Iz kompanije FCC obaveštavaju korisnike svojih usluga da će se kućni otpad, u vreme tri dana državnog praznika, odnositi po uobičajenom rasporedu, bez izmena.
Podsećamo, nedavno je iz ove kompanije saopšteno na koji način korisnici mogu podneti reklamacije na usluge.
Odgovorno lice kompanije FCC Kikinda radi sa strankama na adresi Generala Drapšina 20 u Kikindi subotom, od 9 do 13 sati i sredom od 16 do 20 sati.
Korisnik (fizičko ili pravno lice) može podneti reklamaciju i pisanim putem, uz obavezno navođenje korisničke šifre na sledeće načine:
– slanjem mejla na adrese: reklamacije@fcc-group.rs, ili office@fcc-group.rs
– poštom na adresu: FCC EKOd.o.o. Beograd, Bulevar kralja Aleksandra 79, 11120 Beograd.
Svaka reklamacija se zavodi u Delovodnik reklamacija pod jedinstvenim brojem.
Odgovor na primljenu reklamaciju, Kompanija će dostaviti u pisanoj formi na adresu korisnika usluge u roku od osam dana počev od dana prijema, ukoliko je korisnik dostavio sve identifikacione podatke.
Više informacija može se dobiti i pozivanjem Call centra na broj 0800/111-666.
Praznik Svetog Trifuna posebno poštuju vinogradari i mehandžije. Na ovaj dan, prema običaju, orezuje se prvi čokot loze i poliva vinom kako bi godina bila rodna. Ako pada kiša, veruje se da će šljive dobro roditi, a ako je sunčano, predviđa se sušna godina. Sveti Trifun se u pojedinim selima Šumadije slavi i kao zaštitnik od grada i poplava.
– Svakodnevno podstičem ljude da uređuju svoje prostore. Nekada je to bilo sasvim uobičajeno, naše bake su razmenjivale pelcere, jer nije bilo garden centara. Danas, u ubrzanom ritmu života, potreban nam je podsticaj da se okrenemo prirodi – kaže Sajić, inače i vlasnik porodične firme koja ima zaokružen proces rada – od proizvodnje biljaka i projektovanja, do sadnje i održavanja vrtova i dvorišta.
Autor u knjizi na zanimljiv i duhovit način spaja svoje znanje i iskustvo, uz fotografije, priče i primere iz prakse. Osim saveta za negu i uzgoj cveća, travnjaka i živih ograda, u knjizi je posebna pažnja posvećena tradicionalnim biljkama koje su nekada ukrašavale manastirska dvorišta i bašte naših predaka.
– Niko se ne otima za motiku, ali svako može pronaći zadovoljstvo u negovanju biljaka. Želim da podstaknem ljude da krenu tim putem, jer će im to doneti osmeh na lice – ističe autor.
– Danas obeležavamo 81 godinu od pogibije ovog hrabrog revolucionara. Kosta Sredojev Šljuka je studentske knjige zamenio borbom za slobodu, koju i danas imamo zahvaljujući njemu i njegovim saborcima. Njegov primer i herojska borba obavezuju nas da poštujemo i sledimo njegovu žrtvu, jer je pokazao kako se voli i brani otadžbina – istakao je predsednik kikindskog SUBNOR-a, Savo Orelj.
Kosta Sredojev Šljuka bio je jedan od osnivača Velikokikindskog partizanskog odreda. Iako je preživeo napad fašističke vojske na Odred na Simićevom salašu, sudbina mu nije bila naklonjena. Zarobljeni saborac, pod mukama, izdao ga je neprijatelju. Hapšenjem i njegovim pogubljenjem lično je rukovodio ozloglašeni nemački policajac Juraj Špiler, poznat po svojim zlodelima na ovim prostorima.
– Svake godine odajemo poštu borcu Kosti Sredojevu Šljuki i njegovim boračkim saradnicima, koji su zajedno dali svoje mlade živote za slobodu svog naroda, boreći se protiv okupatora i ostalih izdajnika. Srbi su u vekovima bili tlačeni, maltretirani, ubijani i proganjani sa svojih vekovnih ognjišta. Kosta i njegovi saborci su znali da se narod može osloboditi samo oružanom borbom. Dve i po godine su istrajavali – organizovali su predavanja i demonstracije, delili letke, i skrivajući se od okupatora. Nažalost, Nemci su bili jači materijalno, oružano i organizaciono, i, potpomognuti izdajnicima Pete kolone, Kostu su namamili i mučki ga ubili na ovom mestu. I svi njegovi saborci uhapšeni su i poubijani – rekla je Vesna Balaban, članica SUBNOR-a.
Na spomen-ploču položen je venac, a u čast hrabrih partizana, prisutni su imali priliku da čuju izvođenje pesme “Bella ciao” u interpretaciji mlade flautistkinje Maše Orelj, učenice Osnovne Muzičke škole.
Kosta Sredojev Šljuka rođen je 17. februara 1919. godine u Kikindi, kao sin Dimitrija i Jele. Poginuo je ne dočekavši svoj 25. rođendan.
