Како су Новокозарчани пре 34 године угостили малишaне из Плавска у Тулској области (Русија) након незапамћене хаварије у нуклеарној електрани Чернобиљ
Новокозарчани су се, пре 34 године, исказали као велики хуманисти. На најлепши начин укључили су се у племениту мисију помоћи малишанима из подручја најдиректније угроженог након експлозије у нуклеарној електрани Чернобиљ и највеће катастрофе у историји нуклеарне енергије.
О једномесечном боравку 61 детета, три васпитачице и једног лекара из Плавска у Тулској области у Совјетском Савезу (подручје у Русији) сведочи ова фотографија.
Дугогодишњи секретар МЗ Нови Козарци, данас пензионер, Светозар Вучковић, у чијем је дому снимак начињен, објашњава шта се то збило у његовом селу у лето 1991. године:
– Чули ми у Месној заједници да постоји Југословенски комитет за децу Чернобиља, који позива заинтересованe да се прикључе активностима које покреће. Одмах се јавимо на назначени телефон и поручимо да смо спремни на сарадњу. Лако се договоримо. Убрзо су у наше село пристигли малишани из Плавска са четворо одраслих пратилаца. Раширених руку и отворених срца прихватили смо драге госте и сместили их у кућама наших малишaна. Уследили су тренуци којих се ми Новокозарчани с радошћу и поносом присећамо. Дружење деце било је нешто неописиво лепо…
Вучковићев колега из некадашњег новокозарачког руководства Јово Бабичић напомиње да је на њега посебан утисак оставио полазак малишана назад у своју домовину. Било је дирљиво на растанку, потекле су и сузе. Уследила је после на релацији Нови Козарци-Плавск комуникација писмима и разгледницама. Време је учинило своје. Контакти се проредили, скоро нестали, али сећања Новокозарчана на једно лето када су исказали величанствену доброту – нису избледела.
ЈП „Србијагас“ обавештава потрошаче у насељеном месту СРПСКА ЦРЊА, да ће због радова на прикључењу објекта НИС-а (мала електрана), доћи до краткотрајног прекида у испоруци природног гаса у понедељак, 2. јуна у времену од 9:00 до 18:00 часова.
ОДС – Оператор дистрибутивног система обавестио је све кориснике природног гаса који ће због наведених радова, остати без редовне испоруке природног гаса.
У Галерији Коларчеве задужбине у Београду биће уприличена изложба слика кикиндског ликовног уметника др Милорада Степанова. У питању су нови радови овог познатог ликовног ствараоца, настали у последње две године на широј територији града.
Изложба носи назив “Пут до слике- сећања и боје” и у питању су различите ликовне технике комбиноване на платну и папиру.
-Радови које презентујем београдској публици подстакнути су највећим делом непосредним контактима са живим светом у самој природи, на „лицу места“ у кикиндском атару, поред бара и канала које свакодневно посећујем. Слике започете у природи довршаване су у атељеу током једне или две сеансе. Процесом сликарске артикулације комбиновани су разни ликовни материјали: сликарски или обични фломастери, акрилик, суви или уљани пастел уз неколико врста угљена и самосталних пигмената, ултрамарина нпр. Хроматика сећања у односу на непосредно виђење и сагледавање модификована je тренутком самог стварања, спонтаном рукописном експресијом – каже Степанов.
Београђани ће ову изложбу моћу да виде од 3. до 14 јуна.
Истражни радови на неколико државних путева у Банату обављаће се данас, у току светлог дела дана, саопштило је Јавно предузеће „Путеви Србије“.
Како су навели, 29. маја обављаће се истражни радови и прикупљати подаци за потребе реконструкције државног пута I Б реда број 13, на деоници Зрењанин – Ечка.
Како је саопштено, у току светлог дела дана, обављаће се истражни радови и прикупљати подаци и за потребе реконструкције државног пута II А реда број 104, на деоници Кикинда – Војвода Степа.
У зони радова саобраћај ће се одвијати наизменичним пропуштањем возила. Радови ће бити обезбеђени адекватном саобраћајном сигнализацијом и опремом, навело је Јавно предузеће „Путеви Србије“.
Ови радови данас ће се обављати и на путу II А реда број 116, на деоници Нови Бечеј – Меленци.
У новом броју градског информативног недељника КОМУНА читајте:
Значајан јубилеј некадашњег Дома омладине, садашњег Културног центра- 40 година младости и културе
Почиње Фестивал балона на Старом језеру, вечерас величанствени призор Night glow
Локални омбудсман Драгиша Михајловић: Како упутити притужбу и које су надлежности заштитника грађана?
Сјајан успех! Ученице Техничке школе „Михајло Пупин“ Сања Ђилас и Ана Брстина донеле бронзу са 30. Републичког такмичења средњих саобраћајних школа у Земуну
Већ две деценије држе се договора да се сваке последње мајске суботе сусретну и у кафанском амбијенту сити испричају. Поносни на другаре – уважене универзитетске професоре, врсне инжењере, познате фудбалере… Дружење машинаца који су матурирали давне 1970.
Познати новосадски новинар и водитељ Александар Филиповић о Кикинди и овдашњим људима, а суграђанин Војислав Ђукић о џемовању средом и Сувача демо фесту…
Ту је и нова рубрика: Фото времеплов Кикинде и околине- Како су Новокозарчани угостили малишaне из Русије након незапамћене хаварије у нуклеарној електрани Чернобиљ
Не пропустите преглед спортских дешавања…
Из броја у број, КОМУНА вас награђује у сарадњи са пријатељима наше куће. Осетите укус праве италијанске пице у предивном ентеријеру Caffe Caffe-a
Од прошлог броја, извлачимо и добитника хране за псе. Вашем крзненом љубимцу КОМУНА и Биовет дарују чак 10 килограма хране.
Адвокат Горан Карадаревић обратио се јавности поводом, како наводи, озбиљно нарушених услова у којима се одвијају суђења у новосадском суду, преноси Новосадска ТВ. Након данашњег главног претреса у предмету против Стефана Којовића, Немање Деспотовића, Данила Раичевића и Николе Благојевића, Карадаревић је истакао да је процес вођен под притиском публике и спољашњих утицаја, што доводи у питање основне принципе правичног суђења.
– Данас је одржан главни претрес мојим брањеницима који су, и овом приликом, негирали кривицу. Не могу да кажем да сам задовољан начином на који је овај поступак текао, јер се одвијао у препуној судници, у присуству публике чији је однос према мојим брањеницима, био очигледно негативан – навео је Карадаревић.
Према његовим речима, испред суда су се током рочишта чули повици са мегафона, скандирање и звиждање, што је додатно утицало на атмосферу у којој се води поступак.
– У таквом амбијенту било је тешко обезбедити основне стандарде правичног суђења. Имао сам осећај да се борим за елементарна права одбране, укључујући право на унакрсно испитивање сведока. Све то је, по мом мишљењу, додатно оптеретило судију и отежало његово непристрасно одлучивање – на шта сам апеловао и на шта сам упозорио претходним оглашавањем у јавности – нагласио је Карадаревић.
Упркос свему, додаје да до сада нису изнети конкретни докази који би поткрепили наводе тужилаштва о кривици његових брањеника.
На крају, Карадаревић је апеловао на институције и јавност да омогуће несметано функционисање правосуђа.
– Надам се да ће до наредног рочишта суд бити ослобођен спољашњих утицаја и моћи да функционише у мирној и достојанственој атмосфери, јер оно чему смо данас присуствовали не осликава право на правично суђење – право које мора бити гарантовано свакоме ко крочи у зграду суда, без изузетка – закључио је.
Јутрос је дошло до пожара у објекту у Светосавској улици број 32. Запалиле се се електроинсталације, а брзом интервенцијом ватрогасне јединице спречено је ширење ватре и пожар је благовремено угашен.
Како сазнајемо, неколико оближњих угоститељских и продајних објеката тренутно је без електричне енергије, док надлежне екипе не санирају квар.
По дојави савесних грађана, у ЈП Кикинда добили су информацију да су пси упали у рупу на рубу насеља Стрелиште.
Није било времена за чекање. На терен су одмах изашли радници службе зоохигијене. Уз много стрпљења, пажње и тимског рада, сви пси су спашени и сада су на сигурном.
Фото : ЈП Кикинда
Браво за раднике зоохигијене који на делу показују пожртвованост, професионализам и љубав према животињама!
-Спремност и ефикасност ових радника у обављању посла још једном су нас подсетили колико вреди имати тим са срцем већим од препрека. Не заборавите – ако видите животињу у невољи, позовите. Ваш позив понекад може бити пресудан- поручују из Јавног предузећа Кикинда.
Њих осморо, од укупно 29 који су матурирали 1965. године, један дан се дружили, евоцирајући успомене на пресудно време одрастања и формирања сопствене личности када су одабирали професију којом ће се бавити, а у којој су се касније скоро сви у ширим оквирима афирмисали…
Сваке године средином маја окупе се у граду у којем су се школовали и формално озваничили прву професионалну степеницу. Укупно их је 29 те пресудне 1965. године у кикиндској Грађевинској школи матурирало. Тек осморо их се сада нашло у истој учионици у којој су пре 60 лета последњи пут заједно као ђаци чули школско звоно, па се запутили у нове образовне, радне и животне изазове. И сада дошли из различитих места да се виде, упитају за здравље и евоцирају успомене на дане који се заувек памте.
Наш суграђанин Ратко Боровница, поред директорке Техничке школе Миланке Халиловић, нашао се у неформалној улози домаћина. Радује га, вели, чињеница да су се сви његови школски другари остварили у послу којим су се бавили, или, попут њега, још не помишљају на пензионисање.
– Успешне радне и животне каријере све говоре – дефинише општу карактеристику своје средњошколске генерације Боровница, иначе дугогодишњи директор овдашњег ГП „Северни Банат“, а затим предузетник у струци, уз то и истакнути фудбалски радник. – Иза свих су вредна дела, која се памте. Време тече, године се нижу. Све нас је мање, тринаесторо је преминулих, али се не дамо…
НАШИ САГОВОРНИЦИ СЕ СЛАЖУ ДА СУ У ЊИХОВОЈ ГЕНЕРАЦИЈИ НАЈБОЉИ ЂАЦИ БИЛИ ЗОРАН ОБРАДОВИЋ И МИЛИЦА ГАЛИЋ ИЗ МОКРИНА
На својеврсни час носталгичног присећања на младалачке изазове и искушења, а понајвише необуздана радовaња, пристигла и једна дама из Панчева, Ксенија Стојков, некадашња Кикинђанка, која се афирмисала као пројектант. Из истог града стигао је дипломирани правник Свето Мишковић, Новокозарчанин по рођењу, иначе чувени одбојкаш суботичког Спартака из времена када је овај клуб био у елити некадашње СФРЈ. Уз њега су Миодраг Шогоров, некадашњи челни руководилац локалног грађевинског предузећа, Карло Штајн, познати куглаш, који је радио у нашем Молерско-фарбарском предузећу, затим Ђура Угринов, инжењер геодезије, који живи у Новом Саду. Ту је и Душан Рацков, који је радни век провео у „Енергопродукту“, који се, у време Покрета несврстаних, афирмисао градећи са југословенским предузећима грандиозне објекте широм Африке.
Са овогодишњег сусретања није изостао ни Зоран Обрадовић, врхунски стручњак у бранши. Учесник је реализације бројних неимарских подухвата широм државе.Тек да се зна да је професору Хајдину био први асистент у пројектовању новосадског Моста слободе.
Окупљени су, уз жаљење што их нису видели, набројали оне који овога пута нису могли дођу у Кикинду. Поменули су Ђерђа Гедла, бизнисмена у Немачкој, иначе рођеног брата Карла Гедла, затим Златка Мучала, једног од градитеља хотела „Нарвик“, који живи у Суботици, па Веронику Кираљи, девојачко презиме Керекеш, дугогодишњу директорку суботичке Техничке школе. На крају дружења уследило је обећање: „Видимо се наредног маја“.
ПОМЕН ПРОФЕСОРИМА
У разговору у школи, а потом и на закусци у кафани, поменути су преминули другари, тринаесторо њих. Нису, у том смислу, заобиђене ни разредне старешина, прве две године Душан Илијашев, а друге две Миле Смиљански, нити директор Никица Гавранчић.
ЗОРАНОВЕ БЛАГОТВОРНЕ МУКЕ
Матуранти из „шездесет и неке“, као и сваки пут када се сретну, присетили су се свакодневног путешествија њиховог омиљеног другара Обрадовића од куће до школе и назад. Пример за дивљење и поуку. Зоран је, наиме, с породицом живео на салашу недалеко од моста „Девет грла“ удаљеног око 10 километара од Мокрина. У мокринску основну школу је ишао пешице, свакодневно преваљујући по двадесетак километара. На исти начин је, као средњошколац, стизао до Мокрина, те возом путовао до Кикинде, па журно корачао ка Грађевинској школи и на исти начин се враћао на салаш. Такво искушење у раној младости није га сламало, него додатно јачало.
