Jelena Trifunović

U društvu u kojem su reči postale oružje, a jezik često sredstvo diskreditacije, ponekad se pojavi rečenica koja iznenadi jasnoćom i tačnošću. „Bolje ćaci nego naci”, izjava predsednika Aleksandra Vučića izrečena nakon nasilnog napada na grupu studenata koji samo žele da idu na fakultet, a koji su u delu javnosti poznatiji kao Ćaci, postala je povod za polemike ali i ljutnju jednog dela javnosti. Međutim, kad se ova rečenica ogoli do suštine, postaje jasno: ona ne vređa, već razotkriva, piše portal Vojvodina uživo.

Jer šta zapravo znači „ćaci”? Ova reč je plasirana od strane studenata u blokadi i opozicije, kao pogrdna reč kojom poslednjih meseci opisuju studente koji žele da se vrate na fakultet, studente koji žele da uče… Ovaj naziv studenti blokaderi i opozicija doživljavaju kao pogrdan, pežorativan, degradirajući. U tom okruženju, reč „Ćaci“ opisuje grupu ljudi koju treba da omalovažavate, koji nemaju dovoljno moralnih i mentalnih sposobnosti i koje treba, ako situacija dozvoli, napasti, „vijati po ulicama“, „dinstati“ i „pumpati“. A šta su „Ćaci“ “skrivili” studentima blokaderima i opoziciji? Pa oni su studenti koji žele da uče, na početku su tražili dijalog sa rukovodstvima fakulteta, žele da fakulteti izađu iz blokada i, možda najvažnije, ne žele vanredne izbore već da se život vrati u normalu, kada su fakulteti radili, kada su polagali ispite i slušali nastavu

I tu dolazimo do reči „Naci“: ko je zapravo naci?

U istorijskoj i naučnoj definiciji, nacizam i fašizam nisu samo ideologije mržnje. Obe ideologije negiraju principe demokratije, ljudskih prava, pluralizma i jednakosti. To su sistemi u kojima određena grupa ljudi odlučuje da su oni „viša rasa“, moralno i umno superiorniji u odnosu na druge. U kojima se jedna grupa stavlja iznad druge grupe i koristi nasilje kao „prirodno pravo“. Nacizam je, u svojoj suštini, tvrdnja da neki ljudi nemaju pravo na postojanje, na slobodu, na dostojanstvo — jer nisu „pravi“, „čisti“, …

Upravo zato je reč „naci” ovde pogođena i precizna. Ne kao etiketa političkog protivnika, već kao opis ponašanja. Naci su oni koji misle da imaju pravo da odluče ko ima pravo da uči. Oni koji misle da je u redu da više desetina pripadnika jedne grupe opkoli troje „Ćacija“ i prebije ih, polije vodom i gađa limenkama. Naci su oni koji prepoznaju „nepoželjne“ na osnovu njihovog izgleda (krezubi), govora (akcenat), porekla (nisu iz Srbije), političkog stava (ne misle isto kao oni). Koji dele ljude na podobne i nepodobne. Koji misle da pravo na obrazovanje i odlazak na fakultet pripada samo njima i nikome drugom.

Dakle, da budemo jasni: rečenica „bolje ćaci nego naci” je jasna poruka društvu da je znanje vrednost, a da nasilje nije zakon.

Jer ako je ponižavanje studenata koje nazivaju „Ćaci“ postalo prihvatljivo za studente blokadere i deo društva koji ih podržava, ako je vređanje onih koji uče znak moći, onda to već liči na obrasce ponašanja iz tridesetih godina prošlog veka u Nemačkoj. A naša društvena osnova, naš identitet i naš ustavni poredak počivaju na antifašizmu kao vrednosnom temelju. Ta borba nije bila samo vojna, već i moralna i civilizacijska: borba za društvo u kojem je svaka osoba jednaka pred zakonom, ima pravo na obrazovanje i pravo na rad.

Izvor: Vojvodina uživo

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da „nikada neće dozvoliti da Srbiju uruše kriminalci i narko-karteli“, optužujući deo opozicije za širenje neistina i pokušaj destabilizacije države.

Na početku obraćanja rekao je da večeras u 19 sati ima važan sastanak, a zatim se osvrnuo na posledice blokada:
„Zahvaljujući nesigurnosti i blokadama imaćemo nešto manju stopu rasta, ali ćemo ipak preći 3 odsto, što omogućava rast plata i penzija.“

Posebno je istakao štetu koju su protesti, kako kaže, naneli obrazovanju:
„Najviše smo izgubili u obrazovanju. Gubici su nenadoknadivi. Znanje je ono što se vrednuje – ne papir. Danas su privatni fakulteti bolji, a i u Vladi se gleda znanje.“

Govoreći o Zakonu o biračkom spisku, rekao je da su izmene u skladu sa preporukama ODIHR-a. Ocenio je da je „obojena revolucija zapala u ćorsokak“ i dodao da okupljanja opozicije nemaju program ni ideje:
„Pre šest meseci rekao sam da će se sve završiti političkim zahtevima.“

Vučić je rekao da strani faktori, uz podršku regionalnih narko-kartela i domaće opozicije, pokušavaju da naruše stabilnost Srbije:
„Pokušavaju da uruše institucije kroz tri koraka – negaciju rezultata, kriminalizaciju vlasti i dehumanizaciju pojedinaca.“

Osvrnuo se na tvrdnje Marinike Tepić, koja ga je povezivala sa narkoticima i Filipom Koraćem, navodeći primer iz 2017. kada je, kako kaže, „grupa od 10 lica uhapšena zbog napada na njegovog sina Danila“, i ironično dodao:
„Verovatno sam tada dilovao drogu sa njima protiv sopstvenog deteta.“

Vučić je potom demantovao da se njegov lik nalazi na pakovanjima droge, kako tvrdi Tepić:
„To je predsednik Kolumbije, fotografija je skinuta sa CNN-a. Ne verujem da je Marinika htela da optuži njega.“

Zatražio je da Tužilaštvo istraži navode da je koristio aplikaciju Skaj:
„Nikad nisam imao Skaj aplikaciju, ni ja ni bilo ko iz moje porodice. Ako jeste – tražim da me smene.“

Naveo je i da postoji Skaj prepiska iz 2022. između Radoja Zvicera i advokata Dejana Lazarevića, i pozvao Tužilaštvo da saopšti da li je reagovalo:
„Ili neka kažu da sam izmislio – ali neka reaguju.“

Na kraju je poručio:
„Nikada neću dozvoliti da neradnici, kriminalci i karteli upravljaju Srbijom. Ponosan sam što me svi narko-karteli mrze.“

Izvor: b92.net

Današnji događaji na Pravnom fakultetu u Beogradu predstavljaju tačku pucanja – granicu koja je jasno pređena. Prema navodima više izvora, student koji podržava blokade Mihajlo Sekulić fizički je nasrnuo na profesorku Mariju Karanikić Mirić, a potom i na radnika obezbeđenja, prenosi portal Vojvodina uživo. Ovaj incident nije izolovan – on je rezultat mesecima tolerisanog anarhizma, zloupotrebe univerziteta i svesnog podrivanja osnovnih principa akademske zajednice.

Ne postoji – i ne sme postojati – nikakvo opravdanje za nasilje nad profesorom. Ne zato što je reč o akademskoj tituli, već zato što je reč o osobi koja je bila na svom radnom mestu, obavljajući svoj posao – obrazovanje mladih!

Student koji je danas fizički napao profesorku jer navodno „nije pušten preko reda“,koji je hvata za nos i vuče, je simbol samovolje, nevaspitanja i nasilja. Nasilja i anarhije koju mesecima sprovode studenti u blokadi!

Da je Mihajlo Sekulić student blokader jasno pokazuju činjenice, koje pojedini opoziciono nastrojeni mediji, kao N1 i Nova S, nikako da predstave. A studenti blokaderi, uz pomoć tih medija, pokušavaju da promene narativ i optuže druge za svoje fizičke nasrtaje i aroganciju prema onima koji bi trebalo da im budu autoritet!

Svi znamo šta se dogodilo pre nekoliko dana, kada je studentkinja plenumašica zabranila ulazak Vladimiru Balaću, jednom od najboljih studenata, u zgradu fakulteta, samo zato što kako ona kaže: „podržava režim“. Dakle, ko nije jedan od njih – nema pravo na ulazak na fakultet! Logika je jasna, svako ko je u zgradi fakulteta je njihov – student koji podržava i održava blokadu!

Ako je student blokader udario profesoricu Mirić, zar i ona ne zaslužuje isto saosećanje i solidarnost koje pojedini mediji i plenumi daju studentima blokaderima? Ili je nasilje opravdano kada dolazi sa blokadne strane? Zar se borba protiv nasilja meri političkom podobnošću?

Ako danas opravdamo šamaranje profesorke, sutra ćemo opravdavati nasilje na ulici, prekosutra linč na osnovu drugačijeg mišljenja.

Sada je pravo vreme da se postavi pitanje – šta možemo očekivati od studenata blokadera koji sopstvene profesore koji ih podržavaju nazivaju „Teletabisima“? Koji su fakultetske zgrade pretvorili u prljave skvotove, legla zaraze, haosa i vandalizma? Samovoljno, studenti blokaderi su sebi dozvolili da zajednički, društveni, akademski prostor, pretvore u svoj politički poligon. Da postanu male grupe samoproglašenih vođa, koji sebe vide kao „najbolji deo društva“ – jer im je to neko dovoljno puta rekao?

Onaj ko misli da sloboda znači pravo na fizički obračun s neistomišljenicima – nije student, nije aktivista, nije borac. On je nasilnik. A prema nasilju ne može – i ne sme – biti neutralnosti.

Nasilje nad profesorima nije deo borbe za bolji sistem – ono je negacija svakog sistema. I ko ga opravdava – podriva društvo. Zato je krajnje vreme da se stvari nazovu pravim imenom, i da prestanu da nas vuku za nos: nasilje koje studenti blokaderi sprovode nije hrabrost. Nasilje je slabost. I mora biti zaustavljeno – odmah.

Izvor: Vojvodina uživo