Igor Crnogorac, autor sa Kikindski portal

Vikend u saobraćaju: dve nezgode, 30 prekoračenja brzine, 10 isključenja zbog alkohola i narkotika

Igor Crnogorac mart 31, 2025

Na području Policijske uprave u Kikindi za dane vikenda dogodile su se dve saobraćajne nezgode u kojima nije bilo povređenih, a pričinjena materijalna šteta procenjena je na 30 hiljada dinara. Uzroci su radnja vozilom i neprilagođena brzina.

Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja, zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka podneti su protiv 21 osobe i izdata su 93 prekršajna naloga.

Iz saobraćaja je, zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci, isključeno 10 vozača, od kojih je dvoje zadržano do 12 sati jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,2 promila, odnosno, imali su nedozvoljene psihoaktivne supstance.

Takođe, otkrivena su 22 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 30 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja i 52 ostala prekršaja.

Policija će obezbeđivati skupove u ponedeljak

Igor Crnogorac mart 30, 2025

U ponedeljak, 31. marta, očekuju se okupljanja građana na više lokacija na području Policijske uprave u Kikindi.

U skladu sa članom 52. Zakona o policiji, Policijska uprava preduzeće sve zakonske mere da javni skupovi proteknu bezbedno, uključujući foto i video-snimanje na mestima gde se prijavljeni i neprijavljeni skupovi budu održavali, saopšteno je iz PU Kikinda

Iz Sibira u srce Banata: Aljonin pozdrav iz Kikinde

Igor Crnogorac mart 30, 2025

Aljona Ščetinina je iz Sibira, iz Kemerova – grada sa više od pola miliona stanovnika, smeštenog oko 300 kilometara – tu, pored, po ruskim relacijama – od Novosibirska. U Kikindu je prvi put stigla pre šest godina, sa sinom Nikolom, i to – zbog ljubavi. Odlično priča srpski, kaže da je Kikinđanka i da odavde ne planira nikuda da ide.

Pre toga nikada nije bila u Srbiji, a najviše ju je iznenadilo što, kaže, nema zime.

– Kada sam ovde videla mraz prvi put, poslala sam fotografiju sestri, a ona mi je odgovorila: „Pa, to je samo inje, to nije zima!“ Temperatura se ovde drukčije oseća. Prve moje zime u Kikindi bilo je minus deset, gledala sam potpuno umotane ljude, samo su im oči virile, a ja sam bila u tankoj jakni, bez kape. Ali, sada sam se već navikla na topliju klimu i, kada odem u Rusiju, jako mi je hladno – priča Aljona.

Ljudi su, kaže, srdačniji i više se okupljaju nego u njenoj domovini.

– Iako smo sličnog mentaliteta, postoje razlike. Ljudi se ovde više druže i spremni su da pomognu jedni drugima. Takođe, odrasli brzo uspostavljaju kontakt sa decom svojih prijatelja i poznanika – u Rusiji je distanca mnogo veća – objašnjava Aljona i dodaje da je primetila da muškarci ovde očekuju više poslušnosti od žene i dece nego što je to uobičajeno u Rusiji.

Nikola, koji je ovde stigao kao učenik prvog razreda, brzo se uklopio. Posebno mu je lako išla matematika, jer je u Rusiji taj predmet obimniji, kaže Aljona.

– Jedina stvar koja ga je začudila bilo je to što ima malo raspusta. Mi ih imamo četiri. I insistira da ga zovemo Nikola, iako mu je ime Nikolaj. Na kontrolnom se tako potpiše, a nastavnici mu samo dodaju „j“ – smeje se Aljona. – Potpuno se prilagodio.

Aljona u Rusiji ima dve sestre, majku i starijeg sina Maksima koji je na fakultetu. Otac joj je tragično nastradao, veoma mlad. Inače, pravo ime joj je Jelena, tako joj piše u dokumentima, ali za sve je, oduvek, Aljona. To je, kaže, bio neki kompromis između mame i tate. Inače je srednje dete, ono borbeno, a jedina poteškoća koju ima u Srbiji je to što još uvek ima status turiste. Da bi bila državljanin, objašnjava, mora prvo tri puta da dobije privremeni boravak u trajanju od po godinu dana, a potom i stalni boravak, i tek nakon toga može da aplicira za državljanstvo. Ipak, sve to je ne sprečava da se oseća kao Kikinđanka i da se, recimo, čudi ruskim turistima koji dolaze da gledaju sove.

– Jako mi se sviđa što se ovde zadržao običaj korinđanja, u Rusiji toga više nema. Moj Nikola je oduševljen, posle jednog korinđanja, dobio je toliko slatkiša da nije mogao sve da ih ponese – priča Aljona.

Uz srpsku kulturu, zavolela je i hranu, posebno burek. Primećuje i da slično pravimo roštilj, ali su ražnjići, napominje, u Rusiji marinirani i mnogo veći, a hleb ima drukčiji ukus i četvrtast je.

Mnogo voli naš pasulj koji se u Rusiji ne priprema kao glavno jelo, nego ga ima, uglavnom, u salatama. Njena majka, kaže, priprema ragu od svog mogućeg povrća u koji može da se doda pasulj umesto krompira. Dodaje da Rusi svaku supu prave sa krompirom, a imaju i supu od suvog graška sa dimljenim mesom. Od tradicionalnih jela, najviše voli soljanku – gustu čorbu sa različitim vrstama mesa, i dimljenim, kobasicama, maslinama i povrćem. Prilikom serviranja, u nju se dodaje pavlaka i parče limuna.

Aljona primećuje i da su neke stvari u Srbiji skuplje nego u Rusiji. Čak su i ruske čokolade ovde duplo skuplje, kaže. Nedostaju joj ruski ovseni keks i pržena heljda, koja se u njenom kraju priprema onako kako se ovde sprema pilav.

Vreme u Srbiji koristi i za kreativan rad. Veoma je vredna, i voli da šije i pravi lutke i ukrasne predmete, a umetničku crtu ima i Nikola. Smatra da svako ko želi da radi, može da nađe posao, gde god da je.

Aljona je, inače, pre nekoliko godina, prilikom boravka u Rusiji, ponela titulu misice Kemerovske oblasti. Prijavila ju je drugarica, a pristala je, kaže, jer je takmičenje bilo organizovano u dobrotvorne svrhe.

Kikindu vidi kao mirno mesto koje joj izuzetno prija nakon života u velikom gradu.

– Kikinda mi se jako sviđa – mirna je, lepa i odlična za odrastanje dece. Imam mnogo prijatelja ovde.

Ljubav ju je dovela u Kikindu, a danas ne može da zamisli da odavde ode. Mir koji je pronašla za nju je neprocenjiv.

S. V. O.

Raspisan konkurs za sufinansiranje nabavke opreme za navodnjavanje

Igor Crnogorac mart 30, 2025

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu vodoprivredu i šumarstvo raspisao je konkurs za dodelu sredstava za sufinansiranje nabavke opreme i sistema za navodnjavanje i opreme za poboljšanje vodnog, vazdušnog i toplotnog režima biljaka u AP Vojvodini u 2025. za koji je predviđeno 450 miliona dinara.

Konkurs je otvoren do 30. aprila 2025. godine.

U objavljenom tekstu konkursa navedeno je da maksimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi ne može biti veći od sedam, odnosno 7,7 miliona dinara, dok je minimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi 21 hiljada dinara.

Navedeno je da će se razmatrati samo prijave čija je vrednost prihvatljivih troškova investicije jednaka 35.000 dinara ili veća od tog iznosa.

Cilj konkursa, kako se dodaje, je povećanje obradivih površina pod opremom i sistemima za navodnjavanje u Autonomnoj pokrajini Vojvodini, kao i zaštita zemljišta od mraza i korova, uz poboljšanje vodnog, vazdušnog i toplotnog režima biljaka.

Predmet konkursa je dodela bespovratnih sredstava za sufinansiranje nabavke opreme i sistema za navodnjavanje, opremanje bunara, nabavka pumpi i agregata za navodnjavanje, kao i nabavka sistema za navodnjavanje veštačkom kišom i subirigacija.

Bespovratna sredstva su namenjena i za sufinansiranje nabavke materijala za pokrivanje povrtarskih i voćarsko – vinogradarskih kultura i cveća u cilju zaštite od mraza i korova – agrotekstili, agril, malč folije i drugo.

Kako je istaknuto, prilikom razmatranja podnetih prijava za ostvarivanje prava na bespovratna sredstava priznavaće se samo investicije realizovane nakon 1. januara 2025.

(Izvor: RTV)

Sastanak preduzetnika u Policijskoj upravi – kikindski ugostitelji poštuju odredbe pravilnika za zaštitu od požara

Igor Crnogorac mart 29, 2025

Tragičan požar u Severnoj Makedoniji podstakao je preduzetnike u Kikindi da provere kako se u gradu poštuju mere zaštite od požara u ugostiteljskim objektima.

Inicijativa je potekla od predsednika Opšteg udruženja preduzetnika Kikinda, Siniše Pašića i juče je održan sastanak sa Pavlom Rajkovim, načelnikom Policijske uprave Kikinda, i Zoranom Budišom, načelnikom Odeljenja za vanredne situacije. Tema je bila primena propisa definisanih Pravilnikom o tehničkim normativima za zaštitu ugostiteljskih objekata od požara.

Kako je istakao Pašić, akcenat je stavljen na primenu svih propisanih mera koje se kontrolišu inspekcijskim nadzorom.

– Hteli smo da, još jednom, pregledamo sve odredbe Pravilnika koji je na snazi od 2019. godine i kojeg se naši ugostitelji pridržavaju. Kontrolama je obuhvaćeno sve – od ispravnosti protivpožarnih aparata do evakuacionih izlaza. U ugostiteljskim objektima u Kikindi primenjuju se propisane mere, redovno se provera ispravnosti opreme i spremni su za kontrole – poručio je Pašić.

Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu ugostiteljskih objekata od požara, između ostalog, propisuje: građevinske mere zaštite, obezbeđene i prohodne evakuacione puteve, ispravne električne instalacije, funkcionalne sisteme ventilacije, grejanja i kontrole dima, sisteme za uzbunjivanje i gašenje požara, dostupnost vatrogasnim vozilima.

Primenu propisa nadziru inspektori Ministarstva unutrašnjih poslova, a za njihovo nepoštovanje predviđene su kazne i do tri miliona dinara.

S. V. O.

(Foto: Pixabay, Kikindski portal, Goldfinger-wikipedia)

Opasnosti nepravilne upotrebe antibiotika: intervju sa dr Natašom Nedeljkov Tešin

Igor Crnogorac mart 29, 2025

O nepravilnoj i često neopravdanoj upotrebi antibiotika, kao i opasnostima koje ona nosi za naš portal govorila je dr Nataša Nedeljkov Tešin, specijalista mikrobiologije sa parazitologijom, načelnica Centra za mikrobiologiju Zavoda za javno zdravlje (ZZJZ) u Kikindi.

– Antibiotici, koji se koriste u lečenju bakterijskih bolesti, sve više se koriste nepravilno, a često i neopravdano. Ova primena odnosi se kako na oralnu upotrebu, tako i na primenu antimikrobnih lekova lokalno u vidu masti, kremova, kapi i slično. Takođe, veliki broj ljudi ne koristi antibiotike na pravilan način, ne pridržavajući se uputstva lekara. Često ih koriste kraće ili duže, doze i frekvencija upotrebe često nije po instrukcijama lekara i farmaceuta. Neophodno je da se ove navike iskorene što pre.

Kako se, u zdravstvenoj praksi, prepoznaje razlika između virusne i bakterijske infekcije i kada su antibiotici zaista potrebni?

Pre početka primene antimikrobnog leka neophodno je da lekar, po potrebi, uradi dodatne mikrobiološke i biohemijske analize, kako bi utvrdio etiološki uzrok bolesti i, na osnovu tih rezultata, odredio dalju terapiju. Antibiotici se koriste isključivo za lečenje infekcija izazvanim bakterijama, kao i kod virusnih infekcija koje su se naknadno zakomplikovale bakterijskim uzročnikom, što se naziva „bakterijska superinfekcija”. Virusne infekcije (najveći procenat infekcija je bez simptoma i znakova bolesti) leče se simptomatskom terapijom (lekovi za snižavanje temperature, protiv bolova, za lakše iskašljavanje…). Samo lekar može proceniti o kakvoj infekciji je reč.

Kako nepravilna upotreba antibiotika dovodi do razvoja antibiotske rezistencije?

Bakterije su veoma pametne kada je u pitanju preživljavanje u prisustvu antibiotika. One su sklone mutacijama koje dovode do razvoja rezistencije (otpornosti) na antibiotik. Na taj način nastaje rezistencija na jedan, dva ili više antibiotika, kada govorimo o multirezistentnim sojevima.

Koje su kratkoročne, a koje dugoročne posledice prekomernog korišćenja antibiotika po organizam?

Antibiotici, naročito ukoliko se nepravilno koriste, mogu izazvati različita neželjena dejstva – od mučnine, dijareje, osetljivosti na sunce, pa sve do oštećenja tetiva, nerava i teških alergijskih reakcija. Od rođenja deteta organizam nastanjuje veliki broj različitih mikroorganizama, naročito bakterija, što nazivamo mikrobiota. Najveći broj bakterija čini mikrobiotu creva. Korišćenjem antibiotika mi uništavamo našu mikrobiotu ili takozvane dobre bakterije koje sprečavaju razmnožavanje patogena, utiču na formiranje imunog sistema, naročito u crevima, imaju mnoge metaboličke funkcije i tako dalje.

Koje infekcije više ne reaguju na standardne antibiotike zbog njihove prekomerne upotrebe?

Postoje mnogi bakterijski sojevi koji su otporni na dejstvo antibiotika. Takav jedan soj je bakterija Staphylococcus aureus ili MRSA. Ona je rezistentna na sve dostupne peniciline i cefalosporine, a izaziva različit spektar infekcija. Od gnojnih infekcija kože, potkožnog tkiva, oka, uha do invazivnih infekcija kao što su sepsa, meningitis …

Da li je moguće da organizam stvori takvu rezistenciju na antibiotike da oni više uopšte nemaju dejstvo?

Rezultat nekritične upotrebe antibiotika, kao i nekritična primena u bolničkim sredinama, je porast otpornosti bakterija na primenu antibiotika u terapiji. Antibiotici i drugi antimikrobni lekovi prestaju da budu efikasni, pa je infekcije teško ili nemoguće lečiti, čime se povećava rizik od širenja bolesti, razvoja teškog oblika bolesti, pa i smrti. Ova otpornost postala je alarmantna poslednjih nekoliko decenija, naročito u jugoistočnoj Evropi, gde spada i Srbija. Krajnji ishod otpornosti su smrtni slučajevi najtežih, hospitalizovanih pacijenata koji su oboleli od infekcija izazvanih otpornim mikroorganizmima i za čije lečenje više ne postoje terapijske opcije, odnosno nijedan dostupan antibiotik na našem tržištu ne može da uništi bakteriju uzročnika infekcije. Taj broj smrtnih slučajeva u celom svetu je oko pet miliona godišnje, a procena je da će do 2050. on biti 10 miliona za godinu dana, po podacima Svetske zdravstvene organizacije.

Na koji način zloupotreba antibiotika utiče na zdravlje dece i imunitet u kasnijem životu?

Upotrebom antibiotika, uništavamo našu mikrobiotu, naročito mikrobiotu creva. Ona ima ključnu ulogu u formiranju imunog sistema dece, a da bi se obnovila nakon antibiotske terapije, potrebne su i godine. Zato se, zajedno sa antibioticima, u terapiji koriste i probiotici.

Kakva je situacija u Srbiji u pogledu svesti o pravilnoj upotrebi antibiotika? Da li se pacijenti dovoljno edukuju o tome?

Mislim da pacijentima treba više skretati pažnju o važnosti pravilne upotrebe antibiotika u toku terapije. Takođe je neophodna kontrola njihove upotrebe u poljoprivredi, stočarstvu i veterini. To je, takođe, način na koji se rezistencija među bakterijama širi.

Koje mere možemo preduzeti kao pojedinci i društvo kako bismo sprečili zloupotrebu antibiotika?

Svako od nas može dati mali doprinos. Slušanjem saveta lekara, uputstava farmaceuta, pranjem ruku i održavanjem higijene. Na taj način dajemo svoj doprinos sprečavanju nastanka bakterijske rezistencije i širenju rezistentnih sojeva bakterija u populaciji.

Srbija u vrhu zemalja po antibiotskoj rezistenciji

Uloga mikrobiološke laboratorije pri ZZJZ Kikinda je da sprovodi testiranje osetljivosti izolata na antibiotike, prema internacionalno prihvaćenim metodama, i da prati rezistenciju bakterija na njih, kaže dr Nedeljkov Tešin.

– Kada je naša zemlja u pitanju, statistika je poražavajuća. Srbija je, sa državama regiona, u vrhu zemalja po procentu rezistentnih sojeva bakterija na antibiotike. Po tom pitanju, najbolje kotirane su skandinavske zemlje, gde je i upotreba antibiotika najstrože kontrolisana – kaže dr Tešin.

S. V. O.

I pravoslavci i katolici ove godine Uskrs slave 20. aprila – neradna su četiri dana

Igor Crnogorac mart 29, 2025

Uskrs 2025. godine slavimo u nedelju 20. aprila. Prema hrišćanskoj tradiciji, datum ovog velikog praznika određuje se prema lunarnom kalendaru i pada u prvu nedelju nakon punog Meseca koji se javlja posle prolećne ravnodnevice. Ovaj način računanja datuma čini Uskrs pokretnim praznikom, pa može pasti između 22. marta i 1. maja.

Pravoslavni i katolički vernici ove godine Uskrs proslavljaju istog dana, što nije uvek slučaj, jer pravoslavna crkva koristi julijanski, a katolička gregorijanski kalendar.

Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji, Vaskršnji praznici praznuju se neradno počev od Velikog petka, zaključno sa drugim danom Vaskrsa – 18, 19, 20, i 21. aprila.

APR upozorava firme na pozive za plaćanje usluga koje se ne odnose na ovu agenciju

Igor Crnogorac mart 29, 2025

Agencija za privredne registre (APR) objavila je da ima informacije da se pojedina privredna društva obraćaju novoosnovanim firmama i drugim pravnim licima sa pozivom za plaćanje „jednokratne naknade“ za „automatski upis“ u njihove „registre“ i „poslovne baze“, uz koji dostavljaju uplatnice sa odštampanim iznosom za plaćanje, što određena pravna lica dovodi u zabludu da se naznačeni iznos odnosi na naknade za usluge koje pruža APR.

Iz APR-a naglašavaju da ove ponude nisu u vezi sa poslovima koje obavlja ova agencija.

Takođe, upozoravaju firme i druga pravna lica da, u slučaju prijema ovakvih dopisa koji, između ostalog, sadrže nalog za plaćanje, obrate pažnju na to da primalac uplate, u nalogu za prenos, nije APR, već drugo pravno lice.

(Izvor: RTV)

Pripadnici Policijske uprave će obezbeđivati skupove tokom vikenda

Igor Crnogorac mart 28, 2025

U petak, subotu i u nedelju (28, 29. i 30. marta) očekuju se okupljanja građana na više lokacija na području Policijske uprave u Kikindi.

U skladu sa članom 52. Zakona o policiji, Policijska uprava preduzeće sve zakonske mere da javni skupovi proteknu bezbedno, uključujući foto i video-snimanje na mestima gde se prijavljeni i neprijavljeni skupovi budu održavali, saopšteno je iz PU Kikinda.

Crveni krst prikuplja sredstva za porodice nastradalih i povređenih u Kočanima

Igor Crnogorac mart 28, 2025

Crveni krst Srbije pokrenuo je akciju prikupljanja novčane pomoći za porodice nastradalih i povređenih u požaru u Kočanima u Severnoj Makedoniji.

Pomoć možete donirati uplatom na namenski račun.

Broj računa: 205-205818-39 NLB Komercijalna banka AD Beograd, uz obavezno navođenje poziva na broj: 6014-3550000

Prikupljena sredstva biće uplaćena na račun Crvenog krsta Republike Severne Makedonije.