министар просвете Дејан Вук Станковић изјавио је да је неопходно да се сви врате на наставу како би се омогућило да се заврши ова школска година и упише нова генерација студената.

Станковић је рекао да се многи факултети припремају за враћање на наставу и додао да ће у почетку настава да се изводи онлајн, а да после тога следи и пракса.

Навео је да динамички план за надокнаду наставе морају да утврде саме високошколске установе и да је Министарство спремно да на сваки начин помогне и организује све да не пропадне ова година.

Он је додао да сада чекају да добију планове надокнаде и да на основу тога дефинишу универзитетски календар.

„Ми можемо да помогнемо организацијом у томе и можемо да помогнемо на два начина. Један је промена универзитетског календара, што се само по себи намеће, а друго је стручно упутство које се односи на спровођење уписа, али то онда када наставу завршимо“, казао је Станковић.

Министар је истакао да се у Закону, који дефинише питање конкурса, јасно наводи да се мора знати датум завршетка академске године да би се организовао упис садашњих матураната, односно будућих бруцоша.

„Четири месеца пре завршетка школске године, ви можете говорити о упису. Ми данас не знамо, с обзиром на то да није почело надокнађивање наставе, када се завршава школска година. И управо зато ја инсистирам да факултети што пре доставе своје планове о динамичкој надокнади наставе“, нагласио је Станковић.

Како додаје, да би се завршио први семестар, потребно је две недеље за надокнаду, а неки факултети су већ кренули у процес завршетка.

Након тога следи надокнада другог семестра, каже Станковић и додаје да после надокнаде другог семестра следи надокнада испитних рокова – јануарски, затим иду фебруарски, мартовско-априлски и јунски рок.

„Постоји и јулски рок. Најчешће се упис у регуларним околностима дешава између краја јунског и почетка јулског рока. Семестар траје између 12 и 15 недеља у зависности од тога да ли имате или немате практичну наставу. Велики број факултета ту практичну наставу има“, истакао је Станковић.

Коментаришући изјаву проректора Београдског универзитета професора Дејана Филиповића да је упис бруцоша могућ већ у јулу и да нема разлога да их министар условљава, Станковић је истакао да не условљава њега нити било кога другог, већ да у Закону пише како изгледа упис и како се организује.

Министар је истакао да настава, испити и прелазак студената из једну у другу годину немају алтернативу.

„Не могу да дођу нови студенти у статус студента прве године док не видимо ко ће из прве године отићи у другу годину. Хајде да се уозбиљимо“, рекао је Станковић и додао да је статус мировања могућ само као појединачни статус за неког студента, али не као колективно мировање.

Станковић је навео да ће се за око 10 дана знати право стање ствари по питању тога који факултети су још у блокади, а који раде.

„Ако говоримо о Београдском универзитету, постоје факултети који су врло озбиљно и одговорно кренули у процес обнављања наставе, односно затражили су дозволе за извођење наставе онлајн. Неки од њих су и почели“, рекао је министар.

Он је анвео да су факултети који су већ почели са радом Факултет организационих наука, Економски факултет, а у припреми је да почне и Факултет физичке хемије, као и Машински факултет.

Када је реч о Медицинском факултету Универзитета у Београду, Станковић наводи да се ту изгледа иде на варијанту да сви факултети који су повезани са њим, а то су Стоматолошки, Ветеринарски и Фармацеутски, крену у исто време.

„За њих је тај рок био и колико прекјуче, имајући у виду сложеност студија на тим факултетима, јер ту постоји поред теоријске наставе и практична настава“, рекао је Станковић.

Он је потврдио да је тачна информација да су се у овом периоду многи студенти са Медицинског факултета Универзитета у Београду пребацивали на ВМА.

Станковић каже да је тачна и информација која се односи и на бројне миграције студената на приватне факултете, као и аплицирања за студирања у иностранству.

„Дешава се тај процес миграције на нивоу средњих школа. Ова образовна криза, која је, по мом дубоком суду, најдубља образовна криза и најозбиљнија образовна криза у историји српске државе, оставила је озбиљне последице. Обојена револуција је била немилосрдна према друштву, пре свега према студентима, према великом броју наставника, према том одговорнијем делу наставника и студената“, нагласио је Станковић.

Наводећи да међу професорима има разумних људи који мисле да је потребно наставу обновити, Станковић је истакао да постоје и они који сада због својих егзистенцијалних прилика траже помоћ студената.

„Има свега и свачега, али верујем у то да ће на крају сви бити озбиљни и одговорни, да ће управа Београдског универзитета на челу са ректором Владаном Ђокићем коначно искорачити са једном иницијативом обнове наставе. Обнова наставе је есенција опстанка Београдског универзитета“, истакао је Станковић.

Он је рекао да као министар и као неко ко ради у високом образовању једва чека тренутак када ће бити укинута финансијска ограничења која се односе на зараде запослених у високом школству.

„Једва чекам да дође до спајања рада и зараде, при чему та зарада по овим новим изменама и допунама закона никада неће бити већа на високошколским установама него што ће бити онда када почну да раде. Добиће и увећане плате, добиће и надокнадиће им се оно што им није било исплаћено, онда када буде реализовано оно што је пропуштено. И то је кључна порука“, навео је Станковић.

Извор: Танјуг

Без икаквог јасног програма, конкретних идеја или неких позитивних дела иза себе, изузев поданичког односа према Бриселу, што је далеко од позитивног у очима поносног Србина, студенти и блокадери као једину понуду грађанима Србије нуде путујући циркус.

Са свим елементима јефтине забаве за масе, као што је црвени тепих, жути прслуци као обезбеђење а црвени као медицинска помоћ, без потребе али ради ефекта – и уз добошаре на челу са лидером жуте левице, уместо мечком – почиње забава.

Спектакл у виду протестно – ревијалног шоу програма, са доста музике, смеха и роштиља, вувузеле, пиштаљке, брадате жене, средњошколци у првим редовима – свега има. Продавци беџева, мајица, качкета. И обавезно проглашење победника, није ни битно чега, битно је да се медаље уделе уз громки аплауз присутних, који чак и не знају зашто су ту. Битно се забавити.

Студената на листама нема. Али су зато у првим редовима политички активисти, који су по потреби стручњаци за екологију, социјалу, за изборне неправилности, права жена (у паузама док бију сопствене), демократију – коју свесно гуше, а посебно за грађански активизам чији је крајњи циљ нове поделе и нада у неку грешку режима која ће коштати Србију грађанског рата.

Студентских захтева више нико и не памти. Они који су трагично страдали приликом пада надстрешнице – више се ни у шапату не помињу. То место је заузела сценографија, перформански у њихово име које је постало заједничко – пумпај, динстај, и то све под паролом борбе за „слободу, правду, истину“ – али без једног јединог конкретног плана шта после, битно је само да тензије не спадају!

Да има разума међу учесницима, неко би се запитао – где је одговорност? Али одакле одговорност и озбиљност у циркусу? Све што овде постоји је сцена. Уместо идеологије — туторство са запада. Уместо програма — шерпе, добоши и шетње. Уместо аргумената — тиктокови и инстаграм рилсови. Јер мреже морају да горе, као и хиљаду пожара да држава више не зна који пре да гаси.

Градови се смењују, циркус путује: данас у Зajeчару, сутра у Косјерићу, а прекосутра где год западни сценарио каже да треба „подићи енергију“. Јер овде није битна суштина, већ слика. Није битно ко гласa, већ ко у томе изгледа револуционарно.

На крају свега остаје гомила смећа од пропагандног материјала који учесници уредно покупе као део перформанса да покажу своју еколошку свест, медијска еуфорија која траје 48 сати, и грађани који и даље не знају ко ће им водити град. Јер политика је замењена забавом, а протест је постао само још један TikTok тренд.

Да ли је то борба за боље сутра? Пре ће бити да је рекреација без компаса, спонзорисана са стране, а карте за циркус ће бити скупље него икад, али тензије не сме да спадну.

Софија Марић / Васељенска

Извор: васељенска

Од данас све високе школе у АП Војводини раде.

Висока пословна школа струковних студија у Новом Саду обавестила је данас студенте да је на седници Наставно-стручног већа, одржаној 22. маја 2025. године, донета одлука о почетку реализације наставе у онлајн формату. Надокнада наставе из зимског семестра почиње 26. маја 2025. године путем платформе Моодле и трајаће до 6. јуна 2025. године.

Како је саопштено, наставно особље ће поставити све потребне материјале за сваки предмет, док ће онлајн консултације бити доступне у два термина током радне недеље. Планирано је да летњи семестар отпочне 9. јуна 2025. године.

Школа је позвала све студенте да се активно укључе у наставни процес како би се обезбедило несметано одвијање академске школске године. У обавештењу се такође наводи да су за спровођење наставе на даљину добијене сагласности Министарства просвете и мишљење Националног савета за високо образовање.

Више информација доступно је на званичном сајту школе.

Након вишемесечне обуставе наставе и блокаде, на Природно-математичком факултету у Новом Саду ситуација се коначно помера ка нормализацији. На гласању које је одржано међу наставним особљем, 160 чланова изјаснило се за повратак наставним активностима, док је 110 било против.

У складу са тренутним расположењем већине, претпоставља се да ће настава наредних дана бити организована путем онлајн платформи.

Како је потврђено, коначну одлуку о начину организације наставе донеће Наставно-научно веће факултета током следеће недеље.

Ово је први корак ка потпуној стабилизацији рада једне још једне високошколске установе у Новом Саду, након периода напетости и неизвесности изазваних различитим захтевима и протестима.

Извор: Војводина уживо

Ирски новинар Чеј Боуз, снимио је први део документарца под називом „Рат из сенке“ који се бавим страним утицајем у Србији, који је темељ текуће обојене револуције. Филм истражује токове страног новца који се са запада улива у Србију кроз невладин сектор. Испитујући њихову улогу у политичким протестима и ширем геополитичком контексту, Боуз се фокусирао на питање како страни актери, укључујући западне владе, филантропске фондације и НВО, обликују политички пејзаж Србије, земље од шест милиона становника која се налази на раскршћу између Истока и Запада.

Боуз је анализирао и мотиве иза страног финансирања, улогу НВО у протестима и последице по суверенитет Србије. Документарац такође упоређује Србију с другим сувереним земљама које пролазе кроз истог „топлог зеца“, попут Грузије, Словачке и Мађарске, указујући на глобални образац страног мешања.
– На трагу смо стотина милиона евра страног новца и помоћи који се уливају у ову земљу, али и у многе друге широм света. Управо сада, овде се одвија велики протест – највећи у Србији последњих деценија. Међутим, нама није важно на коју страну ће пасти новчић у овом спору. Занимају нас паре. Одакле долазе? Куда иду? И како утичу на право обичних Срба да доносе одлуке под својом заставом? – наводи Боуз у уводу.
Набрајајући најзначајније НВО које су, према њему, испоставе страног утицаја, Боуз примећује да њихов рад у Србији има и много шири спектар од пуке борбе за власт.

– Није изненађујуће што је Србија постала легло стотина страних НВО. Окружена је државама Европске уније које, будимо искрени, не деле традиционални српски поглед на свет. Међу највећим и најпознатијим НВО групама у Србији су Грађанске иницијативе, Иницијатива младих за људска права (YИХР), Центар за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА), као и Мрежа за истраживање криминала и корупције (КРИК), с којима ћемо се касније сусрести – наводи новинар и додаје:

– Према нашим изворима и истраживањима, ове организације су главни примаоци западног финансирања, укључујући средства од озлоглашених организација попут Америчке агенције за међународни развој (УСАИД) и Националне задужбине за демократију (НЕД), као и фондова из Велике Британије и појединих земаља ЕУ преко њихових амбасада. Не смемо заборавити ни филантропске милијардере – Сороша и Рокфелера, који су такође у игри. Све ове групе користе сваку прилику да се прикључе политичким таласима и промовишу свој глобалистички поглед на свет – каже он.

Невладине организације су „хидра којој исечете један извор прихода, а израсту нова три“

Започевши истраживање, новинар се фокусирао на специфичне НВО, попут КРИК-а, истражујући превасходно њихову улогу и финансирање.

– Постоји НВО под називом КРИК, веома моћна, укључена у велике истраге о наводној корупцији. Али ево адресе коју наводе – ту нема ничега што би указивало да су ту. Проверили смо, ово је њихова адреса. Покушали смо да их контактирамо, али не желе да разговарају с нама. Како то да НВО, која добија милионе долара и евра од ЕУ, САД, УСАИД-а и НЕД-а за борбу против корупције, не жели да одговара на питања – пита Боуз.

Он истиче и то да су НВО директно супротстављење сувереном праву Срба да одлујучу у својој земљи.

– И није само КРИК. Стотине НВО у Србији раде на ‘унапређењу српског друштва’, упумпавајући милионе долара, а заправо подривајући демократски изабрану власт. Ово није питање слагања или неслагања с влашћу, већ о праву Срба да сами одлучују у својој земљи. Али ови момци су веома одлучни да сакрију ко су, шта су, па и где се налазе – каже Боуз.

Он истиче да су ове организације део сложене мреже коју финансирају западни актери.

– Јасно је да је Србија мета огромне мултинационалне операције којом се новац и утицај уливају у ову малу балканску државу. Иако је УСАИД затворио своја врата, новац и даље тече – преко америчког Стејт департмента, НЕД-а и организација о којима никад нисте чули. Главни оператери су ЦРТА, Независно удружење новинара Србије (НУНС) и Београдска отворена школа – наводи Боуз.
Ирски новинар је детаљно описао и изворе финансирања, који су, према њему, постављени у екосистем сличан митској „хидри“, бићу које има девет глава. Свака од тих глава када се одсече, на њеном месту нарасте нова.

– ЦРТА, осим УСАИД-а, добија подршку и од УКАИД (Британска организација за помоћ иностранству), али ту су и Европска задужбина за демократију (ЕЕД), амбасаде Немачке, Швајцарске, Холандије, Француске, па чак и Чешке. Ту су и фондације попут Фондације браће Рокфелер и Отвореног друштва Џорџа Сороша. Међу играчима из сенке су групе попут Хансардовог друштва, основаног у Великој Британији 1944. за промоцију парламентарне демократије. Ове организације финансирају више српских НВО истовремено, стварајући екосистем међусобне подршке – као хидра: исечете један извор прихода, а три нова изникну – каже Боуз.

Новац стиже из САД, Велике Британије и разних милијардера и њихових фондова

Боуз је покушао и да квантификује обим страног новца који се улива у Србију.

– Немогуће је чак и за изабрану власт да тачно утврди колико је новца уливено у земљу. Али знамо ово: од 2001. године, САД су дале скоро 1,2 милијарде евра за разне пројекте у Србији. ЕУ је 2022. дала грантове од 1,5 милиона евра, а филантропске донације износе 33,3 милиона евра – 4.557 заведених донација. Влада Србије још увек истражује где је тај новац завршио – наводи он.

Боуз посебно истиче улогу Велике Британије као значајног финансијера овог екосистема.

– Велика Британија је постала један од најагресивнијих актера у финансирању НВО и операција друштвеног утицаја у Србији. Око 210 британских НВО делује овде, финансирајући чудне активности попут заштите лептира или Европског конзорцијума за политичка истраживања. Раде у још 188 земаља, и коштају британске пореске обвезнике стотине милиона годишње. Међу овим НВО има и много хришћанских цркава, што је изненађујуће за православну Србију стару хиљаду година. Зашто британска влада улаже новац да ‘преобрати’ хришћане у хришћанство – запитао се новинар.

Он је покушао директно да контактира невладине организације, конкретно КРИК, ЦРТА-у и Грађанске иницијативе, како би разјаснио њихове активности, али наишао је на зид ћутања.

– Покушали смо директно да контактирамо ове НВО. Куцали смо на њихова врата, звали их, али нису желели да разговарају. КРИК, на пример, није одговарао на позиве, иако смо звали током радног времена. ЦРТА такође није одговарала, а њихова адреса води до празног простора – наводи Боуз, и додаје:

– Имате осећај да вас једноставно не желе. Хтели смо да им дамо платформу да испричају своју страну приче, али избегавају одговоре на питања о изворима новца и страном утицају.

Ова нетранспарентност додатно подстиче сумње у мотиве НВО, посебно јер се оне представљају као борци за транспарентност и борбу против корупције. Боувс сугерише да њихово избегавање медија указује на скривене агенде.
Нејасна организација протеста, нејасни захтеви уз добро обучене „координаторе“

Када су у питању протести у Србији, који су део текуће обојене револуције, Боуз је истраживао њихову природу у Београду, покушавајући да разговара с демонстрантима.

– Покушали смо да разговарамо с демонстрантима, углавном студентима и средњошколцима, али су одмах тражили да искључимо камере. Брзо нам је постало јасно да демонстранти често нису сигурни зашто протестују. Владао је карневалски дух, као да су сви ту само зато што се нешто дешава. Нису имали јасне захтеве. Понекад смо виђали људе који су деловали као ‘координатори’, који су им говорили да не разговарају с новинарима – наводи Боуз.

Из разговора је видљиво да су демонстранти избегавали директне одговоре.

– Питајте неког другог, извините, не желимо да нас снимају – рекла је једна од учесница протеста.

– Зашто се сви плаше да говоре? Ако постоји корупција, зашто студенти с плакатима не желе да кажу зашто протестују – питао је Боуз.

– Све пише на Инстаграм страници, одговарали су, али нико није знао ко води ту страницу, додавши да Боуз и екипа треба да „питају оне у жутим прслуцима, они су најинформисанији“.

Ирски новинар је приметио и то да протести имају нејасну организацију и да демонстранти делују несигурно у своје циљеве, што подстиче сумње у спонтаност ових окупљања. Он сугерише да иза протеста стоје координатори који усмеравају активности, али избегавају јавност.

Глобални контекст обојене револуције у Србији и поређење са Грузијом, Словачком и Мађарском
Боуз је своју анализу дешавања на крају проширио и на глобални контекст, примећујући да наша земља није једина која се сусреће са оваквим проблемима.

– Србија није једина земља под притиском страних група. Међутим, у Београду нема подршке за ЕУ и НАТО, јер су обе организације веома непопуларне међу Србима, без обзира на политичке погледе. Срби не желе да се боре за Викторију Нуланд и глобалистичке елите. То је у супротности с оним што смо видели у другој земљи која је под страшним притиском страних НВО, Грузији. Оно што сам тамо видео је шокантно. Тамо су прошле године стране НВО организовале протесте с антируским плакатима, заставама НАТО-а, САД и ЕУ – каже Боуз.

Он примећује и да су на протестима у Грузији учествовали и странци, једнако као и у Србији.

– Неки демонстранти нису били Грузијци, већ страни активисти, попут Силвије Манци и Игора Бонија, чланова италијанске радикалне проевропске и проукрајинске странке, финансиране од стране Џорџа Сороша – наводи Боуз.

Доводећи у везу италијанске активисте у Тбилисију прошле године са покушајима рушења демократски изабране власти у тој земљи путем обојене револуције, Боуз каже да није у питању само једна земља, већ све суверене земље.

– Ово није само о Србији – ради се о Грузији, Словачкој, Мађарској, свакој земљи која одбија да клекне пред глобалистичком агендом – истакао је ирски новинар.

На крају, закључио је да је ово тек крај првог дела документарног филма, а да у наредним деловима следи откривање многих тајни борбе суверених нација да остану суверене, чак и под притиском хидре, тј. екосистема који је усмерен на њих.

Ко је Чеј Боувс?
Ирски бизнисмен, новинар и инфлуенсер, Чеј Боуз је био један од оснивача веб-сајта Тхе Дитцх. Често на својим друштвеним мрежама, углавном на Твитеру, износи своје проруске и анти-западне ставове.

У априлу 2021, Боуз је, заједно са новинарима Еоганом МакНилом и Романом Шорталом, као и својим пријатељем, бизнисменом Педијем Косгрејвом, основао ирски политички веб-сајт Тхе Дитцх.

Боуз се 29. јуна 2023. обратио Савету безбедности Уједињених нација на позив Русије. Представљен је као ‘стручњак за лако наоружање и муницију’ и критиковао је улогу НАТО-а у руско-украјинском рату. Рат је описао као посреднички сукоб који води НАТО, упозоравајући на нерегулисани прилив оружја у Украјину.

Радио је за руску државну медијску мрежу РТ и сматра да је Запад антагониста у рату Русије и Украјине. Након инвазије украјинских трупа на Курску област, Боуз је то описао као ‘последњи очајнички потез Украјине’. Такође је рекао да је инвазију наредила ‘корумпирана кијевска елита’ по налогу ‘њихових господара у Лондону и Вашингтону’.

Извор: 24седам

Компанија „Метито Утилитиес“, глобални инвеститор за развој и имплементацију одрживих решења за управљање водама, у партнерству са Градом Зрењанином и ЈКП „Водовод и канализација” Зрењанин, постигла је важан оперативни циљ у реализацији уговора о пречишћавању воде за град Зрењанин — првог јавно-приватног пројекта у сектору водоснабдевања у Србији.

Од 22. априла, када је постројење за пречишћавање воде преузело снабдевање града водом и започело са континуираним пробним радом, врши се константна оптимизација квалитета воде и њено тестирање. Резултати анализе воде Завода за јавно здравље Зрењанин од 20. маја показују да је вода на излазу из постројења постигла усклађеност са Правилником о хигијенској исправности воде за пиће у Републици Србији.

Ово представља значајан корак ка решавању дугогодишњег проблема обезбеђивања питке воде за грађане Зрењанина.
Поводом окончања инвестиције у објекте и технологију постројења, досадашњег успешно спроведеног пробног рада и добијених резултата квалитета воде, организована је посета и обилазак постројења, којој су присуствовали високи званичници и партнери на пројекту: Драган Гламочић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије са сарадницима, његова екселенција Ахмед Алменхали, амбасадор Уједињених Арапских Емирата у Србији, Симо Салапура, градоначелник Зрењанина са сарадницима, Рами Гандур, генерални директор компаније „Метито Утилитиес“, Предраг Бодирога, директор ЈКП „Водовод и канализација Зрењанин“ са сарадницима, Валид Мадвар, директор за комерцијалне послове у компанији „Метито Утилитиес“ и Бранислав Зец, менаџер за Србију у компанији „Метито Утилитиес“, као и представници извођача радова.

Министар Гламочић је изразио задовољство што је присуствовао овом догађају, посебно из разлога што је, како је навео, упознат са тим колико дуго град Зрењанин има велики проблем са снабдевањем водом, као што је то случај са још неколико места, посебно на северу Србије, у АП Војводини.

-Влада Републике Србије је 2022. године потписала споразум са познатом компанијом у овом сектору и колико сам ја чуо у 43 државе света већ они су учествовали у изградњи оваквих фабрика за снабдевање водом, а 2023. почела је реконструкција ове фабрике и као што видите то заиста изгледа импозантно, реч је о озбиљној инвестицији од 19 милиона евра. Оно што је важно рећи да јесте да је завршена друга фаза, да у наредних тридесетак дана почиње тестирање ове воде које ће надзирати Завод за јавно здравље Зрењанин, узимаће се узорци и уверен сам да ће та вода задовољити све стандарде како прописују наши законски прописи и да ће, коначно, грађани Зрењанина имати воду за пиће из водоводне цеви и да неће морати да је купују у продавницама – рекао је он и у име Владе Републике Србије пожелео да ова инвестиција уроди плодом и да грађани Зрењанина добију исправну воду за пиће.

Градоначелник Зрењанина Симо Салапура изразио је задовољство успешном сарадњом у оквиру овог ЈПП пројекта.

– Задовољни смо радовима које је извела компанија „Метито Утилитиес“ и настављамо да радимо даље, уверени да заједно са инвеститором коначно решавамо овај историјски проблем када је у питању снабдевање здравом пијаћом водом у граду Зрењанину. Наравно, поред наших и напора компаније Метито, веома ценимо залагање и подршку Владе Републике Србије и Покрајинске владе. У свакодневној смо комуникацији са свим странама у процесу и уверени смо да ће уговорне обавезе бити испуњене. Квалитет воде у градској мрежи се стално прати, а прелиминарни резултати нам уливају поверење да смо на добром путу. Као и до сада, све што смо радили има за циљ да грађани Зрењанина добију исправну воду – изјавио је Салапура.

– Компанија „Метито Утилитиес“ је посвећена испоруци еколошки одговорних и друштвено корисних решења за управљање водама. Овај пројекат, уз инвестицију од 19 милиона евра, представља модел одрживог партнерства, прилагођеног инжењеринга и позитивног друштвеног утицаја и већ је позициониран као референца за сличне иницијативе у региону – изјавио је Рами Гандур, генерални директор „Метито Утилитиес“.

Пројекат је додељен у складу са Споразумом о сарадњи Владе Републике Србије и Владе Уједињених Арапских Емирата, ратификованим у Скупштини Републике Србије Законом о потврђивању Споразума о сарадњи Владе Републике Србије и Владе Уједињених Арапских Емирата, који је потписан са компанијом „Метито Утилитиес“ 2022. године, а обухвата развој, модернизацију и управљање постројењем за пречишћавање воде у Зрењанину.

Град Зрењанин