Ускрс се слави три дана, па су у календару Српске православне цркве црвеним словом обележени и данашњи Васкршњи понедељак и сутрашњи Васкршњи уторак. Васкршњи понедељак је према византијском обреду први дан светле или беле недеље.
На Васкршњи понедељак се настављају гозбе и весеља, угошћавају се рођаци, кумови, комшије и пријатељи, наставља се хришћанска радост. У Србији, претежно у војвођанским селима, задржао се обичај поливања девојака водом. Момци обилазе фијакерима девојке у селу и воде тамбураше или сами свирају, а носе кантицу или ћуп помоћу ког ће полити девојку. Према обичају, момак који полије девојку, баш њу ће запросити те године.
Према народном веровању, данас треба храну и јаја поделити сиромашнима да и они осете радост празника и да би домаћину година била срећна и берићетна.
За седам дана је Побусани понедељак. У неким крајевима, овај дан се обележава као и задушнице. Излази се на гробља, пале се свеће, уређују гробови и свештеник држи парастосе и помене за покој душа покојника. На тај дан се износе фарбана васкршња јаја на гробље и деле се сиромашнима.
Да срећа прати упорне, потврђено је на данашњој светској, а нашој традиционалној манифестацији. Правник из шведског града Халмстада Душан Радић (70) победник је Светског првенства у туцању фарбаним ускршњим јајима чији је Мокрин данас био домаћин 33. пут.
– Имао сам невероватну трему током такмичења, руке су ми подрхтавале све време. До сада ми је највећи успех био четврто место, а учествовао сам већ десетак пута. Прижељкивао сам да будем међу прва три места, да станем на то постоље и данас ми се заиста и посрећило. Био је веома дуг пут пронаћи најтврђе јаје. Нисам се надао победи. Пресрећан сам- поделио је Радић утиске након финала.
„Челично“ јаје је, одакле другде, него из Мокрина чији мештани тврде да се овде одувек знало ко има најјачег гуска и најтврђе јаје.
Свечано је данас у православним храмовима у Кикинди где су у присуству великог броја суграђана, служене ускршње литургије. Највећи хришћански празник који изражава суштину хришћанске вере, суграђанима је честитао први човек града Никола Лукач, који је са сарадницима, присуствовао литургијама у Храму Светих Козме и Дамјана и у Храму Светог оца Николе.
-Свим мојим Кикинђанима, свима који данас славе желим срећан Ускрс уз традиционални поздрав „Христос васкрсе“. Најрадоснији и највећи празник у хришћанству дочекујемо у позитивном духу. Суграђанима желим да у миру, благостању, у топлини породичног дома прославе највећи хришћански празник и да победу живота над смрти дочекамо са новом енергијом и мудрошћу која ће нам на достојанствен начин показати пут да пребродимо све изазове. Желим свима много здравља, радости, среће и весеља, мир и спокој, и да ове празничне дане проведу са најмилијима- поручио је Лукач.
Празник над празницима представља суштину хришћанске вере јер ускрснуће означава победу живота, поручио је старешина Храма Светог Николе, отац Миладин Спасојевић.
-Ово је највећи празник који хришћани славе, када је Господ победио смрт. Данас је радост велика. Видели сте да је било много људи, дошли су са својим бригама и невољама да кажу Богу оно што их мучи. Желим да честитам свим хришћанима, нека свима Божија светлост засија, нека се анђели јаве да је Бог на висинама, а свет пун славе његове, нека кажу да је Христос васкрсао, чека суд свој да дође са анђелима и облацима небеским, тада ће сва племена земаљска да проплачу када виде како нису разумела речи његове. Неће свако који говори Господе, уђи у царство небеско, ни онај који се лажно куне, него онај који испуњава вољу Божју.
– Желим свима да поручим да је лудост удовољавати другима кроз молитву и трпљење, него све што чинимо за своју веру, треба да чинимо због Бога и своје душе. Онај који мрзи некога, није хришћанин. Ми као православни Срби, мада нам приписују, никада нисмо правили невоље некоме, већ бранили. И овде у храму сведочимо Христа, да ће опет доћи са славом, да суди живима и мртвима и његовом царству неће бити краја. Нека свима буде на многаја љета, да дочекамо још много Васкрса и лепих празника које славимо. Живи и здрави били- поручио је у ускршњој честитки протонамесник Миладин Спасојевић.
Празничну атмосферу, већ по традицији, употпунила су костимирана деца, глумци из Позориштанца Лане“ која су, након литургије, суграђанима делила фарбана ускршња јаја.
У породичној кући у Улици Војводе Путника 152 јутрос око 1.20 избио је пожар. Ватра је уништила већи део крова и део куће и причинила велику материјалну штету. На срећу, у пожару нема повређених.
Ватра је избила у помоћној просторији и потом се проширила на кров.
Из Полицијске управе Кикинда потврђено нам је да је пожар пријављен у 1.22. Ватрогасци су са три возила одмах изашли на терен и неколико сати гасили ватрену стихију.
На факултете Универзитета у Новом Саду у овој школској години, уписано је 48.874 студената што је за 680 студената више у односу на претходни период. Информације о упису студената на факултете Универзитета у Новом Саду, као и пријему у студентске центре разматране су на јучерашњој седници Одбора за образовање и науку АП Војводине, којим председава Станислава Хрњак, покрајинска посланица из Кикинде.
-Сваке године се упознајемо са тим подацима и дискутујемо. На Универзитету у Новом Саду највећи број програма у високошколским установама организује се на српском језику, али се полагање испита и слушање наставе на акредитованим студијским програмима реализује и на језицима мањина, као и на енглеском језику. Учитељски факултет у Суботици наставу изводи искључиво на мађарском језику, а Медицински факултет у Новом Саду има акредитована три студијска програма на основним академским студијама и један на докторским, на енглеском језику. Имамо 500 студената који студирају на енглеском језику, поред Медицинског факултета и на Факултету техничких наука и на Технолошком- указује Станислава Хрњак.
Како указује наша саговорница, Одбор за образовање и науку разматрао је и Информацију о студентским домовима.
-У Војводини услуге смештаја студентима чије се школовање финансира из буџета обезбеђују се у студентским центрима у Новом Саду, Суботици, као и домовима ученика у Вршцу и Кикинди. Постоји и студентски дом „Европа“ у Новом Саду за студенте који су основно или средње образовање завршили на мађарском језику, као и студенте српске националности који су држављани Мађарске, а студирају на неком од факултета новосадског Универзитета. Постоји и приватни студентски дом у оквиру факултета „Едуконс“ у Новом Саду- наводи председница Одбора за образовање и науку AП Војводине.
Интересовање за студентске домове у Новом Саду веће од капацитета
За разлику од мањих центара попут Суботице или Вршца, у Новом Саду капацитети студентских домова не могу да приме све заинтересоване академце.
-Интересовање је веће него што су капацитети. Студентски домови у Новом Саду реализују око 80 одсто предатих захтева, а 20 одсто оних који желе, не буду смештени, иако домови имају један број једицима за смештај по економским ценама, али је то опет недовољно. За пријем у Студентски центар Нови Сад било је пријављено 3757, а примљено је 3024 студената. Важно је напоменути и то да је 10 одсто капацитета обезбеђено за студенте из осетљивих друштвених група. Покрајинска влада учествује у адаптацији простора, како би у перспективи видели шта је најпотребније. У мањим студентским центрима, па и у Кикиди, увек постоји могућност да 100 одсто захтева буде испуњено. Дом ученика и студената „Никола Војводић“ у Кикинди је квалитетно оцењен и може да прими све заинтересоване, а тако је и у Вршцу и Суботици.
Улагања у унапређење студентског стандарда
-Ресорни секретаријат опредељује средства за унапређење услова. Студентски центар у Новом Саду је прошле године од ресорног секретаријата добио 4 милиона динара, радиће се и адаптација ресторана 2 у Новом Саду, ради се адаптација у Студентском дому „Фејеш Клара“, Студентски центар у Суботици је добио два милиона за извођење радова. Како што квалитетнији и ефикаснији смештајни простор да се обезбеди студентима, о томе смо детаљно разговарали на седници Одбора- указује Станислава Хрњак.
Студентски центар Нови Сад инвестира значајна средства у реконструкцију и модернизацију свих студентских домова у Новом Саду, и домова у Сомбору и Зрењанину. С том праксом се наставља и ове године. Студентски дом „Др Зоран Ђинђић“ у Сомбору потпуно ће бити реконструисан, а очекује се да радови вредни око 40 милиона динара, које финансира Покрајинска влада, почну крајем пролећа или почетком лета.
Одбор за образовање и науку Аутономне покрајине Војводине на јучерашњој седници размотрио је и Предлог одлуке о доношењу Плана развоја АП Војводине од 2023. до 2030. године и предложио Скупштини њено усвајање.
На буџету 51 одсто студената
На високошколским установама у Војводини има 62.644 студената. У школској 2021/22 години у Војводини, четворогодишње средњошколско образовање завршило је 12.779 ученика.
На Универзитету у Новом Саду, високо образовање се остварује на 14 високошколских установа односно уметничких академија. Из буџета се финансира 51,09 посто студената.
На данашњој седници Скупштине града представљен је податак да је Град Кикинда међу пет локалних самоуправа које предњаче на конкурсу Министарства за бригу о селу које даје бесповратна средства за куповину сеоских кућа. То говори и о унапређењу квалитета живота у нашим селима, указао је први човек града Никола Лукач.
-Млади парови су добијеним средствима купили 32 куће у 2021. години и 33 куће у 2022. години, завршавамо још неколико. Да није атрактивно, не би се толико брачних парова определило да живе у селима. Културно-уметничка друштва живе, град и савети МЗ подржавају њихов рад, као и рад спортских клубова и удружења. Сви се поносимо и бројним манифестацијама у селима, ту смо да их подржимо. Разговарамо са грађанима и доносимо закључке шта су приоритети. Око 143 милиона је уложено у села, али средства иду и из других конкурса који нису стриктно опредељени за села- истакао је Лукач.
Градоначелник је изнео и податке о улагањима у путну инфраструктуру од 2014 до 2022 године. Подсетио је да предстоји изградња постројења за пречишћавање пијаће воде у четири села, а потом и у осталима.
-У Накову је урађено девет улица, паркинзи код Ловачког дома, вртића, Ватрогасног дома. У Банатском Великом Селу 13 улица, планирано је још две. У Мокрину шест улица, треба још пет, у Иђошу осам, остала је још једна, у Новим Козарцима шест улица, предвиђене су још три. У Руском Селу три, остале су још две дуге улице. У Башаиду су урађене три, треба још пет, у Сајану једна и још једна треба, у Банатској Тополи такође једна улица.
-Реконструкција пута од Кикинде до Руског Села договарана је још од пре неколико година, а реализује се сада. Саниран је пут од Тобе до уласка у Банатску Тополу, и од Руског Села до Тополе. Трудимо се да што више инвестиција издејствујемо. Подсетићу на четири постројења за пијаћу воду, завршена је набавка за пројектовање мини постројења за Наково, Банатско Велико Село, Мокрин и Башаид. Преостала ћемо урадити почетком наредне године и покушаћемо да поново добијемо средства од покрајине- напоменуо је први човек града.
Радислав Иветић остаје на челу кикиндског Центра за социјални рад. Ново поверење указано му је након истека претходног мандата, што су одборници изгласали на данашњој седници градске скупштине.
Претходно је Управни одбор Центра за социјални рад спровео конкурс за директора установе. Стигла је једино Иветићева пријава уз коју је доставио и Програм рада за предвиђени мандатни период.
Овај дипломирани економиста је радио у АД ,,Ливница Кикинда“ као шеф одељења шпедиције, у РЗЗО–филијала Кикинда као шеф сектора за контролу доприноса, у предузећу ,,25. Мај ДМК“ као комерцијални директор.
Од 2005. до 2008.године био је генерални директор ЈП ,,Аутопревоз Кикинда“, док је у истом предузећу, од 2008. до 2011. године обављао послове кординатора плана и анализе. Обављао је функцију вршиоца дужности, а потом и директора Центра за социјални рад Кикинда у два мандата.
Избор новог члана Градског већа и усвајање извештаја о прошлогодишњем раду и пословању месних заједница обележили су данашњу седницу градске скупштине. Седница је почела потврђивањем мандата одборнику Жељку Радаковићу (СНС) из Мокрина који је сео у скупштинску клупу уместо Срђана Сивчева. Сивчев, досадашњи шеф напредњака у локалној скупштини, у фебруару је поднео оставку због преласка на место директора у Историјском архиву.
Жељко Радаковић, одборник СНС
Предлог градоначелника Николе Лукача да Небојша Јованов (СНС) буде изабран за новог члана Градског већа, подржала је скупштинска већина. Joванов ступа на нову дужност након што је његов претходник Мирослав Дучић поднео оставку због преузимања функције начелника Севернобанатског округа.
Небојша Јованов је дипломирани индустријски менаџер. Својих 25 година радног искуства стицао је у нафтној индустрији на широком спектру послова, након тога у аутомобилској индустрији, а затим у трговини и угоститељству. Од 2021. године је члан кабинета градоначелника Кикинде. Активно се бавио ватерполом десет година, у ВК „ЖАК“. Говори енглески језик- представио је градоначелник у обраћању.
Небојша Јованов, нови члан Градског већа
-Предложио сам Небојшу Јованова Већу и Скупштини. Мислим да ће квалитетно и одговорно испуњавати све задатке и да ћемо добити квалитетног члана тима Градског већа, да заједно креирамо бољу будућност у Граду Кикинди. Преданост и марљивост га делегирају, радио је заједно са бившим чланом Градског већа на терену, добро је упознат са свим принципима у раду које спроводимо- нагласио је Лукач.
Поводом извештаја о раду и пословању месних заједница у протеклој години, ресорни члан Градског већа Љубан Средић указао је да су укупна средства износила више од 104 милиона динара, и да су у највећој мери из градског буџета. Средић је рекао да би поједини савети месних заједница требало више да се ангажују да привуку средства из других извора.
-Највећи део новца користе за рад удружења, то је у просеку 30 одсто укупних средстава. Следе текућа и инвестициона одржавања објеката, и финансирање плата запoслених и надокнада за лица ангажована по привременим и повременим пословима, углавном из комуналне делатности. На крају прошле године у месним заједницама је било 19 запослених, 16 лица је запослено на неодређено време, три на одређено, 22 радника на привременим и повременим пословима. Средства су у односу на претходну годину већа за 10 одсто. Да би се добила комплетна слика, морају се поменути и инвестиције у путеве, пољске путеве, и друге делатности.
-У инвестиције у објекте уложено је око 43 милиона из буџета града, републике, покрајине и других фондова. Конкретно 16,3 милиона је уложено у Башаиду за наставак радова на капели, 11,4 милиона у Мокрину за чишћење депоније, у Руском Селу 8,4 милиона за реконструкцију објекта ФК Црвена звезда и за предшколску установу, у Банатској Тополи 6,5 милиона за куповину објекта Дома културе. У путну мрежу уложено је 28 милиона динара у свим месним заједницама, Треба поменути и део новца који се усмерава на пољске путеве и отресишта, у Сајану смо имали завршетак пољског пута између Сајана и Иђоша- рекао је Средић.
Извештаје о раду и пословању месних заједница представили су председници Савета Недељко Цимеша, Душан Марјановић, Дејан Ивановић, као и одборници Милана Ђурђевић и Александар Аћимов.
-Јако смо задовољни што је после 17 година Дом културе откупљен, надамо се да ћемо га временом реконструисати и привести намени. Повећан нам је буџет, пре тога смо годинама имали минимални будџет. Оградили смо игралиште и у центру села поправили кишну канализацију- рекао је Недељко Цимеша, председник Савета МЗ Банатска Топола.
Председник Савета МЗ Руско Село Душан Марјановић, између осталог, указао је да је урађено пет километара пута од Кикинде ка Руском Селу и Новим Козарцима.
-Пут је био у катастрофалном стању. Надам се да ће ове године да се наставе радови како би се комплетан пут завршио. Хвала на борби и залагању да добијемо тај пут- рекао је Марјановић.
На примедбе Ладислава Томића, одборника опозиције из ДСС, да су улагања у селима мала, одговорио је председник Скупштине града Младен Богдан истичући да су буџети месних заједница значајно већи него у претходном периоду.
-Да не помињемо период од 2008. до 2012. када су села била потпуно запостављена и скрајнута. Када неко хоће да изокрене ствари и каже како млади сада одлазе, то није тако. Млади села одавно напуштају , тај тренд постоји педесетак година. Ми се боримо за то да млади имају подстицај и жељу да остану и да се врате на село- закључио је Богдан и позвао одборнике да подрже извештаје.
Набавком новог апарата за аутоматску идентификацију микроорганизама, на резултате микробиолошких анализа, пацијенти више неће чекати четири или пет дана. Са комплетним антибиограмом, налази ће бити доступни за 12 сати, сазнајемо од директорице кикиндског Завода за јавно здравље др Сандре Радловић. Медицински апарат биће купљен захваљујући протеклом покрајинском конкурсу на ком је за ову намену, кикиндској здравственој установи опредељено 4,7 милиона динара.
– Микробиолошке анализе, анализе изолата бактерија и гљивица биће знатно убрзане. За мање од 12 сати добићемо комплетан резултат анализе заједно са антибиограмом. То ће посебно бити од велике користи пацијентима који леже на јединицама интензивне неге и који су животно угрожени. Ми ћемо за 12 сати добити комплетан микробиолошки налаз на који се до сада чекало четири до пет дана- указује др Сандра Радловић.
На истом конкурсу покрајине, Заводу за јавно здравље средства у висини од 19,9 милиона динара, опредељена су за грађевинске радове у приземљу зграде у улици Краља Петра Првог.
– Зграда је изграђена почетком прошлог века и потребна је адаптација. Надамо се да ће наши пацијенти и запослени добити савремену, модерну здравствену установу какву и заслужују. Током извођења радова, процес рада са пацијентима неће трпети, биће им пружане све здравствене услуге као и до сада. Сигурна сам да ће се овим новим улагањима, здравствена заштита подићи на виши ниво- истиче директорица ЗЗЈЗ.
Након спровођења јавне набавке, нови дијагностички апарат биће купљен и стављен на распологање Центру за микробиологију Завода за јавно здравље. Подсетимо да је од марта прошле године, Центар за микробиологију смештен у новој згради у улици Генерала Драпшина, која је изграђена захваљујући суфинансирању Покрајинске владе.
Дводневни, први „Кикинда куп” завршен је вечерас тријумфом скопске ФК Македонија „Ђорче Петров” која је на Градском стадиону савладала 1:0 словеначко НК Бриње из Гросупља док је у борби за треће место, истим минималним резултатом, наша новосадска Војводина победила казахстански Мустанг (Алмати). Претходно су Македонци били бољи (3:0) од Војводине, а Словенци (1:0) од Казахстанаца.
Победнички пехар и златне медаље уручио је градоначелник Кикинде Никола Лукач, другопласиранима су награде стигле из руку Драгана Пецарског, градског већника за спорт, а Јелена Чуданов, председница Спортског савеза Кикинде, наградила је трећепласиране.
За најбољег играча тунира проглашен је Адмир Љатифи из редова Скопљанаца, којему је трофеј уручио Здравко Рауковић, зачетник ”Кикинда купа”, а за најбољег чувара мреже Аиту Аикин из алматијевског клуба који је позирао са нашим Марком Вукобратом, спортским директором ОФК Кикинде, некадашњим голманом.
Додајмо, осим поменута четири полуфиналиста, јуче и данас у нашем граду надметали су се још и: београдска Црвена звезда, будимпештански Ференцварош, темишварски Галакси и наравно ОФК Кикинда. На самом концу сјајног фудбалског догађаја, новинарима се обратила Јелена Чуданов.
– Предивно је било бити део свега овога, сви који су макар на кратко посетили током ова два дана Градски стадион, могли су видети да је све било беспрекорно. Хвала Здравку Рауковићу на идеји и сви ћемо се потрудити да турнир постане традиционалан, а ево већ данас имамо најаве за идућу годину који би нови клубови могли тада бити учесници – закључила је председница Спортског савеза Кикинда.
