Jelena Trifunović

Beč se suočava sa najvećim talasom građanskog nezadovoljstva, prenosi portal Srpski ugao. Hiljade demonstranata izašlo je na ulice, a kamioni koji su blokirali ključne saobraćajnice dodatno su pojačali poruku, nezadovoljstvo aktuelnom vladom više se ne može ignorisati.

Koalicija sastavljena od “ÖVP” (crni), “SPÖ” (crveni) i “NEOS” (ružičasti) sve teže nalazi uporište u javnosti. Građani je optužuju za zanemarivanje ekonomskih problema, pad životnog standarda i ignorisanje realnih potreba običnog čoveka.

U takvoj atmosferi, Slobodarska partija Austrije (FPÖ), poznata i kao „plavi“, beleži snažan rast podrške. Na poslednjim izborima osvojili su 28,8 odsto glasova, svoj najbolji rezultat do sada. Ipak, uprkos legitimnoj podršci, “FPÖ” ostaje van vlasti, što dodatno raspaljuje političke tenzije. Prema poslednjim anketama, taj trend rasta i dalje traje, a sve glasniji su zahtevi za novim izborima ili formiranjem tzv. „plavo-crne“ koalicije.

Dodatni razlog za zabrinutost, naročito u srpskoj javnosti, jesu sve učestaliji politički stavovi iz redova aktuelne austrijske vlasti koji se percipiraju kao antisrpski. Među njima se izdvajaju Andreas Šider, označen kao albanski lobista, zatim Helmut Brandšteter i ministarka spoljnih poslova Beate Meinl-Reisinger, koji se otvoreno zalažu za ukidanje Republike Srpske, dok paralelno kontinuiran osporavaju suverenit Srbije.

Ekonomsku krizu građani osećaju svakodnevno. Cene osnovnih životnih namirnica i energenata vrtoglavo rastu. Najdrastičniji primer je povećanje cena javnog prevoza za pojedine kategorije penzionera čak 130 procenata, što je dodatno pogodilo najugroženije slojeve društva.

Ono što se danas dešava u Austriji nije samo politička kriza, već je to duboka društvena pukotina. Vladajuća elita nastavlja da zanemaruje potrebe većinske populacije i uporno isključuje “FPÖ” iz vlasti, sve više građana izlazi na ulice, tražeći glas i promenu.

Za Srbiju, dešavanja u Austriji imaju poseban značaj. Ne samo zbog velikog broja naših ljudi koji tamo žive, već i zbog poruka koje iz Beča poslednjih godina često dolaze na štetu naših nacionalnih interesa i to najčešće od austrijske ministarke diplomatije Beate Majnl Rajzinger.

Izvor: Srpski ugao

Udruženje psihijatara Srbije saopštilo je danas uoči 10. septembra – Svetskog dana prevencije samoubistva, da je ta pojava jedna od najozbiljnijih javno-zdravstvenih kriza našeg vremena.

“Više od 720.000 ljudi godišnje, brojka koja prevazilazi kapacitet jednog velikog grada, nestane zbog samoubistva. Još oko 20 puta više je pokušaja samoubistva. Ovi podaci jasno pokazuju da je samoubistvo jedna od najozbiljnijih javno-zdravstvenih kriza našeg vremena”, navedeno je u saopštenju Udruženja psihijatara Srbije.

 Navode da je prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, tokom 2024. godine u Srbiji život sebi oduzelo 703 ljudi – 535 muškaraca i 168 žena, odnosno da dnevno dve osobe izvrše samoubistvo.

Kako se navodi, najugroženiji su mladi od 15 do 35 godina, ali i oni stariji od 75 godina.

“Samoubistvo ne poznaje granice, ono nije problem samo bogatih društava, već globalni fenomen. Ipak, samoubistva se mogu sprečiti. Ključ je u pravovremenom prepoznavanju i lečenju mentalnih poremećaja, u smanjenju stigme i otvorenom razgovoru, kao i u stvaranju sigurnog i podržavajućeg okruženja za decu i mlade”, navodi Udruženje psihijatara Srbije.

Ističu da ljudi koji razmišljaju o samoubistvu često šalju signale i da ti signali ne smeju da se ignorišu.

Na Svetski dan prevencije samoubistva, 10. septembra, stručnjaci podsećaju da svako od nas može igrati važnu ulogu u prevenciji, pažljivim slušanjem, iskrenim razgovorom i rušenjem barijera stigme.

“Nekada jedan razgovor može da napravi razliku između očaja i nade što je ključni korak u prevenciji samoubistva”, navedeno je u saopštenju.

Izvor: Tanjug

Šest godina života u Luksemburgu naučile su Anđelu Milutinović iz Ivanjice disciplini i tačnosti, ali su je i podsetile koliko topline i bliskosti nosi svakodnevica u Srbiji. Posle iskustva u jednoj od najuređenijih evropskih zemalja, odlučila je da se vrati kući, tamo gde osmeh i spontana reč znače više od pravila i sistema, piše portal Srpski ugao.

Život u Luksemburgu, ističe Anđela, ostavio je trag koji će nositi celog života. Anđela Milutinović iz Ivanjice, student završne godine Poljoprivrednog fakulteta, odlučila je da se oproba u ugostiteljstvu i da izbliza oseti kako izgleda život u jednoj od najuređenijih zemalja Evrope.

„Radila sam u restoranu, okružena ljudima različitih nacionalnosti i kultura. Kroz taj posao naučila sam koliko disciplina, tačnost i posvećenost mogu da oblikuju svakodnevicu“, ističe Anđela. Danas se i dalje bavi ugostiteljstvom, ali na svom terenu u Srbiji, gde se oseća kao kod kuće među svojim ljudima.
Šest godina boravka u Luksemburgu pokazale su kako izgleda sistem u kojem sve funkcioniše. „Javni prevoz je tačan u minut, ulice su čiste, ljudi uredni i posvećeni poslu. Grad odiše sigurnošću i tišinom, a društvo je organizovano tako da svakome pruži stabilnost.“

Ipak, ono što se na početku činilo kao prednost, kasnije je postalo teret. „Ta tišina vremenom mi je postala preglasna. Ljudi su korektni, ali distancirani. Razgovori se retko preliju u bliskost, a prijateljstva se grade sporo i uz oprez“, ističe Anđela. „Nedostajala mi je ona srpska spontanost, kada neznanac u redu za hleb prozbori šalu, kada se komšija seti da pita kako si, kada se razgovor vodi više srcem nego pravilima.“

Za Ivanjčanku Anđelu, poređenje dve zemlje jasno je: „Luksemburg ima red, ali Srbija ima toplinu. Možda ovde svakodnevica ume da bude neuredna, a život izazovan, ali naša srdačnost i iskrenost daju posebnu vrednost.“
Svojim rečima, dodaje da odluka nije bila teška: „Zato sam se vratila. Moj dom je tamo gde osećam da pripadam, među ljudima koji žive otvorenog srca, gde se svaki osmeh računa i gde svaki dan nosi smisao, u zemlji koja, uprkos svim manama, ima dušu.“

Pogled redakcije portala Srpski ugao

Iskustva poput Anđelinog podsećaju da je važno ceniti ono što imamo. Red i stabilnost jesu vredni, ali toplina doma i zajedništvo ostaju najveće bogatstvo koje Srbija treba da čuva i neguje.

Piše: Stefan Bogdanović

Izvor: Srpski ugao

Povodom teksta sa naslovom: „Austrijski političari protiv Srbije: Na posebnom seminaru u Alpbahu planirali rušenje države Srbije” objavljenog 28. avgusta, demanti našoj redakciji uputio je advokat Srđan Hromiš. 

 „Evropski forum Alpbah predstavlja prestižni događaj sa osamdesetogodišnjom tradicijom koji su austrijski studenti i članovi pokreta otpora protiv nacizma započeli 1945. godine sa idejom sprečavanja ponavljanja strahota Drugog svetskog rata i približavanja evropskih država radi saradnje i mirnog suživota. Od tada do danas, forum svake godine okuplja hiljade najumnijih ljudi iz sveta politike, nauke, biznisa i ekonomije, a pre svega mladih, koji rade na unapređivanju Evrope i sveta.

Lično sam prošao rigoroznu selekciju. Država bi trebalo da bude ponosna što je u inostranstvu predstavljaju mladi ljudi koji su fakultetski obrazovani, govore strane jezike, uspešni su u svojim poslovima i žele Srbiji napredak. Umesto toga, moje kolege i ja bili smo žrtve orkestrirane i maliciozne medijske kampanje čiji je cilj bio da se naruše naš ugled i čast tako što ćemo biti predstavljeni kao „lažni studenti“ koji se „obračunavaju sa Srbijom i pripremaju napad na nju“, stavljajući nas u kontekst organizovanih subverzivnih aktivnosti sa stranim političkim predstavnicima i borbe protiv sopstvene države.

Neistinito je da je bilo ko od stipendista, pa tako ni ja, govorio na panelu pod nazivom „Puls protesta: Protest kao otkucaj srca demokratije“ na kome je govorio rektor Univerziteta u Beogradu prof. dr Vladan Đokić. Takođe, neistinito je da sam ja govorio bilo gde u ime studenata iz Srbije, kao i da sam „advokatski pripravnik u kancelariji koja zastupa Mariniku Tepić“. Ja nisam student i stoga ne mogu da govorim u ime studenata, a radim kao samostalni advokat u Novom Sadu i nemam nikakve veze sa Marinikom Tepić, niti sam je ja ikada zastupao kao advokat ili kao advokatski pripravnik.

Na kraju, Vjosa Osmani nije imala nikakav kontakt ni sa kim iz Srbije, niti je prisustvovala panelu koji se bavio situacijom u Srbiji i protestima, a naročito nikoga iz Srbije nije u svojstvu mentora „usmeravala i savetovala kako da radi protiv svoje države“, niti bi bilo ko od srpskih predstavnika ikada učestvovao u takvom nečemu.”

Advokat

Srđan Hromiš