Кикиндско Удружење потрошача бележе све више пријава грађана који постају жртве агресивне продаје на кућном прагу. Најчешће страдају пензионери, јер их трговци сматрају најподложнијим манипулацијама. Сценарио је готово увек исти: телефонски позив са „специјалном понудом“ или „ексклузивном шансом“, и убрзо продавац куца на врата са робом коју „треба одмах пробати“, објашњава Дарко Цвијан из Удружења потрошача Кикинде.
– Забрињава што трговци често имају детаљне податке о потенцијалним купцима, сумња се да до тих информација долазе преко различитих канала, можда чак и кроз злоупотребу података из ПИО фонда, мада за то немамо доказе. На мети су управо старији, који лакше поверују у „повољну прилику“. Роба која се нуди обично има нереално високе цене. Пример је наддушек по цени од чак 360.000 динара – износ за који се може купити читав кревет. Продавци често нуде плаћање преко административне забране на пензију, стварајући утисак да је производ приступачнији него што јесте- наводи Цвијан.
Иако Закон о заштити потрошача даје право на повраћај робе у року од 14 дана без образложења, трговци налазе начин да то онемогуће. Производ одмах отварају пред купцем и представљају га као „медицински“ или „козметички“, тврдећи да се из „хигијенских разлога“ не може вратити.
Понекад се за повраћај тражи и додатна накнада, попут 12.000 динара за наводну „стерилизацију“, што додатно одвраћа грађане од раскида уговора. Чак и када купац инсистира, трговци одуговлаче разговорима и обећањима док не истекне рок од 14 дана.
Удружење зато апелују на породицу, посебно децу и унуке, да помогну пензионерима и одмах реагују ако се куповина догоди – писменим путем, мејлом или препорученим писмом, јер телефонски позив није доказ. Када рок истекне, могућност за раскид уговора нестаје, указује Цвијан.
-Проблеми се јављају и код онлајн куповине: пакет треба отворити одмах по пријему и евентуалну штету пријавити у року од 24 сата, што многи занемарују- додаје.
Суштина је да се нуди роба која углавном није неопходна, куповина је импулсивна, под притиском који трговац намерно ствара. Иако је реч о непоштеном пословању, законске рупе остављају простора да оваква пракса опстаје. Зато је најбоља заштита – информисање. Свако треба да зна своја права и да их искористи на време.
