Jelena Trifunović

staro-jezero-a

На Старом језеру данас ће бити одржан 6. Шкембе фест.

Окупљање учесника планирано је од 10.30 до 11.30 часова, а у духу игре и радости, током дана децу очекују „Игре без граница“, радионице и забава. Врхунац манифестације биће предаја узорака у 15.30 часова, када ће интернационални жири бирати најбоље шкембиће.

Шкембе фест је препознатљива манифестација у Кикинди која промовише локалну кулинарску традицију.

Прошле године надметале су се 32 екипе из Србије, Мађарске, Румуније и Хрватске, а организатори ове године очекују сличан број учесника.

austria-euro-1200x600-direct-150kb-1-1024x512-1
Аустрији ове године прети буџетски минус од чак 23,1 милијарду евра, Србија у исто време бележи дефицит од свега 311 милиона евра, пише портал Српски угао.

То значи да је дефицит у аустријском буџету чак 74 пута већи од српског и то у апсолутним бројкама. Уз овакву динамику, Беч се суочава са опасношћу потпуног фискалног колапса, док би Србија уз дисциплину, могла већ око 2038. године да пређе у суфицит и то без драстичних резова, већ уз годишње смањење дефицита од око 50 милиона евра.

Како је саопштила национална Радио телевизија Аустрије „ORF“, аустријско Министарство финансија признаје да је овогодишњи дефицит за милијарду евра већи од планираног. Иако министар Маркус Мартербауер (SPÖ) тврди да савезна влада „послује стабилно“, подаци не иду у прилог тој изјави. Проблем је још израженији на локалном нивоу где покрајине, општине и систем социјалног осигурања бележе додатни мањак од 6,2 милијарде евра.

Државна секретарка Барбара Ајбингер-Мидл (ÖVP) као узроке наводи раст трошкова у социјалним услугама и проширење бриге о деци.

Министар остаје отворен за повећање пореза на имовину, али одбацује идеју да се део државних прихода уступи локалним властима, оцењујући да нису учествовале у решавању кризе банака нити имају право на новац из климатских фондова.

Аустрија је према оценама економиста, ушла у најдужу рецесију од Другог светског рата, а тренд не показује знакове опоравка. У првој половини 2025. дефицит је износио 5,3% БДП-а , више него претходне године, а расходи су експлодирали, нарочито због плата у јавном сектору и растућих социјалних давања.

Поглед редакције портала Српски угао

Аустријски политичари још увек говоре о реформама, док им се буџетски систем урушава. Банкрот до 2030. године постаје не само могућ, већ известан ако се не пресече спирала локалне потрошње и централног нечињења. Са друге стране, Србија са знатно мањим фискалним простором, показује изненађујућу дисциплину. Ако настави да смањује дефицит темпом од само 50 милиона евра годишње, већ око 2038. године може да рачуна на позитивну нулу, па и суфицит.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао

mora-karolj

Основна школа ,,Мора Карољ“ у Сајану, захваљујући финансијској  подршци Националног савета мађарске националне мањине, организовала је Весели дечји дан, догађај који је окупио око 120 малишана и њихових родитеља.

Реализовани програм је испунио планирани циљ- пружање деци квалитетне забаве, учење кроз игру, надметање у спретности и развој креативности. Додатна мотивација учесника била је  право на  учешће у наградној игри.  Учесници су могли да учествују у различитим креативним радионицама.

-Било је девет тематских  креативних радионица: Краљевска радионица вилењака, Чаролија боја, Чаролија вуне, Царство глине, Море игара, Чаролија светлости, Долина стрелаца и Академија ватрогасаца. Ученици су кроз радионице могли да се опробају у разним креативним и физичким вештинама. За свако учешће у креативним радионицама,  добијали су печете, које су касније могли да замене за палачинке. Након тога, деца су одлазила у  двориште Ватрогасног дома где су имала слободне  активности- наводе у ОШ „Мора Карољ”.

Поред радионица и дворца на надувавање, учеснике је чекало још много лепих  изненађења. Програм је обухватио:  луткарску представу, забавни анимациони програм и дечји концерт у извођењу  музичког састава „Тамбурашка браћа“.

Позитивна атмосфера, осмеси деце и велики број посетилаца, као и поруке на ,,Зиду мисли“, потврђују да је догађај у потпуности остварио циљ – квалитетно и садржајно проведено време  деце и родитеља.

 

 

Granicni-prelaz

Министарство унутрашњих послова Републике Србије обавештава грађане да од 12. октобра 2025. године почиње постепена примена новог Система уласка/изласка (Entry/Exit System – EEС) Европске уније, који се односи на сва лица која нису држављани држава чланица ЕУ и немају регулисан боравак у земљама Шенген зоне.

Имајући у виду да се Република Србија граничи са четири земље које су чланице Европске уније, примена ЕЕС система важиће и за држављане Републике Србије приликом уласка у Републику Хрватску, Републику Бугарску, Румунију и Мађарску.

У почетној фази, систем ће се активирати на појединим граничним прелазима и са ограниченим радним временом, које ће се постепено проширивати до пуне оперативности.

У Републици Хрватској примена почиње на прелазу Батровци – Бајаково и на Аеродрому Загреб, у Републици Бугарској на прелазу Градина – Калотина, у Румунији на прелазу Калуђерово – Најдаш, док ће се у Мађарској систем уводити фазно од 28. октобра до 11. новембра 2025. године на прелазима Томпа, Хоргош, Бачки Виногради, Бачалмаш, Бачки Брег, Рабе-Кибекхаза и другим.

За лица која немају регулисан боравак, а обављају одређене послове на територији Мађарске и свакодневно прелазе границу, регистрација почиње 1. новембра 2025. године. За ову категорију путника биће формиран посебан досије који ће важити за наредне преласке, уколико путници државну границу пређу најмање четири пута у року од 30 дана. Уколико пређу мање од четири пута, биће потребно поново евидентирање у систем.

Само при првом уласку у земљу која примењује ЕЕС, гранична контрола ће обухватати узимање отисака четири прста, фотографију лица и унос личних и путних података у систем.

Малолетна лица старија од 12 година подлежу регистрацији, док лица млађа од 12 година неће бити евидентирана.

У периоду од 12. октобра 2025. до 10. априла 2026. године пасоши ће се и даље печатирати свим путницима, без обзира на то да ли је ЕЕС досије формиран.

Возачи теретних возила и аутобуса нису изузета из поступка регистрације.

Возачи теретних возила ће самостално моћи да се пријављују електронским путем, док се налазе на територији ЕУ, а евидентирање података требало би да се врши приликом изласка из земље ЕУ, како би се избегла непотребна задржавања.

Министарство апелује на грађане да приликом планирања путовања рачунају на могућа дужа задржавања на граничним прелазима током почетне фазе примене система и да се благовремено информишу о условима на конкретним прелазима.

Извор: РТВ

Untitled-design

Прослављена костимографкиња, рођена Кикинђанка, Татјана Радишић, у Културном центру Кикинда ускоро отвара врата нове школе цртања и сликања. Уметница која је репутацију врхунског костимографа стекла у САД, а данас успешну каријеру наставља по многим престижним позориштима у региону, одлучила је да део свог драгоценог искуства пренесе и на наше суграђане.

– Ова школа цртања и сликања доноси професионалан, али и отворен и подстицајан приступ уметничком образовању и намењена је свима који желе да се изразе кроз уметност, било да се озбиљно припремају за упис на уметничке школе и академије, или једноставно желе да пронађу простор за креативност, унутрашњи мир и лични развој- каже Татјана.

Фото Сретеновић

Програм школе обухватиће рад са различитим техникама – оловка, угаљ, туш, акварел или акрил, али са темељним вештинама попут цртања по посматрању, затим проблемом композиције, грађења форме, рада са бојом и разумевањем простора.

– Уметност није само занатска вештина, она је пре свега радост, разиграност и слобода изражавања. У њој се развија машта, али и учи храброст, смелост и аутентичност. Сваки рад на белом папиру је и суочавање са собом, јер како учимо да савладамо композицију и простор, тако учимо и како да савладамо изазове, препреке и неизвесности у свакодневном животу- додаје ова уметница, напомињући да ће школа радити у оквиру Културног центра Кикинда, у, како каже, врло инспиративном и креативном амбијенту.

Настава ће се одвијати у малим групама викендом, са индивидуалним приступом, а, како се наводи, у школу су добродошли полазници од 7 до 77 година. Поред редовних часова, временом, планиране су и тематске радионице, гостујућа предавања и изложбе радова полазника.

Како истиче Татјана Радишић, посебан фокус биће на ликовном образовању као саставном делу опште културе, јер развијање ликовне писмености није важно само за будуће уметнике, него је то начин да боље разумемо свет око себе, развијемо осетљивост за лепоту, однос према простору, форми, изразу и поруци коју носимо.

Без обзира на године, искуство или циљеве, ова школа позива све који верују да уметност није привилегија, већ унутрашња потреба да нешто кажемо, изразимо или створимо, додаје позната костимографкиња.

Н. С.

 

banatskovelikoselo

У свечаној сали Месне заједнице Банатско Велико Село, вечерас од 19 сати биће одржано књижевно вече посвећено јубилеју- 80 година колонизације.

Учествоваће Рајко Поповић и КУД „Марија Бурсаћ”.

skring

На територији Града Кикинде почео је организовани скрининг карцинома дојке којим су обухваћене жене  старости од 50 до 69 година. Ову акцију спроводи кикиндски Дом здравља заједно са Општом болницом Кикинда, а позивање суграђанки започето је у понедељак 29. септембра.

Из Диспанзера за жене позивају суграђанке телефоном, а мамографско снимање се обавља у Општој болници Кикинда, на служби радиологије, објаснила је др Драгана Миладинов, начелница Диспензера за здравствену заштиту жена.

– Служба радиологије има нови мамограф који је комфоран, снимање је безболно, апарат је прилагодљив физиономији сваке жене, тако да не треба да имају страх од снимања. Снимање и позивање одређене скупине жена обавља се сваке друге године тако да жене које су снимале дојке у протекле две године су изузете из овог скрининга и биће позване у наредном циклусу. Такође, изузете су и жене које, нажалост, већ имају дијагностикован карцином дојке. С обзиром на учесталост ове болести код нас и у свету, позивам даме да се одазову скринингу, као и да их наши суграђани охрабре да дођу на снимања. Жене треба да врше и самопрегледе дојки и уколико напипају било шта сумњиво, да се јаве нама или лекарима опште праксе како бисмо их упутили на ултразвучни односно мамографски преглед, и ван скрининга- истакла је др Миладинов.

Мирослава Попадић, главна сестра Диспанзера за жене, указује да се сваке године позивају жене одређених годишта.
– Ове године то су годишта жена 1975, 1973, 1971, 1969, 1967, 1965, 1962, 1960, 1958 и 1956. Суграђанке позивамо од понедељка и до сада су веома лепо прихватиле позиве, поготово жене које дуго нису биле код лекара. Жене немају разлога за страх, снимање кратко траје, биће им објашњено како да приступе прегледу, а упут подижу код нас на пулту. Добиће и упутство како да се спреме за преглед. Жене могу и саме да се јаве, уколико неког изоставимо. Број телефона је 063 424101.


.
Како је указала др Биљана Марковић, директорица Дома здравља, на основу уредбе и националног програма, све здравствене установе у Србији дужне су да спроводе скрининг карцинома дојке, најчешћег злоћудног тумора код жена.

– Ово се ради у циљу што ранијег откривања обољења, јер је тада успешније лечење. Скрининг карцинома дојке односи се на жене од 50 до 69 година. Пацијенткиње се позивају на скрининг, а даље ће се поступити у зависности од резултата. Од 2022. године у Србији је откривено око 4.500 карцинома дојке, а 1650 жена је умрло- предочила је др Марковић.

У Севернобанатском округу је у 2022. години било 94 карцинома дојки, а 37 жена је умрло. По подацима кикиндског ЗЗЈЗ, у 2023. години у Кикинди су откривена 23 случаја карцинома дојке, а 15 жена је преминуло од ове малигне болести.

СНИМАК СЕ ЧИТА НАЈМАЊЕ ДВА ПУТА

– Сваки налаз мамографије чита се најмање два пута. Опис мамографије најпре анализира радиолог из Кикинде, а наредно читање снимка обавља независтан радиолог. Уколико им се мишљења разликују, следи и треће радиолошко читање налаза- нагласила је др Драгана Миладинов.

Covek-koji-razvrstava

Првог октобра у Кикинди започета је подела канти за мешани амбалажни отпад, у оквиру великог еколошког пројекта који Град Кикинда реализује са компанијом ФЦЦ Кикинда и Покрајинским секретаријатом за урбанизам и заштиту животне средине. Током наредних шест месеци биће подељено 19.000 црних канти са плавим поклопцем, намењених разврставању мешаног амбалажног отпада (папир, пластика, лименке, фолија, пет амбалажа).

Грађани имају кључну улогу у процесу разврставања отпада јер правилним одвајањем омогућавају да се отпад квалитетно рециклира и поново употреби, а самим тим и смањи повећање отпада за депоновање. Становници града ће на време бити обавештавани о терминима поделе путем локалних медија и званичних канала информисања града и компаније ФЦЦ Кикинда.

           

Шта је комунални амбалажни отпад?

Отпад од примарне и секундарне амбалаже који настаје као отпад у домаћинствима (кућни отпад) или у индустрији, занатским делатностима, услужним или другим делатностима (комерцијални отпад) а који је сличан отпаду из домаћинства у погледу његове природе или састава и сакупља се са одређене територијалне целине, у складу са законом.

ШТА ЧИНИ АМБАЛАЖНИ ОТПАД?

Отпадни картон и папир кутије, папирне кесе, новине

Oтпадна ПЕТ амбалажа флаше, кесе, кутије

Oтпадни најлон лименке,конзерве, фолије

Oтпадна стаклена амбалажа боце, тегле

 

Најчешће грешке при разврставању амбалажног отпада:

МЕШАЊЕ АМБАЛАЖЕ И БИООТПАДА

ОДЛАГАЊЕ АМБАЛАЖЕ С ОСТАЦИМА ХРАНЕ

СТАВЉАЊЕ “ПОГРЕШНОГ” ОТПАДА У КАНТУ ЗА МЕШАНИ АМБАЛАЖНИ ОТПАД

ОДЛАГАЊЕ ОТПАДА У КАНТЕ БЕЗ ПРЕТХОДНЕ ПРИПРЕМЕ (САБИЈАЊА ИЛИ САВИЈАЊА ОТПАДА)

 

ml

У обновљеној конгресној сали хотела „Термал“ у Врднику, одржано је регионално такмичење у оквиру избора за Мис Србије. У атмосфери елеганције, грациозности и неизвесности, међу бројним гошћама и члановима жирија, пажњу је привукла и јасна порука лепота у Србији више није само естетска категорија, већ се све чешће препознаје као спој духа, образовања и патриотизма.

Титулу најлепше понела је Анастасија Скоруп, ученица средње саобраћајне школе, која је освојила прво место и као награду добила потпуну стипендију за школовање на Факултету за примењену екологију „Футура“. Титула прве пратиље припала је Милици Стевановић, дипломираном економисти и правнику, док је друга пратиља била Анђелија Алемпијевић, студенткиња више пословне школе.

Посебне ленте понеле су Ива Јанковић као Мис шарма и Тања Пауновић као Мис фотогеничности.

Директорка портала „Српски угао“, Јасмина Драгутиновић, била је део стручног жирија и имала част да прогласи другу пратиљу, чиме је и редакција овог медија дала подршку младим и успешним женама из целе Србије.

На крају вечери, председница компаније „Мис Србије“, Весна де Винча, саопштила је одлуку жирија да због изузетног квалитета кандидаткиња и прва и друга пратиља добију стипендије, као и директан пласман у национално финале.

– Лепота ће спасити свет, али само ако иде руку под руку са образовањем, духовношћу и патриотизмом. Свака девојка мора бити лепа и споља и изнутра – поручила је Весна де Винча, истичући да управо због тога компанија коју води стипендира девојке које носе све те вредности.

Поглед редакције портала Српски угао

Редакцију портала „Српски угао“ посебно радује чињеница да је од наше претходне посете обновљена конгресна сала хотела „Термал“ , простор који је деценијама важио за једну од најлепших и најрепрезентативнијих сала на овим просторима. Захваљујући преданом раду и визији директора Драгана Косовца, хотел Термал поново добија место које заслужује на мапи бањског туризма, враћајући сјај Врднику као дестинацији која обједињује здравље, културу и одличну услугу.

Извор: Српски угао

error: Content is protected !!