Данас је Велика субота – други дан хришћанске жалости који следи након Великог петка, дана када је распет Исус Христ. Верници овај дан проводе у тишини и молитви, чувајући успомену на Христов погреб и Његов силазак у Ад.
Као део Страсне седмице, Велика субота представља увод у радост Васкрса. У храмовима, верници целивају плаштаницу на симболичном Христовом гробу, у дубоком поштовању и нади у Његово Васкрсење.
Овај дан обележава прелаз из старог у ново време – почетак ере обележене светлошћу Васкрсења. У Светој земљи, у храму Христовог Гроба, већ вековима се на овај дан дешава чудесна појава Светог огња. Јерусалимски патријарх уноси угашено кандило које се само пали, а пламен се преноси на свеће присутних и даље носи у домове и храмове широм света.
У православним породицама завршавају се последње припреме за највећи хришћански празник. Чисте се куће, припрема празнична одећа, а ко још није, у рано јутро боји васкршња јаја. У неким крајевима меси се и посебан хлеб – васкршњак. Пост се наставља, и то строго – на води, уз сухоједење.
Поред званичног назива Велика субота, у различитим крајевима овај дан је познат и као Страшна, Завалита, Црвена или Дугачка субота – називи који подсећају на дуготрајне Христове муке на Голготи.
Према народном веровању, на овај дан треба учинити добро дело или уделити милостињу сиромашнима – верује се да ће се то доброчинство вишеструко вратити. Такође, не раде се никакви послови у пољу нити ручни радови.
С обзиром на то да ове године православни и католички верници Ускрс прослављају истог дана, данас је Велика субота и у католичкој традицији. У католичким црквама не служи се Света миса, већ верници у тишини размишљају о Христовој жртви. У вечерњим сатима, на Велику суботу почиње Васкршње бдење, које симболично означава Христово Васкрсење и улазак светлости у свет.
