јануар 27, 2026

Jelena Trifunović

basaid-atarski-putevi

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде – Управа за аграрна плаћања расписало је Јавни позив за подношење захтева за остваривање права на регрес за сертификовано семе за 2025. годину.

Право на регрес за сертификовано семе остварује правно лице, предузетник и физичко лице – носилац комерцијалног породичног пољопривредног газдинства које је уписано у Регистар пољопривредних газдинстава, налази се у активном статусу и извршило је обнову газдинства за годину у којој се подноси захтев.  Лице остварује право на регрес уколико је у периоду од 1. августа претходне године до дана подношења захтева, купило и засејало сертификовано семе пшенице, јечма, овса, тритикала, кукуруза, соје, сунцокрета, уљане репице или шећерне репе на пољопривредном земљишту уписаном и пријављеном у Регистру пољопривредних газдинстава и за које има рачун.

Право на регрес за сертификовано семе подносиоцу се одобрава за засејане површине пољопривредног земљишта за које је могло да оствари право на основне подстицаје у биљној производњи, уписане у Регистар пољопривредних газдинстава, а највише до 100 хектара.

Захтев за остваривање права на регрес за сертификовано семе за 2025. годину, по овом Јавном позиву, подноси се у периоду од  16. јуна до 15. јула 2025. године, закључно.

Регрес за сертификовано семе се исплаћује у износу до 17.000 динара по хектару.

Лице које испуњава услове за остваривање права на регрес покреће поступак избором и попуњавањем одговарајућег електронског обрасца захтева, у online форми, непосредно у оквиру софтверског решења еАграр.

zorica-barisic-7jpg

Чим је матурирала, суграђанка Зорица Баришић одмах је почела да ради као диспечер у такси служби. На послу, кад год није било позива за вожњу, читала је књиге. Највише поезију. И помало писала, за своју душу, тек понеки стих. Сасвим случајно за ту њену необичну пасију сазнао је кикиндски песник Никола Васић Тополовачки и позвао је у Клуб књижевника „Душко Трифуновић“ који је управо оснивао.

– Никола ме је заиста много подстицао да пишем још од самог почетка рада Клуба, од 2009. и већ две године касније објавила сам свој поетски првенац „Трагови“ – каже ова Кикинђанка. –Путовали смо по многим местима и представљали наше књижевно стваралаштво. Многи овдашњи песници, захвални смо Николи Васићу што нас је несебично подржавао у раду. Нажалост, он нас је заувек напустио 2013. и ја сам се од тада само повремено песнички оглашавала, јер сам његовим одласком изгубила баш велики ослонац. За све ове године написала сам још песама довољних за збирку и надам се да ће ускоро бити објављена. И данас на песничким сусретима радо прочитам неку Николину песму, јер желим да сачувам успомену на тог дивног човека.

Зорица се у међувремену окренула другом хобију, који је, показало се, уноснији од писања. Завршила је кројачки курс.

– Научила сам да радим на шиваћој машини и сашила први турбан, желећи да помогнем једној пацијенткињи која је била на хемотерапији и губила је косу. Била ми је захвална и то ме је охрабрило да наставим. Почела сам да кројим различите моделе турбана, најчешће од жерсеја и лана и да то објављујем на друштвеним мрежама. Уследиле су убрзо позитивне реакције и прве поруџбине.

ШИК МОДНИ ДЕТАЉ

Иако многи не везују овај одевни предмет за наше поднебље, Зорица каже да су јој купци најчешће Београђанке.

– То што радим претежно су егзотични модели, често опточени бисерима, које ручно нашивам. Уз турбан, сваком наручиоцу поклањам и траку, а често правим и такозване фасцинаторе. То је посебан украсни детаљ за косу, који, као и турбан, носе они који желе да истакну своју личност.

ВЕЗЕ И ШТРИКА

Зорица израђује и капе и украсне кецеље, а и сама воли да носи властите рукотворине, па је тако она један од лепших манекена својих модела.

–Радо носим и шешире и капе, као и украсе за главу. Наруџбина имам, јер су турбани леп модни детаљ, који има своје поклонике. Поред тога што их продајем, и даље хоћу да помогнем свим онколошким болесницима, тако да ћу сашити бесплатно турбан сваком пацијенту, само нека ми донесе материјал- истиче Зорица, додајући да поред шивења, везе и штрика.

Увече, кад заврши посао за шиваћом машином и друге обавезе, врати се својој првој љубави – поезији, па исписује нове стихове, али и много чита, као у време када је тек почињала да пише. Омиљени су јој француски надреалисти односно „уклети песници“, а од домаћих: Мирослав Антић, Десанка Максимовић и неизбежни Душко Трифуновић, кога Зорица често воли да цитира стварајући уз његове стихове, и знајући да је уметност усамљенички чин: „Повлачим се у своју самоћу, тамо где су људи мога кова…“

Н. Савић

 

Потпис слике: Онколошким пацијентима бесплатно шије турбанe, само да донесу материјал

 

 

FOTO SRETENOVIC 063-8106758

У Мокрину ће, у недељу 22. јуна, бити одржан Трећи дечији фестивал фолклора „Коло води момче – а за њим девојче“, у организацији Културно-уметничког друштва „Мокрин“.

Фестивал ће окупити више од 200 малишана, који ће кроз песму, игру и народну ношњу представити лепоту и богатство традиције. Циљ манифестације је да се деци приближи фолклорно наслеђе као жива и инспиративна вредност која се негује и преноси с генерације на генерацију.

– Посебну пажњу посвећујемо раду са децом, јер верујемо да је управо кроз фолклор могуће повезати најмлађе са културом, језиком и идентитетом свог краја- истиче Живко Угреновић, председник КУД Мокрин.

Концерт ће почети у 18 сати у Дому културе, а претходиће му, од 17. 30 часова, свечани дефиле.

Учествоваће КУД „Ратко Павловић – Ћићко“ Ратково, КУД „Doina“ Велики Семиклуш, КУД „Банат“ Нови Кнежевац, КУД „Ђура Јакшић“ Српска Црња, КУД „Марија Бурсаћ“ Банатско Велико Село, КУД „Вук Караџић“ Санад, КУД „Др Тихомир Стојчић“ Остојићево, КУД „Милан Ајваз“ Српски Крстур, КУД „Свети Сава“ Велики Семиклуш и Фолклорна секција „Јефимија“ Руско Село.

Фестивал нема такмичарски карактер. У духу дружења, деца ће имати прилику да се упознају, размене искуства и заједно учествују у очувању нематеријалног културног наслеђа.

 

folklor-bvs

Други дечији фолклорни фестивал „Окрени се моје коло мало“ одржан је у суботу у Банатском Великом Селу. Фестивал је одржан у Дому културе и почео је свечаним дефилеом учесника кроз централни парк.

Чланица Градског већа задужена за културу и туризам Маријана Мирков захвалила се организаторима уз жељу да истрају у мисији неговања музичке традиције.

– Лепа слика из Банатског Великог Села где су се окупили малишани на фестивалу фолклора. Ово је заиста дивна порука да се традиција и култура чувају и шире кроз вредни рад деце који са поносом носе ове ношње и велика је радост и узбуђење када све то видите на једном месту. Данас имамо и концерт „Гусала“ у Кикинди, а сутра дечији фолклорни фестивал у Мокрину. То су све одлични примери како се традиција, култура и заједништво негују и шире – рекла је Маријана Мирков.

Предраг Сантрач, председник великоселског КУД-а додао је да је на фестивалу учествовало око 250 деце из културно-уметничких друштава  из Орловата; Санада, Сенте, Крајишника, Мокрина, Банатске Тополе, Каћа, као и домаћини.

 

phone-4974179-1280

У циљу ефикасније подршке грађанима и лакшег остваривања права утврђених новим Законом о Алиментационом фонду, Министарство за бригу о породици и демографију успоставило је Контакт центар.

Позивом на број телефона 011/74-55-399, у било које доба дана, кроз систем аутоматског навођења, грађани имају могућност да се информишу и добију одговоре на сва питања и недоумице у вези са остваривањем права на алиментацију кроз механизам Алиментационог фонда.

Разговор са оператером могућ је радним данима од 8 до 15 часова.

ljubica-vranes-i-dragoljub-bajic

Громогласним аплаузима публика је вечерас испратила наступ оперских великана Љубице Вранеш и Драгољуба Бајића. Маестралне изведбе и разноврстан, брижљиво одабран репертоар  „Концерта под звездама“ учинили су ово музичко путовање незаборавним.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Kikindski portal (@portalkikindski)

– Изузетно се радујем што сам премијерно код вас у Кикинди. Колегиница Љубица Вранеш је више пута наступала овде и према њеним речима, одзив публике био је фантастичан. За вечерашњи повод, Светски дан музике, припремили смо шаролик репертоар, то су све све хитови, како популарне музике, џез стандарди, тако и оперске арије, али и наша традиционална музика коју Љубица и ја увек настојимо да промовишемо у нашим наступима, као део наше културе, традиције и баштине. Са нама су вечерас и наши дугогодишњи пријатељи и сарадници, фантастични музичари- рекао је  првак београдске опере,  по оцени критике један од најлепших мушких гласова на сцени српске уметничке музике.

Аутентична на сцени и задивљујућих вокалних способности, мецосопран Љубица Вранеш, није крила задовољство што је поново пред кикиндском публиком.

– Уживам у мом Банату, ја сам из Вршца и много волим да наступам међу својима. Кикинда је прелепа, опет смо обишли Мамутицу Кику и унапред се радујем 40. Данима лудаје, једва чекам поново да будем са вама. На овај начин публику настојимо и да дозовемо на оперске представе јер кроз наше концерте, осим што певамо класичну музику, ту су и други музички жанрови, покушавамо да зађемо у све сфере како бисмо показали да оперски певачи не знају да певају само оперу већ и друге жанрове.  То смо доказали и кроз нашу емисију која се емитује на РТВ-у суботом увече „Пријатељи заувек“. Увек имамо дивне госте који певају најлепше песме. Долазе нам и наше колеге, оперски певачи, и представљају се кроз друге жанрове.

Марко Марковљев, в.д. директора Културног центра напомиње да ова установа први пут обележава Светски дан музике.

-Музика је значајан део делокруга наше установе и оно што нас обележава током протеклих година. Мислим да је овај вечерашњи празник музике заиста врхунски културни догађај. Такође, ово је први пут да организујемо концерт у башти Градске куће, али већ имамо планове да у овом простору организујемо догађаје и ставимо га више у функцију јер је заиста леп, пун зеленила, а помало запостављен у односу на остале просторе у граду- најавио је Марковљев.

ПРИЈАТЕЉИ ЗАУВЕК

Љубиша Вранеш и Драгољуб Бајић на Радиотелевизији Војводине домаћини су популарног музичког серијала „Пријатељи заувек“ који је за кратко време освојио срца публике.

– Стижу нам бројни коментари и речи подршке да наставимо у том смеру. То је репертоар који сви воле, а то су управо песме које су помало и заборављене, шлагери и неке наше традиционалне песме. Није лако помирити све жанрове, али смо нас двоје дуго у водама које нису уско везане за само класичну музику- каже првак београдске опере.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Kikindski portal (@portalkikindski)

 

 

 

 

 

677z381_vucic-prva

Председник Србије Александар Вучић изјавио је данас да је до сада потписано 1.440 уговора за субвенционисане стамбене кредите за младе, а да је у процедури 1.836.

Вучић је у Новом Кнежевцу, током посете шесточланој породици Ранков која је купила кућу са окућницом од 4,5 ара уз помоћ субвенционисаног кредита, рекао да је интерес за те кредите изразило више од 5.500 младих.

Према његовим речима, највеће интересовање је у Београду и Новом Саду, па са великим заостатком у Нишу, Крагујевцу и другим местима.

„Молим људе да пожуре, да завршимо да бисмо могли да проширимо овај програм. Осам банака учествује, не могу банке да дају такве субвенционисане кредите, ми као држава морамо да субвенционишемо“, указао је Вучић.

Како је навео, шесточлана породица Ранков је раније живела као подстанар, а за једноипособан стан плаћала је месечно 200 евра, док ће сада плаћати 224 евра рату за кредит, за нешто што је њихово власништво.

Наводећи да је укупна вредност кредита 75.000 евра, Вучић је рекао да ће држава због специфичне ситуације помоћи тој породици и да га раније отплати.

Председник је позвао младе, посебно оне који дођу из мањих градова у Нови Сад и Београд, да узму кредите за своје станове, да се осамостале, развијају предузетнички дух и да плаћају за себе, а не другоме огромне кирије.

turisticka

Базар локалних производа окупио је 34 излагача, а први пут се одржава у Ритејл парку у Микронасељу.

Почео је у 15 сати и трајаће до 21 сат. Организатори су Туристичка организација града Кикинде и Кики ритејл парк (досадашњи Нест).

Посетиоци су у прилици да учествују и у наградној игри, а срећни добитници освојиће ваучере за куповину у продајним објектима у тржном центру и излет u Вршцу.

 

hapsenje-lisice

Кикинђанин Г. Д. (38) осуђен је на казну затвора у трајању од четири и по године због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога. У ову казну му се урачунава и време проведено у притвору.

К. С. (36), такође из Кикинде, због кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога, изречена је условна осуда са утврђеном казном затвора у трајању од три месеца и роком провере од две године.

Кривични поступак, који је вођен на основу оптужнице Вишег јавног тужилаштва у Зрењанину, правноснажно је окончан пресудом Апелационог суда у Новом Саду. У пресуди се наводи да је окривљени Г. Д., 19. марта прошле године, у Кикинди, продао један пакетић канабиса од 0,81 грам К. С, те да је у кући у којој живи неовлашћено, ради продаје, држао 25 пакетића канабиса, укупне нето масе 15,50 грама. 

С друге стране, К. С. је оглашен кривим да је поменутог дана, за сопствену употребу, држао 0,81 грама канабиса, који је претходно купио од Г. Д.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду, одбијена је жалба тужилаштва, која је, између осталог, изјављена и због правне квалификације кривичног дела у односу на Г. Д. у делу да је окривљени продао опојну дрогу малолетном лицу, за које је суд нашао да нема доказа.

Извор: Дневник

azaric-2

Више од пола века се Брацо Азарић дружи са сликарским прибором. Тим поводом у Културном центру Кикинда представљена је капитална монографија о његовом стваралаштву, чији је ова установа и издавач.

Многи поштоваоци ликовног стваралаштва Браце Азарића, још једном су се подсетили његовог уметничког опуса о којем су  поред самог Азарића, говорили Добривој Вујин и Марија Танацков.

Подсетимо, ово друго издање књиге је изашло пре непуне две седмице, приређивач је Мокринчанин Марко Љубичић, а штампа је била поверена новомилошевачком “Гармонду”.

Као увод у програм представљен је кратки прилог о Азарићу, који је својевремено емитован на РТС-у, а и доцније, за време трајања програма, са видео бима су емитовани слајдови са сликама из свих фаза његове каријере.

Промоцију је отворило троје основаца из Нових Козараца- Драган Јованић, Николија Џенопољац и Јана Лукач који су пробраним поетским радовима још једном подсетили зашто су побрали многе државне награде за рецитовање.

ИЗ ЛИВНИЧКИХ ДАНА

О богато опремљеној књизи надахнуто излагање је имао Добривој Вујин, Брацин двостуруки колега, не само као уметник, него и саборац из ливничких дана, где су обојица својевремено “удруживали рад”, како се онда говорило. Вујин се овом приликом сетио многих Брациних изложби, још с почетка каријере, подсећајући да је Ливница у својим најславнијим данима имала своје гласило “Ливац”, чији је Вујин био уредник, а Брацо је ликовним прилозима обогаћивао многе бројеве тог гласила.

-Већ тад је Азарић, седамдесетих и осамдесетих година века за нама, постао запажен као сликар. Од тада до данас, иако је Брацо донекле мењао стилове, његово сликарство се може подвести под синтагму “примењена истина”- истакао је Вујин.

ДОКУМЕНТАРНА ВРЕДНОСТ КЊИГЕ

Марија Танацков, књижевница и књижевна критичарка изнела је податак да је прво издање ове монографије о Браци, изашло 2011. године, а ово ново је знатно проширењо и допуњено издање, са текстовима неких од најзначајнијих имена српске културе, како из света сликарства, тако из књижевности.

-С обзиром да неки од аутора текстова у овој књизи нису више међу живима, ова књига има документарну вредност не само са аспекта Брациног стваралаштва, него и целокупне уметничке сцене на почетку века чији смо сведоци.. Књига обилује колорним репродукцијама у високој резолуцији и обубвата период од 1973. До 2023. Дакле пуних пет деценија Азарићевић рада и прати све стилоге овог уметника, међу којима су најбројнија дела која припадају експресионизму – навела је Марија Танацков.

ПОСВЕЋЕНО СУПРУЗИ ИЛОНИ

Азарић је скромно на крају додао како се приликом стварања неке слике, не оптерећује ни властитим звањем ни знањем.. Кад је пред сликарским платном, никад не размишља где ће га нека слика одвести, јер уметност је непредвидива, али оно што увек желим да нагласим,је да се док сликам, трудим да моје слике имају душу. То је мислим и задатак данашње уметности, да сачува поменуту душу пред налетом технологије.

– Поновио бих још једном да сам ову књигу “Из сна и сећања” посветио супрузи Илони-закључио је с поносом Азарић.

Н. Савић

Don`t copy text!