Kako portal NS Uživo piše: Nekadašnja direktorka Inicijative mladih za ljudska prava u Srbiji Sofija Todorović, a sadašnja organizatorka studenata u blokadi, ponovo se našla u žiži javnosti.
Vuk menja dlaku, ali ćud nikada.
Iako su se 2003. godine u javnosti pojavljivali pod plaštom „Inicijative mladih za ljudska prava“, studenti i građani su ih tada prozreli. Njihove prave namere za otcepljenje Kosova i zalaganje za genocid u Srebrenici izašle su na videlo, pravo lice se pokazalo, a onda je krenulo prešaltavanje.
Naime, sada se prikazuju kao studenti u blokadi, ali namere su iste – otcepljenje Kosova i zalaganje da su Srbi genocidan narod. Slično za sve što se bore i Mila Pajić, Doroteja Antić…
Podsećamo, ovo nije prvi put da se Sofija Todorović pojavljuje u javnosti. Nedavno, skandalozno udruživanje Dinka Gruhonjića i Sofije Todorović prikazalo je javnosti pravo lice, ali i njihove namere, a to je uništiti sve srpsko, uništiti Srbiju i ukaljati ime onih koji su je branili.
Na portalu Dinka Gruhonjića „Autonomija“ objavljen je skandalozan naslov „Inicijativa mladih: Pavković je osuđen ratni zločinac, a ne heroj“.
Nit koja ih sve povezuje
Dok lider blokadera Dinko Gruhonjić ustupa medijski prostor da srpskog generala nazivaju zločincem, za to vreme Sofija Todorović uz pomoć svoje organizacije šalje saopštenja u kojima deli stav sa Gruhonjićem, dok istovremeno podržavaju Milu Pajić. Zašto se krije u Hrvatskoj ako nije kriva?
Podsećamo, portal „NS Uživo“ je nekoliko puta do sada pisao o Inicijativama, a više o tome možete pročitati ovde.
Ko finansira Građanske inicijative?
Prema javno dostupnim podacima koje su same Građanske inicijative objavile, među njihovim ključnim i dugogodišnjim donatorima nalaze se:
– „USAID“,
– „National Endowment for Democracy (NED)“,
– „Evropska komisija“,
– „Delegacija Evropske unije u Srbiji“,
– „Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju“,
– „Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji“,
– „Open Society Foundations“, kao i brojne zapadne fondacije i ambasade.
Pored toga, Građanske inicijative sarađuju sa regionalnim partnerskim organizacijama, među kojima je i „Integra“ iz Prištine, organizacija koja deluje u okviru pravnog i političkog sistema samoproglašenog Kosova i koja se, prema javno dostupnim podacima, između ostalih izvora finansira i sredstvima „Rockefeller Brothers Fund“.
Pripadnici Ribočuvarske službe Javnog vodoprivrednog preduzeća „Vode Vojvodine“ u pojačanim kontrolama ribolovnih područja tokom božićnih i novogodišnjih praznika pronašli su i oduzeli 223 mreže, ukupne dužine 6.790 metara.
Zaplenjeno je i više komada zabranjenog alata za ribarenje, a protiv tri lica podnete su prijave zbog nedozvoljenog ribolova.
Uprkos otežanim vremenskim uslovima, u cilju sprečavanja ribokrađe i zaštite prirodnih resursa, intenziviran je nadzor Dunava, kompletne kanalske mreže Dunav–Tisa–Dunav, kao i svih zaštićenih područja pod upravom JVP „Vode Vojvodine“.
Ovakve aktivnosti, koje ribočuvari sprovode i u najzahtevnijim okolnostima, jasno pokazuju opredeljenost Javnog vodoprivrednog preduzeća „Vode Vojvodine“ da kontinuirano radi na zaštiti ribljeg fonda i očuvanju vodnih resursa, bez obzira na složene meteorološke uslove i period godine, kao i da nezakonite aktivnosti neće biti tolerisane, ističu u ovom preduzeću.
Legendarni TV komentator i najveći popularizator kosmičkih istraživanja zauzima posebno mesto među znamenitim Kikinđanima, piše za praznični dvobroj „KOMUNE“ profesor dr Jovica Trkulja podsećajući na delo Milivoja Jugina
Milivoj Jugin je rođen 22. avgusta 1925. godine u Velikoj Kikindi. Njegov otac, Maksim Jugin, bio je trgovac, a majka Sofija domaćica. Osnovnu školu (1931–1935) i osam razreda gimnazije (1935–1943) završio je u Velikoj Kikindi. Bio je jedan od najboljih učenika u svojoj generaciji Kikindske gimnazije, član meteorološke, vazduhoplovne i drugih sekcija. Od tada je za njega vazduhoplovstvo i letenje postalo opsesija i jedan od životnih ciljeva. Njegova druga ljubav tokom školskih dana bilo je slikanje. U početku je radio portrete, a kasnije se opredelio za akvarel. Imao je 37 samostalnih izložbi u našoj zemlji i tri u inostranstvu (London, Njujork, Moskva). Još jedan hobi je Milivoju u gimnazijskim danima i kasnije u životu ulepšavao dane – fotografisanje. Fotografskim aparatom je prokrstario svet na četiri kontinenta i reportaže sa tih putovanja objavljivao je u raznim ilustrovanim časopisima i revijama u našoj zemlji. Mladi Milivoj je ispoljio interesovanje i za muziku. Naučio je da svira gitaru i rado je svirao u krugu prijatelja i rođaka. U Gimnaziji je sarađivao sa gimnazijskim listom „Osvit“.
Majka Sofija, sin Milivoj i otac Maksim Jugin, okom fotografa Kalmara (Velika Kikinda, 1929. godine)
Milivojevo bezbrižno dečaštvo je prekinuo rat 1941. Spas od ratnih trauma nalazio je u knjigama, slikanju, muzici i posebno u literaturi o vazduhoplovstvu i letenju. Nakon oslobođenja, upućen je u „Harkovsko vojno vazduhoplovno tehničko učilište“ gde se obučavao do decembra 1946. Po povratku u zemlju, 1947. godine, dobio je čin potporučnika i raspoređen je u Zagreb na aerodrom Lučko. Studirao je na Vazduhoplovnom smeru Mašinskog fakulteta u Beogradu, na kome je diplomirao 1954. godine.
Njegovo prvo radno mesto kao vazduhoplovnog inženjera bilo je u Vazduhoplovno-tehničkom institutu u Žarkovu, gde je radio u konstruktorskoj grupi kao aerodinamičar na projektovanju i konstruisanju naših vojnih mlaznih aviona „Galeb“ i „Jastreb“ i na klipnom avionu „Kraguj“. Posle izlaska iz aktivne vojne službe u činu vazduhoplovno-tehničkog majora, 1966. prešao je u Institut za naučnotehničku dokumentaciju i informacije u Beogradu, u kome je ostao sve do penzionisanja, 1983. godine.
Jugin, Velika Kikinda, 1930, foto Lang
Kosmosu u pohode
Jugin je početkom 1950-ih godina pokazao veliko interesovanje za mogućnost ostvarenja kosmičkog leta i istraživanje vasionskog prostora. Od prvih dana kosmičke ere jedan je od naših najaktivnijih popularizatora ideja astronautike. Od 1953. godine posebnu Juginovu pažnju privlačili su problemi i mogućnosti leta u kosmos. Kada je 1954. u okviru Vazduhoplovnog saveza Jugoslavije oformljeno Astronautičko društvo, čiji je predsednik bio inženjer prof. dr Kosta Sivčev (takođe Kikinđanin), on se aktivno uključio u njegov rad. Bio je rukovodilac u Jugoslovenskom astronautičkom i raketnom društvo (ARD) i u Savezu astronautičkih i raketnih organizacija Jugoslavije (SAROJ).
Najveći doprinos Jugin je dao popularizaciji istraživanja kosmosa. Koristeći dobre odnose koje je u to vreme Jugoslavija imala sa SSSR i SAD, bio je na izvoru najvažnijih informacija o rezultatima u osvajanju kosmosa koje su ove dve velesile ostvarivale. Bio jedan od retkih koji je posećivao kosmodrome u obe države i bio je u prijateljskim odnosima sa većinom ruskih i američkih kosmonauta.
Milivoj Jugin kao maturant Kikindske gimnaije, Velika Kikinda, 3.7.1943, „Foto Sretenović”
Imajući to u vidu, TV Beograd je Jugina angažovala da komentariše let u kosmos Jurija Gagarin aprila 1961. Tada je započela njegova plodna saradnja sa RTV Srbije koja će trajati pola veka. Jugin je komentarisao značajne događaje u osvajanju kosmosa, intervjuisao poznate kosmonaute. Proslavio se kao TV komentator koji je dočarao milionima Jugoslovena poletanje „Apola 11“ na mesec, 21. jula 1961.godine.
Jugin je 1967. izabran za dopisnog člana Međunarodne astronautičke akademije (IAA) sa sedištem u Parizu. Bila je to velika satisfakcija za njegov aktivan rad na polju istraživanja vasionskog prostora. Iz te oblasti objavio je 12 knjiga i to: Veštački Zemljini sateliti (1960), Osvojuvanjeto na vselenata (1963.), Sateliti i kosmički brodovi (1965), Čovek i kosmos (1969), Kosmička tehnika i njena primena (1971), Put u kosmos (1975) (sa originalnim potpisima i posvetama kosmonauta i astronauta), Svi smo kosmonauti (1977) – knjiga za decu, dobila dve Nevenove nagrade, Vasioni i pohode (1977), Kosmos iz vojnog ugla (1986), Kosmos otkriva tajne (1997) – uvrštena u kapitalna dela, Čovek, biljke, životinje u kosmosu (1998), Večni trag (2000). Pored toga, u mnogim dnevnim listovima, časopisima i ilustracijama objavio je mnoštvo komentara i članaka o onome što se zbivalo u oblasti kosmičkih istraživanja.
Preminuo je 20. januara 2013. godine. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.
Milivoj Jugin i kosmonaut Pavel Popovič, ispred zgrade Kurije u Kikindi, 1987. (Foto: D. Badrljica)
Nepravedno zaboravljen
O Milivoju Juginu kao stručnjaku pisali su prof. dr Kosta Sivčev, akademik Tatomir Anđelić, dr Vladimir S. Ajdačića, mr Grujica S. Ivanović, Stanko Stojković i dr. Njihov zaključak je da njegovi radovi, predstavljaju značajan doprinos složenoj oblasti kosmonautike. O Juginu kao čoveku i Kikinđaninu govorili su Raša Popov, Jovan Ćirilov i dr.
Zahvaljujući njihovim radovima i zapisima delimično je ispravljena nepravda prema Juginu i njegovom delu. Oni su ukazali na njegov plodan i raznovrstan opus iz oblasti vazduhoplovstva, kosmonautike, slikarstva, publicistike, novinarstva i fotografije.
Polazeći od navedenih doprinosa Jugina, možemo zaključiti da njegovo delo i javno delovanje služe za ponos njegovoj struci, zavičaju i otadžbini, te da on zato zauzima posebno mesto među znamenitim Kikinđanima i velikanima srpskog vazduhoplovstva i kosmonautike. Svojom moralnom doslednošću i javnim delovanjem služio je za ugled srpskoj eliti, posebno inženjerskoj i medijskoj.
Uprkos tome, o Milivoju Juginu danas se, nažalost, malo zna. O njegovom životu, karijeri i javnim delatnostima ne postoje monografski radovi i studije. Postoje malobrojni članci i kraći, mahom prigodni tekstovi. Nažalost, on je poslednjih godina zaboravljen i u svom zavičaju. Brojne generacije mladih ništa ne znaju o njemu i njegovom delu. Istorijski arhiv i Muzej Kikinde ne poseduju osnovne relevantne dokumente o Juginu i njegovoj porodici, nemaju nijednu njegovu fotografiju vezanu za Kikindu, nijednu njegovu umetničku sliku ili slajd. Na taj način Juginovo delo i uloga u javnom životu su nepravedno zapostavljeni.
Karikatura Milivoj Jugina, rad Paje Stankovića, Beograd, 1976; sa duhovitim komentarom kosmonauta Alekseja Limonova: „Milivoje, okreni se licem k „Sojuzu“, 1978.
Milivoj Jugin je rođen u Kikindi 1925. Poslednji put je boravio u rodnom gradu 2003. Tom prilikom je otvorena izložba njegovih umetničkih slika i održana tribina
Neodužen dug
Krajnje je vreme da njegov rodni grad počne da odužuje dug prema svom velikanu, da istraži i prikaže oblasti u kojima je on delovao, rezultate koje je ostvario. U prvom redu su Juginovi izuzetno cenjeni i značajni radovi iz oblasti kosmonautike i vazduhoplovne tehnike. Tu su i njegovi brojni publicistički radovi, bogati slikarski opus i uspešno bavljenje fotografijom.
Milivoj Jugin ispred njegove slike: Jurij Gagarin, akvarel, 80 h 60 cm.
U feljtonu koji sam pisao za „Kikindske novine“ 2019. godine predložio sam da se u tom cilju preduzmu sledeći koraci: da Narodna biblioteka „Jovan Popović“, kikindski Muzej i Arhiv, zajedno sa Vazduhoplovnim savezom Srbije, RTV Beograd i Udruženjem inžinjera i tehničara u Beogradu pripreme izložbu i objave knjigu „Milivoj Jugin – ličnost i delo“, da Kulturni centar Kikinde, Narodna biblioteka „Jovan Popović“ Kikinda, Vojno-izdavački zavod i Izdavačka kuća Prometej iz Novog Sada pripreme i objave Izabranadela Milivoja Jugina i da se kikindskoj Opštini predloži da jedna ulica i škola u Kikindi po njemu dobiju ime. Od ovih predloga realizovan je samo jedan. Jugin je dobio ulicu na periferiji Kikinde kod Velikog bedema.
Ovaj tekst napisao sam kao prilog oduživanju duga Milivoju Juginu, u nadi da, uprkos svemu, on i drugi znameniti Kikinđani i njihovo delo neće biti zaboravljeni.
Direkciji policije i Sektoru za vanredne situacije naloženo je da od danas nastupe združenim snagama, uz aktivnije uključivanje pripadnika Žandarmerije, kako bi se odgovorilo na sve izazove koje donosi loše vreme i osigurala bezbednost stanovništva, saopšteno je danas iz kancelarije predsednika Vlade Srbije Đura Macuta.
U skladu sa nalogom predsednika Vlade Srbije, usled otežanih vremenskih uslova biće pojačano angažovanje službi na terenu kako bi se pružila brza i efikasna pomoć građanima.
Na inicijativu premijera, privredni subjekti su se uključili u pružanje pomoći, pre svega obezbeđivanjem agregata za ugrožena područja.
Među kompanijama koje su se odmah odazvale je i kineska kompanija Šandong, koja je pružila konkretnu podršku na terenu.
U saopštenju je navedeno da kabinet premijera nastavlja da prati situaciju iz sata u sat i preduzima sve neophodne mere kako bi građani bili zaštićeni i kako bi se život u pogođenim sredinama što pre normalizovao.
Šandong se prvi odazvao, obezbedio agregat koji je upućen u Valjevo
Macut je saopštio da se kompanija Šandong prva odazvala njegovoj inicijativi da se privredni subjekti uključe u pružanje pomoći usled otežanih vremenskih uslova, navodeći da je ta kompanija obezbedila agregat koji je upućen u Valjevo.
Macut je na svom Instagram nalogu naveo da je agregat jutros krenuo ka Elektrodistribuciji Valjeva kako bi se pomoglo ugroženim područjima.
„Pozivam sve kompanije koje su u mogućnosti da se odazovu i pomognu“, naveo je Macut na svom Instagram nalogu.
Na inicijativu premijera, privredni subjekti su se uključili u pružanje pomoći, pre svega obezbeđivanjem agregata za ugrožena područja, a među kompanijama koje su se odmah odazvale je i kineska kompanija Šandong, saopsteno je iz kabineta premijera.
U skladu sa nalogom predsednika Vlade Srbije, usled otežanih vremenskih uslova biće pojačano angažovanje službi na terenu kako bi se pružila brza i efikasna pomoć građanima.
Kancelarija predsednika vlade saopštila je i da je direkciji policije i Sektoru za vanredne situacije naloženo da od danas nastupe združenim snagama, uz aktivnije uključivanje pripadnika Žandarmerije, kako bi se odgovorilo na sve izazove koje donosi loše vreme i osigurala bezbednost stanovništva.
U saopštenju je navedeno da kabinet premijera nastavlja da prati situaciju iz sata u sat i preduzima sve neophodne mere kako bi građani bili zaštićeni i kako bi se život u pogođenim sredinama što pre normalizovao.
Od početka zime, jutros je u Kikindi bilo najhladnije. U 7 sati temperatura vazduha iznosila je minus 11,4 °C, saznajemo u Meteorološkoj stanici u Kikindi.
Ako se pitate kada je zabeležena najniža temperatura u našem gradu, to je bilo 23 na 24. januara, daleke 1963. godine. Tada je termometar pokazao neverovatnih -29,8 °C.
Danas za posle podne i uveče najvljene su mešovite padavine, sneg i kiša, koja će se najpre u Vojvodini, zapadnoj i jugozapadnoj Srbiji, a zatim i na istoku zemlje mestimično lediti na tlu.
U subotu oblačno i hladno, ujutro uglavnom sa slabim, a na severu Vojvodine i umerenim mrazem i retkom pojavom slabog snega ili kiše koja će se lediti na tlu. U toku dana uglavnom suvo, tek ponegde je moguće provejavanje slabog snega.
Danas je dan Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana, jedna od slava koje se najviše praznuju u srpskom narodu. Svuda se svetkuje i kao treći dan Božića
Sveti Stefan ili Stevanjdan pada na treći dan Božića. Prva je krsna slava po Božiću, jedna od najčešćih.
Sveti Stefan prvi je od sedmorice đakona, služitelja, pomagatelja, koje su sveti apostoli rukopoložili, pa se zbog toga i naziva arhiđakon – prvi među đakonima.
Ime Stevan ili Stefan potiče od grčke reči Stefanos i znači onaj koji je krunisan, ovenčan. I danas mnoga muška deca dobijaju njegovo ime.
Kao propovednik u Jerusalimu, odveden je iz grada i kamenovan do smrti, te se zato naziva i Prvomučenik Stefan. U kamenovanju je učestvovao i njegov rođak Savle, kasnije poznat kao apostol Pavle.
Pomen arhiđakonu Stefanu crkva daje četiri puta godišnje – 15. avgusta slavi se Sveti Stefan letnji ili Stevan Vetroviti. Ovom svecu u našoj zemlji posvećeno je više od 40 hramova.
Po običajnom kalendaru, danas se iznosi božićna slama iz kuće. Pažljivo pokupljena, slama se ne baca, jer se veruje u njenu plodotvornu moć.
Stavlja se u raklje voćki u pčelinjak, kokošarnik ili privredne zgrade. Ovim danom završava se praznovanje Božića.
Kako navodi portal Srpski ugao, potrošnja kokaina u Austriji dostigla je najviši nivo u istoriji, sa količinom koja je udvostručena u odnosu na 2016. godinu. To pokazuju najnoviji podaci iz analiza i izveštaja o korišćenju psihoaktivnih supstanci. Sve više građana Austrije poseže za ovom drogom povremeno – vikendom ili u stresnim situacijama, dok stručnjaci upozoravaju na ozbiljne zdravstvene rizike.
Prema podacima iz godišnjih analiza objavljenih 2025. godine, kokain je i dalje u stalnom porastu širom zemlje, uz izražene regionalne razlike – veću potrošnju na zapadu nego na istoku zemlje. Evropski izveštaj o drogama za 2025. godinu, kako prenosi Srpski ugao, potvrđuje da je kokain postao jedna od najbrže rastućih supstanci u Evropi, sa rekordnim zaplenama od preko 400 tona na nivou Evropske unije. U Austriji je, prema procenama, oko 90 hiljada ljudi bar jednom probalo kokain u poslednjih nekoliko godina, a droga je sve dostupnija, čistija i jeftinija.
Kako navodi Srpski ugao, kokain se sve češće doživljava kao „pomoć“ za bolji fokus na poslu ili za zabavu. Međutim, redovna upotreba dovodi do naglih padova raspoloženja, depresije, povišenog krvnog pritiska i drugih ozbiljnih zdravstvenih problema, na šta upozoravaju stručnjaci, među kojima je i specijalista za zavisnosti Oliver Šajbenbogen.
Iako vlasti beleže porast zaplena — tokom 2024. godine u Austriji je zaplenjeno više od 259 kilograma kokaina, što predstavlja povećanje od skoro 70 odsto — kritičari, kako ističe portal Srpski ugao, upozoravaju da represivne mere same po sebi nisu dovoljne. Prevencija i lečenje zavisnosti ostaju slaba karika, dok društvo koje glorifikuje produktivnost i „brzi uspeh“ indirektno podstiče ovakve trendove.
Pogled redakcije portala „Srpski ugao“
Kako zaključuje Srpski ugao, država koja strogo kažnjava i najmanje prekršaje i gotovo na nedeljnom nivou propisuje nove, često besmislene zakone, istovremeno zatvara oči pred problemom trgovine drogom — problemom koji sve veći broj ljudi gura u zavisnost i socijalnu propast.
Mesna zajednica Novi Kozarci iza sebe ima uspešnu 2025. godinu, obeleženu brojnim aktivnostima, manifestacijama i infrastrukturnim radovima, a u narednu godinu ulazi sa jasno definisanim prioritetima, ističe potpredsednik Saveta MZ Novi Kozarci Marko Čavka dodajući da su rezultati postignuti zahvaljujući zajedničkom angažovanju meštana, udruženja i lokalne samouprave.
– Iza nas je uspešna godina. Mnogi pojedinci i udruženja dali su značajan doprinos da Novi Kozarci budu lepše i uređenije mesto, i kao Mesna zajednica smo im na tome iskreno zahvalni. Zaista ima Novokozarčana koji su spremni da ulože svoj rad, vreme i trud kako bi pomogli zajednici- kaže Čavka.
Tokom 2025. godine realizovan je veliki broj infrastrukturnih i komunalnih radova. Na Trgu su zamenjene dotrajale daske na klupama, prvi put posle više od 25 godina, a spomenik je potpuno rekonstruisan prvi put od podizanja 1988. godine. Uređen je i prostor oko spomenika, postavljene su tri državne zastave i izvedeno dekorativno osvetljenje, čime je centar sela dobio reprezentativan izgled. Takođe, izgrađeno je novo, pokriveno autobusko stajalište na putu ka Ruskom Selu.
Prvi put u istoriji sela, Mesna zajednica je organizovala obeležavanje godišnjice kolonizacije, kada je obeleženo 80 godina od dolaska kolonista, kao i dodelu priznanja pojedincima i udruženjima za doprinos razvoju i promociji Novih Kozaraca.
Značajna ulaganja realizovana su i u oblasti kulture i obrazovanja. Posle više od 30 godina uređene su prostorije KUD-a i bina Doma kulture, zamenjene su elektro-instalacije, a u Osnovnoj školi su nakon više od 40 godina rekonstruisani sanitarni čvorovi. Nastavljena je i praksa dodele nagrada najuspešnijim učenicima, kao i tradicionalna podela novogodišnjih paketića za najmlađe.
Obnovljena su dva parka, Trg i dve kapele kroz sadnju drveća, obezbeđen je materijal za uređenje kućice na jezeru, a povodom Dana srpskog jedinstva postavljene su državne zastave u glavnoj ulici, čime su Novi Kozarci bili jedinstven primer na teritoriji Grada Kikinde.
Poseban značaj ima i podrška humanitarnim aktivnostima, pa su obezbeđeni novogodišnji paketići za decu na Kosovu i Metohiji. Na inicijativu Mesne zajednice, a uz podršku i finansiranje Grada Kikinde, započeti su i radovi u Motelu, gde su u toku unutrašnji građevinski radovi. -Prema informacijama izvođača, radovi bi trebalo da budu završeni sredinom februara, a Novi Kozarci će konačno dobiti salu za razne događaje koja je selu dugo nedostajala- ističe Čavka.
Izdvojena su značajna sredstva za organizaciju brojnih manifestacija, po kojima su Novi Kozarci prepoznatljivi, među kojima su Strongmen takmičenje, Pitijada, Plivanje za Časni krst, Kukuruzno proleće, turnir u malom fudbalu po ulicama, Fijakerijada, likovne kolonije, takmičenje u kuvanju riblje čorbe.
Kao prioritete za 2026. godinu, naš sagovornik izdvaja završetak radova na krovu Doma kulture i krovu fiskulturne sale, kao i uređenje parking-prostora na dve lokacije u selu.
-Zadovoljni smo urađenim, ali imamo i velika očekivanja u narednoj godini. Nastavićemo da radimo u interesu svih meštana- poručuje Čavka, uz čestitke svima povodom novogodišnjih i božićnih praznika.
