Поводом 76. рођендана, Културно-уметничко друштво „Марија Бурсаћ“ из Банатског Великог Села приредило је синоћ свечани концерт у препуној сали Дома културе.
На овај начин прославља се рад свих претходника који су чували лепоту обичаја – игре видљиве оком, улепшане гласом и звуком, а испуњене душом, као и млади наследници. Ово је породица генерација које су уткале себе у очување културне баштине; Друштво је кроз деценије било и остало симбол заједништва, културе и националног идентитета, вредности које су и данас на искушењу пред бројним изазовима, речено је из КУД-а на свечаном отварању. Фолклор, како су додали, није само уметност, већ и глас народа и подсећање на припадност нечему већем и трајнијем.
На концерту су изведене игре из Лесковца, Груже, Понишавља, Прњавора, Пчиње и Црноречја. Наступили су чланови припремне, млађе, старије и извођачке групе, као и рекреативци, уз подршку женске и мушке певачке групе. Програм су, својим наступом, обогатили и гости из пријатељског КУД-а из Дрвара, са којим „Марија Бурсаћ“ негује дугогодишње пријатељство и сарадњу.
Прослави рођендана Друштва претходила је хуманитарна акција „Колачијада – Дечија слатка пијаца“, одржана овог месеца, на којој је сакупљена донација КУД-у за куповину и обнову ношњи.
С. В. О.
(Фото: Золи Шари)
– Циљ кампање је да, уочи матурских прослава, скренемо пажњу младима на важност одговорног понашања у саобраћају, управо у тренутку који им је можда један од најважнијих у животу – рекао је Павле Поповић, координатор Савета за безбедност саобраћаја Града. – Порука је једноставна: на матуру се не иде аутомобилом, већ са осмехом и добрим расположењем.
Славиша Савић, сарадник Агенције из Шапца, навео је да је само у 2024. години у саобраћајним несрећама живот изгубило 514 људи, од чега чак 114 младих.
Најпотреснији део предавања био је исповест Јулке Лопушине, која је матурантима пренела своју животну причу – о тренутку који је све променио.
Јулка је пре несреће студирала књижевност и фотографију, сањала о параглајдингу, желела да буде професор. Сада је срећно удата и мајка двоје деце. Од младалачких снова морала је да одустане и зато шаље снажну поруку.
И овога пута родитељи и старија браћа и сестре стигли су опремљени деци омиљеним, често забрањеним реквизитима – кључевима, мобилним телефонима… којима су на крају стазе мотивисали своје малишане.
Поново се догодило и да најслађи учесници друкчије доживљавају овај програм, па је било одлазака са стазе, седења и дружења у току трке, али и то да сви такмичари похрле ка једном тати јер је имао најлепши „мамац” – чоколадну бананицу.
Трка се одржавала у етапама, па је на крају најбоље време, међи девојчицама, имала Уна Радујко из Кикинде.
– Нисмо се припремали, она је одавно почела да пузи, још није проходала, али је јако активна. Учествовали смо први пут. Поред пехара за “Нај Кићу”, добили смо поклоне, шољу и слаткише – рекла је мама Ивана.
Јанко Лаковић је, такође, веома озбиљно схватио надметање и бриљирао по брзини међу дечацима.
– Нама је било важно да учествујемо, а Јанку да што пре допузи до своје сестре – казао је тата Угљеша. – Битно је да су се деца лепо провела.
Троје најбољих у свакој групи добило је пехаре и поклоне, а сви остали мали такмичари – захвалнице за учешће.
– Веома смо задовољни и поносни што манифестација траје толико дуго. Овде су сада децу довели и родитељи који су и сами, као бебе, учествовали у трци у пузању – рекла је Тања Ножица, помоћник директора Културног центра за програмске активности. – Рекорд у броју учесника биће постављен и на централној манифестацији која се, као и сви програми данас, због нестабилног времена, одржава у сали Народног позоришта. Пријављено је чак 20 тачака предшколаца, што је највише до сада, а наступиће и полазници Балетске школе. Јако нам је драго што сви предшколци знају за ову манифестацију и радо учествују у њој.
Централна приредба заказана је за у 15 сати, док ће, од 17 сати, бити додељене награде најбољима на ликовном конкурсу Културног центра – „Пролеће у мом граду”.
– Од 2014. године радимо са особама са инвалидитетом, укључујући параплегичаре, квадриплегичаре, децу са интелектуалним тешкоћама, аутизмом, церебралном парализом… Овим камповима желимо да покажемо да вода не прави разлике – истиче председник Клуба, Стојан Богосављев.
У кампу ће, поред деце са дијабетесом и инвалидитетом, учествовати и деца типичне популације. Такав приступ, истиче Богосављев, омогућава да се сви малишани осећају равноправнима и да уживају у заједничким активностима.
„Орка“ је увек била лидер у инклузивном спорту. Изузетна хуманост чланова огледа се у активностима које се веома ретко организују у ронилачким клубовима, са посвећеношћу и у континуитету.
Богосављев је већ организовао више међународних кампова и сарађивао са колегама из Словеније, Хрватске, Русије, БиХ и Италије. У оквиру пројекта „Erasmus plus” радио је и на инклузивном спорту на европском нивоу.
Стојан Богосављев ће у склопу овог кампа радити и на докторској дисертацији која истражује ефекте роњења код деце са дијабетесом типа 1 узраста од 12 до 15 година. Пилот студија из 2022. показала је да све активности могу да се спроводе без компликација, уз одговарајућу припрему и надзор.
– То су бајковити састави, ја у њима маштам. Мислим да свима недостаје машта – не само деци, него и одраслима. Целом свету треба више маште, јер она доноси креативност и уметност – каже Лазар, чије теме најчешће обухватају празнике, фудбал који тренира, као и авантуре са псом Хектором, од којих су неке стварне, а неке плод маште.
– Тада сам први пут био у Кикинди и било ми је сјајно. Сада сам се вратио са својом првом књигом – прича Лазар, који је први састав написао са седам година, под називом „Велики снови у малим ципелама“.
У холу Библиотеке, многобројни Лазареви вршњаци учествовали су у дискусији, постављали питања и делили идеје у атмосфери инспиративној за настајање нових дела и нових младих писаца.
Иницијатива има за циљ да повеже бригу о животној средини са друштвеном солидарношћу, укључујући кориснике Центра у активности које подстичу еколошку свест, инклузију и одрживи развој.
Како је истакао Бранислав Стојановић, председник Еколошког друштва Кикинда, ово је први пројекат са Центром.
Корисници су, после кратког предавања, у креативном делу радионице, стварали „живе“ колаже од биљака. Сарадња ће бити настављена низом заједничких активности.
Акцију су подржали донатори: „Турбо-гас“, „Mecafor Products“ и ресторан „My Way“.