Na Gradskom stadionu u Distričkoj ulici, predstavljen je novi šef struke OFK Kikinde, Batajničanin Zdravko Trivković (38). Poslednje dve sezone proveo je u vojvođanskom ligašu Dunavu iz Starih Banovaca, a sada će se okušati u srpskoligaškoj konkurenciji.
– Nadam se uspešnoj saradnji, a ovde sam da podignemo Kikindu na viši nivo. O budućim kolegama i stručnom štabu sam čuo sve najbolje i uz značajne ambicije kluba i ovaj podatak je uticao na moju odluku da se priključim timu. Daću sve od sebe da klub napreduje i da svi idemo uzlaznom putanjom. Pripreme započinjemo 8. jula i sve je dalje na nama. Ove godine u ligu su ušle kvalitne ekipe koje su i finansijski moćne, a druga godina u jednom rangu može biti i najteža. Imaćemo dosta posla, ali, iskreno, ja se ne brinem za naš status i za naš uspeh – rekao je Trivković.
Sportski direktor Marko Vukobrat dodao je:
– Biće to nastavak pozitivne priče iz protekle sezone, u kojoj smo imali trenera koji je debitovao u Srpskoj ligi, što je slučaj i sad. U odabiru novog šefa, i pored zvučnijih imena, presudila je njegova velika zainteresovanost i želja da radi u Kikindi. Prvi korak za novu sezonu je urađen, a to je imenovanje novog trenera, a u saradnji sa njim će se tražiti pojačanja i postavljati ciljeve.
Ovde je 1962. godine pronađeno 699 srebrnjaka. Sada je u jednom rovu otkriven i ljudski skelet
Kako na terenu izgledaju arheološka iskopavanja, zainteresovani sugrađani mogli su da saznaju tokom Evropskih dana arheologije, kada je Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture iz Subotice organizovao obilazak lokaliteta četiri kilometra udaljenog od Mokrina. 1962. godine ovde je pronađeno 699 srebrnih novčića koji datiraju iz perioda 12-13. vek. Njihovo otkriće je bilo slučajno. Ovoga puta, pod budnim okom stručnjaka iz pomenutog Zavoda, iskopavanja su počela pre dva meseca.
– Zaštitna iskopavanja na Lokalitetu 108 u Mokrinu počela su u aprilu i trajala sve do sad. To je višeslojni lokalitet, ali u ovom trenutku smo istraživali deo srednjovekovnog naselja iz perioda od 11 do 13 veka- saznajemo od rukovodioca iskopavanja, arheološkinje Nede Mirković Marić.
. Na prostoru koji je bio predmet istraživanja, na hektar površine nalazilo se naselje iz tog perioda. Našim radovima smo otkrili kako je izgledao taj prostor, kako su ga organizovali davni stanovnici Mokrina. Otkrili smo sistem rovova, delove naselja sa drenažnim kanalima, kućama koje su bile četvorougaone, uz kuće su išle ostave/trapovi gde su se skladištile potrepštine. U jednom rovu je otkriven i ljudski skelet. Rezultati istraživanja su dobri, velika količina nalaza je prikupljena, kao i upotrebnih predmeta svakodnevnog života drevnih Mokrinčana. Predstoji obrada dokumentacije i nalaza i buduća publikacija- objašnjava naša sagovornica.
Lokalitet na potezu Vodoplav livade do sada nije iskopavan. NIS je planirao da izgradi bušotinu i obratili su se nadležnima za uslove i mere zaštite, čime su i započela terenska istraživanja srednjovekovnog naselja.
Radoznali posetioci ovog arheološkog lokaliteta imali su jedinstvenu priliku da zavire u misteriozan svet prohujalih vremena i odgovore na mnoga pitanja potraže u razgovoru sa arheolozima.
Inače, Evropski dani arheologije obeležavaju se od 14. do 16. juna sa ciljem promovisanja arheološkog nasleđa, podizanja svesti o značaju njegovog očuvanja, ali i približavanja arheologije široj javnosti.
Leto 2024. godine počinje večeras u 22 časova i 50 minuta, saopštilo je Astronomsko društvo „Ruđer Bošković“ iz Beograda.
U isto vreme, u ovom 172 danu u godini, za stanovnike na južnoj Zemljinoj polulopti počinje zima.
Na dan početka leta obdanica je najduža, a noć najkraća. Kako Sunce u Beogradu izlazi u 04:51, a zalazi u 20:27, znači da će obdanica trajati 15 časova i 36 minuta, a noć svega 8 časova i 24 minuta.
Astronomi kažu da se Sunce u svom prividnom kretanju po ekliptici na dan početka leta nalazi u tački letnjeg solsticijuma ili suncostaja. Naime, izgleda da se visina Sunca u podne, ne menja nekoliko dana pre i posle početka leta, tj. kao da Sunce „stoji“, navodi se u saopštenju Astronomskog društva „Ruđer Bošković“.
Fudbalski klub Polet se, posle šest godina, vratio u Vojvođansku ligu Istok pobedom od 2:0 u drugoj utakmici doigravanja, protiv Crvene zvezde iz Pavliša.
Strelci za Nakovčane bili su Nešić u 61. i Vukobrat u drugom minutu sudijske nadoknade.
Od danas pa do srede (17, 18. i 19. juna) radnici JP Kikinda vršiće hiper-hlorisanje i ispiranje vodovodne mreže.
Iz JP Kikinda zamolili su građane da ukoliko osete pojačan miris hlora ili primete zamućenje vode na točećim mestima u svom domaćinstvu, ispuste određenu količinu vode pre upotrebe kako bi se izvršilo ispiranje kućne instalacije.
Za sve dodatne informacije obratite se pozivnom centru na brojeve telefona: 422-760 i 062-8844888, saopštilo je JP Kikinda.
Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) objavilo je na Instagramu video kojim upozorava na moguće zloupotrebe uz pomoć veštačke inteligencije.
MUP navodi da je veštačka inteligencija neminovnost koja će promeniti naš način života, ali da treba biti oprezan.
„Uz pomoć veštačke inteligencije kreiraju se lažni snimci koji pozivaju na investicije, otkrivanje podataka i slično. Ne budite žrtva prevara”, ističe MUP.
MUP savetuje građanima da svoje objave ne čine dostupnim svima.
„Neko može zloupotrebiti vaš izgled, vaš glas, lik vama bliskih osoba kako bi mu otkrili lične podatke. Neko može zloupotrebiti lik vaše dece”, ističe MUP.
Dodaje se da građani, ako im je nešto sumnjivo, obrate pažnju na neobične izraze i obrasce u govoru.
„I za početak, tražite potvrdu identiteta na neki drugi način. Jer ni veštačka inteligencija nije svemoguća”, naglašava MUP.
U Kulturnom centru u Zrenjaninu otvorena je izložba slika Brace Azarića „Retrospektiva”. U pitanju su 23 rada rađena u tehnici ulja na lesonitu.
O Bracinom slikarstvu govorili su novokozarački bibliotekar Vladimir Dobrijević, pi ar Kulturnog centra Zrenjanina Ankica Dostanić, kao i sam autor, koji je izrazio nadu da će njegove slike bar malo vratiti dušu običnom čoveku, koju mu je, kako kaže, tehnologija oduzela.
Vladimir Dobrijević za Azarićevo slikarstvo navodi da ono nije konzumno ni sladunjavo, ne robuje trendovsko – komercijalnim poimanjima umetnosti, na tragu njemu omiljenog Konjovića i ekspresionizma, autor je došao do sopstvenog izraza. Sadržaji koje on slika su su raznoliki, ali on je prvenstveno slikar pejzaža, likova i motiva iz seoskog života…Braco je slikar ruralne poetike.
Izložba je otvorena do 25. juna.
Četiri decenije slikarstva
Braco Azarić je rođen 1951. godine u Novim Kozarcima. Slikarstvom se bavi više od 40 godina. Učesnik je i organizator mnogobrojnih samostalnih i kolektivnih izložbi i kolonija, u zemlji i inostranstvu.
Upravnik je galerije “Zdravko Mandić” u Novim Kozarcima, i član SULUV-a. Imao je preko 50 samostalnih i preko 100 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Učesnik je i mnogih humanitarnih kolonija. Selektor je brojnih kolonija, na mnogobrojnim konkursima bio je član žirija.
Apatin je bio domaćin Regionalnog turnira Plazma Sportskih igara mladih na koji su pravo učešća stekli takmičari iz Srbobrana, Bačke Topole, Sente, Kikinde, Novog Sada, Rume, Inđije, Pećinaca, Žablja, Apatina i Kule.
Najuspešnije devojčice i dečaci, koji su tokom kvalifikacija Dunav osiguranje Dana sporta izborili pravo nastupa takmičili su se na stadionu OFK „Mladost“ u disciplinama: Sportska igra Lino „Između dve vatre”, Atletika (trka na 60m), Mali fudbal i Koka-Kola kup. Takođe, u sportskoj sali OŠ „Žarko Zrenjanin“ održan je Milenium Tim Basket 3×3 i MIS Odbojka za devojčice.
Ekipa „Iskrice” ( 2013. i mlađi) iz Kikinde osvojila je prvo mesto u igri „Između dve vatre”.
Od aprila do juna širom Srbije održavana su kvalifikaciona takmičenja u okviru ovogodišnjih Sportskih igara mladih. Drugi krug takmičenja, Regionalna finala, pored Apatina održavaju se u Požarevcu, Boru i Kraljevu.
Najbolji takmičari sa Regionalnih finala takmičiće se na Državnom finalu u prvoj polovini jula na Zlatiboru.
Igračke, garderoba, knjige, ukrasi i druge predmeti zašareniće se u subotu 15. juna, na tezgama u dvorištu Kulturnog centra. I svake naredne subote, pa sve do kraja raspusta, Dečija pijaca otvoriće vrata malim prodavcima i kupcima u istom terminu, od 9 do 11 sati i 30 minuta.
Već godinama unazad, za ovu pijacu traži se tezga više. Da su pored dobre zabave i druženja, mnogi dečaci i devojčice dolazili i do ozbiljnog džeparca, kaže za KIKINDSKI Tanja Nožica iz Kulturnog centra.
-Pre nekoliko godina, jedan dečak je od džeparca koji je zaradio prodajom na Dečijoj pijaci, kupio bazen koji je tada koštao 35.000 dinara. Neka deca su sakupila džeparac za letovanje, a druga novac za knjige. Rado nam dolaze i deca iz drugih gradova i iz inostranstva, koja leto provode ovde, kod baka i deka. Bilo ih je iz Španije, Italije, Afrike – navodi Nožica.
Prva Dečija pijaca organizovana je u našem gradu 2007. godine, po ugledu na somborsku.
– Videla sam na internetu da Somborci imaju Dečiju pijacu i smatrali smo da će to biti zanimljiv sadržaj za decu, ali je u početku išlo prilično loše, bio je slab odziv. Vremenom je pijaca zaživela i sada nas više ne iznenađuje slika brojnih mališana koji spremno i strpljivo čekaju da se vrata Kulturnog centra ujutru otvore kako bi na tezge izneli sve što su pripremili- ističe naša sagovornica.
Najavljuje i da će tokom jedne julske sedmice, pijaca raditi svakodnevno, u popodnevnim satima.
-Od 15. do 19. jula imaćemo predstave za decu, a nedelju dana pre ili posle toga, organizovaćemo Dečiju pijacu svakodnevno. Prošle godine to se pokazalo kao pun pogodak, pa ćemo ponoviti- dodaje Nožica.
Na Kikindu je ponosna. I Kikinđani na nju. Ta ljubav traje i danas, iako glumica Marta Keler svoj glumački hleb zarađuje u Beogradu. A taj hleb može da se shvati i doslovno. Naime, u poslednjih osam godina članica je Alternativne pozorišne grupe „Hleb Teatar”. Status slobodnog umetnika ima niz prednosti, jer sami biraju tekstove za komade koje će igrati, ali s druge strane, kad su van institucionalnih radara, uvek je teže u produkcijskom smislu.
Od početka devedesetih, otkad je zablistala u filmu „Virdžina”, bila je ubačena u vatru medijskog javnog prostora. Snimala je reklamu za „Banini”, bila radio voditeljka, a danas, pored glumačkog posla, često pomaže i svom suprugu Ziji Rizvanbegoviću pevajući prateće vokale na koncertima njegovog „Valentina”.
-Pesma „Volim te još” je moja omiljena pesma pored mnogobrojnih balada koje me nikada ne ostave ravnodušnom. Toliko su emocije nekada snažne na koncertima, da suze same poteku. Ljubav nas oplemenjuje, leči. I sve dok tako razmišljamo – bićemo srećni. Sve te emotivne pesme imaju ozbiljan pečat. Svaka je hit. Ja sam to jako dobro osetila, jer sam se puno puta našla na sceni kao prateći vokal na Zijinim koncertima. Moj umetnički doprinos pored vokala je i energija. To je poseban momenat. Svi smo jako euforični, veseli i imamo čaroban kontakt sa publikom, koja nas nakon poslednje pesme, tri puta vraća na bis- ispričala je Marta u intervjuu za KOMUNU.
Vaš suprug Zijo duhovito navodi da mu je asocijacija na Kikindu dobar komšiluk, vožnja biciklom i voda iz dućana. Kako vi danas gledate na svoj rodni grad i koliko često mu se vraćate?
-Kikinda ima posebno mesto u mom srcu. To što Zijo voli ravnicu, a nikada nije verovao da će mu supruga biti baš iz Vojvodine, govori o tome koliko smo mi iz severnog Banata puni duha, vedrine i lepote. Težimo da budemo dobri domaćini i da nam se ljudi uvek vraćaju. To smo davno ostvarili. Volim ljude u mom gradu, miris drveća kada prolazim kroz Veliki park i bicikl koji vozim po čitav dan.
Krasi Vas fizička lepota, a uočljivo je da i ste često nasmejani i zadovoljni. Znači li to generalno da je recept za ličnu harmoniju: dovoljno je raditi posao koji se voli uz okruženje ljudi koje voliš?
-Za osmeh je potrebna sreća, ljubav, porodica i svi dragi ljudi u mom okruženju. Ja sam veselog duha, jedna temperamentna Vojvođanka koja voli život i svoju porodicu. Nekako je i za mladalački izgled potrebna svest o tome da starenje nije tako strašno ukoliko staneš na put borama koje pokušavaju da te savladaju. Mene održavaju harmonija i sreća. Zdravlje je jako važno, a dinamika života ne može da se zaustavi. Usporavamo koliko možemo i to samo s ljubavlju. Samo se volite i širite ljubav. To je recept za sreću!
NA FILMSKOM PLATNU ZABLISTALA SA 14 GODINA
Zablistali ste s 14 godina u Karanovićevom filmu „Virdžina”. Koliko je je vaša rodna Kikinda bila u tom trenutku svesna da ima sugrađanku filmsku zvezdu? Jesu li Kikinđani bili više ponosni ili zavidni na uspeh koji vam se dogodio?
– Nakon velikog uspeha u filmu „Virdžina” bilo je potrebno puno energije i strpljenja, ali i odrastanja, što je za jednu malenu devojčicu bilo veoma teško. To iskustvo na filmu je potpuno promenilo moj život. Uplovila sam u glumačke vode, i to je rezultiralo nagradom. Sigurna sam da su moji sugrađani bili ponosni na moj uspeh, a mnogi to i nisu krili.
Foto: Lidija Antonović
Često navodite kako vam je upravo pomenuti film pomogao da vrlo rano sazrete i da vas ne ponese slava. Kako je teklo to sazrevanje?
– Kao naturščik i kao neko ko je stao prvi put pred kamere, nije bilo jednostavno. Ali, divno sam se snašla. Tada sam otkrila i ljubav prema glumi, a kasnije se pokazalo da je i nagrada došla za uloženi trud. Sazrela sam možda prebrzo, jer sam kao dete ubačena u čaroliju filma. Kao dete imala sam tendenciju da budem dominantna, kako u društvu, tako i u porodici. Ušuškana ispod maminog i tatinog krila, osećala sam se bezbrižno. Čak i kada mi se dogodio film imala sam snažnu podršku roditelja. Uživala sam u svom detinjstvu.
SLAĐA STRANA SVETA
Početkom devedesetih ste, bar u reklamnom spotu za „Banini”, osetili slađu stranu života? Da li ste tada smeli da priuštite Baninijeve slatkiše, ili je i onda za glumce važilo pravilo da je poželjno da paze na liniju?
– Reklama za „Banini” me vraća u detinjstvo. Mnogo sam volela njihove keksiće. Bili su zaista čarobni. Svi volimo slatkiše, ne bismo ih se odricali tako lako. Kada je linija u pitanju, strogo vodim računa o ishrani, puno vežbam i posvećena sam zdravom telu. Takođe sam to prenela i na sina, jer najlakše je dodati kilograme, a teško ih se otarasiti. Zato, samo zdravo!
