најчитанији портал Севернобанатског округа
У Галерији Културног центра вечерас (петак) ће бити отворена прва изложба портрета Јелене Попов. Отварање изложбе заказано је за 19 сати.
Попуст за рационалну потрошњу електричне енергије у јануару ове године остварило је 1,38 милиона или 44 одсто домаћинстава у Србији.
Попуст од 20 одсто, за уштеду електричне енергије између 20 и 30 одсто, остварило је девет одсто домаћинстава, док је 20 одсто домаћинстава имало мању потрошњу у распону од пет до 20 одсто у односу на исти месец 2022. године и остварило је попуст од 15 одсто.
Домаћинства која су остварила поменути попуст смањила су потрошњу електричне енергије у јануару 2023. године за 11 одсто, односно за 160 GWh у односу на јануар претходне године. Највеће уштеде остварене су у Београду, Нишу, Смедереву, Суботици, Новом Саду, Крагујевцу, Зрењанину и Сремској Митровици.
Нашу мобилну апликацију за андроид уређаје можете преузети ОВДЕ.
Начелник Севернобанатског управног округа Мирослав Дучић учествовао је на састанку који је министар државне управе и локалне самоуправе Александар Мартиновић организовао са начелницима и представницима управних округа у Републици Србији, укључујући и начелнике управних округа са територије АП Косово и Метохија.
На састанку је вођена конструктивна дискусија о изазовима са којима се начелници управних округа суочавају у свом раду, представљени су конкретни предлози за њихово превазилажење и размотрене могућности за јачање улоге управних округа у Србији.
Министру Мартиновићу предочена је потреба за ажурнијим достављањем директива, инструкција и извода из планова рада од стране надлежних органа државне управе, у циљу ефикаснијег и економичнијег рада. Говорило се и о материјалним проблемима на које наилазе начелници управних округа, као и о њиховој улози у унапређењу координације инспекција. У циљу повећања делотворности инспекцијског надзора у локалним самоуправама, у наредном периоду биће организован и састанак Координационе комисије за инспекцијски надзор са начелницима управних округа.
Мартиновић је нагласио да су начелници управних округа продужена рука Владе Србије за одређени део државне територије и спона између државне управе и јединица локалне самоуправе, због чега је њихова улога у успостављању модерне и транспарентне јавне управе, као сервиса грађана и привреде, изузетно важна. Поручио је да ће на првој следећој седници Владе упознати премијерку Ану Брнабић и министре са закључцима састанка.
Начелници управних округа изразили су задовољство договорима, док је министар најавио да ће у наредном периоду активно обилазити градове и општине у Србији.
Младићи и девојке који за свој позив буду одабрали полицијску професију, већ од предстојеће школске године образовање ће стицати у четворогодишњој средњој школи унутрашњих послова, каква је постојала у Сремској Каменици до 2009. године. Oдлука Владе Србије да се оснује Средња стручна школа унутрашњих послова „Јаков Ненадовић“ у Сремској Каменици потврђена је на данашњој, 21. седници Скупштине Војводине.
Посланици покрајинске скупштине усвојили су измене и допуне одлуке о броју и просторном распореду јавних средњих школа на територији Аутономне Покрајине Војводине којима је у Мрежу јавних средњих школа уврштена Средња стручна школа унутрашњих послова „Јаков Ненадовић“ са седиштем у Сремској Каменици. Једногласну подршку овом предлогу претходно је дао Одбор за образовање и науку Покрајинске скупштине на чијем челу је посланица из Кикинде Станислава Хрњак.
-Одлуку о оснивању ове школе, као школе од националног интереса за Републику Србију, Влада је донела на седници одржаној 19. јануара ове године- каже за Кикиндски портал Станислава Хрњак која је о Мрежи средњих школа говорила на данашњој седници Скупштине Војводине.
-Школа је као део образовног система функционисала до 2009. године. Од 2009. то је био курс за полицијске службенике. Средња стручна школа унутрашњих послова „Јаков Ненадовић” почеће са радом 1. септембра ове године, а у првој школској години уписаће 210 ђака. Оснивањем Средње школе унутрашњих послова стварају се предуслови за школовање будућих професионалних припадника Министарства унутрашњих послова, у складу са захтевима занимања, потребама тржишта рада и развоја савремене технике и технологије- указује Хрњак.
Ученицима уписаним у школу обезбедиће се смештај и исхрана у интернату Министарства унутрашњих послова, као и уџбеници, школски прибор, одећа, обућа и друга опрема неопходна за похађање наставе и боравак у школи, у складу са уговором који школа закључује са тим министарством. У оквиру школског комплекса планирана је и изградња Дома ученика, речено је на седници.
Последња 38. класа ученика школовање у Средњој школи унутрашњих послова у Сремској Каменици завршила је 2009. године. Од 2007. тамо је Центар за основну полицијску обуку, као једина таква установа у Србији.
Средња школа „Јаков Ненадовић“ наставиће традицију средње школе „Пане Ђукић“, која је од 1967. до 2009. године одшколовала 14.416 полицијских службеника.
У Војводини постоји 119 редовних средњих школа и 10 школа за средње образовање ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом. Редовним средњим образовањем обухваћено је 57.583 ученика у 2.547 одељења у оквиру гимназија, стручних, мешовитих и уметничких школа. Настава на српском језику организована је за 52.558 ученика. Наставу на језицима националних мањина- мађарском, румунском, словачком, русинком и хрватском језику похађа 5.025 ђака.
-Према врсти средњих школа, на српском наставном језику, највећи је проценат гимназијалаца 24,82 одсто. Када је реч о стручном образовању, највећи број ђака обучава се на подручју рада електротехнике и економије, права и администрације. На мађарском наставном језику, највише ђака стиче гимназијско образовање, а затим стручно знање у области електротехнике, здравства и машинства. Дуално образовање у Војводини је организовано на територији 17 локалних самоуправа, две више него прошле године, односно у 23 средње школе за 31 образовни профил и похађа га 2016 ђака- представила је податке о средњошколском образовању у Војводини покрајинска посланица Станислава Хрњак.
Конкурсом за упис ученика у средње школе у овој школској години, од 16.364 осмака, уписано је њих 15.538 односно 94,95 одсто. У Војводини постоји 27 приватних средњих школа које похађа 1.925 редовних ученика, а највећи број њих стиче знања у подручју здравства и социјалне заштите.
Функцију генералног секретара Скупштине Војводине, уместо Николе Бањца, који одлази на место саветника министра одбране, обављаће његова досадашња помоћница Сандра Стојковић. Дипломирана правница из Новог Сада именована је на данашњој седници, на предлог председника Скупштине Војводине Иштвана Пастора.
Хроничар и публициста Душан Дејанац своју најновију књигу „Кикиндски православни храмови“ представио је у Културном центру. Поред аутора, на промоцији су говорили Марија Танацков, Тања Ножица и Владимир Сретеновић.
-Када су досељеници 1751. прешли долином Галадске и са Христифором Кенђелцем дошли у Кикинду, стигли су без учитеља и свештеника. Кенђелац је на месту данашње Православне цркве окупљао Кикинђане и одржавао литургије. Насељеници су правили куће где су стигли, било је доста бара и мочвара. После десетак година, када су видели да ће остати у Кикинди, почели су да праве куће. Прва зграда је Црква Светог Николе, изграђена у периоду од 1769. до 1774. године. Захваљујући статусу диштрикта, Кикинда се касније брзо развијала, а центар је била црква која је чувала национални и верски идентитет Срба. Борила се против унијаћења, мађаризације, отуђења. Касније је подигнута црква на Водицама 1865. године, па Мелина црква 1887. године, народ се и тамо окупљао. Кикинда је, почетком 20. века била део Темишварске епархије, која је била једна од највећих, имала је преко 100 парохија. Када је 1919. године, део територије припао Румунији, до 1931. Кикинда је била део Великокикиндске епархије, а онда је ушла у састав Вршачке. Неколико владика се борило против тога- каже Дејанац.
Промоцији је присуствовао и председник градске скупштине Младен Богдан.
-Ово је важна тема за све нас Кикинђане, јер практично од оснивања града, ту је и историја Српске православне цркве на овим просторима. СПЦ је темељ нашег друштва и институција која је држала српски народ заједно на окупу свих ових година на овим просторима, у Хабсбуршкој монархији и Аустроугарској, касније у Краљевини Србији и Краљевини СХС. Важно је познавати нашу богату историју на овим просторима-истакао је Младен Богдан, председник Скупштине града.
Данашњој акцији добровољног давања крви у кикиндском Црвеном крсту одазвало се 79 потенцијалних давалаца драгоцене течности, од којих је 71 особа дала крв, а осам је одбијено из медицинских разлога.
Међу даваоцима је била 21 жена, а први пут је дало крв 18 суграђана.
У марту ће бити одржане две акције добровољног давања крви- 6. и 23. марта.
Има их девет и сви су означени зеленом огрлицом на којој пише „Градски пас“. Сви ови пси луталице, након хватања, прошли су ЦНР програм, након чега су данас враћени на улицу. Четири пса радници ЈП Кикинда пустили су на крају Микронасеља, четири у близини овог јавног предузећа, на Иђошком друму, и једног у Банатском Великом Селу. Постављене су и две кућице које је израдило ЈП „Кикинда“. Једна ЈЕ у Микронасељу, а друга у близини овог јавног предузећа.
-ЦНР програм је хуман, најбољи и најобухватнији начин контроле уличних паса. Подразумева хватање уличног пса, његову стерилизацију, вакцинисање у пуштање у његово природно станиште, на јавну површину. Након стерилизације, пси су питомији и самим тим их је лакше удомити. Пси нису агресивни, урађена је процена карактера и социјализација, потпуно су очишћени од паразита и нема потребе да грађани страхују за безбедност. Наши радници долазиће свакодневно да им остављају храну и воду, а наравно и сви грађани који то желе, могу учинити исто- објашњава Бранка Живаљевић, начелница слубе зоохигијене и гробља у Јавном предузећу „Кикинда“.
-Сви који желе да удоме псе, могу да се обрате служби зоохигијене. Истраживања показују да ако се око 70 одсто паса на једној територији стерилише, имаћемо нулту популацију, али ту морамо да поменемо и значај одговорног власништва. У пракси се врло често дешава да се, по позиву да уклонимо псе са јавних површина, испостави да су заправо то власнички пси-указује наша саговорница.
У наредном периоду биће враћени и пси који су прошли ЦНР програм, а уклоњени су са територије других општина, уз претходну координацију и договор са надлежних службама.
Да су ови пси питоми и социјализовани, уверили смо се на лицу места када смо присуствовали њиховом пуштању. Колико су се везали за оне који су их у протеклом периоду хранили и бринули о њима, најбоље сведочи црна двогодишња пулинка која је, након пуштања, била рада да се игра, па се тешка срца, одвојила од радника ЈП Кикинда.
Након завршеног конкурса, данас је у Градској кући уприличено потписивање уговора са грађанима за доделу бесповратних средстава за набавку и уградњу соларних панела за производњу електричне енергије за сопствене потребе. На конкурс је пристигло 11 пријава, а субвенције ће добити четири домаћинства. Суграђанин Дејан Терек каже да му је намера да соларним панелима покрије део потрошње струје који се односи на кућне апарате.
-Програм је значајан због очувања животне средине, али и еколошке намене и уштеде трошкова. Доста пријатеља кад је чуло, такође се заинтересовало. Људи су упознати са овим, али још нема толико конкретних искустава. Мислим да ће ово помоћи и другима да се покрене ланчана реакција у циљу очувања животне средине и уштеде. Био бих задовољан и са 30 одсто уштеде, али колико чујем, много је већа ефикасност-наводи Терек.
Кикинда је први пут расписала овај конкурс, од кога су користи вишеструке. Из градског буџета је опредељено 1,5 милиона динара, од којих је половину износа определило Министарство рударства и енергетике, а остатак град, наводи енергетски менаџер Никола Југин.
-Кикинда је по броју сунчаних сати десети град у Србији. Конкурс је био намењен за породичне куће. Имали смо 11 пријава, од којих су четири домаћинства добила бесповратна средства. Појединачни износи су од 350.000 до 420.000 динара, Извођачи имају рок до краја маја да заврше радове, након тога су у обавези да у року од пет дана обавесте комисију да изађе на терен и утврди чињенично стање -каже Југин.
У протекле две године, 150 домаћинстава на територији Града Кикинде добило је средства за улагање у енергетску ефикасност. Средства су опредељена у градском буџету и за ову годину.
Раскрсница улица Михајла Пупина и Змај Јовине више није црна саобраћајна тачка. Новопостављени смарт семафор најновије генерације, после пробног периода, почео је са радом.
Радове у вредности од 5,2 милиона динара заједнички су финансирали Покрајински секретаријат за енергетику, грађевинарство и саобраћај који је определио 2,7 милиона и Град.
Локална самоуправа наставиће да, у сарадњи са саобраћајном полицијом, као и ресорним Покрајинским секретаријом ради на унапређењу безбедности свих учесника у саобраћају, истакао је овом приликом градоначелник Никола Лукач. Следи постављање радара на раскрсници код Жаковог стадиона, на углу улица Милоша Великог и Стевана Синђелића. У наредном периоду биће постављен радар и код ОШ „Јован Поповић”, а код Основне школе „Петар Kочић” у накову успоривач.
У Галерији „Тера” синоћ је отворена изложба „Регистровани” мултимедијалне уметнице из Новог Сада Тијане Јеврић. Рад представља звучну еко-мапу Дунава, у форми аудио-визуелне инсталације у простору у којој се корисник, путујући кроз различите локације на обали реке, блиско упознаје са амбијентом и простором. Рад је осмишљен као база података одређених места и тренутака. Поставља се питање – шта ми као људи остављамо иза себе у савременом добу? Да ли су то забележени алгоритми наших кретања, комуникације, активности и осећања? Да ли је то наша задужбина или заоставштина? Који је садржај информација које остају после нас?
-Предавао ми је професор Владан Јолер који се бави дигиталним медијима попут фејсбука и других, и доста смо разговарали о томе како смо сви ми људи, заправо регистровани, сва наша кретања се бележе. Тако је настао мултимедијални рад -наводи уметница.
Уметнички рад Тијане Јеврић (26) базиран је на истраживању све јачег утицаја медијске културе као произвођача друштвене „стварности” и самосвести. Испитује кретање појединца унутар виртуелног простора. Медији којима се користи су сајт-специфик и аудио-визуелне инсталације у простору.
Тијана Јеврић је завршила Нове ликовне медије на Академији уметности у Новом Саду, на којој је на мастер студијама у оквиру истог програма. Презентовала је своје уметничке радове у Србији и иностранству, између осталог у Културном центру Србије у Паризу, Музеју савремене уметности Војводине, Арс Електроника – Аустријском културном, образовном и научном институту у Линцу. Добитница је награде за најбољи уметнички рад из дисциплине Нови медији (2020), Најбоље уметничко решење Инклузивне Галерије (2021).
Учествовала је и била аутор на неколико радионица у земљи и иностранству. Имала је шест пројекција ауторских краткометражних филмова на неколико филмских фестивала и три документарна филма у оквиру фестивала Арс Електроника 2021. године.
Тренутно је графички дизајнер у галерији Бел Арт, Галерије на Штрафти, фестивала савремене уметности Дунавски дијалози. Живи и ради у Новом Саду.
