Prolećni sajam cveća održaće se u subotu, 5. aprila, na gradskom trgu, od 10 do 16 sati.
Sajam organizuju Grad Kikinda i Turistička organizacija Grada.
Igor Crnogorac
Dezobarijere i posebni punktovi za dezinfekciju teretnih i putničkih vozila postavljeni su na graničnom prelazu Horgoš u cilju sprečavanja unošenja bolesti slinavke i šapa u Srbiju, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
U saopštenju je navedeno da je Ministarstvo preduzelo pojačane mere biosigurnosti s obzirom na lošu epizootiološku situaciju u Mađarskoj i Slovačkoj i visok rizik od unošenja bolesti slinavke i šapa u Srbiju iz ovih zemalja.
„Sva vozila koja iz Mađarske ulaze u Srbiju preusmeravaju se na dezobarijere radi sprovođenja neophodnih mera dezinfekcije. Dodatno, na pomenutom graničnom prelazu pripremljeni su i posebni punktovi za detaljniju dezinfekciju transportnih sredstava“, navodi se u saopštenju.
Kako je objašnjeno, na ovim punktovima vrši se ručno ili mašinsko prskanje vozila pomoću ručnih ili motornih pumpi, što omogućava temeljnu dezinfekciju celokupnog transportnog sredstva.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede apeluje na sve držaoce životinja, veterinare i druge aktere u sektoru stočarstva da pokažu maksimalnu odgovornost i primenjuju rigorozne biosigurnosne mere.
Napomenuli su iz Ministarstva i da je strogo zabranjen uvoz goveda, svinja, ovaca i koza, kao i proizvoda životinjskog porekla, uključujući i hranu koja je namenjena za konzumiranje od strane putnika ako u sebi sadrži proizvode životinjskog porekla, a iz zemalja u kojima su potvrđeni slučajevi bolesti ili se sprovode mere u restriktivnim područjima.
Poručili su da nastavljaju da prate situaciju i preduzimaju sve mere za sprečavanje unošenja bolesti slinavke i šapa u Srbiju.
„Za dodatne informacije o samoj bolesti slinavke i šapa, merama prevencije i postupanju u slučaju sumnje na zarazu, a sve u cilju pravovremene reakcije i sprečavanja nastanka i širenja bolesti, građani se mogu obratiti nadležnim veterinarskim stanicama ili Upravi za veterinu na brojeve telefona: 011/31-17-100, 011/28-56-106 i 064/86-80-016“, navedeno je u saopštenju resornog ministarstva.
(Izvor: RTS, foto: Ministarstvo poljoprivrede)
„Gete institut“ iz Beograda održaće sutra (petak, 4. april), u kikindskom Centru za usavršavanje, u Nemanjinoj 23 besplatno savetovanje o životu i radu u Nemačkoj.
Info-radionica „Deutsch lernen, Deutschland kennenlernen“ („Naučite nemački, upoznajte Nemačku”) odvijaće se od 16. 30 do 20 sati. Za učešće je neophodna prethodna prijava na internet stranici Instituta.
Teme radionice su mogućnosti rada u Nemačkoj, uslovi za određene tipove viza i priznavanje kvalifikacija u Nemačkoj. Učesnici će dobiti i konkretne savete za svakodnevni život, informacije o finansijskim aspektima života i o učenju nemačkog jezika.
Na sednici Saveta Severnobanatskog upravnog okruga (SBUO) održanoj danas u Gradskoj kući u Kikindi, razgovaralo se o aktivnostima institucija na sprečavanju nasilja nad ženama u partnerskim odnosima. Sednicu su inicirali Okrug i Policijska uprava Kikinda. Prisustvovali su joj i gradonačelnik Mladen Bogdan i član Gradskog veća Željko Radu, a učesnici su bili predstavnici lokalnih samouprava, zdravstvenih ustanova, socijalnih službi i policije svih opština Okruga.
Načelnik Okruga, Nebojša Jovanov, istakao je značaj ove teme, naglasivši da je nasilje nad ženama u partnerskim odnosima problem koji se ne tiče samo pojedinca, već čitavog društva.
– To nije privatna stvar jedne porodice, već duboki društveni problem koji zahteva reakciju čitavog sistema. Naš cilj je da utvrdimo koje su najveće prepreke u funkcionisanju sistema zaštite i šta možemo da uradimo kako bismo ga unapredili. Ženama koje žive u strahu moramo pružiti podršku, jer u najvećem broju slučajeva prolaze kroz pravi teror. Svako od nas ima odgovornost – ako znamo da se nasilje dešava, ne smemo okretati glavu. Reagovanjem možemo spasiti nečiji život – rekao je Jovanov.
Kristina Telek, direktorka Centra za socijalni rad u Kanjiži, naglasila je da je ovakav skup prilika za poboljšanje međusektorske saradnje, ali i za preispitivanje dosadašnjih rezultata.
– Mnogo toga je urađeno od kada je, pre osam godina, usvojen Zakon o sprečavanju nasilja u porodici. Ovaj zakon je doprineo intenziviranju saradnje između institucija, tako da sada imamo dobro organizovan multisektorski pristup. U Kanjiži tesno sarađujemo sa Policijskom stanicom, kao i sa Osnovnim javnim tužilaštvom u Senti. Na svakih 15 dana sastajemo se u okviru koordinacionog tela, i nažalost, uvek imamo o čemu da govorimo. Sve više žena prepoznaje nasilje i prijavljuje ga, ali je važno da radimo i na podizanju svesti kod šire zajednice. Nasilje nije samo fizičko – tu su i verbalno, ekonomsko, psihičko, pa i nasilje na internetu. Žene u ruralnim sredinama često su žrtve ekonomskog nasilja, dok obrazovane žene u gradovima češće trpe psihičko zlostavljanje. Ipak, veliki problem je što lokalne samouprave nemaju dovoljno finansijske podrške da razvijaju lokalne usluge za pomoć žrtvama i smatram da u tome mogu da nam pomognu republički organi. Takođe, potrebna nam je sigurna kuća. Počinioci nisu samo nasilnici – oni su često i roditelji, i ako se s njima ne radi, krug nasilja će se nastaviti – istakla je Telek.
O iskustvima u radu sa žrtvama nasilja govorila je Vesna Tomin, v. d. direktora Opšte bolnice Kikinda.
– Mi smo, prošle godine, zabeležili 21 slučaj nasilja, a ove godine, do sada, pet. Srećom, nije bilo slučajeva seksualnog nasilja, ali je bilo različitih oblika porodičnog nasilja, kao i slučajeva zanemarivanja i zapostavljanja. Veliku podršku imamo od mobilnog tima Centra za socijalni rad, koji nam je na terenu neprocenjiv saveznik – rekla je Tomin.
Učesnici sednice naveli su da je neophodno nastaviti sa edukacijama, jačanjem saradnje između institucija i unapređenjem usluga podrške za žrtve. Takođe, upućen je poziv građanima da reaguju i prijave nasilje, jer je upravo blagovremena reakcija ključna za sprečavanje težih posledica.
S. V. O.
Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije raspisali su javni konkurs za osposobljavanje kandidata iz građanstva na kursu za podoficire, radi prijema u profesionalnu vojnu službu u svojstvu podoficira na neodređeno vreme.
Zainteresovani mladići i devojke mogu da konkurišu za 200 podoficirskih radnih mesta u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, u okviru sledećih rodova i službi: pešadije, artiljerije, artiljerijsko-raketnih jedinica za protivvazduhoplovna dejstva, zatim oklopnih jedinica, službe telekomunikacija, intendantske službe, službe vazdušnog osmatranja i javljanja i više specijalnosti tehničke službe (mototehnika, vazduhoplovno-tehnička, naoružanje, ubojna sredstva i telekomunikacije).
Mogu se prijaviti punoletni državljani Republike Srbije koji imaju četvorogodišnje srednje obrazovanje ili pohađaju četvrti razred srednje škole, koji su rođeni 1989. godine ili kasnije i koji su zdravstveno i psihofizički sposobni, bez obzira na to da li su odslužili vojni rok sa oružjem ili ne.
Tokom osposobljavanja, koje traje šest meseci, polaznici imaju obezbeđena novčana primanja.
Izborni postupak sprovodi se po principu eliminacije i obuhvata psihološku procenu, proveru fizičke sposobnosti, medicinsko-zdravstvenu procenu, komisijski razgovor i bezbednosnu proveru.
Izabrani kandidati će biti upućeni na šestomesečni kurs u Centru za obuku i usavršavanje podoficira „Narednik Milunka Savić“ u Pančevu, kao i u centrima za specijalističku obuku Komande za obuku i jedinicama Vojske Srbije. Uspešnim završetkom osposobljavanja kandidati stiču uslov za prijem u profesionalnu vojnu službu i promociju u čin vodnika.
Rok za podnošenje prijave je 30. april.
Više o konkursu možete pročitati na ovom linku.
(Izvor: RTV, foto: Ministarstvo odbrane)
Miodrag Gladišev iz Kikinde, star 39 godina, stariji vodnik prve klase na službi u garnizonu u Kuršumliji. Suprug i otac tada četrnaestogodišnje devojčice. Poginuo prve večeri NATO bombardovanja, 24. marta 1999. godine. Njegova sestra, Anica Drinjak, i danas nosi teret te sudbonosne noći.
– Tog dana, oko šest popodne, na televiziji su javili da su avioni poleteli iz Avijana. Osetila sam nemir i pokušala da ga pozovem, mada su oni, mislila sam tada, verovatno, znali za to. Međutim, posle sam čula od njegovih saboraca, da nisu znali do poslednjeg momenta. Zvala sam kasarnu, kuću, sve brojeve koje sam imala, ali niko se nije javljao – priča Anica.
Nešto posle osam sati, nelagoda je postala nesnosna.
– Sedela sam na kauču, muž je bio u sobi. Odjednom sam skočila i počela da šetam. Ne znam, u stomaku sam osetila nelagodu. „Šta ti je?“, pitao me je muž. Kažem mu: „Ne znam, kao da se nešto strašno desilo.“ Samo par trenutaka kasnije, čujem na vestima – pogođeni su ciljevi na Kosovu i u Kuršumliji.
Tada još ništa nije znala. Iz očaja je prelistala beležnicu koju je unuka Dijana, Miodragova ćerka, zaboravila kod njih, i počela da poziva brojeve redom.
– U jednom trenutku, javio mi se neki stariji čovek. Bio je učitelj u penziji iz Kuršumlije. „A, vi tražite onu devojčicu čiji je otac poginuo“, rekao mi je. Samo sam se spustila na pod. To je bio deda devojčice s kojom se moja unuka družila.
Osećaj straha pretvorio se u jezivo saznanje
– Pozovem policijsku stanicu u Kuršumliji. Pokušam da budem što konciznija i pitam za starijeg vodnika Gladiševa. Policajac me ispravlja: „Mislite na starijeg vodnika prve klase?“. Čim je to rekao, znala sam.
Ali onda je dodao nešto što će zauvek pamtiti.
„Kakva ste vi to porodica, kad niko već treći dan ne dolazi po njega?“, izgovorio je. Ostala sam bez daha. I još mi je rekao: „Svi su ostali sahranjeni, samo je on ostao.“
– Rekla sam mu: „Čujete li da ne znam ništa o njemu? Kako možete tako nešto da kažete?“ Ne bih brata ostavila nikada…“ Rekli su mi da je u kapeli u bolnici. Bio je u podrumu.
Tamo ga je zatekla kada je stigla u Kuršumliju, na poljskom krevetu, prekrivenog ćebetom.
– To je bila slika koju nikada neću moći da izbrišem iz glave – tiho kaže.
Hteli su odmah da ga vrate kući, ali im komandant to nije dozvolio jer se očekivao novi napad.
– Rekla sam mu: „Ako treba dva puta da ga ubiju, neka ubiju i mene.“ Onda su popustili.
Sahranili su ga u Kikindi, „da mu bar neko ode na grob“.
Tamo gde je sve stalo
Mesec dana kasnije, ponovo je otišla u Kuršumliju, na mesto gde je njen brat izgubio život.
– Zamolila sam da me odvedu do skloništa. To je bila ogromna rupa u sedam metara armiranog betona. Tamo su bili paviljoni Pavkovića i Lazarevića, ali su oni tog dana otišli negde po zadatku. U vreme napada, polovina starešina je bila ostala unutra, ostali su izašli na večeru.
Jedan rezervista je pozvao Miodraga da izađe sa njim, da zapale cigaretu. Moj brat je bio strastveni pušač.
– Miodrag mu je rekao: „Idi ti, ja ne mogu.“ Možda je nešto predosetio… Samo je sagnuo glavu i naslonio se na zid. Tog trenutka udarila je prva raketa. Onaj vojnik koji je izašao – preživeo je. Da je otišao sa njim, možda bi danas bio živ. Sudbina – kaže Anica.
Kada je sišla u sklonište, prišao joj je bolničar, Miodragov prijatelj.
– Rekao mi je: „Čekao sam vas“ i otvorio je kasetu u kojoj je čuvao sveću. Zapalili smo je za mog brata.
Ono što je ugledala unutra, zauvek će pamtiti.
– Razbacane beretke, šapke, šlemovi, krv… Ne mogu da vam opišem tu sliku i taj osećaj. Ali morala sam da odem tamo. Ne bih imala mira da nisam.
Miodraga su izvukle njegove kolege oficiri Josip Vištica i Hajrudin Kapo.
– Ali on je već bio mrtav. Izlazi su bili zatrpani, jedva su dolazili do ranjenih i poginulih. Do nekih su stigli tek sutradan, kada je stigao bager.
Od kada se u Kikindi obeležava godišnjica bombardovanja, pukovnik Vištica dolazi svake godine. Ovog 24. maja za svog saborca položili su venac i Hajrudin Kapo i Miodrag Milić.
Miodragova ćerka Dijana danas ima porodicu.
– Udala se, ima sinčića. Moj brat bi sada bio deda. Ali sa njim se ugasila loza Gladiševih.
Imena koja ne smemo zaboraviti
Anica je predsednica Sekcije porodica poginulih pri Srpskim ratnim veteranima. Na dan obeležavanja 26 godina od bombardovanja, nije zaboravila još jednog vojnika iz Kikinde.
– Te večeri, posle polaganja venaca, kada su nam u Muzeju prikazivali film „Hronologija jednog bombardovanja“, stavila sam pored Miodragove, i sliku Željka Alara, starijeg vodnika iz Kikinde. On je poginuo 16. aprila u selu Reljan kod Preševa. Moramo ih se sećati. Svaka reč o tim ljudima mnogo znači.
Sećanje koje ne sme da izbledi
Anica kaže da vreme ne leči rane.
– Samo naučimo da živimo sa bolom. Sve bih dala da mogu da ga vratim, ali ne mogu. Mogu samo da pričam o njemu i to je jedini način da se sećanje ne ugasi – kaže Anica.
I zato je dobro, bar ponekad, da izvučemo sećanja na te ljude i da ispričamo šta se dogodilo, podseća. Mnogo brzo zaboravljamo, a to ne sme da se dogodi.
S. V. O.
Mladi folklorci iz Novih Kozaraca uspešno nastupili na Sajmu narodnog stvaralaštva u Vrnjačkoj Banji
Kulturno-umetničko društvo „Petar Kočić“ iz Novih Kozaraca, gostovalo je, proteklog vikenda, na 22. Sajmu narodnog stvaralaštva, prela i posela i starih zanata “Zlatne niti” u Vrnjačkoj Banji. Kozarački folklorci otputovali su na poziv organizatora ove tradicionalne manifestacije, kaže predsednica KUD-a, Dragana Karanović.
– Nas pripremni ansambl predstavio se sa Vlaškim igrama našeg koreografa Milana Vašalića. Nastupilo je 17 mladih članova našeg KUD-a i, pored velikog zadovoljstva i našeg i naših domaćina, ostvarili smo lepa prijateljstva – kaže Dragana Karanović.
Za goste su bile upriličene posete Manastiru Žiča i Hramu Svetog Save u Gračacu.
Prevoz do festivala besplatno je obezbedio prevoznik „Triumph Tim Travel“. I drugi meštani pokazali su solidarnost i humanost, besplatno ustupivši svoje proizvode i kupujući na licitaciji organizovanoj za potrebe članova KUD-a na fejsbuk grupi „Novi Kozarci u srcu”.
– Na taj način obezbedili su nam materijale za nošnju, opanke, trenerke. Žene iz sela šiju nam jeleke, košulje, suknje i pletu priglavke – dodaje Karanovićeva. – Zahvalni smo svima koji pomažu rad našeg društva.
KUD „Petar Kočić” jedino je mesto okupljanja meštana svih uzrasta koji, u folklornim i pevačkim grupama, baštine tradiciju svog, ali i drugih krajeva Srbije.
S. V. O.
Na jučerašnju akciju dobrovoljnog davanja krvi Crvenog krsta i Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine došla su 63 potencijalna davaoca od kojih je 58 i dalo dragocenu tečnost. Među njima je bilo 14 žena, a četiri sugrađanina krv je darivalo prvi put.
Priliku za ovaj humani čin Kikinđani će ponovo imati u utorak, 15. i u ponedeljak, 28. aprila.
U utorak, 1. aprila 2025. godine, očekuju se okupljanja građana na više lokacija na području Policijske uprave u Kikindi.
U skladu sa članom 52. Zakona o policiji, Policijska uprava preduzeće sve zakonske mere da javni skupovi proteknu bezbedno, uključujući foto i video-snimanje na mestima gde se prijavljeni i neprijavljeni skupovi budu održavali.
Dramska sekcija „Jožef Atila“ Kulturno-umetničkog društva „Eđšeg“ pripremilo je novu predstavu – komad „Polusnovi“ Petera Boldižara, u režiji Šandora Kiralja.
Predstava govori o svakodnevnim životnim situacijama, unutrašnjim borbama i trenucima na granici stvarnosti i mašte koji su nam, možda, svima poznati, navodi se u najavi.
Igraju David Čikoš, Norbert Đuranki, Šandor Kiralj, Vivijan Fazekaš i Teodora Sili. Premijera će biti izvedena na sceni KUD „Eđšeg“ u subotu, 5. aprila, od 19 sati. Ulazak je besplatan, ali publika može, svojim prilozima, da doprinese radu dramske sekcije i KUD-a.