najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Sednica skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje u vezi sa postupkom izbora kandidata za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) zakazana je ponedeljak, saopštila je danas Skupština Srbije.
Na dnevnom redu je razmatranje Mišljenja Ministarstva informisanja i telekomunikacija od 27. juna 2025. o primeni odredaba Zakona o elektronskim medijima u postupku predlaganja kandidata za članove Saveta REM.
Početak sednice zakazan je za ponedeljak u 10 časova.
Nesporno je da vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac više ne uživa poverenje većine članova Visokog saveta tužilaštva (VST), imajući u vidu dešavanja na današnjoj sednici ovog najvišeg tužilačkog organa, piše ns uživo.
Ovakav razvoj događaja predstavlja jasan signal da je došlo do pucanja zatvorenog kruga koji je napravila Dolovac, a koji je godinama držao tužilaštvo u stanju obamrlosti i pasivnosti.
Gubitak većine u Savetu ukazuje da je i sam Savet prepoznao štetnost daljeg opstanka neodgovornog kadrovskog poretka oličenog u liku i delovanju vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac, koja već 15 godina drži tu poziciju i koja je najodgovornija za katastrofalno stanje u tužilačkoj organizaciji, vf stanja glavnih tužilaca, nepopunjene sistematizacije, kao i što izostaju reakcije na političke istupe pojedinih tužilaca i odsustvo zastite javnih tuzilaca od progona od strane uskog kruga oko Zagorke Dolovac.
Takođe, nesporno je i da je većini javnih tužilaca u tužilačkoj organizaciji dosta politike pasivnosti, bežanja od javnosti, ugrožavanja zakona, pravne nesigurnosti građana i urušavanja tužilačke profesije od strane Zagorke Dolovac.
Tužiocima je dobro poznato da ona već godinama utiče na članove komisije pod njenom kontrolom tako da biraju njene kandidate za tužioce, (mahom one koji dolaze sa teritorije Vojvodine) ocenjujući ih maksimalnim brojem bodova dok su svi ostali dobijali lošije ocene.
U tome su prednjačili Tomislav Kilibarda, Predrag Ćetković, Tatjana Lagumdzija, Zorica Stojšić i drugi tužioci bliski Dolovac, a ona im je za to uzvraćala visokim tužilačkim pozicijama.
Podsećamo i da po nalogu Zagorke Dolovac, predsednik Saveta Branko Stamenković nije u razumnom roku oglašavao i sprovodio oglase, imajući u vidu da većina oglasa za izbor tužilaca traje prosečno po 2 godine.
Zbog svega navedeno, ali i mnogo drugih otvorenih pitanja koja nisu vidljiva široj javnosti, važno je pozdraviti napore većine članova VST da dosledno, odgovorno i bez straha nastave sa odbacivanjem svake dalje manipulacije, zloupotrebe i pritiska od strane odlazeće strukture Zagorke Dolovac, postavljanjem pitanja moralne odgovornosti i profesionalnog integriteta člana VST iz reda istalnutih pravnika Predraga Ćetkovića, koji je izbor Zagorke Dolovac, pa i odgovornosti same Zagorke Dolovac.
Zakonska i moralna obaveza Saveta je da štiti Ustav, zakon, javni interes, jednakost građana, da građani budu upoznati sa radom Saveta i koga to Savet bira, a ne da štiti lične pozicije i karijere onih koji su decenijama urušavali pravosuđe Srbije i poverenje većine građana u pravosuđe.
Borba za samostalno, odgovorno i funkcionalno tužilaštvo ne sme i neće stati, jer je to interes države Srbije i njenih građana, a ne „fotelja“ Zagorke Dolovac i njene dobro pozicionirane manjine u tužilaštvu.
Izvor: ns uživo
Foto: Ustupljene fotografije
Školska godina 2024/2025 godina na Univerzitetu u Beogradu biće završena 31. oktobra za osnovne studije, a za drugi i treći stepen studija 14. novembra, odlučio je danas Senat Univerziteta u Beogradu, rečeno je za Tanjug u toj ustanovi.
Kako je precizirano, to u praksi znači da naredna školska godina 2025/2026. godina za akademce na osnovnim studijama počinje 1. novembra i traje do 30. septembra 2026. godine.
Za drugi i treći stepen studija, odnosno za master i doktorske studije, nova akademska godina počeće 15. novembra i trajaće do 14. oktobra 2026.
Posle sastanka koji su predsednik Vlade Srbije prof. dr Đuro Macut i rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić održali 9. juna saopšteno je da su postigli dogovor o predstojećim aktivnostima na osnovu koga će Vlada i BU preduzimati aktivnosti neophodne za organizaciju prijemnog ispita za upis nove generacije brucoša, koji je planiran da se realizuje u poslednjoj nedelji jula 2025. godine.
Macut i Đokić održali su sastanak i juče, a Đokić je izjavio je rekao da su dogovorene kvote za budžet za školsku 2025/26. godinu i da će biti iste kao i prošlih godina, a da će Vlada Srbije potvrditi to na sednici koja će biti održana do kraja nedelje.
Poslanici Skupštine AP Vojvodine na sednici u sredu usvojili su završni račun budžeta AP Vojvodine za 2024. godinu, izabrali Tomislava Žigmanova za potpredsednika Pokrajinske vlade i Aleksandru Radak za pokrajinskog sekretara za finansije.
Tokom skupštinske rasprave, na istupe opozicije, odgovorila je poslanica poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Vojvodina ne sme da stane“ Stanislava Hrnjak:
-Dogovorili smo se da poštujemo dostojanstvo ovog Doma i to je obaveza svih nas. Kolegama iz opozicije to jako teško ide, a lično obraćanje u vrlo ružnom tonu je nešto što ne priliči ovom Domu.
Kako je ukazala, Srpska napredna stranka je sa koalicionim partnerima osvojila 55 odsto glasova i svi ljudi koje je delegirala SNS dobili su najozbiljniju podršku građana.
-Svi ljudi koje je delegirala Srpska napredna stranka dobili su najozbiljniju podršku građana i građanki Vojvodine na prethodnim izborima. Mi ćemo danas govoriti o rezultatima koje smo zajedno sa koalicionim partnerima napravili u prethodnim godinama i oni su ozbiljni, vrlo ozbiljni. Čak 46 milijardi smo napravili više nego svi oni koji su do 2016. godine vodili ovu zemlju. Danas su na ivici cenzusa pa su sada u svojim ličnim nemoćima i histerijama posegnuli za govorom mržnje i uvredama- rekla je Stanislava Hrnjak u obraćanju na sednici pokrajinske skupštine.
Dodala je da nacionalne manjine nemaju cenzus prag, a da je ružno političko osvrtanje na funkcionere, bez obzira na to da li su oni funkcioneri SNS ili ne, nedopustivo u Domu pokrajinske Skupštine.
– Ne čudi me od ljudi koji vređaju, nasrću, lupaju, blokiraju, razbijaju, zaustavljaju zemlju, kojima je Srebrenica genocid-ništa me ne čudi, a mi danas imamo dosta vremena da diskutujemo argumentovano. Opozicija konstantno reklamira poslovnik i konstantno ga krši, ne postoji nijedan njihov predstavnik koji nije izašao za skupštinsku govornicu i lično se obratio predsednici Pokrajinske vlade Maji Gojković, iza koje je ozbiljno političko i stručno iskustvo, od nje se može mnogo toga naučiti kad govori. Kaže jedan od kolega iz opozicije da im je protivprirodni blud da kolega Žigmanov bude u koaliciji sa Srpskom naprednom strankom, a nije mu protivprirodni blud da mu bivši radikal, kolega Šarčević sedi uz stolicu- replicirala je Hrnjakova.
DRI DALA POZITIVNO MIŠLJENJE ŠESTI PUT
Osvrćući se na završni račun budžeta AP Vojvodine za prošlu godinu Hrnjak je istakla da pokrajinski sekretarijati imaju nivo realizacije od 95 do 98 procenata.
-Državna revizorska institucija je šesti put dala pozitivno mišljenje na budžet AP Vojvodine. Ko ima iskustvo sa DRI ili je bio radno angažovan u jedinicama lokalne samouprave zna koliko je zahtevna, koliko vremena i meseci provodi u jednom organu tražeći ispravnost procedura, tokova, proveravajući kompletnu zakonsku regulativu. Šesti put zaredom DRI daje pozitivno mišljenje i vrlo sam ponosna jer nas ima dovoljno da svedočimo o ranijim iskustvima. Ja sam 2013. bila u Gradskom veću u Kikindi kada je budžet bio dve milijarde i sto miliona, a bio je zadužen 950 miliona. Tako je i budžet AP Vojvodine 2015. godine bio nešto više od 60 milijardi,a dug više od 10 milijardi- podsetila je Hrnjakova.
KIKINDI 423 MILIONA IZ POKRAJINSKE KASE
Stanislava Hrnjak istakla je na sednici i da pokrajinski sekretarijati dobro komuniciraju sa svim lokalnim samoupravama u Vojvodini navodeći primer Kikinde.
– Kikinda je iz budžeta AP Vojvodine tokom četiri fiskalne godine imala blizu milijardu dinara podrške, a kada pričamo o budžetu za 2024. godinu 423 miliona dinara- od rešavanja pitanja vodosnabdevanja, sanitarnih deponija, atmosferske kanalizacije do ulaganja u ustanove obrazovanja. Raduje me što smo dobili drugu po redu najveću izvršenu fiskalnu godinu, preko 105 milijardi dinara, što je fenomenalno. Došli smo do 8 posto nezaposlenosti. Verujem u politiku SNS sa koalicionim partnerima i makar imali more izazova ostaćemo na ovom kursu politike i raditi na daljem razvoju u korist svih građana i građanki- podvukla je poslanica SNS.
J. C.
Foto: printskrin RTV i Skupština AP Vojvodine
Uz najlepše stihove i note, na Varoškom trgu u njegovom rodnom Mokrinu, večeras je oživelo sećanje na našeg neponovljivog Miroslava Miku Antića, pesnika, novinara, slikara.
Održan je 40. Memorijal „Miroslav Antić“ sa temom „Ulepšavanje nevidljivog“.
U programu su učestvovali: Vjera Mujović, Ivan Jevtović, Miodrag Petrović, Ratomir Rale Damjanović, Milica Bakrač, Nikola Ugrinović, bend „S vremena na vreme“ i Tamburaški orkestar „Mokas“.
View this post on Instagram
Povodom jubileja, dodeljene su povelje za afirmaciju Memorijala i simbolični pokloni.
Dobitnici povelja su: Bogdan Tane Ibrajter, Darinka Maljugić, Miodrag Petrović, Miroslav Vujičić, Marija Ostojić, Tode Nikoletić i članovi Tamburaškog orkestra „Mokas“.
Organizator događaja je MZ Mokrin, a svojim prisustvom podržale su ga i u ime Grada Dijana Jakšić Kiurski, zamenica gradonačelnika i Marijana Mirkov, članica Veća zadužena za kulturu i obrazovanje.
Sutra (u sredu) od 19 časova, održaće se koncert za mlade pod nazivom „Korakom do zvezda“, na kojem će nastupiti: Bojana Srdanović, Jana i Elena Crnomarković, Ena Gogić, Hana Todorić, Tode Nikoletić, Jovo Čulić, Branimir Rosić, Milica Bakrač i Zorica Despotov.
Uskoro opširnije
Grad Kikinda ima zdravu vodu za piće iz najsavremenije fabrike vode. Moderno Postrojenje za preradu vode obezbeđuje bezbedno i stabilno snabdevanje pijaćom vodom za više od 30.000 stanovnika, piše portal Vojvodina uživo.
Portal Vojvodina uživo imao je ekskluzivno pravo da poseti fabriku vode. Kako izgleda ovo moderno postrojenje, pogledajte u videu:
Voda za potrebe građana Kikinde crpi se iz dubokih podzemnih bunara na 160–220 metara dubine, i spada u natrijum-karbonatni tip. Postrojenje je projektovano da dnevno proizvodi 12.960 m³ vode, odnosno 150 litara u sekundi, sa stalnim pritiskom i optimalnom energetskom efikasnošću. Voda koja se isporučuje potrošačima u potpunosti je usklađena sa srpskim zakonodavstvom i sanitarnim standardima.
Zato je u postrojenju primenjena najsavremenija tehnologija reverzne osmoze, kojom se uspešno uklanjaju višak natrijuma i drugi neželjeni elementi. Prethodni testovi pokazali su da je ova tehnologija efikasna i ekonomski opravdana. Proces uključuje aeraciju, korekciju pH vrednosti, koagulaciju, flokulaciju, filtraciju i završnu obradu.
Projekat podržala država, radove pratio vrhunski nadzor
Izgradnja postrojenja počela je u julu 2021. godine, a izvođači su konzorcijum SET DOO Šabac – Uniha – MPP Jedinstvo Užice. Investitor je JP Kikinda, dok je finansiranje obezbedilo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije. Radove nadgleda SETEC Engineering, dok tehnički nadzor sprovode AG Institut Novi Sad i IBS Novi Sad.
Kontrola i bezbednost vode
Kvalitet vode se svakodnevno kontroliše u internoj laboratoriji, dok Zavod za javno zdravlje Kikinda vrši analize tri puta mesečno. Nezavisne laboratorije dodatno proveravaju parametre kvaliteta metodom slučajnog uzorka.
Nakon detaljne zakonske procedure, PPV Kikinda je:
dobio sanitarnu saglasnost 21. oktobra 2024,
upotrebnu dozvolu 29. novembra 2024,
ušao u garantni period od isteka dozvole.
Sledeća faza – mesta oko Kikinde
Radovi su u toku i na četiri prigradska naselja – Banatsko Veliko Selo, Nakovo, Iđoš i Mokrin, dok se u Ruskom Selu, Novim Kozarcima, Bašaidu, Bačkoj Topoli i Sajanu izrađuje projektna dokumentacija.
Izvor: Vojvodina uživo
Foto: Vojvodina uživo
Knjiga „Mit o Nakovu i druge pripovesti“ autora Stevana Stupara biće predstavljena u sali Mesne zajednice u Nakovu u petak 27. juna od 19 sati. Učestvovaće prof. dr Smiljana Ž. Mirkov, Marija Tanackov, Jovan Gvero i prof. dr Jovica Trkulja. Voditelj će biti Branko Ljuboja.
U nastavku donosimo deo iz predgovora prof. dr Jovice Trkulje.
Knjiga predstavlja nežnu, nostalgičnu i lirsku posvetu Nakovu, koje prerasta u simbol zavičaja, sećanja, odrastanja i tihe, ali duboke spoznaje o životu.
Godine u Nakovu obeležile su život i sudbinu Stevana Stupara. U tom malom banatskom mestu, Krajišnici su lečili ratne rane, ukorenjivali se u novoj zemlji, preboleli zavičaj i okrenuli se budućnosti, sa mirisom benzina prvih mopeda i slatkim ukusom paketa koje su slali rođaci iz dalekih zemalja. Za Stevana, Nakovo je bilo više od zavičaja – bio je to svet idiličnih slika: ognjište, fudbal, škola i čarolije seoskog bioskopa. U njemu je upoznao prve ljubavi, naslutio književnost i zapamtio priče koje su, poput bajalica, grejale dušu.
Poznato je da su Krajišnici „grubijani golubijeg srca“. Jer, u njihovom životu sve čega su se doticali bilo je bol i pesma. Otuda nije nimalo slučajno što je ovo malo mesto iznedrilo toliki broj pesnika, književnika, slikara, publicista. Nakovo je izuzetno zahvalna, ali neobrađena literarna tema. U njemu se naslućuju elementi Markesovog Makonda, Onetijeve Luke „Santa Marije“, Selimovićeve „Tvrđave“, Kišove „Grobnice za Borisa Davidoviča“… i razaznaje slika grešne ljudske savesti i naše metafizičke domovine. Nakovo čeka svoje pisce koji bi umetnički obradili i uobličili taj materijal.
Stevan Stupar je jedan od retkih kome je Nakovo bilo i ostalo neiscrpna literarna inspiracija. Premda nema formalno obrazovanje iz književnosti, on ima značajan talenat za pisanje, koji se očituje kroz njegovu sposobnost da istražuje i prikazuje duboke emocije, istorijske i kulturne aspekte, kao i personalizovane priče.
Stuparov pristup pisanju nije akademski, ali to ne umanjuje njegovu sposobnost da stvori autentične, dirljive, angažovane priče. Odrastao u siromaštvu, prinuđen da se sam izdržava od rane mladosti, on je radio kao fizički radnik, ugostitelj, emigrant i gastarbajter. Taj teret pružio mu je nešto dragoceno – slobodu da piše bez oslonca na institucije i na sud kritičara. U slobodnim trenucima čitao je, gledao filmove, posećivao galerije i, skriven od sveta, beležio svoje uzlete i padove, sećanja i snove, osluškujući život od Nakova do Čikaga.
Njegovi zapisi, natopljeni surovom stvarnošću, svedočili su o rušenju temelja slobode, pravde i dostojanstva. Govorio je jasno i nepokolebljivo, ostajući dosledan svojim stavovima, ne robujući vremenu. U kovitlacu krize i pustoši, gde su se tragedije mešale s beznađem, nastajali su njegovi radovi – izraz strepnje i nade, odjek duše u svetu kojem su Američki san zamenili otuđenje i dekadencija. Kao hroničar propadanja, osvetlio je tragičnu sudbinu savremenog čoveka – „slamke među vihorove“ i ogoljenog puža u trnjiku.
| U NAKOVU, KAKO GA AUTOR VIDI I DOŽIVLJAVA, SABRANI SU FRAGMENTI STVARNOSTI I SNOVA, PROŠLOSTI I BUDUĆNOSTI, SVAKODNEVNOG I MITSKOG – JER U TIM PRIČAMA SELO POSTAJE VIŠE OD GEOGRAFSKE TAČKE: ONO JE DUHOVNI PROSTOR SIMBOL. |
Knjiga „Mit o Nakovu i druge pripovesti“ objedinjuje literarne zapise Stevana Stupara, nastale u dalekom Čikagu od 2017. do 2024. godine, kao odjek njegove nostalgije za zavičajem. Pojedini zapisi, objavljeni u „Politici“, izazvali su izuzetno interesovanje čitalaca. Na moj predlog, autor je sabrao sve priče u jedinstvenu celinu, koja se čita kao lepa književnost.
Knjiga je plod posvećenog stvaralačkog truda. Iz bogatog životnog iskustva i dubokog emotivnog doživljaja, autor je ispleo dirljivu, višeslojnu priču – ne samo o životu dečaka iz Nakova u Velikom svetu, već i o jednom društvu, jednom vremenu i svetu koji iščezava. Njegov literarni postupak je neobičan i ličan – ne oslanja se na biografske činjenice već na unutrašnju analizu vrednosti i životne filozofije. Stupar poziva čitaoca da zastane i zagleda se u krivudavu stazu života, da se zamisli nad našim udesom, usudom i pitanjima bez odgovora.
| Stevan Stupar je rođen 1960. godine u Kikindi, u krajiškoj porodici koja je 1945. iz podgrmečkog sela Vođenica (Bosanski Petrovac) kolonizovana u Nakovo. Detinjstvo i ranu mladost proveo je u tom selu na severu Banata. Završio je Srednju pedagošku školu u Kikindi. Posle služenja vojnog roka u Zagrebu (1980-1981), živeo je u Beogradu i radio kao ugostitelj u više kafana. Od 1987. živi i radi u Čikagu. Objavljivao je kratke priče u listu „Politika“. |
Stuparov književni stil odiše bogatstvom metafora, spajajući univerzalne teme poput prošlosti, identiteta, promene i sećanja. Njegove priče prožete su realističkim i mitološkim elementima, dok njegov sočan, opor jezik donosi kazivanje ne radi pisanja nego radi preživljavanja. Iako samouk, on izranja kao talentovani hroničar ljudskih treptaja, malog čoveka suočenog sa surovom stvarnošću. Kao jasika što treperi kada drugo drveće miruje, Stupar piše o sudaru snova i stvarnosti, o porušenim mostovima između sećanja i nade.
Na tragu zavičajnih uzora, Kočića i Ćopića, on unosi u pripovesti lirsku tananost i snažan, ali nežan glas. Njegove reči, isklesane poput grubog kamena sa Grmeča i Šatora, poseduju magijsku i isceliteljsku moć – čak i kada su gorke i opore, kao lekovi za rane koje nikad ne zarastaju. Svaka priča svedoči o neraskidivim vezama sa zavičajem: nakovačkim nebom, ravnicom što čuva legende, prelepom školom… U njegovim zapisima treperi detinjstvo, ispunjeno lirskim nitima koje ga čvrsto vežu za korene.
| STUPAROVA POETIKA ODJEKUJE NOSTALGIJOM ZA ZAVIČAJEM, ČEŽNJOM ZA LJUDSKOM TOPLINOM I POTREBOM ZA PREISPITIVANJEM. U NJEGOVIM PRIPOVESTIMA MISLI SE OBLIKUJU SPONTANO, ELEGANTNO I ŽIVOPISNO, DOK REČI ZADRŽAVAJU ČAROLIJU I ŠARM ĆOPIĆEVSKOG KAZIVANJA. |
Zbirka od dvadesetak kratkih pripovesti predstavlja intimno svedočanstvo o životu na granici dva sveta. Kroz neprekinuti tok kazivanja, Stupar stvara harmoniju između vojvođanske ravnice prepune legendi i užurbanog velegrada Čikaga, mesta gde se rađaju novi mitovi. To su dva sveta naizgled nepomirljiva, bez vidljivih tačaka dodira. Ali u Stuparovim pripovestima, oni se povezuju nevidljivim sponama – mostovima između sećanja i snova. Nakovo i Čikago nisu samo geografske tačke već simboli: Nakovo je prošlost, miris proleća i šapat ravnice, dok je Čikago sadašnjost, urbani haos u kojem se snovi i stvarnost sudaraju. Ova knjiga je svojevrsna posveta svima koji sanjaju o daljinama, a nikada ne gube nit sa zavičajem.
| Knjigu je objavio Dosije studio iz Beograda, recenzenti su Gordana Đilas i Smiljana Mirkov. Urednik i pisac predgovora je Jovica Trkulja, a pogovora Branko Ljuboja |
Stuparevi zapisi nastali su spontano, uprkos životnim nedaćama, kao iskren izraz potrebe da se ostavi trag o viđenom, doživljenom i odsanjanom. U trenucima predaha između teških fizičkih poslova, svedoče o snažnoj potrebi za pisanjem. Oni su izraz urođene ljudske potrebe da narativizuje sopstveni život. U njima je sadržana intimna drama pisanja sebe, koju autor proživljava kroz tekst.
Kao Stuparov prijatelj iz zavičaja, čitao sam sa zadovoljstvom njegova „pisma iz tuđine“ na stranicama „Politike“, ali i komentare brojnih čitalaca. Zapazio sam da nijedna priča nije ostavila čitaoce ravnodušnim. Imajući sve to u vidu predložio sam mu da uloži dodatni napor, otkloni slabosti u postojećim tekstovima i napiše šest-sedam novih priča, te da ih sve objavi u koricama jedne knjige. On je to prihvatio i zajedno smo pristupili pripremi rukopisa, on kao autor i ja kao urednik. Nažalost, ovaj posao on nije uspeo da privede kraju. Januara 2024. godine doživeo je tešku saobraćajnu nesreću na putu u Čikagu, posle koje je mesecima bio u komi. Budući da njegov oporavak ide usporeno sa puno problema i neizvesnosti, odustali smo od prvobitne namere da on dopuni i finalizuje rukopis.
Po mom sudu knjiga, i u ovom obliku zavređuje da bude objavljena. Uprkos nedovršenosti, ona predstavlja jedinstveno svedočanstvo o autoru – emigrantu i stradalniku – i prilog je književnosti, njenoj isceljujućoj lepoti.
Iz predgovora prof. dr Jovice Trkulje
Kako je obavestio „Autoprevoz“, od ponedeljka 23. juna do kraja školskog raspusta privremeno se ukidaju sledeći polasci:
10:00 iz Kikinde za Zrenjanin i Beograd
13:30 iz Beograda za Zrenjanin i Kikindu
11:30 iz Kikinde za Novi Bečej i Novi Sad
11:30 iz Novog Sada za Novi Bečej i Kikindu
17:00 iz Kikinde za Novi Bečej i Novi Sad
17:00 iz Novog Sada za Novi Bečej i Kikindu.
Učenici osmog razreda danas će polagati završni test iz srpskog odnosno maternjeg jezika, što je prvi predmet od tri koja će polagati u okviru završnog testa.
Polaganje počinje u 9.00 sati i traje dva sata.
Učenici su obavezni da u školu dođu najkasnije do 8.00 sati i da sa sobom ponesu đačku knjižicu sa zalepljenom fotografijom i identifikacionom nalepnicom, kao i pribor za rad.
Tokom polaganja, đacima nije dozvoljeno da napuštaju prostoriju u kojoj se polaže ispit pre 9.45 časova.
Osmaci će u utorak polagati test iz matematike, a u sredu iz izbornog predmeta, a mogli su da izaberu između biologije, geografije, istorije, fizike i hemije.
U Mokrinu će sutra biti održan 4o. Memorijal posvećen pesniku neodoljive harizme, novinaru, slikaru Miroslavu Miki Antiću. Povodom jubileja, biće dodeljene povelje za afirmaciju Memorijala i simbolični pokloni.
Kako saznaje Kikindski portal, dobitnici povelja su: Bogdan Tane Ibrajter, Darinka Maljugić, Miodrag Petrović, Miroslav Vujičić, Marija Ostojić, Tode Nikoletić i članovi Tamburaškog orkestra „Mokas“.
Podsetimo, tema ovogodišnjeg Memorijala je „Ulepšavanje nevidljivog“.
U programu će učestvovati: Vjera Mujović, Ivan Jevtović, Miodrag Petrović, Ratomir Rale Damjanović, Milica Bakrač, Nikola Ugrinović, bend „S vremena na vreme“ i Tamburaški orkestar „Mokas“.
Drugog dana, u sredu od 19 časova, održaće se koncert za mlade pod nazivom „Korakom do zvezda“, na kojem će nastupiti: Bojana Srdanović, Jana i Elena Crnomarković, Ena Gogić, Hana Todorić, Tode Nikoletić, Jovo Čulić, Branimir Rosić, Milica Bakrač i Zorica Despotov.
