Од њиве односно пластеника до трпезе дугачак је пут током којег повртари улажу много рада, труда и средстава.
Ђурица Јоргин, бави се производњом поврћа и раног расада. Има 1.500 квадрата пластеничке производње, и на отвореном под повртарским културама јутро и по земље. Асортиман је разноврстан: паприка, парадајз, краставац, купус, карфиол, празилук, патлиџан.
– Ове године задовољни смо приносом паприка. Била су велика улагања, одржавање и постизање приноса је тежак процес. Такође, морате бити присутни 24 сата- каже Јоргин. Овај суграђанин на конкурс града намењен подстицању пољопривредне производње, пријавио се за системе за наводњавање. Прошле године је конкурисао за фолију за пластеник.
Повртар Драган Вукобрат истиче да без наводњавања нема рода. За средства за наводњавање је конкурисао код града, а за панеле код покрајине.
– Соларни панели су за наводњавање и за то највише и користе. То је 2,2 киловата јачине, што је у почетку било довољно али је сад мало, треба појачати на пет киловата да би могле да раде пумпе и да наводњавају. За све што наводњавамо, трошили смо хиљаду литара бензина. Панели раде преко дана – каже Вукобрат.
Градоначелник Младен Богдан који је заједно са чланом Градског већа Ђорђем Тешином посетио повртаре, указује на добру сарадњу са Удружењем „Банатска ленија“.
– Свака помоћ индивидуалним произвођачима добро дође. Са Удружењем „Банатска ленија“ имамо добру сарадњу, желимо да је наставимо и унапредимо. Такође, да помогнемо проширења пласмана и њихово представљање на тржиштима. На терену видимо да оваква производња захтева напоран труд, рад, залагање, као и значајна средства за улагање. Због тога им је значајна подршка града или покрајине и републике, што су нам и потврдили- додаје Богдан.
Никола Филиповић, председник Управног одбора Удружења „Банатска ленија” указује да су суша и временске непогоде редуковале производњу на отвореном.
– Свака година је специфична, једне године је добра паприка и лубеница, а друге купус и целер. Пољопривредници то добро знају и једино што им преостаје је да се прилагођавају ситуацији, ако производњу воде на отвореном пољу. Тржиште одређује шта ће да производе, они имају довољно искуства, али недостају нам количине како бисмо робу могли да пласирамо ван територије Кикинде. Потребне су за то финансије, а не само жеља, воља и рад. Искористио бих прилику и да локалне произвођаче позовем да се јаве на конкурсе који су у току- рекао је Филиповић. Додаје да значајна средства дају република и покрајина, те да ће произвођачи сами проценити шта им је потребно.
ЗА 13 МЕРА 13 МИЛИОНА ДИНАРА
Члан Градског већа задужен за пољопривреду Ђорђе Тешин указује да ослушкују потребе произвођача и са њима интензивно комуницирају како би добили повратне информације којим мерама локална самоуправа да субвенционише произвођаче.
– У току године креирамо мере, предлажемо их ресорном Министарству и онда након добијене сагласности их спроводимо у дело. На терену видимо да мере дају ефекте. Настојимо да определимо што оптималнија средства, ове године је то 13 милиона динара за 13 мера. Највише средстава смо определили – 4,7 милиона за подстицање младих произвођача, као почетна помоћ у формирању газдинства и развој већ постојећих. Истакао бих и важност осигурања усева, ту смо определили милион и 300.000 динара, а свакако значајан подстицај у условима суша и климатских промена је мера за наводњавање. Предвидели смо и различите подстицаје намењене сточарској производњи – истиче Тешин.
Конкурси су отворени до 31. октобра или до утрошка средстава.
ПОТРЕБНА УЛАГАЊА И ПРЕДАН РАД
На питање због чега се млади ретко одлучују да се баве повртарском производњом, Ђурица Јоргин одговара:
– Потребна су почетна улагања од више хиљада евра, опремање пластеника, па расадни материјал. То су прилично велики износи. Немогуће је кренути од нуле. И треба радити. Данас омладина није навикла да ради, можда су то тешке речи, али у пластеницима је неопходан напоран рад. Ујутру се рано устаје, увече касно легне. Супруга и ја радимо сами, а син је отворио своје газдинство, његово опредељење је сточарство. Конкурисао је и он за средства од локалне самоуправе, како би набавио косачицу- наводи овај повртар.
Никола Филиповић оцењује да би било да имамо средњу пољопривредну школу.
– Тиме бисмо младе више укључили, јер од повртарства може лепо да се живи, али треба времена, знања и труда- оцењује Филиповић.
