Jelena Trifunović, аутор са Кикиндски портал

Сјајан нови успех младог математичара! Новак освојио сребро у Аустралији на Међународној олимпијади

Jelena Trifunović јул 19, 2025

Млади математички геније остварио је нови успех, овога пута на светском такмичењу у Аустралији!

На 66. Међународној математичкој олимпијади (IMO), најпрестижнијем међународном такмичењу из математике за ученике до 19 година у свету, која се одржава од 10. до 20. јула у Аустралији (Sunshine Coast, Queensland), Новак Деспотовић, ученик Математичке гимназије у Београду, освојио је сребрну медаљу.

Конкуренција је била веома јака, јер је ове године на Мeђународној математичкој олимпијади учествовало више од 630 ученика из нешто више од 110 земаља света.

Одабир такмичара, који су представљали Србију, као и припреме за такмичење, организовало је Друштво математичара Србије, уз подршку Министарства просвете.

Вође екипе били су др Миљан Кнежевић са Математичког факултета Универзитета у Београду и Теодор вон Бург из Математичке гимназије у Београду.

Поред Новака, репрезентативци Србије, сви ученици Математичке гимназије у Београду, освојили су још једну сребрну медаљу (Стефан Шебез), бронзане медаље узели су Петар Бановић и Владимир Бранковић, а Владимир Лукић и Ненад Марковић заслужили су похвале.

Ванредно повећање: Минималац од 1. октобра 58.630 динара

Jelena Trifunović јул 18, 2025

Минимална цена рада у Србији биће повећана на 500 евра односно 58.630 динара од 1. октобра ове године. То представља раст од 9,4 одсто.

Минимална зарада у овом тренутку износи 53.592 динара, односно 457 евра, након што је у јануару ове године повећана за 13,7 одсто. Циљ је да до краја 2027. године, минимална зарада буде 651 евро.

Радови на државном путу Меленци – Зрењанин

Jelena Trifunović јул 18, 2025

Јавно предузеће „Путеви Србије“ је саопштило да ће се у петак, 18. јула, до 16 часова, као и у суботу, 19. јула, од 7 до 16 сати, изводити радови на редовном одржавању, односно машинско крпљење рупа на државном путу И Б реда број 13.

У питању је деоница Меленци – Зрењанин, а радови се обављају у центру Меленаца.

Радови су обезбеђени адекватном саобраћајном сигнализацијом и опремом.

Министар Станковић: Пленум ФТН донео одлуку да не блокира испите, показали зрелост

Jelena Trifunović јул 18, 2025

Министар просвете Дејан Вук Станковић изјавио је данас да су испитне активности на универзитету у Новом Саду почеле, а да је добио информацију да је пленум студената у блокади Факултета техничких наука у том граду одлучио да не опструира полагање испита на факултету и оценио да је то показатељ њихове зрелости.

„Добио сам данас информацију која ме је обрадовала, а то је да је пленум Факултета техничких наука донео одлуку да никога не опструира када је реч о испитима. Издали су једно здраво саопштење.

Када читате ово обавештење, видите да су ти млади људи – момци и девојке – показали високу зрелост и да више не желе да било коме угрожавају право на образовање, а истовремено задржавају свој политички став.

Мислим да је ова одлука узорна, зато што би сви други требало да следе њихов пример“, рекао је министар гостујући на ТВ К1.

Станковић је навео да је право на образовање право читаве једне генерације, а право на политички став такође право сваког припадника те генерације, али је указао да та два права не треба да буду једно наспрам другог.

Он је прочитао и одлуку пленума студената Факултета техничких наука и истакао да је тај факултет најреспектабилнији и највећи факултет новосадског универзитета, преноси Танјуг.

Фабрику воде посетили представници немачког Савезног министарства за економску сарадњу и развој

Jelena Trifunović јул 18, 2025

Постројење за прераду воде јуче је посетила висока делегација немачког Савезног министарства за економску сарадњу и развој (БМЗ), која је од 13. јула у посети Републици Србији, како би се састала са кључним националним и локалним партнерима Немачке развојне сарадње и обавила посете одабраним пројектима у земљи.

Немачку делегацију предводи нова менаџерка БМЗ-а за Србију Мицонг Климес. Делегацију из БМЗ-а прате и представници немачке амбасаде и Немачке развојне банке КфW. Обзиром да је ово уводна посета Србији за делегацију из БМЗ-а, представници Немачке развојне банке желели су да истакну добре резултате постигнуте заједно са својим партнерима. Постројење за прераду воде у Кикинди је један такав пример и одлична локација за посету пројекту везаном за водоводни сектор.

Као и до сада: Полиција најавила снимање и фотографисање јавних скупова

Jelena Trifunović јул 18, 2025

Како је саопштила Полицијска управа Кикинда, у петак, 18. јула и у суботу, 19. јула 2025. године, очекују се окупљања грађана на више локација на подручју Полицијске управе у Кикинди.

У складу са чланом 52. Закона о полицији, Полицијска управа предузеће све законске мере да јавни скупови протекну безбедно, укључујући фото и видео- снимање на местима где се пријављени и непријављени скупови буду одржавали, наведено је у саопштењу.

Маја Гојковић поводом напада на њену породицу: Ово у Новом Саду досад нико није доживео

Jelena Trifunović јул 18, 2025

Председница Покрајинске владе Маја Гојковић испед чије се куће синоћ окупила група грађана која се представља као „Зборови Нови Сад“ и студената који блокирају факултете, оценила је такво понашање као велику срамоту и нагласила да су она, њена породица и комшије били таоци промашене политике и покушаја обојене револуције која је доживела крах.

„Ово што се дешава последња три дана у Новом Саду нико није никад доживео“, рекла је Гојковић.

Председница Покрајинске владе је подсетила да је Нови Сад био миран град у којем се поштовала породица. „Политика никад није била таква да линчујете некога ко се не слаже са вашим ставовима“, нагласила је Гојковић и додала да јој се јавио и јавља се велики број људи који је подржава.

Каже да су јој комшије говориле да вечерас није било пуно окупљених што говори да има много више оних који воле своју државу и желе да иду напред. Додала је да се чуло њихово малтретирање усмерено на њу и и њену породицу па и на читав комшилук. „Дозивају, псују, вређају председника, вичу – пумпај, вређају ме, прозивају. Комшије моје јављају да их нема пуно и то је велика срамота, за нас који смо овде таоци промашене политике и покушаја обојене револуције, која је доживела свој крах“, казала је Гојковић.

Председница покрајинског парламента је навела да има и унуку. „Криво јој је, свашта доживљавам од блокадера, али једна прича сам ја, а друга да дете доживљава то“, казала је за Информер Гојковић.

Протести у Новом Саду у улицама где наводно живе Маја Гојковић и ректор Дејан Мадић

Група грађана који се представљају као „Зборови Нови Сад“ и студената који блокирају факултете окупила се у четвртак увече испред Ректората у том граду, а затим прошла улицом Соње Маринковић и стигла до улице Војводе Мишића, а у питању су улице у којима наводно станују ректор Универзитета у Новом Саду Дејан Мадић и председница Покрајинске владе Маја Гојковић.

Окупљени су стварали буку дувањем у пиштаљке и вувузеле и звиждањем и скандирали „Пумпај“, „Руке су вам крваве“, а присутна је била само саобраћајна полиција.

Организатори су навели да су дошли испред адресе у којој наводно живи Маја Гојковић, јер је она прошле године отворила Железничку станицу у Новом Саду, а адресе које ће посетити су „одабрали“, како су објавили на друштвеним мрежама, симулацијом „точка (не)среће“, и навели да је „сваког дана ново извлачење“, а вечерас су поред улице Соње Маринковић, „извукли“ и улицу Војводе Мишића.

На мети блокадера у уторак је прво била кућа председника Српске напредне странке Милоша Вучевића, а у среду су се окупили испред куће у којој живи градоначелник Новог Сада Жарко Мићин.

Као разлог окупљања претходно је наведено обустављење судског поступка против четворице активиста СНС које је оптужница теретила за, како је наведено, насилничко понашање, односно напад на студенте у блокади који су дошли испред просторија СНС-а и исписивали графите са порукама протеста.

Извор. Танјуг

Кикиндским шором са Бором: Један мамут, једна Сувача и једна Кикинда

Jelena Trifunović јул 18, 2025

Несуђени кикиндски зет, хроничар времена и људи, водитељ гласовитог ТВ формата „5 казање”, Бора Отић наводи, између осталог, да је овдашњи живаљ толико измешан, да су нам се и кухиње помешале и миришу исто, а тако су нам се и обичаји и навике помешале, баш као у некој банатској шерпи

Савремени путописац, телевизијски хроничар и бележник војвођанских нарави, обичаја и адета, Бора Отић је више од пуког путописца. Он је и документариста и језички зналац, радо виђен свугде, а нарочито у северном Банату, који је походио небројено пута. И увек је имао занимљиву причу са и о овдашњим људима. Његово „ходољубље“ како је ту врсту списатељског искуства ословљавао славни Борин претходник Зуко Џумхур, има врло јако и језичко и документарно упориште, па су Борина „5 казања“ актуелна и радо гледана увек, једнако нове, као и оне емисије које су снимљене пре више од деценије.

Неке од својих севернобанатских сусрета с овдашњим људима, поделио је с нашим читаоцима.

Обишли сте сва севернобанатска насеља, чак и најмања попут Винцаида, и по неколико пута. Има ту и староседелачких и колонистичких места. Шта их повезује?

– Повезује их банaтски дух, ваздух, земља банатска, душа банатска и нарав банатска. Повезују их и путеви, а они су увек двосмерни. Воде и тамо и овамо. Повезују их љубави узвраћене, бракови мешовити, крстови и задушнице, вашари, леније и линије докле је било и чије је сад. Народ иде, сељака се, оду, дођу или се не враћају. Само се на гробљима види колико су дуго ту. И само Кикинда има пет фртаља. Сав остали свет једно цело дели на (само) четири четвртине. То је зато што нису из Баната.

Чувају ли кикиндска села љубоморно своју традицију или су отворени и радо допуштају да и људи из других места упливају међу њих са својим обичајима и навикама?

– Срећа да још увек има тврдоглавих који се не дају времену садашњем па чувају и оно од јуче. Какав је то народ који не држи до своје прошлости, обичаја, језика, културе и навика. Упиру се и одупиру да сачувају традицију и нађоши и дођоши. Као што су нам се и кухиње помешале и миришу исто, слично су слане и папрене, тако нам и обичаји и навике буду у истој шепри. Онда се та шепра (шерпа или шерпења) износи пред госте само кад су посебне прилике ил неке манифестације које дођу на ред једанпут годишње. Боље и једаред него ни једаред.

Много манифестација сте обишли и много људи упознали. Издваја ли нешто Кикинђане од становника других места?

– Данас су лудаје здраво велике. Тешко да би се данаске Лала без лотре мого да попне на ону која победи на „Данима лудаје”. Чим је толка, ондак се и даље види. Ми што смо остали доле на земљи и не видимо баш неку разлику сем што имате једног мамута, једну сувачу, једну Кикинду и само један Мокрин у комшилуку. Све остало је ко и код нас, с ове стране Тисе.

Постоји ли нека анегдота коју бисте посебно издвојили а везана је за кикиндски крај?

– Само ћу да вас подсетим како нас је Дума угостио у својој кући, како је Миле Аласев правио буклије и златне сватове са својом Јелицом, како су Чваркови и њихови другари појели цело свинче очас посла, како је Атила Фиштеш исковао гвоздено грожђе, како нас је Браташ учио шта раде бомбонџије, како је Бенџа правио шта год је неко наумио да му треба од машина, како Драган Страјнић воле коње и пише песме, како Бркини раде у стоти део милиметра, како певају тице код Милоша Галешева, како је Среда теро сонице на точковима кад није било снега, какве малтезере има Кришан, како је Неша на салашу поређао све пехаре што је с коњима освојио, како је Заре с Бећарушама у гајде свиро, како је Санела наставила алварски посао, како Сувача ради, како мајстор Пера опанке шије, како смо Жива, Миле и ја правили плаву лубеницу, како у „Паору” висе кола с плафона и како сам сигурно неког заборавио да споменем. Е, а најдраже од свега ми је што сам умало постао ваш, кикиндски зет. Звала ме једаред мила девојчица, ћерка чија је мајка тада била неудата и рекла да би волела да јој ја будем тата. Ако ме позове још једанпут, остаћу. Ја сам од оних што воле да их нуде дваред. Онда дупло и узвратим. Верујем да је порасла, да је срећна и успешна у школи и да ће да прочита ово. Од свих признања и награда које сам добио, њена жеља ми је остала најдража медаља.

Н. Савић

Винари задовољни текућом годином: У Банату воле лагана и мирисна вина

Jelena Trifunović јул 17, 2025

За разлику од воћара који ове године неће моћи да се похвале великом родношћу, виноградари имају разлога за оптимизам. Мањак кише заслужан је што је и мање патогена међу чокотима у односу на претходне године. Ипак, виноградари и винари не ослањају се само на небеса, него је потребан и низ корака које морају сами да предузму да би се постигло оно чувено аграрно „3 к“ – квалитет, квантитет и континуитет.

С обзиром да је сваки корак у узгоју винове лозе веома важан, осврнућемо се на почетак календарске године и процес резидбе, па питамо Богдана Степанова, дугогодишњег произвођача вина из Иђоша да ли је зимус било измрзавања пупољака?

– Није, било је касних пролећних мразева, али нису нанели велике штете виноградима. Међутим, било је после мало проблема због опрашивања и без обзира што је релативно добро цветало и понело, део цветова због лоших временских прилика није опрашен. То за последицу негде има рехуљавост гроздова, односно мањи број зрна у грозду. Код нас у винограду то није био случај и ова година је за сада одлична. Додуше оно колико ми радимо, а то су нешто преко два хектара, скоро све је под заливним системом, а и киша која је недавно пала нам је доста помогла. Надамо се још једној доброј киши пре бербе и то ће за виноград бити довољно – каже Степанов, додајући:

– Наши виногради су близу куће, а то је велика предност, јер можемо малтене у сат да реагујемо кад је у питању прскање и заштита лозе. Зато немамо болести у винограду. Међутим, чујем да се код колега, код којих је удаљенији виноград од куће, појавила пепелница. Ова дуготрајна суша је ипак направила подлогу за неке врсте болести, а с друге стране, не ваља ни преобилна киша. Мора се водити рачуна о сваком детаљу- каже Степанов, док се његова супруга Јелена надовезује да је поред набројаног важна и међусобна солидарност колега винара, наводећи да је члан Удружења иђошких виноградара „Шасла“, а чланство у удружењу им је у почетку помагало у размени искустава и одабиру сорти приликом заснивања винограда.

– У међувремену мој супруг и ја смо као регистрована винарија превазишли хоби производњу и више смо сад окренути технолошком процесу и пуштању вина у промет, тако да је сад наше искуство добро дошло неким новим члановима удружења – поносна је Јелена.

Као што је познато, севернобанатско подручје има врло мало растресите земље. Углавном су то рит и слатина и нешто мало пешчаних делова на којима су углавном виногради, па је у складу с тим и избор сорти врло важан.

–Дуго су се гајиле старе, аутохтоне сотре код нас, у купасто-пехарастом облику узгоја, или што би стари рекли „на чокот“. То је ниски облик узгоја и те сорте су преживљавале зиму захваљујући загртању. Ту се радила оштра резидба на два окца и спуштање једног зимског ластара. Када се касније прешло на шпалирни, то јест, високи узгојни облик, измрзавање је постало проблем и многе од старих сорти су изгубиле значај који су имале. Међутим, поменуто полагање и загртање резервног ластара код старих сорти је био озбиљан физички посао, тако да су наши виноградари морали да се окрену високом узгоју- наводи наш саговорник додајући да се новоформирани виногради углавном ослањају на француске сорте – шардоне, карбоне совињон, има и франковке. Уз њих тамјаника као и грашац, италијански и рајнски ризлинг, каже Степанов.

Занимљиво је да се наши виноградари не одричу ни традиционалних сорти попут Хамбурга, који је претежно конзумна сорта.

-Хамбург увек даје добар род. Некад понесе и 5 килограма по једном чокоту, захвалан је јер он за виноградаре донесе прве паре у сезони. Дакле, узгајивачи га продају у конзумне сврхе, потом од њега се прави добар розе, а људи овде у Банату воле да вино мирише и буде лагано, а све што не оде у вино, отићи ће у лозовачу, а ракија од хамбурга је једна од најквалитетнијих ракија с овог подручја.

-С тим у вези, додаје Богданова супруга, веома би било корисно кад би се у Кикинди отворила једна винотека у којој би у сваком моменту купци могли да се снабдеју квалитетним винима, не само локалним, већ и регионалним. Такав један објекат би био не само економски, него и и туристички користан – уверена је Јелена.

Н. Савић

Срамно вређање и физички напади на новинарку Емилију Марић- Тужилаштво је на потезу

Jelena Trifunović јул 15, 2025

Вечерас у улици Бранимира Ћосића у Новом Саду се десио срамни напад на новинарку Новосадске телевизије Емилију Марић, пише портал НС уживо.

Наиме, на позив блокадера и вибер група које окупља Срђан Ковачевић, око стотинак опозиционара се окупило испред зграде у којој живи председник Српске напредне странке Милош Вучевић са својом породицом.

Том приликом, поред стандардног репертоара вређања, нападнута је новинарка Емилија Марић.

Блокадери су се уносили у лице, простачи вређали, док је једно лице и шутнуло Емилију, што може да се види на крају снимка који је обкављен на нашој инстаграм страници.

Без обзира ко се налази на којој страни, недопустиви су напади на новинарску професију у Србији.

Ово је већ ко зна који напад на колегиницу Емилију Марић и крајње време је да тужилаштво и судство реагују и на адекватан начин и казне починиоце ових дела.

Извор: НС уживо