јануар 26, 2026

Igor Crnogorac

M-Bursac-(4)

Поводом 76. рођендана, Културно-уметничко друштво „Марија Бурсаћ“ из Банатског Великог Села приредило је синоћ свечани концерт у препуној сали Дома културе.

На овај начин прославља се рад свих претходника који су чували лепоту обичаја – игре видљиве оком, улепшане гласом и звуком, а испуњене душом, као и млади наследници. Ово је породица генерација које су уткале себе у очување културне баштине; Друштво је кроз деценије било и остало симбол заједништва, културе и националног идентитета, вредности које су и данас на искушењу пред бројним изазовима, речено је из КУД-а на свечаном отварању. Фолклор, како су додали, није само уметност, већ и глас народа и подсећање на припадност нечему већем и трајнијем.

На концерту су изведене игре из Лесковца, Груже, Понишавља, Прњавора, Пчиње и Црноречја. Наступили су чланови припремне, млађе, старије и извођачке групе, као и рекреативци, уз подршку женске и мушке певачке групе. Програм су, својим наступом, обогатили и гости из пријатељског КУД-а из Дрвара, са којим „Марија Бурсаћ“ негује дугогодишње пријатељство и сарадњу.

Прослави рођендана Друштва претходила је хуманитарна акција „Колачијада – Дечија слатка пијаца“, одржана овог месеца, на којој је сакупљена донација КУД-у за куповину и обнову ношњи.

С. В. О.

(Фото: Золи Шари)

policija-5

На подручју Полицијске Управе у Кикинди за дане викенда није било саобраћајних незгода.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 12 учесника у саобраћају и издато је 85 прекршајних налога.

Истовремено, из саобраћаја је, због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци, искључено девет возача, од којих је двоје задржано у трајању до 12 сати, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,2 промила, то јест имали су недозвољене психоактивне супстанце.

Такође, откривено је 17 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 54 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 17 осталих прекршаја.

saobracajna-policija-1

Припадници Министарства унутрашњих послова у Кикинди поднели су надлежном тужилаштву кривичну пријаву против С. К. (1988) из Кикинде, због постојања основе сумње да је извршио кривично дело ометање службеног лица у вршењу службене дужности.

С. К. се сумњичи да је синоћ лакше повредио полицијску службеницу и полицајца који су интервенисали након што је он, возећи „форд“, слетео са пута и том приликом задобио повреде.

Утврђено је да је осумњичени возио нерегистровани аутомобил са 1,59 промила алкохола у организму, без возачке дозволе која му је у претходном периоду одузета, као и у време трајања заштитне мере забране управљања возилом.

Такође, одбио је да се подвргне тесту на присуство психоактивних супстанци.

С. К. је одређено задржавање и против њега ће бити подне, те одговарајуће прекршајне пријаве у складу са Законом о безбедности саобраћаја, саопштено је из Полицијске управе Кикинда.

Na-maturu-bez-automobila-(3)

Под слоганом „Ум на друм“, и ове године је у Кикинди реализована редовна програмска активност Агенције за безбедност саобраћаја „На матуру без аутомобила“. У сарадњи са Саветом за безбедност саобраћаја Града Кикинде, у амфитеатру Високе школе струковних студија за образовање васпитача, одржано је интерактивно предавање намењено матурантима. Овом едукативном сусрету присуствовали су и сарадници Агенције, као и представници Одељења саобраћајне полиције.

– Циљ кампање је да, уочи матурских прослава, скренемо пажњу младима на важност одговорног понашања у саобраћају, управо у тренутку који им је можда један од најважнијих у животу – рекао је Павле Поповић, координатор Савета за безбедност саобраћаја Града. – Порука је једноставна: на матуру се не иде аутомобилом, већ са осмехом и добрим расположењем.

Славиша Савић, сарадник Агенције из Шапца, навео је да је само у 2024. години у саобраћајним несрећама живот изгубило 514 људи, од чега чак 114 младих.

– Наша визија је јасна: нула повређених и погинулих у саобраћају. Најчешћи узроци несрећа су: непрописна брзина, невезивање појаса, алкохолисаност и коришћење телефона током вожње – рекао је Савић. – При брзини од 60 километара на сат, судар је еквивалентан паду са петог спрата. Аутомобил за само две секунде, колико је минимално потребно да погледате у мобилни телефон, при брзини од 59 километара на сат, пређе 30 метара, што је довољно за трагедију.

Најпотреснији део предавања био је исповест Јулке Лопушине, која је матурантима пренела своју животну причу – о тренутку који је све променио.

– Једне мартовске вечери сели смо у ауто са мојим пријатељем Марком, иако сам знала колико је попио. Помислила сам – пет минута вожње, шта може да се деси. А догодило се најгоре. Слетели смо с пута и ударили у дрво. Две другарице које су имале појас већ сутрадан су наставиле живот. Марко и Вања то пролеће нису дочекали. Ја јесам, али сам платила високу цену, завршила сам као параплегичар – испричала је Јулка. – У стерилној болничкој соби провела сам више од две године. Почела сам рехабилитацију са 35 килограма и могућностима шестомесечне бебе. Све је то било зато што нисам сачекала такси и нисам везала појас.

Јулка је пре несреће студирала књижевност и фотографију, сањала о параглајдингу, желела да буде професор. Сада је срећно удата и мајка двоје деце. Од младалачких снова морала је да одустане и зато шаље снажну поруку.

– Када сабирате све што имате, свој живот бројите два пута. Не постоји секунда која се не рачуна!

С. В. О.

Naj-Kica-(11)

„Поздрав пролећу”, препознатљива и традиционална манифестација Културног центра која се у нашем граду данас одржава 26. пут, већ је обрадовала многе малишане. Неки су се забавили на „Концерту летеће гитаре“ Бранимира Росића, предшколци и балерине припремају се за наступ на централној приредби, а највише су се ангажовали најмлађи. Њих чак 29, највише од када траје манифестација, учествовало је у трци беба у пузању „Нај Кића”.

И овога пута родитељи и старија браћа и сестре стигли су опремљени деци омиљеним, често забрањеним реквизитима – кључевима, мобилним телефонима… којима су на крају стазе мотивисали своје малишане.

Поново се догодило и да најслађи учесници друкчије доживљавају овај програм, па је било одлазака са стазе, седења и дружења у току трке, али и то да сви такмичари похрле ка једном тати јер је имао најлепши „мамац” – чоколадну бананицу.

Трка се одржавала у етапама, па је на крају најбоље време, међи девојчицама, имала Уна Радујко из Кикинде.

– Нисмо се припремали, она је одавно почела да пузи, још није проходала, али је јако активна. Учествовали смо први пут. Поред пехара за “Нај Кићу”, добили смо поклоне, шољу и слаткише – рекла је мама Ивана.

Јанко Лаковић је, такође, веома озбиљно схватио надметање и бриљирао по брзини међу дечацима.

– Нама је било важно да учествујемо, а Јанку да што пре допузи до своје сестре – казао је тата Угљеша. – Битно је да су се деца лепо провела.

Троје најбољих у свакој групи добило је пехаре и поклоне, а сви остали мали такмичари –  захвалнице за учешће.

– Веома смо задовољни и поносни што манифестација траје толико дуго. Овде су сада децу довели и родитељи који су и сами, као бебе, учествовали у трци у пузању – рекла је  Тања Ножица, помоћник директора Културног центра за програмске активности. – Рекорд у броју учесника биће постављен и на централној манифестацији која се, као и сви програми данас, због нестабилног времена, одржава у сали Народног позоришта. Пријављено је чак 20 тачака предшколаца, што је највише до сада, а наступиће и полазници Балетске школе. Јако нам је драго што сви предшколци знају за ову манифестацију и радо учествују у њој.

Централна приредба заказана је за у 15 сати, док ће, од 17 сати, бити додељене награде најбољима на ликовном конкурсу Културног центра – „Пролеће у мом граду”.

С. В. О.

Orka-kamp-(8)

Ронилачки клуб „Орка“од средине маја покреће први инклузивни ронилачки камп у Србији, намењен деци не млађој од 10 година која живе са дијабетесом типа 1, као и деци са различитим облицима инвалидитета. Камп је у потпуности бесплатан и трајаће два месеца, а циљ је промоција инклузивности и подизање свести о значају физичке активности за све.

– Од 2014. године радимо са особама са инвалидитетом, укључујући параплегичаре, квадриплегичаре, децу са интелектуалним тешкоћама, аутизмом, церебралном парализом… Овим камповима желимо да покажемо да вода не прави разлике – истиче председник Клуба, Стојан Богосављев.

Камп ће обухватити теоријску обуку, пливање, роњење у базену и завршне активности на мору у Грчкој. За децу са дијабетесом, припремљени су посебни здравствени протоколи, у сарадњи са стручњацима са Факултета за спорт и психологију ТИМС и Медицинског факултета у Новом Саду. Посебна пажња биће посвећена праћењу нивоа шећера у крви пре и током активности у води.

У кампу ће, поред деце са дијабетесом и инвалидитетом, учествовати и деца типичне популације. Такав приступ, истиче Богосављев, омогућава да се сви малишани осећају равноправнима и да уживају у заједничким активностима.

Ронилачки клуб „Орка“, који постоји од 2005. године, броји 50 чланова, међу којима су, захваљујући великој хуманости, раду и залагању инструктора и асистената, и деца и одрасли инвалиди. У Клубу су заступљене све дисциплине овог спорта: подводни хокеј, рагби, роњење на дах, гађање у мету под водом, као и рекреативно scuba роњење.

„Орка“ је увек била лидер у инклузивном спорту. Изузетна хуманост чланова огледа се у активностима које се веома ретко организују у ронилачким клубовима, са посвећеношћу и у континуитету.

– До сада сам обучио више асистената и инструктора, као и 48 деце узраста од осам до 14 година која су ронила у отвореној води, те 52 детета која су, након обуке, ронила у базену. Са особама са квадриплегијом, ампутацијама, аутизмом, епилепсијом и дијабетесом, радимо три пута недељно у континуитету – додаје Богосављев.

Захваљујући сарадњи са КСЦ „Језеро“, подршци Града, али и ангажману Клуба, базен у Кикинди има савремену опрему за приступ особама са инвалидитетом – лифт, рампу и специјалног робота за уношење у воду.

Богосављев је већ организовао више међународних кампова и сарађивао са колегама из Словеније, Хрватске, Русије, БиХ и Италије. У оквиру пројекта „Erasmus plus” радио је и на инклузивном спорту на европском нивоу.

Изузетне заслуге Клуба препознате су бројним наградама: Годишњом наградом града Кикинде „Ника Мирков“ 2022. за хуманост у спорту, Повељом Спортског савеза Кикинде 2023. године, као и захвалницом Српске православне црквене општине при Храму светих Козме и Дамјана у Кикинди за „показану храброст и љубав према организацији Богојављенског пливања за Часни крст”. Асоцијација хендикепираних ронилаца са седиштем у САД доделила је Богосављеву „Специјалну награду за великодушну и стручну посвећеност људима са инвалидитетом кроз подводне активности“.

Стојан Богосављев ће у склопу овог кампа радити и на докторској дисертацији која истражује ефекте роњења код деце са дијабетесом типа 1 узраста од 12 до 15 година. Пилот студија из 2022. показала је да све активности могу да се спроводе без компликација, уз одговарајућу припрему и надзор.

– Интеракција у води, где су сва деца једнака и слободна, и њихови осмеси на крају тренинга – због тога све ово радимо – закључује Богосављев.

С. В. О.

Dan-knjige-Mastogradiliste-(3)

Поводом Светског дана књиге и ауторских права, у Народној библиотеци „Јован Поповић“ у Кикинди одржана је промоција књиге „Маштоградилиште“ и дружење са њеним аутором – талентованим дванаестогодишњим писцем Лазаром Новаковићем из Ужица.

Лазар је, како каже, сабрао својих 60 састава, а ова књига је његов првенац. Иако млад, већ се може похвалити са 25 награда са различитих литерарних конкурса, међу којима је и она коју је добио управо у кикиндској библиотеци.

– То су бајковити састави, ја у њима маштам. Мислим да свима недостаје машта – не само деци, него и одраслима. Целом свету треба више маште, јер она доноси креативност и уметност – каже Лазар, чије теме најчешће обухватају празнике, фудбал који тренира, као и авантуре са псом Хектором, од којих су неке стварне, а неке плод маште.

Младог писца најавила је и разговор модерирала Дуња Бркин Трифуновић, в. д. директорка Библиотеке која је, такође, учествовала у изради Лазаревог првенца. Она је посетила да је, пре три године, на конкурсу Народне библиотеке у Кикинди за најбољи трејлер за књигу, Лазар освојио треће место за видео инспирисан књигом „Леси се враћа кући“. Улогу Леси играо је Хектор.

– Тада сам први пут био у Кикинди и било ми је сјајно. Сада сам се вратио са својом првом књигом – прича Лазар, који је први састав написао са седам година, под називом „Велики снови у малим ципелама“.

Кроз наслове као што су „Чаробни свет детињства“, „Будан сањам“, „Домовина се брани лепотом и знањем“, „Застани војско, цеви заокрени“, „Друга страна облака“, „Када сам био вода“ и „Не дирај ми снове“, млади писац показује зрелост, маштовитост и осећајност.

У холу Библиотеке, многобројни Лазареви вршњаци учествовали су у дискусији, постављали питања и делили идеје у атмосфери инспиративној за настајање нових дела и нових младих писаца.

Књигу „Маштоградилиште“ објавила је издавачка кућа „Media Sfera“, а корице је дизајнирала Лазарова тетка, Слађана Пантелић, која је и предложила објављивање. Током промоције, књига се може поручити путем сајта, а ускоро ће бити доступна и у књижарама.

С. В. О.

krpelj-a

У Заводу за јавно здравље (ЗЗЈЗ) је доступно тестирање крпеља по налогу изабраног лекара о трошку Републичког фонда за здравствено осигурање.

Како је објаснила др Татјана Пецарски, начелница Одељења за контролу и превенцију болести ЗЗЈЗ Кикинда, најчешће се ради о контроли крпеља на присуство бактерије која изазива лајмску болест, али се обављају и тестирања људи и на неке друге узрочнике које крпељи могу пренети.

– Важно је нагласити да нам је сазнање да је крпељ заражен или не битно за препоруку о превентивном давању антибиотика код особа кога је крпељ ујео, да би се спречило оболевање од лајмске болести – каже др Пецарски. – Симптоми се не јављају одмах, а један од сигнала који указују на могуће инфекције јесте прстенасто црвенило око места убода.

Ови инсекти постају активни с доласком пролећа, а сезона њихове највеће активности траје од марта до октобра, осим у данима са изузетно високим температурама, када се повлаче у хладовину и губе активност.

– Од почетка године до сада, од анализираних донетих крпеља, ниједан није био инфициран бактеријом која може да изазове лајмску болест – додаје др Пецарски. – Битно је да пацијенти не отклањају сами крпеља. То треба да уради лекар, у амбуланти или Хитној служби.

Уколико је крпељ био причвршћен за тело дуже од 24 сата, већа је вероватноћа да је, евентуално, пренета инфекција. Зато се препоручује преглед тела и одеће одмах након боравка у природи, као и провера кућних љубимаца, јер се крпељи могу пренети и преко њих. Пожељно је користити и заштитна средства против инсеката, како код људи, тако и код животиња.

У Заводу су доступни и серолошки и PCR тестови, анализа се врши по налогу лекара, али, како истиче наша саговорница, најбитнија је превенција.

С. В. О.

Nasa-kuca-Dan-planete-(3)

Еколошко друштво Кикинда и корисници Дневног боравка Центра за пружање услуга социјалне заштите града Кикинде обележили су Дан планете Земље заједничком радионицом и едукативним програмом, организованим у просторијама Центра.

Иницијатива има за циљ да повеже бригу о животној средини са друштвеном солидарношћу, укључујући кориснике Центра у активности које подстичу еколошку свест, инклузију и одрживи развој.

Како је истакао Бранислав Стојановић, председник Еколошког друштва Кикинда, ово је први пројекат са Центром.

– Драго нам је што смо сарадњу започели баш почетком пролећа. Радионица је осмишљена тако да корисници представе како виде природу и да пошаљемо поруку колико је важно очување наше планете. Њихов глас заслужује да се чује јер су они важан део нашег друштва. Сарадњом са Центром желимо да подстакнемо и друге грађане да се укључе у еколошке акције – рекао је Стојановић.

Корисници су, после кратког предавања, у креативном делу радионице, стварали „живе“ колаже од биљака. Сарадња ће бити настављена низом заједничких активности.

– Ово је први корак у планираној сарадњи са Еколошким друштвом. Наши корисници су већ ангажовани у еколошким програмима; кроз активности попут неге баште и учења животних вештина повезују се са природом. Праћење раста биљке од семена до плода доноси им велико задовољство – рекла је Николета Павлов, в. д. директорка Центра.

Акцију су подржали донатори: „Турбо-гас“, „Mecafor Products“ и ресторан „My Way“.

Дан планете Земље, који се сваке године обележава 22. априла, подсећа на значај заштите животне средине и одговорност коју сви имамо према природи. Овакве акције, које спајају еколошку свест и социјалну солидарност, показују да брига о планети почиње у заједници – кроз сарадњу, подршку и заједничке вредности.

С. В. О.

Uskrs-b

Православни верници данас обележавају Васкршњи уторак, трећи дан највећег хришћанског празника – Васкрса. Овај дан је наставак васкршње радости, али и прилика да се молитвено сетимо ближњих који нису више са нама.

У неким крајевима Србије, управо на Васкршњи уторак посећују се гробља, доносе се васкршња јаја и пале свеће на гробовима. Иако се на сам дан Васкрса не иде на гробља, јер је то празник живота и победе над смрћу, Васкршњи уторак је посебан тренутак када се духовна радост празника дели и са прецима.

Верници верују да се молитве у данима после Васкрса, посебно на Васкршњи уторак, узносе са посебном снагом. Поред тога, у многим домовима наставља се празнична атмосфера – трпезе су и даље свечане, деца настављају да се туцају васкршњим јајима, а у породицама владају радост и топлина.

Овај дан подсећа да је Васкрс празник заједништва – не само са живима, већ и са онима који су нас напустили. Симболично, живот и смрт се прожимају у молитви, нади и вери да је љубав вечна.

У народном веровању, Васкршњи уторак важи за најсрећнији уторак у години – дан када се све добро започето умножава, а жеље и молитве имају посебну тежину.

Don`t copy text!