јануар 27, 2026

Jelena Trifunović

Skupstina Srbije

Седница скупштинског Одбора за културу и информисање у вези са поступком избора кандидата за чланове Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) заказана је понедељак, саопштила је данас Скупштина Србије.

На дневном реду је разматрање Мишљења Министарства информисања и телекомуникација од 27. јуна 2025. о примени одредаба Закона о електронским медијима у поступку предлагања кандидата за чланове Савета РЕМ.

Почетак седнице заказан је за понедељак у 10 часовa.

foto-do

Неспорно је да врховна јавна тужитељка Загорка Доловац више не ужива поверење већине чланова Високог савета тужилаштва (ВСТ), имајући у виду дешавања на данашњој седници овог највишег тужилачког органа, пише нс уживо.

Овакав развој догађаја представља јасан сигнал да је дошло до пуцања затвореног круга који је направила Доловац, а који је годинама држао тужилаштво у стању обамрлости и пасивности.

Губитак већине у Савету указује да је и сам Савет препознао штетност даљег опстанка неодговорног кадровског поретка оличеног у лику и деловању врховне јавне тужитељке Загорке Доловац, која већ 15 година држи ту позицију и која је најодговорнија за катастрофално стање у тужилачкој организацији, вф стања главних тужилаца, непопуњене систематизације, као и што изостају реакције на политичке иступе појединих тужилаца и одсуство застите јавних тузилаца од прогона од стране уског круга око Загорке Доловац.

Такође, неспорно је и да је већини јавних тужилаца у тужилачкој организацији доста политике пасивности, бежања од јавности, угрожавања закона, правне несигурности грађана и урушавања тужилачке професије од стране Загорке Доловац.

Тужиоцима је добро познато да она већ годинама утиче на чланове комисије под њеном контролом тако да бирају њене кандидате за тужиоце, (махом оне који долазе са територије Војводине) оцењујући их максималним бројем бодова док су сви остали добијали лошије оцене.
У томе су предњачили Томислав Килибарда, Предраг Ћетковић, Татјана Лагумдзија, Зорица Стојшић и други тужиоци блиски Доловац, а она им је за то узвраћала високим тужилачким позицијама.

Подсећамо и да по налогу Загорке Доловац, председник Савета Бранко Стаменковић није у разумном року оглашавао и спроводио огласе, имајући у виду да већина огласа за избор тужилаца траје просечно по 2 године.

Због свега наведено, али и много других отворених питања која нису видљива широј јавности, важно је поздравити напоре већине чланова ВСТ да доследно, одговорно и без страха наставе са одбацивањем сваке даље манипулације, злоупотребе и притиска од стране одлазеће структуре Загорке Доловац, постављањем питања моралне одговорности и професионалног интегритета члана ВСТ из реда исталнутих правника Предрага Ћетковића, који је избор Загорке Доловац, па и одговорности саме Загорке Доловац.

Законска и морална обавеза Савета је да штити Устав, закон, јавни интерес, једнакост грађана, да грађани буду упознати са радом Савета и кога то Савет бира, а не да штити личне позиције и каријере оних који су деценијама урушавали правосуђе Србије и поверење већине грађана у правосуђе.

Борба за самостално, одговорно и функционално тужилаштво не сме и неће стати, јер је то интерес државе Србије и њених грађана, а не „фотеља“ Загорке Доловац и њене добро позициониране мањине у тужилаштву.

Извор: нс уживо

Фото: Уступљене фотографије

rektorat-univerzitet-u-beogradu

Школска година 2024/2025 година на Универзитету у Београду биће завршена 31. октобра за основне студије, а за други и трећи степен студија 14. новембра, одлучио је данас Сенат Универзитета у Београду, речено је за Танјуг у тој установи.

Како је прецизирано, то у пракси значи да наредна школска година 2025/2026. година за академце на основним студијама почиње 1. новембра и траје до 30. септембра 2026. године.

За други и трећи степен студија, односно за мастер и докторске студије, нова академска година почеће 15. новембра и трајаће до 14. октобра 2026.

После састанка који су председник Владе Србије проф. др Ђуро Мацут и ректор Универзитета у Београду Владан Ђокић одржали 9. јуна саопштено је да су постигли договор о предстојећим активностима на основу кога ће Влада и БУ предузимати активности неопходне за организацију пријемног испита за упис нове генерације бруцоша, који је планиран да се реализује у последњој недељи јула 2025. године.

Мацут и Ђокић одржали су састанак и јуче, а Ђокић је изјавио је рекао да су договорене квоте за буџет за школску 2025/26. годину и да ће бити исте као и прошлих година, а да ће Влада Србије потврдити то на седници која ће бити одржана до краја недеље.

Stanislava-za-portal

Посланици Скупштине АП Војводине на седници у среду усвојили су завршни рачун буџета АП Војводине за 2024. годину, изабрали Томислава Жигманова за потпредседника Покрајинске владе и Александру Радак за покрајинског секретара за финансије.

Током скупштинске расправе, на иступе опозиције, одговорила је посланица посланичке групе „Александар Вучић – Војводина не сме да стане“ Станислава Хрњак:

-Договорили смо се да поштујемо достојанство овог Дома и то је обавеза свих нас. Колегама из опозиције то јако тешко иде, а лично обраћање у врло ружном тону је нешто што не приличи овом Дому.

Како је указала, Српска напредна странка је са коалиционим партнерима освојила 55 одсто гласова и сви људи које је делегирала СНС добили су најозбиљнију подршку грађана.

-Сви људи које је делегирала Српска напредна странка добили су најозбиљнију подршку грађана и грађанки Војводине на претходним изборима. Ми ћемо данас говорити о резултатима које смо заједно са коалиционим партнерима направили у претходним годинама и они су озбиљни, врло озбиљни. Чак 46 милијарди смо направили више него сви они који су до 2016. године водили ову земљу. Данас су на ивици цензуса па су сада у својим личним немоћима и хистеријама посегнули за говором мржње и увредама- рекла је Станислава Хрњак у обраћању на седници покрајинске скупштине.

Додала је да националне мањине немају цензус праг, а да је ружно политичко освртање на функционере, без обзира на то да ли су они функционери СНС или не, недопустиво у Дому покрајинске Скупштине.

– Не чуди ме од људи који вређају, насрћу, лупају, блокирају, разбијају, заустављају земљу, којима је Сребреница геноцид-ништа ме не чуди, а ми данас имамо доста времена да дискутујемо аргументовано. Опозиција константно рекламира пословник и константно га крши, не постоји ниједан њихов представник који није изашао за скупштинску говорницу и лично се обратио председници Покрајинске владе Маји Гојковић, иза које је озбиљно политичко и стручно искуство, од ње се може много тога научити кад говори. Каже један од колега из опозиције да им је противприродни блуд да колега Жигманов буде у коалицији са Српском напредном странком, а није му противприродни блуд да му бивши радикал, колега Шарчевић седи уз столицу- реплицирала је Хрњакова.

ДРИ ДАЛА ПОЗИТИВНО МИШЉЕЊЕ ШЕСТИ ПУТ

Осврћући се на завршни рачун буџета АП Војводине за прошлу годину Хрњак је истакла да покрајински секретаријати имају ниво реализације од 95 до 98 процената.

-Државна ревизорска институција је шести пут дала позитивно мишљење на буџет АП Војводине. Ко има искуство са ДРИ или је био радно ангажован у јединицама локалне самоуправе зна колико је захтевна, колико времена и месеци проводи у једном органу тражећи исправност процедура, токова, проверавајући комплетну законску регулативу. Шести пут заредом ДРИ даје позитивно мишљење и врло сам поносна јер нас има довољно да сведочимо о ранијим искуствима. Ја сам 2013. била у Градском већу у Кикинди када је буџет био две милијарде и сто милиона, а био је задужен 950 милиона. Тако је и буџет АП Војводине 2015. године био нешто више од 60 милијарди,а дуг више од 10 милијарди- подсетила је Хрњакова.

КИКИНДИ 423 МИЛИОНА ИЗ ПОКРАЈИНСКЕ КАСЕ

Станислава Хрњак истакла је на седници и да покрајински секретаријати добро комуницирају са свим локалним самоуправама у Војводини наводећи пример Кикинде.

– Кикинда је из буџета АП Војводине током четири фискалне године имала близу милијарду динара подршке, а када причамо о буџету за 2024. годину 423 милиона динара- од решавања питања водоснабдевања, санитарних депонија, атмосферске канализације до улагања у установе образовања. Радује ме што смо добили другу по реду највећу извршену фискалну годину, преко 105 милијарди динара, што је феноменално. Дошли смо до 8 посто незапослености. Верујем у политику СНС са коалиционим партнерима и макар имали море изазова остаћемо на овом курсу политике и радити на даљем развоју у корист свих грађана и грађанки- подвукла је посланица СНС.

Ј. Ц.

Фото: принтскрин РТВ и Скупштина АП Војводине

 

memorijal-(2)

Уз најлепше стихове и ноте, на Варошком тргу у његовом родном Мокрину, вечерас је оживело сећање на нашег непоновљивог Мирослава Мику Антића, песника, новинара, сликара.

Одржан је 40. Меморијал „Мирослав Антић“ са темом „Улепшавање невидљивог“.

У програму су учествовали: Вјера Мујовић, Иван Јевтовић, Миодраг Петровић, Ратомир Рале Дамјановић, Милица Бакрач, Никола Угриновић, бенд „С времена на време“ и Тамбурашки оркестар „Мокас“.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

Поводом јубилеја, додељене су повеље за афирмацију Меморијала и симболични поклони.

Добитници повеља су: Богдан Тане Ибрајтер, Даринка Маљугић, Миодраг Петровић, Мирослав Вујичић, Марија Остојић, Тоде Николетић и чланови Тамбурашког оркестра „Мокас“.

Организатор догађаја је МЗ Мокрин, а својим присуством подржале су га и у име Града Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника и Маријана Мирков, чланица Већа задужена за културу и образовање.

Сутра (у среду) од 19 часова, одржаће се концерт за младе под називом „Кораком до звезда“, на којем ће наступити: Бојана Срдановић, Јана и Елена Црномарковић, Ена Гогић, Хана Тодорић, Тоде Николетић, Јово Чулић, Бранимир Росић, Милица Бакрач и Зорица Деспотов.

Ускоро опширније

 

Fabrika-Vode-VEST-cover

Град Кикинда има здраву воду за пиће из најсавременије фабрике воде. Модерно Постројење за прераду воде обезбеђује безбедно и стабилно снабдевање пијаћом водом за више од 30.000 становника, пише портал Војводина уживо.

Портал Војводина уживо имао је ексклузивно право да посети фабрику воде. Како изгледа ово модерно постројење, погледајте у видеу:

Вода за потребе грађана Кикинде црпи се из дубоких подземних бунара на 160–220 метара дубине, и спада у натријум-карбонатни тип. Постројење је пројектовано да дневно производи 12.960 м³ воде, односно 150 литара у секунди, са сталним притиском и оптималном енергетском ефикасношћу. Вода која се испоручује потрошачима у потпуности је усклађена са српским законодавством и санитарним стандардима.
Зато је у постројењу примењена најсавременија технологија реверзне осмозе, којом се успешно уклањају вишак натријума и други нежељени елементи. Претходни тестови показали су да је ова технологија ефикасна и економски оправдана. Процес укључује аерацију, корекцију пХ вредности, коагулацију, флокулацију, филтрацију и завршну обраду.

Пројекат подржала држава, радове пратио врхунски надзор

Изградња постројења почела је у јулу 2021. године, а извођачи су конзорцијум СЕТ ДОО Шабац – Униха – МПП Јединство Ужице. Инвеститор је ЈП Кикинда, док је финансирање обезбедило Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Републике Србије. Радове надгледа СЕТЕЦ Енгинееринг, док технички надзор спроводе АГ Институт Нови Сад и ИБС Нови Сад.
Контрола и безбедност воде

Квалитет воде се свакодневно контролише у интерној лабораторији, док Завод за јавно здравље Кикинда врши анализе три пута месечно. Независне лабораторије додатно проверавају параметре квалитета методом случајног узорка.
Након детаљне законске процедуре, ППВ Кикинда је:

добио санитарну сагласност 21. октобра 2024,

употребну дозволу 29. новембра 2024,

ушао у гарантни период од истека дозволе.

Следећа фаза – места око Кикинде

Радови су у току и на четири приградска насеља – Банатско Велико Село, Наково, Иђош и Мокрин, док се у Руском Селу, Новим Козарцима, Башаиду, Бачкој Тополи и Сајану израђује пројектна документација.

Извор: Војводина уживо

Фото: Војводина уживо

 

 

Foto-knjiga

Књига „Мит о Накову и друге приповести“ аутора Стевана Ступара биће представљена у сали Месне заједнице у Накову у петак 27. јуна од 19 сати. Учествоваће проф. др Смиљана Ж. Мирков, Марија Танацков, Јован Гверо и проф. др Јовица Тркуља. Водитељ ће бити Бранко Љубоја.

У наставку доносимо део из предговора проф. др Јовице Тркуље.

Књига представља нежну, носталгичну и лирску посвету Накову, које прераста у симбол завичаја, сећања, одрастања и тихе, али дубоке спознаје о животу.

Уље на платну С. Рица

Године у Накову обележиле су живот и судби­ну Стевана Ступара. У том малом банатском месту, Крајишници су лечили ратне ране, укорењивали се у новој земљи, преболели завичај и окренули се будућ­ности, са мирисом бензина првих мопеда и слатким укусом пакета које су слали рођаци из далеких земаља. За Стевана, Наково је било више од завичаја – био је то свет идиличних слика: огњиште, фудбал, школа и чаро­лије сеоског биоскопа. У њему је упознао прве љубави, наслутио књижевност и запамтио приче које су, попут бајалица, грејале душу.

Познато је да су Крајишници „грубијани голубијег срца“. Јер, у њиховом животу све чега су се дотицали било је бол и песма. Отуда није нимало случајно што је ово мало место изнедрило толики број песника, књижевника, сликара, публициста. Наково је изузетно захвална, али необрађена литерарна тема. У њему се наслућују елементи Маркесовог Маконда, Онетијеве Луке „Санта Марије“, Селимовићеве „Тврђаве“, Кишове „Гробнице за Бориса Давидовича“и разазнаје слика грешне људске савести и наше метафизичке домовине. Наково чека своје писце који би уметнички обрадили и уобличили тај материјал.

Стеван Ступар је један од ретких коме је Наково било и остало неисцрпна литерарна инспирација. Премда нема формално образовање из књижевности, он има значајан таленат за писање, који се очитује кроз његову способност да истражује и приказује дубоке емоције, историјске и културне аспекте, као и персонализоване приче.

Ступаров приступ писању није академски, али то не умањује његову способност да створи аутентичне, дирљиве, ангажоване приче. Одрастао у сиромаштву, принуђен да се сам издр­жава од ране младости, он је радио као физички радник, угоститељ, емигрант и гастарбајтер. Тај терет пружио му је нешто драгоцено – слободу да пише без ослонца на институције и на суд критичара. У слободним тренуцима читао је, гледао филмове, по­сећивао галерије и, скривен од света, бележио своје узлете и падове, сећања и снове, ослушкујући живот од Накова до Чикага.

Његови записи, натопљени суровом стварношћу, сведочили су о рушењу темеља слободе, правде и дос­тојанства. Говорио је јасно и непоколебљиво, остајући доследан својим ставовима, не робујући времену. У ко­витлацу кризе и пустоши, где су се трагедије мешале с безнађем, настајали су његови радови – израз стрепње и наде, одјек душе у свету којем су Амерички сан заменили отуђење и декаденција. Као хроничар пропадања, освет­лио је трагичну судбину савременог човека – „сламке међу вихорове“ и огољеног пужа у трњику.

 

У НАКОВУ, КАКО ГА АУТОР ВИДИ И ДОЖИВЉАВА, САБРАНИ СУ ФРАГМЕНТИ СТВАРНОСТИ И СНОВА, ПРОШЛОСТИ И БУДУЋНОСТИ, СВАКОДНЕВНОГ И МИТСКОГ – ЈЕР У ТИМ ПРИЧАМА СЕЛО ПОСТАЈЕ ВИШЕ ОД ГЕОГРАФСКЕ ТАЧКЕ: ОНО ЈЕ ДУХОВНИ ПРОСТОР СИМБОЛ.

Књига „Мит о Накову и друге приповести“ обједињује литерарне записе Стевана Ступара, настале у далеком Чикагу од 2017. до 2024. године, као одјек његове носталгије за завичајем. Поједини записи, објављени у „Политици“, изазвали су изузетно интересовање читалаца. На мој предлог, аутор је сабрао све приче у јединствену целину, која се чита као лепа књижевност.

Књига је плод посвећеног стваралачког труда. Из богатог животног искуства и дубоког емотивног до­живљаја, аутор је исплео дирљиву, вишеслојну причу – не само о животу дечака из Накова у Великом свету, већ и о једном друштву, једном времену и свету који ишчезава. Његов литерарни поступак је необичан и личан – не ослања се на биографске чињенице већ на унутрашњу анализу вредности и животне филозофије. Ступар позива читаоца да застане и загледа се у кри­вудаву стазу живота, да се замисли над нашим удесом, усудом и питањима без одговора.

Стеван Ступар је рођен 1960. године у Кикинди, у крајишкој породици која је 1945. из подгрмеч­ког села Вођеница (Босански Петровац) колонизована у Наково. Детињство и рану младост провео је у том селу на северу Баната. Завршио је Средњу педагошку школу у Кикинди. После служења војног рока у Загребу (1980-1981), живео је у Београду и радио као угоститељ у више кафана. Од 1987. живи и ради у Чикагу. Објављивао је кратке приче у листу „Политика“.

 

Ступаров књижевни стил одише богатством мета­фора, спајајући универзалне теме попут прошлости, идентитета, промене и сећања. Његове приче прожете су реалистичким и митолошким елементима, док ње­гов сочан, опор језик доноси казивање не ради писања него ради преживљавања. Иако самоук, он израња као талентовани хроничар људских трептаја, малог човека суоченог са суровом стварношћу. Као јасика што тре­пери када друго дрвеће мирује, Ступар пише о судару снова и стварности, о порушеним мостовима између сећања и наде.

На трагу завичајних узора, Кочића и Ћопића, он уно­си у приповести лирску тананост и снажан, али нежан глас. Његове речи, исклесане попут грубог камена са Грмеча и Шатора, поседују магијску и исцелитељску моћ – чак и када су горке и опоре, као лекови за ране које никад не зарастају. Свака прича сведочи о нераскидивим везама са завичајем: наковачким небом, равницом што чува легенде, прелепом школом… У њего­вим записима трепери детињство, испуњено лирским нитима које га чврсто вежу за корене.

 

СТУПАРОВА ПОЕТИКА ОДЈЕКУЈЕ НОСТАЛГИЈОМ ЗА ЗАВИЧАЈЕМ, ЧЕЖЊОМ ЗА ЉУДСКОМ ТОПЛИНОМ И ПОТРЕБОМ ЗА ПРЕИСПИТИВАЊЕМ. У ЊЕГОВИМ ПРИПОВЕСТИМА МИСЛИ СЕ ОБЛИКУЈУ СПОНТАНО, ЕЛЕГАНТНО И ЖИВОПИСНО, ДОК РЕЧИ ЗАДРЖАВАЈУ ЧАРОЛИЈУ И ШАРМ ЋОПИЋЕВСКОГ КАЗИВАЊА.

 

Збирка од двадесетак кратких приповести предста­вља интимно сведочанство о животу на граници два света. Кроз непрекинути ток казивања, Ступар ствара хармонију између војвођанске равнице препуне легенди и ужурбаног велеграда Чикага, места где се рађају нови митови. То су два света наизглед непомирљива, без видљивих тачака додира. Али у Ступаровим приповестима, они се повезују невидљивим спонама – мостовима између сећања и снова. Наково и Чикаго нису само географске тачке већ симболи: Наково је прошлост, мирис пролећа и шапат равнице, док је Чикаго садашњост, урбани хаос у којем се снови и стварност сударају. Ова књига је својеврсна посвета свима који сањају о даљинама, а никада не губе нит са завичајем.

Књигу је обjавио Досије студио из Београда, рецензенти су Гордана Ђилас и Смиљана Мирков. Уредник и писац предговора је Јовица Тркуља, а поговора Бранко Љубоја

Ступареви записи настали су спонтано, упркос животним недаћама, као искрен израз потребе да се остави траг о виђеном, доживљеном и одсањаном. У тренуцима предаха између тешких физичких послова, сведоче о снажној потреби за писањем. Они су израз урођене људске потребе да наративизује сопствени жи­вот. У њима је садржана интимна драма писања себе, коју аутор проживљава кроз текст.

Као Ступаров пријатељ из завичаја, читао сам са за­довољством његова „писма из туђине“ на страницама „Политике“, али и коментаре бројних читалаца. Запазио сам да ниједна прича није оставила читаоце равно­душним. Имајући све то у виду предложио сам му да уложи додатни напор, отклони слабости у постојећим текстовима и напише шест-седам нових прича, те да их све објави у корицама једне књиге. Он је то прихватио и заједно смо приступили припреми рукописа, он као аутор и ја као уредник. Нажалост, овај посао он није успео да приведе крају. Јануара 2024. године доживео је тешку саобраћајну несрећу на путу у Чикагу, после које је месецима био у коми. Будући да његов опоравак иде успорено са пуно проблема и неизвесности, одустали смо од првобитне намере да он допуни и финализује рукопис.

По мом суду књига, и у овом облику завређује да буде објављена. Упркос недовршености, она представља једин­ствено сведочанство о аутору – емигранту и страдалнику – и прилог је књижевности, њеној исцељујућој лепоти.

 Из предговора проф. др Јовице Тркуље

 

 

 

 

 

 

 

 

autobusi-bgd-(1)

Како је обавестио „Аутопревоз“, од понедељка 23. јуна до краја школског распуста привремено се укидају следећи поласци:
10:00 из Кикинде за Зрењанин и Београд
13:30 из Београда за Зрењанин и Кикинду
11:30 из Кикинде за Нови Бечеј и Нови Сад
11:30 из Новог Сада за Нови Бечеј и Кикинду
17:00 из Кикинде за Нови Бечеј и Нови Сад
17:00 из Новог Сада за Нови Бечеј и Кикинду.

mala-matura

Ученици осмог разреда данас ће полагати завршни тест из српског односно матерњег језика, што је први предмет од три која ће полагати у оквиру завршног теста.

Полагање почиње у 9.00 сати и траје два сата.

Ученици су обавезни да у школу дођу најкасније до 8.00 сати и да са собом понесу ђачку књижицу са залепљеном фотографијом и идентификационом налепницом, као и прибор за рад.

Током полагања, ђацима није дозвољено да напуштају просторију у којој се полаже испит пре 9.45 часова.

Осмаци ће у уторак полагати тест из математике, а у среду из изборног предмета, а могли су да изаберу између биологије, географије, историје, физике и хемије.

memorijal

У Мокрину ће сутра бити одржан 4о. Меморијал посвећен песнику неодољиве харизме, новинару, сликару Мирославу Мики Антићу. Поводом јубилеја, биће додељене повеље за афирмацију Меморијала и симболични поклони.

Како сазнаје Кикиндски портал, добитници повеља су: Богдан Тане Ибрајтер, Даринка Маљугић, Миодраг Петровић, Мирослав Вујичић, Марија Остојић, Тоде Николетић и чланови Тамбурашког оркестра „Мокас“.

Подсетимо,  тема овогодишњег Меморијала је „Улепшавање невидљивог“.

У програму ће учествовати: Вјера Мујовић, Иван Јевтовић, Миодраг Петровић, Ратомир Рале Дамјановић, Милица Бакрач, Никола Угриновић, бенд „С времена на време“ и Тамбурашки оркестар „Мокас“.

Другог дана, у среду од 19 часова, одржаће се концерт за младе под називом „Кораком до звезда“, на којем ће наступити: Бојана Срдановић, Јана и Елена Црномарковић, Ена Гогић, Хана Тодорић, Тоде Николетић, Јово Чулић, Бранимир Росић, Милица Бакрач и Зорица Деспотов.

Don`t copy text!