јануар 26, 2026

Igor Crnogorac

KUD-Mokrin-a

Мокринске Васкршње свечаности, низ програма који се одржавају од Лазареве суботе, завршавају се сутра, у понедељак, 21. априла, наступом чланова КУД „Мокрин“. Велики концерт је, као и сваке године и ускршњи и годишњи каже председник КУД-а, Живко Угреновић.

–  На овим концертима приказујемо све што смо током године радили. Наступају сви чланови, од најмлађег, то су предшколци, до изворног ансамбла – укупно шест фолклорних група, дечија и женска певачка група, и оркестар КУД-а. Припремили смо игре из Ниша, Трстеника, Ужица, Груже… – каже Угреновић.

О посвећености чланова Друштва, осим многобројних признања, говоре и бројни наступи на различитим манифестацијама, као и пријатељства која негују са другим друштвима и организацијама. У протеклом периоду наступили су, између осталог, на манифестацији НУРДОР-а, Ускршњим играма у Сајану, а ових дана стигао им је и позив из Северне Македоније, за учешће на Међународним фестивалима фолклора.

Велики годишњи концерт овог културно-уметничког друштва у Дому културе у Мокрину почиње у 19 сати, и улазак је бесплатан.

(Фото: КУД „Мокрин“)

Tucanijada

На Варошком тргу у Мокрину данас је одржана 35. Туцанијада – Светско првенство у туцању васкршњим јајима, централна манифестација Васкршњих свечаности у овом месту.

На трону су ове године били домаћини – победник је Стеван Проданов, другопласирани његов брат Душан, док је треће место припало Ивану Дилберу. Стеван (44), по занимању економиста, до сада је четири пута понео титулу шампиона, а Ускршње свечаности за њега су више од традиције – оне су део породичног идентитета.

– Јаје се тражи од Нове године до такмичења. Учествујемо породично – тата, брат и ја. То су јаја од наших кока, генетски селектованих да носе јака јаја. Од када знам за себе, Ускрс проводимо овде. Тата је једном био првак, а брат три пута, као породица смо најтрофејнији. Одабрана јаја чувамо у старој кући бабе и деде где је температура стабилна, што је важно, тако јаје може да стоји и до три месеца. Да би се нашло победничко, потребно је да се „куцне“ и до 15.000 пута о чело или зуб – открива Стеван тајне великог мајстора, додајући да у њиховом домаћинству сваке године офарбају и до 500 јаја.

Пехаре и новчане награде од 20.000, 30.000 и 50.000 динара уручили су председник Савета Месне заједнице Горан Ристић и градоначелник Кикинде Младен Богдан, који је честитао победнику.

Провером победничких јаја руководио је главни судија, Живица Терзић. Јаје се пресеца, а половине се поједу са љуском – једну судија, другу такмичар. Терзић је потврдио да је такмичење било регуларно.

У јуниорској конкуренцији победничко јаје имала је такође искусна такмичарка – осмогодишња Дуња Голић.

– Деда је узео јаје из нашег кокошињца, а мама Јелена га је офарбала у неку чудну боју. Учествовала сам већ три пута – једном сам била друга, једном трећа, а сада сам други пут победила и осећај је јако добар – рекла је Дуња. Поред пехара, освојила је и новчану награду од 15.000 динара.

Пехаре су добиле и другопласирана Ђурђа Маленчић, са наградом од 10.000 динара, као и Милица Божин, која је освојила треће место и 5.000 динара.

Овогодишња Туцанијада окупила је око 200 такмичара. Поред домаћина, учествовали су и гости из Швајцарске, Румуније, Шведске и Португалије, што доказује значај манифестације. Мокринчани су, и овога пута, потврдили своју посвећеност, гостопримство и вештину очувања обичаја – по чему су и надалеко чувени.

С. В. О.

491008737-1417668525927542-6280365752997520064-n

У мултинационалној средини каква је наша, на дан када највећи хришћански празник истовремено славе и православни и верници католичке вероисповести, одржане су литургије, односно мисе у храмовима на територији града.

Велики број верника присуствовао је Васкршњем јутрењу, Другој светој литургији у Храму светог Оца Николаја у Кикинди и у Храму светих Козме и Дамјана.

– Пуноћа благодати и васкрсења Христовог је сретање са Господом кроз свето причешће. Причешће је оприсутњење васкрсења у животу сваког од нас. Ми смо данас имали доста људи на Светом причешћу, али је то и смисао службе и прославе данашњег дана, сусрет са васкрслим Хрисом. Радујем се што људи нису дозволили себи да им празник буде формалност, да им буде изговор за nерад или спремање посебних јела, него им је радост и сусрет са васкрслим Господом – рекао је свештеник кикиндског Намесништва Српске православне цркве, Мирослав Бубало.

Причешће на Ускрс представља велику радост за православне вернике који су претходних седам недеља постили, молили се, одлазили на литургије и придржавали се свих осталих правила која прописује Ускршњи пост. Ова Света тајна, позната и као евхаристија, представља један од најважнијих и најдубљих сакрамената у православној хришћанској традицији. Верници се поздрављају са „Христос васкрсе!“ – „Ваистину васкрсе!“.

Светој литургији присуствовао је и градоначелник, Младен Богдан са сарадницима који је, такође, истакао значај празника у мултиконфесионалној средини.

– Данас је велики дан јер заједно обележавамо највећи хришћански празник када је Исус Христос васкрсао, понудио наду људском роду и страдао за њега. Ми данас, са нашим православним народом и са нашим пријатељима римокатоличке вероисповести, обележавамо овај велики дан присуствовањем литургијама и мисама и показујемо колико нам је важно заједништво, поготово у овим кризним, тешким временима, и јединство које нас држи када су свуда око нас поделе. Желимо да пошаљемо поруку да нам је најважније да у друштву, у нашем граду и у нашој држави сачувамо стабилност. Желимо здравље нашим суграђанима и народу, успех у раду и у сваком залагању, и да влада мир, то је најважније. И сада показујемо колико нам је битно да чувамо заједништво, мултикултуралност и мултиконфесионалност у граду јер је то наш идентитет, на њему смо саграђени – рекао је Богдан.

Представници Градске управе и председник Савета Месне заједнице Сајан, Золтан Тот присуствовали су и Јутарњим мисама у Цркви светог Фрање Асишког у Кикинди и у Цркви светог Стјепана краља у Сајану. Мисе је служио жупник Ласло Бевиз.

– Свим верницима честитамо велики хришћански празник уз жељу да им донесе све најлепше – добро здравље, срећу, благостање, мир и породичну р; да празник проведу у кругу најмилијих, да отворимо срца, да будемо ту једни за друге и да помажемо једни другима – рекла је Мелита Гомбар, чланица Градског већа.

На Ускрсну недељу у римокатоличким црквама верници обнављају Крсна обећања, поздрављају се Пасхалним поздравом „Христос је ускрснуо!“, „Заиста је ускрснуо!“, а у многим заједницима у црквама се благосиља храна.

Овогодишњи Ускрс обележиле су заједничка вера у васкрсење, нада, и потреба и лепота заједништва.

 

Uskrs-a

Ускрс, највећи хришћански празник, ове године заједнички обележавају и православни и католички верници. То се догађа само у годинама када се поклопе јулијански и грегоријански календар. Према хришћанском веровању, Исус Христос је, после страдања на крсту и сахране, трећег дана васкрсао из мртвих. Овај догађај темељ је хришћанске вере. Симбол је наде, искупљења и вечног живота. За све вернике, то је дан радости, духовне обнове и заједништва.

Васкрсење Христово православци и католици обележавају сваки у складу са својим верским обичајима, али са истом поруком: победом живота над смрћу, љубави над мржњом и светлости над тамом.

За православне вернике, Ускрс долази након дугог поста и Велике недеље, коју су обележили молитва, сабраност и тишина. У поноћ су служене Васкршње литургије, а верници се поздрављају са: „Христос васкрсе!“ – „Ваистину васкрсе!“.

У домовима се пале свеће и трпеза је богата. Прво јаје, чуваркућа, чува се до наредног Ускрса. Породице се окупљају, а деца се такмиче у туцању јајима.

Католички верници Ускрс су дочекали синоћ, на великој суботњој миси, у знаку светлости и ватре. И код њих се празник прославља молитвом, породичним ручком и радошћу. У многим католичким домовима традиционално се припремају јела и дарују ускршњи пакетићи деци, а у двориштима се траже скривена јаја.

„Смрћу смрт победи, и онима у гробовима живот дарова“ – пева се у православним храмовима, подсећајући да су вера и нада снажније од таме и да Ускрс није само традиција, већ и позив да будемо бољи, храбрији и блискији једни другима.

Иако обичаји могу бити различити, порука је иста – празник обнове, љубави и живота. У заједничком Ускрсу православних и католика види се снага духовног јединства и порука да светлост увек долази.

Nest-(8)

Први програм у Ритејл парку „Нест“ у Кикинди, одржан јуче и данас, за тему је имао предстојећи Ускрс и привукао је велики број најмлађих посетилаца и њихових породица. Весело и разиграно најављен је почетак празничних и других активности у новом тржном центру.

Ангелина Тетичкович, шопинг менаџер РП „Нест“ истиче да је ово тек почетак разноврсних садржаја који ће се редовно организовати.

– Парк смо преузели у јануару, а ово је први програм који смо осмислили и реализовали за грађане Кикинде. У плану је још много сличних дешавања – од ноћног базара са малим произвођачима до разних анимација за све генерације. Драго нам је што је посећеност велика и верујемо да смо кренули добрим путем – каже Тетичкович.

Програм је био богат и непрекидан, захваљујући аниматоркама из фирме „Славица Славица“ из Новог Сада. У креативним радионицама украшавала су се јаја, правиле маске и трагало се за скривеним ускршњим изненађењима.

Аниматорка Славица Тот каже да су активности биле добро осмишљене и изузетно посећене.

– Јуче смо имали креативну радионицу са ускршњим мотивима. За три сата колико је трајала, учествовало је око 70 деце, а маскота зец је поделио више од 120 јаја. Данас имамо интерактивну анимацију са балончићима од сапунице, игрицама, кореографијама, и наградама – ускршњим пакетићима. Програм завршавамо представом „Бубулекине бубе“, причом о томе како се носити са љутњом и дурењем – објашњава Славица.

Малишани су били неуморни. Са родитељима су уживали у играма, поклонима, представама, као и бесплатном осликавању лица и тетоважама, а најтраженији дизајн била је Спајдерменова мрежа. Тако је петогодишњи Лука, поносно показујући свој нови „тетоважу“, кратко рекао.

– Играо сам се и сада сам Спајдермен. Много ми је лепо овде и доћи ћу опет.

Уз пуно уметничких креација и доброг расположења, Ритејл парк „Нест“ започео је своју мисију стварања новог места окупљања и забаве за све генерације. Наредни догађаји, судећи по успеху првог, са нестрпљењем се ишчекују.

С. В. О.

Djurica-(9)

Када се, пре десет година, превозник и бајкер Ђура Вујчић, са својом Зорицом, доселио у рушевну кућицу одмах иза пруге, према Башаиду, да ту изграде свој дом, нису имали ништа. Ни струју, ни воду, само чистину око себе и визију. Данас је та чистина огроман парк са базеном – потоком, фонтаном и водопадом, цветним лејама, старинским предметима и руком грађеним читавим објектима. Нису имали ни буџет ни архитектонске планове – само много идеја и љубав према старим материјалима. И кренули су: корак по корак. Сада се чини да су незаустављиви.

– Мало те невоља натера, мало волиш… Ја волим дрво, волим камен. То су материјали који ме инспиришу. Мој тата је био добар грађевинац. Радили смо већ као мали са њим, био је доста строг, али нас је много тога научио. Више бих волео да по цео дан радим овде него да возим камион. Све што видите направио сам својим рукама – каже Ђура.

Шта ће вам та брда шута у дворишту?“

Сваки камен и свака цигла у Ђурином дворишту имају своју историју. Јер, пре него што су постали темељи, зидови или детаљи новог дома, били су само рушевине.

– Материјал доносим са разних места. Ако нађем неки камен, док сам на путу, довезем га овде. Довлачио сам камење са Златибора, и из манастира Студеница, са мора, нема одакле нисам. И онда, камен по камен… Највећи део за градњу набављао сам тако што сам рушио старе куће за грађу и цигле. Све сам доносио овде. Онда сам све то одвајао, чистио, припремао, и од тога градио и куће и намештај.

Зорица се смеје кад се сети тог периода.

– Када би ме неко питао зашто имамо брда шута по дворишту, нисам знала шта да кажем. Нико није могао да замисли шта ће од тога настати.

Осим Ђуре који је тачно знао шта жели.

– Све правим из главе. Гледам материјал који имам и осмислим шта од њега може да се направи. Ја не волим кад је све у линији и у калупу. Нека буде мало искривљено, као да је природа сама направила. Трудим се да оставим облик и да га само минимално обрадим ручном полирком, не сечем уопште, осим када нешто морам да уклопим. Свашта сам направио и од котура за струјне каблове. И јако се радујем док радим – каже док руком прелази преко грубо обрађене дрвене греде.

Тако је настајало право бајковито скровиште са двориштем – парком, у коме је сваки детаљ помно осмишљен и сам за себе представља целину, толико необичну и лепу да не знате где прво да зауставите поглед. Ту је базен у облику природног потока, са испустима за пиће („да не мора да се излази на врућину“), ћуприја са кровом на улазу, чак и фонтана. Цвеће, жбуње и свакојако растиње, помешано и уређено, на сваком кораку. Неколико места за окупљање, сва различита и потпуно оригинална, камени сто са клупама које подсећају на Стоунхенџ. У центру је стари орах – вртешка који ноћу светлуца. Осим што дивно светли и цело двориште.

Кућа без пројекта, али са душом

У објектима, наравно, поново све Ђурини и Зокини ручни радови – од кухиње, кревета и ормара, до купатила и полица. У највећем објекту од стакла и дрвета је централни стуб који подсећа на сувачу, столови и шанк, али и рестаурирани намештај.

– Зока и ја набавимо џакове и онда ручно шијемо пресвлаке за фотеље. Видиш, на овим првим смо још вежбали, а сада нам то иде као да веземо – прича Ђура с поносом.

Посебно место је њихова мала „кафана“ за одмор.

– Ту примамо госте, пријатеље, а највише бајкере. Долазе нам другари из целе бивше Југославије и иностранства, посебно за „Дане лудаје“. Овде имају бесплатан смештај – каже Ђура.

Свет пун прича

Оно што је код њиховог дома посебно није само архитектура, већ и дух који он носи. У сваком кутку, на сваком зиду, налази се нека прича.

– Сакупљам све што има историју. Волим да знам ко је нешто некад користио, ко је носио шешир, из какве шоље се пила кафа – прича Ђура.

Тако су се у њиховом дому нашли ватрогасни шлемови с почетка прошлог века, шешири познатих Кикинђана, разнобојни лончићи и „цинцике“, па чак и један оригинални Вермахтов бицикл.

– Сваки детаљ овде има душу. Ово није само кућа, ово је једна велика прича – каже Зорица.

Снага, рад и мало лудости

И наравно, ништа од овога не би било могуће без Зорице, кажу. Она одржава домаћинство, брине о ентеријеру.

– Заједно све радимо – скромна је Зорица. – Сваке суботе косимо – ја имам велеслалом кроз башту, Ђура је на већим површинама.

– Не треба нам теретана. Имамо цео хектар да решавамо – додаје Ђура са осмехом.

Једном је доживео несрећу – бетонски зид је пао на њега и повредио му руку.

– После три дана сам скинуо завој и наставио да радим. Нисам могао да седим скрштених руку.

Иако понекад размишља да успори, још увек има превише идеја да би застао: простор за роштиљ, место за окупљање око ватре, паркинг за госте…

Заштитни знак на улазу у овај комплекс је мотоцикл подигнут на стуб.

– Ја сам, пре свега, бајкер, имам BMW. У клубу сам „No Limits“. И даље се дружимо, идемо на мото-сусрете, они долазе овде. Онај мотор што сам подигао на стуб, сам сам направио. Да унуци виде како је деда био луд – уопште се не шали Ђура.

Колико је креативан знају деца и унучићи који једва чекају да дођу у овај, њихов свет.

– Ја имам сина и ћерку, а Зока једног сина. Имамо деветоро унучади – најстарије има 17, а најмлађе три године.

Ово прелепо окружење створили су за њих и за себе, својим рукама, као велико и аутентично уметничко дело које се шири.

Једно је сигурно: све што буду радили, радиће заједно.

С. В. О.

MUP-a

Док славимо најрадоснији хришћански празник у кругу породице, сетимо се да је живот највећи дар. У протекле три године, током само четири празнична дана, у просеку се догодило 275 саобраћајних незгода. Четири особе су изгубиле живот, а 31 је теже повређене, упозоравају из Министарства унутрашњих послова на својој званичној Инстаграм страници.

Прошле године је, у току празника, више од 1.000 возача било затечено под дејством алкохола. Више од 200 њих празник је провело у полицијској станици, уместо са најмилијима.

Поштујте ограничења, прилагодите вожњу условима пута, не седајте за волан ако сте пили, везујте појас! Возите одговорно!

Министарство унутрашњих послова Републике Србије жели вам срећне и безбедне Ускршње празнике, наводи се у саопштењу.

Velika-subota

Данас је Велика субота – други дан хришћанске жалости који следи након Великог петка, дана када је распет Исус Христ. Верници овај дан проводе у тишини и молитви, чувајући успомену на Христов погреб и Његов силазак у Ад.

Као део Страсне седмице, Велика субота представља увод у радост Васкрса. У храмовима, верници целивају плаштаницу на симболичном Христовом гробу, у дубоком поштовању и нади у Његово Васкрсење.

Овај дан обележава прелаз из старог у ново време – почетак ере обележене светлошћу Васкрсења. У Светој земљи, у храму Христовог Гроба, већ вековима се на овај дан дешава чудесна појава Светог огња. Јерусалимски патријарх уноси угашено кандило које се само пали, а пламен се преноси на свеће присутних и даље носи у домове и храмове широм света.

У православним породицама завршавају се последње припреме за највећи хришћански празник. Чисте се куће, припрема празнична одећа, а ко још није, у рано јутро боји васкршња јаја. У неким крајевима меси се и посебан хлеб – васкршњак. Пост се наставља, и то строго – на води, уз сухоједење.

Поред званичног назива Велика субота, у различитим крајевима овај дан је познат и као Страшна, Завалита, Црвена или Дугачка субота – називи који подсећају на дуготрајне Христове муке на Голготи.

Према народном веровању, на овај дан треба учинити добро дело или уделити милостињу сиромашнима – верује се да ће се то доброчинство вишеструко вратити. Такође, не раде се никакви послови у пољу нити ручни радови.

С обзиром на то да ове године православни и католички верници Ускрс прослављају истог дана, данас је Велика субота и у католичкој традицији. У католичким црквама не служи се Света миса, већ верници у тишини размишљају о Христовој жртви. У вечерњим сатима, на Велику суботу почиње Васкршње бдење, које симболично означава Христово Васкрсење и улазак светлости у свет.

Nest

Како су  Ускршњи празници период радости и породичних тренутака, у Тржном центру „Нест“ потрудили су се да допринесу празничној атмосфери и посетиоцима пруже незаборавно искуство. Припремили су разноврстан програм за малишане, као и за све посетиоце – од креативних радионица са мотивима Ускрса, потрага за ускршњим јајима, представа, до специјалних попуста, поручују из „Нест“-а.

У петак 18. априла, од 12 до 15 сати, биће одржане Ускршња креативна радионица за децу и анимација

За исти термину у суботу, 19. априла, заказани су: интерактивна анимација са мотивима Ускрса, face painting и представа за децу „Бубулекине бубе“, од 14 сати.

Don`t copy text!