Jelena Trifunović, autor sa Kikindski portal

„Lepa varoš”: Legenda divljeg zapada Bufalo Bil jahao je Velikom Kikindom

Jelena Trifunović November 17, 2023

Malo šta je moglo da nadmaši nezapamćeni spektakl koji je pravo sa Divljeg zapada stigao u Veliku Kikindu tog leta 1906. godine. Vilijem Frederik Kodi (1846-1917), poznatiji kao Bufalo Bil bio je jahač „Poni Ekspresa”, plaćeni borac protiv Indijanaca, traper, lovac na bizone, oficir, kao i pozorišni glumac koji je 1882. osnovao nadaleko čuveni cirkus „Bufalo Bilov Divlji zapad”. Postao je prva zvezda vesterna, kasnije i junak romana i filmova.

Cirkus je išao na turneje po Sjedinjenim Državama i po zemljama Evrope. U toku druge evropske turneje Bufalo Bil je nastupao u Velikoj Kikindi, Velikom Bečkereku, Pančevu i Vršcu.

Cirkus legendarnog Bufalo Bila posetio je 5. jula 1906. godine Veliku Kikindu. Događaj su velikim reklamama najavile sve novine koje su tada izlazile. Amerikanci su radili odličnu reklamnu kampanju u svakom gradu pre gostovanja. Četrdeset i pet ljudi se isključivo bavilo promocijom. Američki „Bilbord”, koji je svoje čitaoce redovno obaveštavao o događajima sa turneje „Divljeg zapada“, pisao je da je događaj najavljen na četiri jezika – srpskom, mađarskom, nemačkom i rumunskom, a da je zbog blizine granice sa Srbijom, publika dolazila i iz Beograda.

U mesto gostovanja dolazili su automobilima nekoliko dana ranije, lepili su plakate u gradu i okolnim selima, delili brošure građanima, a najsrećniji su dobijali i besplatne ulaznice. Radili su i kampanju „od vrata do vrata”.

Cirkus „Bufalo Bilov Divlji zapad” u jednom mestu je obično gostovao jedan dan i davao dve predstave. Tako je bilo i u Velikoj Kikindi koja je tog 5. jula 1906. godine bila deo velikog sveta.

Trupa od skoro 500 ljudi i 200 životinja (uglavnom konja) putovala je vozom, noću. U Kikindu su stigli iz Segedina u pola četiri ujutro. Odmah su, uz prisustvo znatiželjnih varošana, na Vašarištu brzo i vešto montirali ogromnu cirkusku šatru koja je primala čak 7.500 posetilaca i već u dva popodne je mogla da počne prva predstava, beleži u svojoj knjizi „Kaži prstom“ istoričar Vladislav Vujin.

Najjeftinija ulaznica je koštala 2 krune (mesto u loži je bilo 8 kruna), a za 50 filera, ko je želeo, mogao je da prošeta kampom i vidi žonglere, klovnove, konje…

Najviše pažnje privlačilo je „100 Indijanaca iz Severne Amerike”. Bili su tu i Meksikanci i američki kauboji, Arapi i Kozaci. U Sadašnjosti je tačka „Najdrskiji svetski jahači” opisana da su bili „pod ličnom upravom pukovnika Kodija, nenadmašivog u pucanju na svome, u galopu lancirajućem konju”. Prema novinama Nagy Kikinda, „Divlji zapad” je više bio etnografska, nego cirkuska predstava. Kako je pisalo u reklami u Sadašnjosti, bila je to „najveća poučna izložba na svetu”.

Putujuća trupa koja oduzima dah

Cirkus Bufalo Bila pobrao je golemu popularnost, kao i zaradu okupivši oko sebe ekipu koja oduzima dah. Bio je tu čuveni Bik Koji Sedi – poglavica od koga je i američka konjica zazirala, ,„Divlji Bil“ Hikok i Kalamiti Džejn. Eni Oukli je iz svoje „vinčesterke“ streljala karte bačene u vis i prepolovljavala tompuse u zubima svog supruga Frenka E. Batlera. Koga je tačno sve od ovih legendarnih junaka Divljeg zapada, publika u Velikoj Kikindi gledala, nažalost, nije ostalo zabeleženo.

Poznato je da su Mongoli, Gruzijci, Kozaci i Argentinski gaučo kauboji, svi odreda bili deo spektakularne družine. Ipak, i pored takvih spretnih ratnika sa svih strana sveta, glavna tačka predstave bili su Indijanci, koji bi obično glumili napad na doseljenike.

Kako je ostalo zabeleženo, turneja je bila unosna, ali istovremeno i jako naporna. Uglavnom zbog jezičke barijere kao i zbog političkih predrasuda i suvog vrućeg leta. Cirkus koji je putovao u 49 vagona, posle Mađarske i Austrije, produžio je za Nemačku, Belgiju i Poljsku.

Plamtele vatre, sevale strele

U spektakularnoj predstavi prikazano je kako Indijanci napadaju karavan doseljenika. Konji su jurišali, strele letele na sve strane, vatra je osvetljavala arenu. Izgledalo je kao da ceo cirkus gori. Na drugoj strani Kozaci su prikazivali svoje konjaničke veštine, na trećoj su kauboji baratali lasom, na četvrtoj razbojnici su napadali poštansku kočiju. Bile su tu i predstave sa slonovima, lavovima, majmunima, medvedima, dok su četiri orkestra stalno svirala.

Sve se to odvijalo istovremeno. Bufalo Bil, koji je tada imao 60 godina, dugu belu bradu i kosu, u kaubojskom odelu i sa dva revolvera, dozvao bi dva gledaoca iz publike. Oni su bacali jaja u vis, a on ih je nepogrešivo pogađao iz pištolja. Na kraju predstave „izašla je grupa od 30 pajaca koji su počeli da se valjaju i izvode vesele bravure“.

U vreme kada su gradovi u ovom delu Evrope bili još pod svetlima fenjera, cirkus je imao svoj generator koji pravi struju što je takođe izazvalo veliku pažnju.

Na kraju predstave – od prašine i barutnog dima, nije bilo gledaoca koji nije bio umazan i isprljan, ali niko se nije žalio. Raskošne cirkuske predstave mamile su ljude iz svih društvenih slojeva, od poslovnog sveta i uticajnih građana iz političkog života, snalažljivih preduzetnika, raznih zanatlija, znatiželjnih radnika i seljaka, kao i špekulanata i džeparoša.

Posle Kikinde, Bečkerek

Mada, prema kasnijim izveštajima u lokalnim novinama nisu bila popunjena sva mesta, Kikinđani su bili zadovoljni i srećni što su videli velikog Bufalo Bila. Pogotovo su bili srećni lokalni ugostitelji koji su, tog vrelog 5. jula, dobro zaradili i prodali ogromne količine piva i klakera. Novinari su objavili da su bili zadovoljni i džeparoši koji su iskoristili gužvu.

Već u ponoć „Bufalo Bilov Divlji zapad ” se spakovao i vozom krenuo dalje. Kako je koja grupa završavala program, ekspresno se pakovala, tovarila konje, punila prikolice, pa je cirkus odmah po završetku kretao dalje na turneju, što je predstavljalo čudo od organizacije. Posle Kikinde, Bufalo Bil je „jahao” u Bečkereku.

Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

LEPA VAROŠ: Kad je banatskom ravnicom zazviždao prvi voz

Jelena Trifunović November 17, 2023

Kikinđani su prvi voz dočekali pre 166 godina, čak 27 godina pre Beograđana. Pruga Segedin- Velika Kikinda- Temišvar bila je prva na jugoistoku Evrope

Tog novembra 1857. godine banatska varoš sa oko 15.000 stanovnika našla se na evropskom koloseku. Zvižduk parne lokomotive prvi put se začuo u nedelju 15. novembra u 15 sati i to na novoigrađenom „gvozdenom putu“ koji je Veliku Kikindu povezao sa Segedinom i Temišvarom. U okićenoj i nedovršenoj staničnoj zgradi vrvelo je od jutarnjih sati. Dolazak prvog voza propraćen je svečano i sa velikim uzbuđenjem. Okupio je tadašnje gradske i dištriktske zvaničnike i gomilu radoznalog sveta- gospodu, zanatlije, seljake, đake. Svi oni došli su da se svojim očima uvere u novo čudo tehnike.

Pruga Segedin-Velika Kikinda-Temišvar bila je deo 700 kilometara duge magistrale koja je povezivala evropske centre: Beč,Bratislavu, Budimpeštu, sve do Bazijaša, elitne banje i luke na Dunavu.

Vest o dolasku prvog voza, danima su prašnjavim, kikindskim sokacima javljali dobošari. Međutim, pored oduševljenja, izgradnja pruge naišla je i na brojne primedbe i negodovanja- dim iz lokomotive je otrovan, varnice mogu zapaliti trščane krovove i žito, zvuk lokomotive plaši stoku…

Meštani kojima je zemljište oduzeto radi izgradnje pruge bili su nezadovoljni obeštećenjem. Činjenica je, međutim, da je pruga ovom delu Banata donela privredni bum. Pet godina posle njenog puštanja u saobraćaj, u Kikindi je sa radom počeo prvi parni mlin, ubrzo potom i ciglarska industrija.

Železnička stanica u Kikindi građena je od 1854. do 1857. godine, po projektu Franca Doletska. Prugu su projektovali Matijas Seto i Jozef Koler. Glavni projekat uradilo je francusko preduzeće „Ernest Ganini“. Građena je po standardima za pruge prvog ranga.

Prugom će kasnije saobraćati mnogi čuveni vozovi: „Ostend ekspres“, „Keleti ekspres“, „Balkan ekspres“, kao i „Orijent ekspres”, sinonim za luksuzno putovanje.

Iste godine kada je puštena u saobraćaj pruga Velika Kikinda-Segedin-Temišvar- 1857. godine, odbijen je zahtev Velikog Bečkereka da se gradi pruga do Velike Kikinde. Da nije pravi trenutak za to, ocenilo je i tadašnje kikindsko poglavarstvo. Kako su obrazložili, nisu rešena svojinska pitanja i obeštećenja građanima za oduzeto zemljište za izgradnju pruge Segedin-Temišvar, stoga, nisu hteli da ulaze u nove materijalne poteškoće.

Splet okolnosti, političke prilike i poslovni interesi uticali su na to da Kikinda dobije železnicu čak 26 godina pre Zrenjanina.

Tek 27 godina nakon puštanja u saobraćaj železničke trase Segedin- Velika Kikinda- Temišvar, izgrađena je pruga Beograd-Niš.

I FRANC JOZEF I TITO

Istorija beleži i to da je upravo ovom prugom 1869. godine car Franc Jozef stigao u posetu Kikindi. Putovao je na otvaranje Sueckog kanala. Istom prugom u naš grad, plavim vozom, doputovao je Josip Broz Tito. Bilo je to 1956. godine, prilikom Titovog povratka iz poseta Sovjetskom Savezu i Rumuniji. Na železničkoj stanici dočekalo ga je više desetina hiljada građana.

Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

(VIDEO) Ogromno interesovanje Kikinđana za podršku listi „Aleksandar Vučić- Vojvodina ne sme da stane”

Jelena Trifunović November 16, 2023

Podrška na delu!

Ogromno interesovanje Kikinđani su iskazali za podršku listi „Aleksandar Vučić- Vojvodina ne sme da stane”.

Nakon što su pre dve nedelje podržali kandidaturu liste „Aleksandar Vučić- Srbija ne sme da stane” za vanredne parlamentarne izbore kada je za svega sat vremena prikupljeno hiljadu potpisa, veliki odziv sugrađana ponovljen je i večeras u Gradskom odboru Srpske napredne stranke u Kikindi, kao i u mesnim zajednicama.

Pokrajinski izbori raspisani su danas i biće održani 17. decembra, kada i parlamentarni.

NATO opozicija – NATO preletači: Đilasovci menjaju stranke češće od čarapa!

Jelena Trifunović November 16, 2023

Danima unazad đilasovska NATO opozicija nas “bombarduje” putem Šolakovih medija tvrdnjama kako su oni ekipa čestitih i doslednih ljudi.

Međutim, ako samo letimično pogledamo na spisak imena na njihovoj listi za predstojeće izbore, shvatićemo i koliko su čestiti i koliko su dosledni.

Od čak prvih 80 imena na listi, 20 njih je menjalo više od jedne stranke, a tu je i nekolcina koja je menjala više od tri stranke.

Kada pogledamo, odmah drugog na listi Miroslava Aleksića, pitamo se o kakvoj doslednosti on pričaju.

Raspisani pokrajinski izbori, raspuštena Skupština Vojvodine

Jelena Trifunović November 16, 2023

Predsednik Skupštine Vojvodine Momo Čolaković raspisao je pokrajinske izbore za 17. decembar. Prethodno su pokrajinski poslanici usvojili s odluku o raspuštanju pokrajinskog parlamenta.

Za odluku je glasalo 95 poslanika, protiv je bilo četvoro, a nije glasalo njih devetoro.

Predsednik pokraijnskog parlamenta Momo Čolaković je zahvalio poslanicima za rad u mandatu koji je trajao od 31. jula 2020. godine do današnjeg dana.

Potpredsednik Skupštine Vojvodine Damir Zobenica rekao je da se od maja održavaju protesti i postoje zahtevi za odražavanje republičkih izbora i izbora za grad Beograd.

Mi smo na teritoriji Vojvodine, prateći zahteve opozicije da je lokal drugačiji od republičkih vlasti, poštovali da se ne ide na lokalne izbore, rekao je Zobenica i podsetio da se prema rokovima pokrajinskog parlamenta, posle usvajanja budžeta, donosi i odluka o raspuštanju Skupštine i potom raspisuju izbori.

Idemo na izbore konsenzusom vlasti i opozicije da oni budu 17. decembra, rekao je Zobenica koji je konstatovao da je pokrajinski parlament izdržao skoro pun mandat bez ikakvih incidenata.

U obrazloženju odluke, čiji su predlog potpisala 93 od 120 poslanika, navodi se da će izbori za poslanike Skupštine Srbije biti održani 17. decembra i da je celishodnije da tada budu održani i pokrajinski izbori, a ne 2024. godine.

Redovni pokrajinski izbori trebalo bi da budu održani 2024. godine, odnosno imajući u vidu da je sadašnji saziv konstituisan 31. jula 2020. godine, pa je rok za raspisivanje redovnih izbora 2. maj naredne godine.

Uzimajući u obzir da je kratak vremenski razmak od decembarskih izbora za narodne poslanike do redovnih izbora za poslanike u Skupštinu 2024, celishodnije je, prvenstveno sa finansijskog, ali i tehničkog aspekta održati izbore za poslanike Skupštine Vojvodine 17. decembra, navodi se u obrazloženju odluke.

(Izvor: RTV)

Znate li ko je bio Acko Pejakov iz Mokrina?

Jelena Trifunović November 14, 2023

Stručnjaci kažu da su banatske ili mokrinske gajde od svih na svetu najkomplikovanije za izradu i za sviranje. Gajde su tradicionalni banatski instrument bez kog se nije moglo zamisliti nijedno narodno veselje, kao ni tužni događaji.

Između dva svetska rata, najpoznatiji graditelj gajdi u ovom delu Banata bio je Aleksandar Acko Pejakov (1877-1957) iz Mokrina.

Acko je naučio da pravi gajde od svog oca Sovre, a instrument je unapredio i u svet muzike lansirao velike, troglasne, kumovske gajde, ili kako ih nazivaju atnomuzikolozi- mokrinske gajde. Inače, Acko je bio poznat i kao mokrinski fotograf.

Gajde koje je Acko napravio 1936. godine bile su izložene u kikindskom Muzeju, u okviru postavke „Sto nevidljivih”. Pripadale su Radomiru Živkoviću iz Kikinde, koji je na njima svirao do 1966. godine.

Gajde se prave od drveta javora, oraha, šljive…Različiti delovi od raličičitog drveta, sve ručno. Meh se izrađuje od kozije kože.

(Izvor: Narodni muzej Kikinda)

Važna poruka pred izbore: Napredak ili nazadovanje Srbije – odlučujemo 17. decembra

Jelena Trifunović November 12, 2023

Lista „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane” održala je predizborni skup u Smederevu, na kojem su se obratili predsednik Srbije Aleksandar Vučić i potpredsednik Vlade i predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević.

Podsetimo, prethodno su predizborni skupovi održani u Pirotu i Leskovcu na kojima je predsednik Srbije pozvao građane da glasaju za nastavak razvoja Srbije i brige o ljudima, te stabilnost i mir.

Predsednik Vučić je istakao da 17. decembra glasamo ili za napredak, ili za nazadovanje Srbije.

– Imate dva izbora – da glasate za Dragana Đilasa ili za listu „Aleksandar Vučić -Srbija ne sme da stane”, jer svi ti drugi su glas za njega. Svi će oni biti sa Đilasom! Nisu mi ljudi verovali kada sam to pričao, a sada vidite da je sve istina – istakao je Vučić.

Sportska hala u Smederevu je bila puna već sat vremena pre početka mitinga, a narod je ostao i ispred dvorane.

– Mene niko ne može da zove iz ambasada, i da mi govori šta da radim. Evo govorili su da neću smeti da raspišem izbore zbog Amerikanaca. U ovoj zemlji odlučuju građani Srbije, a ne bilo koja ambasada. Danas imamo slobodarsku i nezavisnu Srbiju. Ali to nije dato zauvek, to se promeni očas posla. Kao što se odvojila Crna Gora, kao što su oteli Kosovo – kaže predsednik.

Vučić se posebno zahvalio penzionerima što su imali razumevanja za svoju državu.

– Za penzionere 30. novembra ide 20.000 dinara. 1. decembra 10.000 za korsinike socijalne pomoći. Od prvog januara još 14.8 posto povećanja penzija. Penzije moraju da prate plate, i bićete još zadovoljniji. I sve to možemo da izgubimo u jednom danu – kazao je on.

Ističe da je on predsednik koji radi za narod, i kaže da građani neće glasati samo za poslaničke liste, već za ili protiv Vučića.

(Izvor: 24sedam)

399767991_1052472419131556_3829885149666477242_n

Snažna podrška Republike i Pokrajine: Uspešno lobiranje za grad

Jelena Trifunović November 12, 2023

Poverenje građana i stranke nisu doživeli kao priliku za statiranje u poslaničkim klupama, što je bio manir nekih njihovih prethodnika. Uz neskriveni lokalpatriotizam, Milenko Jovanov i Stanislava Hrnjak zastupaju interese Kikinde, te su rezultati konkretni i vidljivi u brojnim projektima, piše u najnovijem broju KOMUNA.

Značajna finansijska podrška pokrajine i republike brojnim razvojnim projektima u Kikindi i mesnim zajednicama obeležila je 2023. godinu. Mnoge investicije, posebno kapitalne, ne bi bilo moguće realizovati bez značajnih sredstava sa viših nivoa vlasti. Nesporno je, takođe, da je uspešno partnerstvo grada i pokrajine odnosno republike, rezultat jasne državne politike usmerene ka razvoju kao i zalaganja naših predstavnika u republičkoj i pokrajinskoj vlasti. Da je podrška konkretna i značajna potvrđuju rezultati. O tome je „Komunu” govorila pokrajinska poslanica i predsednica Gradskog odbora Srpske napredne stranke Stanislava Hrnjak.

– Intenzivno radimo na projektima važnim za grad, u ovom ciklusu finansiranja vrlo značajna sredstva stigla su iz republičke i pokrajinske kase. Naš kolega, narodni poslanik Milenko Jovanov, koristi svaku priliku da dogovara realizaciju važnih projekata za grad. Rezultat njegovog lobiranja je i izgradnja kružnog toka u Bašaidu, koja je počela proteklih dana. Kod Ministarstva kulture založio se za projekat rekonstrukcije krova i fasade Kulturnog centra, za šta smo dobili 18 miliona, a dobra vest je i da će 15 miliona za uređenje Dispanzera za žene stići iz državne kase, što je takođe plod njegovih zalaganja. Kada je reč o značajnim ulaganjima iz republičke kase, podsetiću da rekonstrukciju bolnice finansira Ministarstvo za javna ulaganja, vrednost radova je 374 miliona dinara, a još 30 miliona biće uloženo u opremanje rekonstruisanog dela bolnice. Centar za stručno usavršavanje je za prvu fazu trening centra dobio 10 miliona- ukazuje Hrnjakova.

IZ POKRAJINSKE KASE 800 MILIONA DINARA

Pozamašna ulaganja u cilju unapređenja kvaliteta života sugrađana, stižu iz pokrajinske kase odakle je, u ovoj godini, za različite projekte usmereno više od 800 miliona dinara. Da će i novi investicioni ciklus doneti značajna sredstva potvrđuje i budžet pokrajine za 2024.godinu u visini od 108,4 milijarde dinara, od čega je kapitalni deo čak 38 odsto.

– U ovoj godini, za jedan od najvažnijih kapitalnih projekata, izgradnju prečistača pijaće vode u Mokrinu, Nakovu, Banatskom Velikom Selu i Iđošu, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo usmerio je 237 miliona. Rekonstruisana je distributivna vodovodna mreža u Kikindi gde je finansijer pokrajinska Uprava za kapitalna ulaganja sa 127 miliona, dok je 36 miliona uloženo za zamenu magistralnog voda. Pokrajina je, za veliku sanaciju zgrade OŠ „Feješ Klara” odobrila 150 miliona.

– Prilikom nedavne posete Kikindi, predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović obišao je izgradnju atmosferske kanalizacije u ulicama Dušana Vasiljeva, Jaše Tomića, Braće Lakovića i Semlačke, vrednu 150 miliona dinara. Tom prilikom, kolega Milenko Jovanov sa predsednikom Pokrajinske vlade dogovorio je radni sastanak, na kom smo dogovorili da je važno da isfinansiramo izgradnju sekundarne atmosferske kanalizacije u drugom rejonu, u ulicama Moravska, Jovana Sterije Popovića i Ivana Jakšića, gde stanovnici imaju velike probleme kada pada kiša. Pokrajinska vlada za tu svrhu, dogovoreno je, opredeliće 120 miliona- prošle sedmice odobrila je 30 miliona, a početkom naredne godine dodeliće još 90 miliona dinara- napominje Stanislava Hrnjak.

Iz pokrajinskog budžeta za postavljanje javne rasvete na potezu od industrijske zone Rasadnik do Svetosavske ulice, uloženo je 54 miliona dinara.

Naš sagovornica podseća da je ovu godinu obeležila blokada računa grada kojom je Zoran Milešević iz gradske kase povukao 240 miliona dinara. Pomoć države ni u toj situaciji nije izostala.

– Zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću i Ministarstvu finansija imali smo u tom trenutku vrlo važnu pomoć od 60 miliona dinara. Do kraja godine, prema informacijama kojima raspolažem, dobićemo još jednu pomoć iz budžetske rezerve republike. To je takođe potvrda, da na delu imamo pored brige o ekonomskom razvoju i prosperitetu zemlje, brigu o svim gradovima bez obzira na to da li se nalaze u severnom, južnom ili centralnom delu Srbije- zaključuje Hrnjakova.

ULAGANJA U ŠKOLSTVO

Pored pomenutih 150 miliona koje je Pokrajinska vlada namenila sanaciji zgrade škole „Feješ Klara“, kontinuirana su ulaganja i u druge obrazovne ustanove.

– U proteklih mesec dana imamo potpisana dva projekta. Za sanaciju fasade Gimnazije „Dušan Vasiljev”, prvu fazu, opredeljeno je 12,5 miliona, a za sanaciju sanitarnih čvorova u školi „Sveti Sava” 11,2 miliona- navela je Hrnjakova koja je na čelu Odbora za obrazovanje i nauku.

Zamena prozora i multifunkcionalni teren u školi „Vuk Karadžić” realizovani su zahvaljujući pokrajinskom ulaganju od 6,8 miliona. U OŠ „Žarko Zrenjanin” Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu uložio je, za investiciono održavanje 6,4 miliona, u iđoškoj školi „Milivoj Omorac” to je 3,4 miliona, dok je za sanaciju toaleta u OŠ „Đura Jakšić” usmereno 2,2 miliona dinara.

Nebojša Dugalić biće gost biblioteke

Jelena Trifunović November 12, 2023

Povodom Dana biblioteke „Jovan Popović” koji je 18 novembra, a ove godine biće obeležen dva dana ranije, predviđen je bogat kulturni program. Tradicionalno, oktobar kao mesec knjige i novembar u kome je dan naše biblioteke, ujedno su i period u godini kada ova ustanova mobiliše sve svoje potencijale, kako bi sugrađanima priuštila mnoštvo kvalitetnih sadržaja.

Među gostima koji su planirani za 16. novembar biće i glumac Nebojša Dugalić, koji će se našim sugrađanima predstaviti u sklopu poetsko-glumačkog programa. Dugalić je redovni profesor na Fakultetu savremene umetnosti za predmete gluma pred kamerom i javni i medijski nastup. Privatno, poznato je, otac je petoro dece, a na čelu je i Udruženja dramskih umetnika Srbije.

Posvećen veri, profesuri i roditeljstvu, ipak stiže da odgovori i na zahteve ovdašnjih reditelja i producenata, a ponekad i novinara. Sve je traženiji, i zapaženiji na malim i velikim ekranima. Stižu i zaslužena priznanja, za koja kaže da ga uvek iznenade jer im se ne nada.

U pauzi mnogobrojnih obaveza, a povodom predstojećeg gostovanja u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović”, uprkos preokupiranosti ovog glumca, ipak smo za „Komunu” uspeli da sa Dugalićem „an pasan” razmenimo nekoliko rečenica o njegovoj glumačkoj poetici.

Čini se iz perspektive običnog gledaoca da vam je u poslednje vreme mnogo bliža televizija kao medij, nego film?

– Tu nema neke velike razlike, sličan je medij, kao i sredstva. Najvažnije je da se sada više radi, da postoje prilike da se neke nove generacije pokažu i da tako zaživi ta vrsta umetnosti, pošto je dugo bila skrajnuta, a evo sad, na svu sreću, to se pokrenulo, pa se nadam da će taj trend ostati i dalje.

Vi ste religiozan čovek, a da li su u koliziji gluma kao javni poziv i javni čin i vera kao intiman, lični čin?

– Ništa nije u koliziji ni sa čim ako čovek želi da se trudi oko pomirenja različitih stvarnosti, naprotiv. Ako želimo da sve ono što je drugačije doživimo kao potencijal i inspiraciju, onda ćemo i sopstveni prostor preosmišljavati i nadograđivati. To je jedini način da nekako napredujemo. Tako da ništa nije u suprotnosti ni sa čim. Mi pravimo suprotnosti.

Kako komentarišete to što još uvek slovite za miljenika ženskog dela publike?

– Ne bavim se time, verujte.

Kakvi su vam planovi u skorijoj budućnosti, jer, evo, gostujete i po unutrašnjosti?

– Ne znam ni ja, pošto mnogo toga se dešava. Nešto se otkazuje, nešto odlaže, nešto se novo događa, otvara, tako da – dinamično je, to je važno.

BROJNA PRIZNANJA

Ovaj rođeni Kraljevčanin, poznat po vanrednoj dikciji, dobitnik je prestižnih glumačkih priznanja. Među njima je i Zlatna antena „Ljubiša Samardžić“ za najbolju glavnu mušku ulogu u serijama „Vreme zla“ i „Državni službenik“. Uspešno se hvata u koštac i sa rediteljskim poslom. Između ostalih, potpisuje pozorišne predstave „Višnjik”, „Osvrni se u gnevu”, „Siroti mali hrčki”, „Putujuće pozorište Šopalović”, „Paviljon broj 6” i mnoge druge, po tekstovima najboljih dramskih stvaralaca Čehova, Simovića, Mihića…

LEPA VAROŠ: Počeci pozorišta u Velikoj Kikindi

Jelena Trifunović November 11, 2023

U Kikindi je, prema podacima iz 1825. godine živelo 12.344 stanovnika. Od toga je blizu 80 odsto bilo pravoslavnih Srba. To stanovništvo osećalo je potrebu da ima svoju kulturnu instituciju. Pripremi i izvođenju prvog pozorišnog komada kumovao je Joakim Vujić, otac srpskog teatra. Naime, 1834. godine na putovanju za Peštu, Vujić je došao u Kikindu i zadržao se jedno vreme kod svojih prijatelja, prote Vasilija Stojanovića i učitelja Arkadija Petrovića.

Pod uticajem i po nagovoru Joakima Vujića, kikindski studenti prava, Nika Petrović i Luka Lisulov, sakupili su družinu i počeli sa pripremama pozorišnog komada Jovana Sterije Popovića „Svetislav i Mileva”.

Avgusta 1834. grupa Kikinđana izvodi premijeru pozorišnog komada na srpskom jeziku u prostoriji kafane „Kod zlatnog pluga”. Izvođenje ovog dela obradovalo je Kikinđane, sala je bila prepuna, a gledaoci su srdačno pozdravili izvođače. Često je izvođenje predstave prekidano aplauzima i zahtevano ponavljanje pojedinih scena.

– Značaj izvođenja ovog Sterijinog dela nije samo u tome što je to u Kikindi bila prva pozorišna predstava na srpskom jeziku u izvođenju kikindskih diletanata, već je to bilo jedno od retkih izvođenja ovog dela u prvoj njegovoj verziji. Delo je štampano kao Sterijin prvenac 1827. godine u Pešti. Sve do 1834. dakle sedam godina nakon objavljivanja, drama se nije pojavljivala na sceni. Kikindska pozorišna družina ju je prva izvela. Posle Kikinđana, 1838. godine „Svetislava i Milevu” igra leteće diletantsko pozorište iz Novog Sada, koje ovo delo izvodi 1840. i u Zagrebu i Bečeju, a iste godine igraju ga i učenici učiteljske škole u Somboru. U prvoj verziji ovaj Sterijin prvenac igran je svega 4 ili 5 puta i to uvek bez znanja i učešća autora. Tek 15 godina posle, nakon prelaska u Beograd, Sterija uočava nedostatak drame, prerađuje je, pa ovo delo, pored izvođenja u beogradskom Teatru na dumruku, doživljava veliki uspeh i u drugim pozorištima. Tako ga je Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada stavilo na repertoar odmah po osnivanju (1861) a bilo je na repertoaru sve do 1884. godine. Ali Kikinđani konačnu verziju nikada nisu videli. Prva pozorišna družina nije ni sačekala drugu verziju ove drame, a i studenti prava, Petrović i Lisulov, otišli su na nastavak studija. Potonje družine za ovo delo nisu bile zainteresovane- navodi u knjizi „Pozorišni život kikindskih Srba”, autor Sava Savin.

Deceniju kasnije u Kikindi su se našla dva čoveka, ljubitelja kulture, i krenulo se u osnivanje pozorišne družine. Jedan je bio Nikola pl. Stojanović, kikindski senator, rodoljub, kulturni mecena, direktor kikindskih škola i osnivač srpske čitaonice, a drugi Ljubomir Jovanović, bivši sekretar kneza Mihajla Obrenovića, koji se, nakon svrgavanja kneza, doselio u Kikindu zajedno sa više državnih činovnika.

U jesen 1844, godine, pod uticajem Ljubomira Jovanovića, a pod pokroviteljstvom senatora Nikole pl. Stojanovića, osnovana je nova pozorišna družina nazvana Društvo ljubitelja umetnosti i srpske narodnosti. Društvo je radilo pod okriljem Srpske čitaonice, a Srpska pravoslavna crkvena opština odredila mu je godišnju pomoć od 600 forinti, s tim da su članovi društva obavezni da nedeljom i u dane crkvenih praznika poje u crkvi. Od magistrata nisu dobijali nikakvu novčanu pomoć, već su od vlasti dobili samo dvoranu u krčmi „Kod belog krsta” koju je u zakup držao Filip Deker, a opština je o svom trošku dvoranu prilagodila za izvođenje pozorišnih predstava.

Početak rada društva bio je težak. U nedostatku novca, nije se lako dolazilo do potrebne opreme za pripremanje i prikazivanje predstava. Trebalo je obezbediti dekor, rekvizite, kostime. Građani Kikinde i okolnih mesta – ljubitelji pozorišta- otvorili su svoje stare ormane, dolove i šifonjere, te su družinu snabdevali potrebnim kostimima i rekvizitima. Problem su predstavljali i neuki i nevešti glumci- diletanti koji nisu mogli mnogo da nauče takođe neukog reditelja Sergija Birimca, po struci bogoslova i pravnika. Zato se rodila ideja da se angažuje reditelj profesionalac. U Beču je pronađen slobodan reditelj, poreklom iz Moravske, koji je angažovan da radi u društvu sa platom od 250 forinti. Pod njegovim nadzorom i u njegovoj režiji počele su intenzivne pripreme pozorišnih komada. Za svega nekoliko meseci glumci, inače već talentovani, toliko su napredovali da su mogli stupiti i na veče, na glasu poznate pozornice, što se kasnije zaista i dešavalo, svedočili su savremenici.

– Društvo je sa prikazivanjem predstava počelo 1845. godine. Ulaz je bio besplatan, pa je dvorana uvek bila puna gledalaca. Pored činovinka, zanatlija, trgovaca, lekara, na predstave su dolazili i seljaci i spahije, a nije bio redak slučaj da dolaze i stanovnici okolnih mesta: Mokrina, Iđoša, Bašaida, pa čak i Crnje. Za svoj rad izvođači predstava- diletanti, bili su plaćeni po 100 forinti u srebru mesečno. Ljubomir Jovanović i Petar Protić bili su najistaknutiji glumci, a komponovali su i melodije za pojedine pozorišne komade.

Društvo je imalo i svoj orkestar koji je izvodenje predstava pratio u živo, jer je skoro svaka predstava bila sa pevanjem, ili je bar orkestar svirao pre početka predstave i u pauzama, a obično je po završetku bila održana igranka. Repertoar je bio šarolik. Igrali su se komadi: „Boj na kosovu”, „Hajduci”, „Gospodar i rob”, „Strelci”, „Kir Janja”, „Zidanje Ravanice”, „Zaljubljenici”, „Spomen Lukijanu Mušickom” i dr. Neki od izvođača bili su Ljubomir Jovanović, Arkadije Stanković, Jelena Popović, Milka Putnik, Lazar Kirić, Olga Po- pović, Jelena Tapavica…- piše hroničar kikindskog pozorišta Sava Savin Moca.

U jesen 1846, društvo se nalazilo u izuzetno teškoj finansijskoj situaciji, pa su počeli da naplaćuju ulaznice. Tada je interesovanje za predstave počelo naglo da opada. Predstava, Spomen Lukijanu Mišickom” izvedena je pred vrlo malim brojem gledalaca, pa se prestalo sa daljim izvođenjem.

Uskoro je preminuo mecena društva Nikola pl. Stojanović, što je označilo početak raspada društva. Filip Deker od opštine je zahtevao da se prestane sa izvođenjem predstava u gostionici čiji je on bio zakupac i da se ona vrati u predašnje stanje. Sve ove okolnosti dovele su do toga da ova pozorišne družina prestane sa radom i da skoro celokupan ansambl ode iz Kikinde. S obzirom na uvežbanost glumaca i stečeno solidno iskustvo, nije im bilo teško da nadu utočište u nekim putujućim družinama pa čak i u stalnim pozorištima.

Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.