Distribucija svih krvnih grupa izuzetno je loša, osim AB pozitivne koja je jedina stabilna, sve ostale krvne grupe su smanjene, navode u Institutu za transfuziju krvi i upućuju apel građanima da doniraju krv.
Na sajtu Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine vidi se da su najmanje rezerve A negativne, B negativne, i nulte negativne krvne grupe.
Iz Crvenog krsta Kikinda pozivaju građane da doniraju krv u akciji koja će biti održana u četvrtak, 7. avgusta, od 8.30 do 13 sati. Davaoci mogu da budu sve zdrave osobe od 18 do 65 godina ukoliko su potpuno zdrave, ne piju lekove, nisu na terapiji i u poslednjih šest meseci nisu imali hirurške intervencije.
Cene su raznolike: paradajz i paprika prodaju se po 170 do 180 dinara, krompir je 100 dinara, dok se na džakove može naći i za 80. Tikvice su 100, dinje takođe 100, a lubenice između 40 i 50 dinara po kilogramu. Kajsije su među skupljima – 500 dinara, breskve od 200 do 350, grožđe 300-350, kruške 250. Kukuruz se prodaje tri za sto ili 50 dinara po komadu. Jaja koštaju od 15 do 18 dinara.
– Malo je sve stalo već desetak dana. Sezona je godišnjih odmora. Imam ja svoje stalne mušterije, pa sam zadovoljna. Ipak, ima promena kada je zimnica u pitanju. Ranije su se više kupovale paprike na džakove, stariji još uvek to rade, mladi slabije – kaže Klara, koja je na pijaci već 24 godine.
Na tezgama se mogu pronaći i proizvodi za ostavu: kilogram meda je 1.000 dinara, četvrt litra mlevene paprike – 250, dok je 100 grama supe – 100 dinara.
Na mlečnoj situacija je malo bolja, ali ovde, kažu prodavci, treba i poraniti. Kilogram rolovanog sira košta 1.000 dinara. Celo pile je 380 dinara, belo meso 550, a bataci 450 dinara leđa 150.
Slavko dolazi svakodnevno, ali ne kupuje mnogo.
Ljiljana prodaje povrće i rasad kupusa za jesen, ali i jedan prirodan lek.
Na pijaci se prodaje i saksijsko i baštensko cveće – hibiskus kanadski ili močvarni za 1.300 dinara, zatim indijski jorgovan, meksička petunija, afrički plavi ljiljan. Najskuplja je monstera, koju, kako nam je objašnjeno, pogrešno zovemo filadendronom.
Ima i onih koji već razmišljaju o zimi. Tako se na pijaci mogu naći i nazuvci po 500 dinara, kao i čarape koje koštaju 1.000 i, vunene, 1.200 dinara.
Iako je ponuda raznolika i bogata, kupaca je osetno manje. Visoke cene, vrućine i sezona odmora utiču na prodaju, ali pijaca, uprkos svemu, ostaje mesto susreta, razgovora i izbora – za one koji znaju šta traže.
S. V. O.
Kako je podsetio Savo Orelj, predsednik gradskog SUBNOR-a, na današnji dan, pre tačno 84 godine, vođena je krvava borba u kojoj je stradalo 17 Kikinđana.
– Podizanjem ustanka u Srbiji, 7. jula, dat je signal svima koji su bili spremni da pruže otpor okupatoru. Već 28. jula, dvadesetdvojica Kikinđana formiraju partizanski odred na lokaciji kod Livnice. Za komandanta je izabran Uglješa Terzin, a za političkog komesara Rada Trnić Popa. U narednim danima uspešno su izveli dve diverzije – jednu na Simićevom salašu, drugu na železničkom čvorištu prema Novom Miloševu – kazao je Orelj.
Zbog bolje lokacije i većih šansi za bezbednost, odred se premešta na Simićev salaš. Domaćini, Nika Simić sa sinom i nekoliko pomoćnih radnika, prihvataju borce i obezbeđuju im hranu i utočište. Ipak, među stanovništvom bilo je i onih koji su sarađivali sa okupatorom. Nemačka policija dobija dojavu da su uočeni ljudi u uniformama, a kasnije im dodatno pomažu priznanja dvojice zarobljenih članova Odreda, jednog kurira i jednog člana Komunističke partije iz Pokrajine zaduženog za omladinu. Oni su na putu prema Kikindi uhapšeni i mučeni, i na kraju su odali lokaciju na kojoj se nalaze njihovi saborci.
U ranim jutarnjim satima, na današnji dan, preko 350 nemačkih vojnika izvršilo je napad na Simićev salaš. U žestokoj borbi stradalo je 11 boraca. Ubijena su i četiri vojnika Vermahta, a više ih je ranjeno.
U tom trenutku, zamenik komandanta bio je sa grupom boraca nedaleko od salaša, na obuci. Kada su čuli pucnjavu, vratili su se i uspeli da prihvate preživele saborce. Nemci su već upali na salaš, i mitraljeskim rafalima pokosili kukuruzišta i konoplju u kojima su se partizani krili. Poginuli su bačeni u zajedničku grobnicu.
Iz osvete, Nemci su streljali Lazara Simića, sina domaćina, kao i petoricu pomoćnih radnika koji su pomagali Odredu. Na mestu današnjeg spomenika nalazi se sedamnaest obeležja – za poginule borce i streljane civile.
– Glavnina malobrojnog odreda je uništena. Preživeli su se kasnije priključili Mokrinskom odredu, koji je zajedno sa Kumanovačkim i drugim odredima ubrzo formirao Severnobanatski partizanski odred – istakao je Orelj.
