Jelena Trifunović

Stasa

Буџет АП Војводине сада износи 122,9 милијарди динара након што је на протеклој седници покрајинске скупштине у уторак усвојен ребаланс. Чак 45,5 милијарди опредељено је за капитална улагања. Повећање буџета је последица раста привреде, а значајно је то што први пут покрајински буџет износи више од 7 одсто одрепубличког буџета, указује Станислава Хрњак, покрајинска посланица и председница Градског одбора СНС Српске напредне странке.

– Текући приходи буџета премашили су оних седам процената дефинисаних Уставом Републике Србије. На укупан буџет то је и више, 7,7 одсто. За капитална улагања иде три седмине износа, што је врло важно истаћи. Ако погледате период од 2016. до 2023. године видећете да је ова покрајинска администрација на челу са Српском напредном странком имала у континуитету повећање буџета, осим, у једној прилици 2020. године када је један ребаланс ишао наниже и то услед епидемије короне.. Битна чињеница је, такође, да смо ми и у претходном периоду имали 65 одсто трансферних средстава. У овом тренутку од безмало 123 милијарде, 56 милијарди је трансферних средстава, а све остало практично иде у капитални део буџета који је јасан показатељ озбиљног привредног раста- прецизира Станислава Хрњак.

Ребалансом је буџет увећан за 6,2 милијарде динара. У поређењу са почетним буџетом за 2023. годину, који је износио 108,5 милијарди динара, његов обим повећан је за преко 13 одсто, односно за 14,4 милијарде динара.

– Само у овој години, имали смо два ребаланса, оба са повећањем, на шта највише указује раст прихода од пореза на добит што говори о томе да је привреда стабилна и растућа. Видели сте да и током ове године постоји озбиљна подршка покрајинске владе, и кроз комуналну инфраструктуру, улагања у образовање, спорт, културу и друге пројекте. Буџет Војводине осликава стварно стање на територији АП Војводине и озбиљан напредак наше земље и на то смо веома поносни- истиче наша саговорница.

На протеклој седници донето је и више покрајинских скупштинских одлука о доношењу просторних планова и заштити природних добара, међу којима је и Просторни план подручја посебне намене инфраструктурног коридора државног пута IV реда гранични прелаз са Мађарском Бачки Брег – Сомбор – Кула – Врбас – Србобран -Бечеј – Кикинда – гранични прелаз са Румунијом (Наково).

ИЗ ПОКРАЈИНЕ ЗА КИКИНДУ

Међу најзначајнијим актуелним пројектима који се финансирају из покрајинске касе је свеобухватна реконструкција водоводне мреже. Треба поменути и мини- постројења у селима, којa ће такође бити изграђена захваљујући покрајинским средствима. Постављање јавне расвете у новој индустријској зони, радови у више основних и средњих школа, предстојећа обимна реконструкција ОШ „Фејеш Клара”- само су неки од пројеката које значајним износима подржава Покрајинска влада.

Saobracajna policija

На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодилe су се четири саобраћајне незгоде са материјалном штетом у укупном износу од 111.000 динара.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 16 учесника у саобраћају и издато је 78 прекршајних налога.

Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено шест возача, од чега су четири лица задржана у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 мг/мл.

Такође, откривено је 25 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 36 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 47 осталих прекршаја.

osmeh_vojvodine_230423_tw1024

Скупштина АП Војводине усвојила је на протеклој седници одлуку о доношењу Просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора државног пута IV реда гранични прелаз са Мађарском (Бачки Брег)-Сомбор-Кула-Врбас-Србобран-Бечеј-Кикинда-гранични прелаз са Румунијом (Наково).

Овај пројекат је, закључком Владе Србије проглашен пројектом од посебног значаја за Републику Србију и његова реализација ће се вршити по основу Закона о посебним поступцима ради реализације пројекта изградње и реконструкције линијских инфраструктурних објеката од посебног значаја за Републику Србију.

– Поред саобраћајног повезивања и реализације интереса у области саобраћајне инфраструктуре, изградња предметне саобраћајнице представља пројекат који је од великог утицаја на развој и унапређење инфраструктурних, економских, привредних и других интереса, како Републике Србије као целине, тако и АП Војводине, али и локалних интереса у подручјима кроз које планирана саобраћајница пролази. Реализацијом пројекта, саобраћајно-географски положај Града Сомбора и Града Кикинде, као и општина Куле, Врбаса, Србобрана, Бечеја и Новог Бечеја и саобраћајна приступачност ће бити унапређени у значајној мери, што ће условити бржи и ефикаснији развој ових општина и градова – наводи се на сајту Скупштине Војводине.

Илустрација

Основни разлог за израду и доношење Просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора државног пута ИБ реда је, како се наводи, стварање услова за реализацију националних и регионалних интереса у области саобраћајне инфраструктуре на принципима одрживог развоја и заштите, односно обезбеђење просторних услова за изградњу брзе саобраћајнице.

Подсетимо, након обављеног јавног увида, нацрт просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора државног пута IV реда гранични прелаз са Мађарском (Бачки Брег)-Сомбор-Кула-Врбас-Србобран-Бечеј-Кикинда-гранични прелаз са Румунијом (Наково) предат је Скупштини Аутономне Покрајине Војводине.

Брза саобраћајница дужине 175 километара спојиће два гранична прелаза, и између њих Сомбор, Кулу, Врбас, Бечеј, Нови Бечеј и Кикинду.

(Е Капија)

371910851_3310381305774797_376075097454173488_n

На 58. Филмским сусретима у Нишу, глумац Народног позоришта у Кикинди – Владимир Максимовић – добитник је награде за најбољу епизодну улогу (улогу брата близанца) у филму „Овуда ће проћи пут”.

Рад на Павлу, Петровом брату близанцу је био врло узбудљив и изазован јер смо их правили на линији између стрипа и реалног. Наравно редитељка Нина Огњановић је била увек ту да нас придржава да ту линију нигде не пређемо, и поред ње цела екипа из Топлог Дола. Петар и Павле су једна улога два лика, што ни мало није била олакшавајућа околност, напротив.

– Као и што то иначе бива, близанци се допуњују а и разликују, толико смо покушали а верујем и успели у глумачкој интерпретацији ова два лика. Ово ми је прва филмска награда и сама та чињеница говори колико ми је драга. Награда ми је битна јер долази са најстаријег фестивала, са јединог глумачког фестивала и фестивала где нас колеге оцењују. Такође, веома је значајна јер традиционално нишка публика је та која воли и чува своје глумце, драго ми је да сам се уписао међу награђене – рекао је Максимовић.

Филм Нине Огњановић приказан је на овогодишњем ФЕСТ-у, након светске премије на Сламденс фестивалу у САД где је двоструко награђен. Филм говори о девојци Јани која није задовољна у својој средини и странца који долази у мало село види као свој излаз.

Улоге тумаче: Јана Бјелица, Нинослав Ћулум, Владимир Максимовић, Ева Рас, Светозар Цветковић, Златан Видовић…

Млади глумац кикиндског позоришта овдашњој публици познат је по представама које су премијерно изведене у протеклој сезони: „Љубавно писмо” редитеља Драгана Остојића, где је побрао симпатије гледалаца улогом Момчила, и „Облаци” у режији Стевана Бодроже, у којој му је поверена главна рола, лик песника Душана Васиљева.

 

372419399_263639603163014_3197812905233808998_n

На градском тргу вечерас (субота, 2. септембар) биће одржан концерт Ђорђа Давида и његовог бенда „Death Saw”, са Иваном Петерс и гостима Александром Јосифовским и Славицом Ангеловом.

Почетак концерта који Град Кикинда поклања суграђанина, заказан је за 20 часова.

Овим концертом биће завршено Кикиндско лето, манифестација која је суграђанима пружила разноврсне садржаје и улепшала им протекло лето у граду.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Kikindski portal (@portalkikindski)

mamutfest

Традиционална манифестација коју организује Народни музеј Кикинда „Мамутфест” биће одржана у петак 8. и суботу 9. септембра. Првог дана, у дворишту музеја, деца ће правити рођенданске честитке, а а у суботу следи низ радионица гостујућих музеја , изложба „Лета пре нета” Музеја науке и технике из Београда, и отварање парципативне изложбе/приче у сликама „У друштву са мамутом”.

Концерт за бебе. едукативна луткарска представа Дечијег позоришта „театрило” , али и плесна радионица- део су садржаја предстојећег „Мамутфеста”.

violence-1166556_1280

Милош Р. (30) који је осумњичен да је на друштвеној мрежи Инстаграм, са профила под именом “фотомарксизам” претио смрћу градоначелнику Новог Сада, Милану Ђурићу, побегао је у Хрватску.
Како сазнаје 24седам, овај Ђиласов пулен је напустио Србију и за њим је расписана потерница.

Иначе, Милош Р. је из Јагодине, али непријављено станује у Новом Саду где већ дуже време прави бројне прекршаје и кривична дела.

Наиме, он се такође сумњичи да је чекићем поломио излог на просторијама Српске напредне странке.

Поред тога, Милош Р. је познат полицији и због вандалског понашања, угрожавања безбедности грађана и промовисања мржње и нетрпељивости приликом протеста на Шодрошу.

Хрватска као уточиште

То што је овај Ђиласов опозициони јуришник одлучио да спас од закона потражи баш Хрватској и није толико чудно, ако се зна да је хрватска пропагандана машинерија пуном паром подржавала политичке протесте дела опозиције претходних неколико месеци.

Такође, бројни хрватски званичници су отворено пружали подршку насилном преузимању власти на улици у Србији, тако да није изненађујуће што опозиционари после кршења српских закона беже управо у земљу која их све време, мање или више отворено, подржава.

Подсетимо, са профила под именом “фотомарксизам” на Инстаграму је објављена фотографија Милана Ђурића уз поруку: „Џабе је овај градоначелник кад нема појма. Да зна нешто – рекао би некад нешто паметно. Шта више, када би истина добио метак, лако би га заменили неким другим-толико не вреди ништа”.

prva-knjiga-2023

Три књиге младих аутора до 35 година старости биће објављене на основу конкурса који традиционално расписују Град Кикинда и Банатски културни центар, из Новог Милошева.

Чланови жирија донели су одлуку да објављивањем прве књиге награде ауторе: Нину Катана за збирку прича „Безнађе“,  Уроша Павлова за збирку поезије „Небо су разгажене ципеле“ и Миливоја Бајшанског за књигу „Све јунаке по имену знадем: Атрибуција јунака у песмама Тешана Подруговића“.

Јубиларни, 15. конкурс био је отворен од 1. маја до 1. августа, и у том периоду млади аутори слали су пријаве са необјављеним рукописима поезије и прозе, есеја и књижевне критике, научних и истраживачких радова. На конкурс је пристигао велики број рукописа, а трочлани жири је имао задатак да изабере и награди три рукописа. То је захтевало више читалачких кругова, детаљну анализу и разговоре о књигама које су пристигле на конкурс.

Жири је радио у саставу: др Младен Ђуричић, књижевни критичар; мср Андреа Беата Бицок, књижевна критичарка; и Радован Влаховић, књижевник и директор БКЦ-а (председник жирија). Они су у свом саопштењу истакли да награђене књиге припадају различитим књижевним жанровима, али да свака од њих на оригиналан начин обрађује тему којом се аутори баве.

Збирка кратких прича, симболично насловљена речју „Безнађе”, већ на прво читање издвојила се међу прозним рукописима. Нина Катана је у њој отргла од заборава болне и емотивне тренутке живота, које – захваљујући својој списатељској вештини – успева да претвори у сугестивне кратке приче које, повезане истим насловом, чине вредну и компактну књижевну целину.

С друге стране, Урош Павлов исписује поезију која настаје као одговор на различите друштвене (и личне) теме. Он нам доноси снажне песничке слике, карактеристичне за поезију коју исписују млади аутори у последњој деценији, али истовремено комуницира и са традицијом, показујући нам да гради своје стихове на богатом читалачком искуству.

Насупрот тој модерности, стоји трећа награђена књига, у којој се Миливој Бајшански окренуо традицији, истражујући народну књижевност и атрибуцију јунака у песмама Тешана Подруговића.

Рукописи награђених аутора биће објављени у едицији „Прва књига“ Банатског културног центра.

viber_image_2023-09-01_09-34-21-324

Ове године, око 450 ђака првака на територији Града Кикинде први пут село је у школске клупе. Свима њима, Град Кикинда обезбедио је бесплатне уџбенике и део школског прибора и тим потезом олакшао родитељима. Подсетимо, ова мера помоћи породицама уведена је први пут прошле године, када је такође око 450 првака добило бесплатне књиге за школу.

Средњошколци који живе у сеоским месним заједницама, имају обезбеђен бесплатан превоз до школа у Кикинди, као и ранијих година.

За обе мере подршке деци и њиховим породицама, средства су опредељена градским буџетом.

Већ по традицији, градоначелник Никола Лукач и овог 1. септембра обилази школе како би ђацима и просветним радницима пожелео успешну нову школску годину. Градоначелник је, са сарадницима, oд јутрос у обиласку основних школа „Фејеш Клара”, „Јован Поповић”, „Ђура Јакшић”, „Иво Лола Рибар” у Новим Козарцима и „1. октобар” у Башаиду.

Са градоначелником Николом Лукачем су покрајинска посланица Станислава Хрњак, чланице Градског већа Валентина Мицковски и Мелита Гомбар, као и начелник Полицијске управе у Кикинди Павле Рајков.

Министарка просвете Славица Ђукић Дејановић изјавила је раније да школе спремно дочекују ученике, да ће ђаке и школе обезбеђивати полицајци и да ће се током школовања посебна пажња посвећивати неговању људских вредности.

Screenshot_1

Председник Србије Александар Вучић изјавио је данас да је реконструисани пут од Рашке до Новог Пазара, у дужини од 18 километара, веома важан за повезивање југозападне Србије са централним деловима земље и да су на њега грађани чекали 42 године.

„То много значи и Србима и Бошњацима и свим људима који овде живе и много сам срећан што сте три месеца пре рока то урадили. Грађани су чекали 42 године на реконструкцију тог пута”, рекао је Вучић у обраћању.

Истакао је да је држава могла да приушти себи и плати да се уради највише путева у историји и додао да је важно да „имамо велике планове, а не лако достижне, како бисмо урадили велике ствари”.

Председик Вучић је рекао да ће видети да се уради и пут од Дуге Пољане до Новог Пазара, као и пут Тутин – Вуча.