Igor Crnogorac, autor sa Kikindski portal

U Ekonomsko-trgovinskoj školi, uz najsavremenija nastavna sredstva, zavidan kvalitet nastave

Igor Crnogorac decembar 15, 2022

Ekonomsko-trgovinska škola u Kikindi je, u poslednjih šest meseci obnovila i najsavremenijim nastavnim sredstvima opremila sve kabinete za stručne predmete ekonomskog i komercijalnog smera, kao i kuhinju i salu za ugostiteljska zanimanja.

– Zahvaljujući lokalnoj samoupravi, rešili smo velike probleme koje smo imali zbog neopremljenih kabineta. U prethodne dve godine zamenjeni su zastareli računari u biroima za područja rada ekonomija, pravo i administracija – kaže direktorica Škole, Tanja Radovanov. – Pored toga, od početka školske godine, na konkursima Ministarstva prosvete, dobili smo 60 računara, štampač, 16 laptopova, 16 projektora i 16 stalkova. Zahvaljujući nadležnom Pokrajinskom sekretarijatu, sada imamo i dva nova televizora koja koristimo umesto projektora.

U kabinetima je danas nastavu iz predmeta „obuka u virtuelnom preduzeću“ imala treća godina komercijalnog smera. Aleksandra Zivlak kaže da se priprema da upiše marketing.

– Ovo je jedan od boljih smerova u školi, mnogo predmeta imamo na računarima. Konkretno, na ovim časovima učimo sve o tome kako se vodi preduzeće.

Njena školska drugarica iz drugog odeljenja istog smera, Milijana Milovanov, veoma je zadovoljna što je uspela da upiše smer koji je želela.

– Kao ekonomisti imamo najviše mogućnosti da uradimo nešto sa svojim životom, možemo da imamo i svoje preduzeće. Razmišljala sam o tome da upišem Fakultet za poslovnu informatiku – kaže Milijana.

Za područje rada ugostiteljstvo Škola je, dodaje direktorica, po projektu Ministartva pravde, nabavila i konvektomat, najsavremeniji uređaj za potrebe nastave iz predmeta kuvarstvo, vredan 480 hiljada dinara. Konvektomat ima tri načina rada: konvekcijski (strujanjem vrućeg vazduha), parni i kombinovani.

– Sa novim uređajem priprema jela može da se programira, čak i izgled i boja jela, a uređaj poseduje i sondu koja proverava da li je jelo gotovo i automatski ga isključuje. Priprema hrane mnogo je lakša i brža, a jela su kvalitetnija – objašnjava nastavnik kuvarstva, Milan Maletić.

Na današnjem času pripremani su, već zaboravljeni lokalni brend, „Narvik šnicla“ i najpoznatije italijansko jelo, osobuko. U narednom periodu potrebno je još proširiti kuhinju i urediti salu za usluživanje, kako bi nastava za jedan od najpopularnijih smerova bila još kvalitetnija, kaže direktorica Radovanov.

Inače, ove školske godine, na smer kuvarstvo, u trogodišnjem trajanju, upisano je čak 30 đaka, a postojala je potreba za još više mesta.

Stefan Nikolić, učenik trećeg razreda, na nastavu stiže iz Vojvoda Stepe.

– Najviše mi se sviđaju srpska jela. Mnogo volim svoj poziv i mislim da je veoma važan jer bez njega svet ne može da funkcioniše. Kuvanje nije samo zanat, to je umetnost. Ova škola ima najbolje profesore, dobro je organizovana, ima odlična sredstva za rad – kaže Stefan.

Da ovde mladi zaista vole svoje zanate, potvrđuje i nastavnik Maletić koji podseća da su upravo đaci smera kuvarstvo dva puta osvojili prvo mesto u emisiji „Kuvarski kalfa“ na RTS-u, 2018. i 2020. godine i to sa jelima krompirica i sa pireom od bundeve i belim mesom, punjenim suvim šljivama i mokrinskim sirom.

Direktorica Tanja Radovanov dodaje da je, posle prekida zbog pandemije, Škola obnovila saradnju sa srodnim obrazovnim ustanovama u Sokobanji i u Vrnjačkoj Banji, u kojima će, već na proleće, učenici drugog razreda ugostiteljskih smerova ići na ferijalnu praksu.

Ekonomsko-trgovinska škola već godinama unazad jedna je od najtraženijih škola u Kikindi i široj okolini. Ove školske godine ima 350 učenika u 14 odeljenja na smerovima: komercijalista, ekonomski tehničar, trgovac, konobar, kuvar i tehničar obezbeđenja.

U Školi očekuju da će, za narednu školsku godinu, dobiti odobrenje da upišu i odeljenje turističkog smera. Takođe, u procesu verifikacije su potpuno novi smerovi: restauratorski tehničar, carinski i tehničar za protivpožarnu zaštitu, kao i četvorogodišnje školovanje za zanimanje kulinarski tehničar.

Uz odličnu opremljenost i kvalitet rada, ova obrazovna ustanova, na taj način će, nesumnjivo, još više dobiti na popularnosti i statusu u široj zajednici.

Predavanje o budućnosti energetike – budućim inženjerima u Tehničkoj školi

Igor Crnogorac decembar 15, 2022

Predavanje na temu “Solarna energija, sadašnjost i budućnost energetike“ održano je danas đacima treće i četvrte godine Tehničke škole u Kikindi.

Obuka je deo projekta pod nazivom „Promocija korišćenja solarne energije kroz prozjumer (kupac-proizvođač) pristup“. Sprovodi ga Regionalna razvojna agencija „Banat“ iz Zrenjanina u saradnji sa nemačkom Organizacijom za međunarodnu saradnju GIZ.

– Održavamo javne časove u srednjim časovima u našem regionu kako bismo učenicima skrenuli pažnju na obnovljive izvore energije, sa akcentom na solarnu energiju i na pristup kupac-proizvođač, koji je trenutno aktuelan kod nas. Želimo da podstaknemo mlade na razmišljanje i delanje u ovoj oblasti – rekao je rukovodilac Sektora za regionalne razvojne projekte Agencije „Banat“, Branislav Milosav.

Predavanju su prisustvovali članovi Gradskog veća, Valentina Mickovski, zadužena za obrazovanje i kulturu, i Saša Tanackov, zadužen za privredu i investicije.

– Slično predavanje bilo je nedavno organizovano za predstavnike javnih preduzeća – podsetio je Tanackov. – Ovi đaci su ti koji će, kao novi inženjeri mašinstva, elektrotehnike i energetike, da nas uvedu u novu budućnost i u nove tehnologije.

On je dodao da je Tehnička škola izabrana upravo zato što edukuje učenike u ovim profilima i može najviše da doprinese, ne samo buđenju svesti, nego i u pružanju novih tehničkih znanja.

„Zeleni dragstor“ od danas i u A naselju – širok asortiman i povoljne cene

Igor Crnogorac decembar 15, 2022

Stanovnici A naselja u Kikindi danas su dobili trgovinu sa izuzetnim izborom, pristupačnim cenama i, što je najvažnije, u svom susedstvu, u delu grada u kojem je nedostajao dobro snabdeven prehrambeni objekat.

Osma trgovinska jedinica „Zelenog dragstora“ otvorena je u Ulici Rade Trnića 17, pored vrtića „Kolibri“, u prostorijama u kojima je nekada bila Mesna zajednica. Novootvoreni objekat posetili su gradonačelnik, Nikola Lukač i član Gradskog veća zadužen za privredu i investicije, Saša Tanackov.

– Ovaj deo Kikinde je jedan od najnaseljenijih. Građani su izrazili potrebu za jednom ovakvom trgovinom i mislim da će im to pomoći. Istovremeno, ovde smo imali zapušten prostor. Sa poslodavcem koji je želeo da proširi svoju mrežu, dogovorili smo se da se upravo ovde otvori prodavnica. Uverili smo se da je dobro snabdevena i da su cene povoljne, razgovarali smo i sa kupcima i oni su zadovoljni. Nadam se da će i postojanje dobre trgovine pomoći da ovaj deo grada oživi i da se omoguće nova zapošljavanja. Oplemenjujemo sadržaje svih delova grada, to je deo zacrtanih ciljeva da se u Kikindi živi bolje – rekao je Lukač.

Lukač je dodao da je gradski prostor izdat po tržišnoj ceni. Vlasnik „Zelenog dragstora“, Vladimir Radovanović, kaže da su se potrudili da prostor pretvore u lep objekat, kao i da je zahvalan lokalnoj samoupravi koja je prepoznala zahteve potrošača, posebno starijih sugrađana.

– Sada su i stanovnici A naselja u prilici da se snabdevaju svim što im je potrebno. „Zeleni dragstor“ postoji od 1995. godine, kada je otvorena prva trgovina kod Suda. Ovo nam je osmi objekat u Kikindi, sa ukupno 40 zaposlenih radnika i još 16 u veletrgovini – kaže Radovanović. – Konkurentni smo zbog brzog obrta robe i niskih marži. To smo u mogućnosti jer, što više rastemo, dobijamo sve bolje uslove od dobavljača, i te povoljnosti prenosimo na naše kupce.

Novi, najveći objekat ovog lanca, otvoren je jutros u šest, a radnike su dočekali kupci iz susedstva, kaže Dejan Ugrešić, poslovođa osmog „Zelenog dragstora“.

– Ovde živi desetak hiljada stanovnika i mislim da smo im olkšali snabdevanje. Kupci su zadovoljni kvalitetom i, posebno, cenama.

Zadovoljna je i Hajnalka Đomparin, jedna od prvih mušterija danas.

– Zaista nam puno znači ova prodavnica – kaže. – Vidim da ima sve što nam treba.

Mlada mama, Lidija Jokić, sa svojom bebom, takođe je stigla iz komšiluka.

– Ovo nam je sada najbliže i vidim da su cene povoljne. Tu nam je i vrtić, sada nam je sve usput.

„Zeleni dragstor“ u Ulici Rade Trnića ima radno vreme kao i ostali objekti ove trgovinske mreže – svakog dana, i nedeljom, od 6 do 22 sata. Danas sto artikala ima posebno snižene cene, a svakog meseca su akcijske cene na određene proizvode, kaže Vladimir Radovanović.

On je najavio da će se mreža prodavnica proširivati u gradu i u selima, kao i da će, do leta, jedan objekat, raditi 24 sata. Takođe je pozvao zainteresovane, pre svega iskusne trgovce, da se jave u centralu firme, u Toze Markovića 150a, ukoliko žele da zasnuju radni odnos u „Zelenom dragstoru“ u kojem, kako kaže, rade zadovoljni trgovci.

Četiri stotine folkloraca „Gusala“ Kikinđanima priredilo nezaboravno veče

Igor Crnogorac decembar 14, 2022

Za ljubitelje folklora, a tu računamo, razume se, i svu podršku mladim folklorcima „Gusala“, nije bilo dovoljno mesta u sali Narodnog pozorišta, na dva koncerta – dečijih, a zatim izvođačkih ansambala i veterana.

Glavni umetnički rukovodilac Akademskog društva za negovanje muzike „Gusle“, Igor Popov, kaže da se tradicionalni Novogodišnji koncert priprema od septembra.

– Mi ga zovemo koncertom svih ansambala jer je zaista tako – nastupilo je 400 naših članova, od predškolskog uzrasta do veterana. Večeras su izvođački ansambli premijerno izveli Igre iz istočne Makedonije i Igre sa banatskih salaša, kao i dve nove koreografske minijature. Takođe, deo programa su i naše koreografije po kojima smo prepoznatljivi – Srpske igre iz Banata i Srpske igre iz Pomorišja. Ne može se, naravno, bez juga Srbije jer je atraktivan, zato uvek imamo i Igre iz Vranjskog polja i Bosilegradskog Krajišta, a veteranske grupe su nastupile sa igrama iz Bujanovca i iz Leskovca – kaže Popov.

Šesnaestogodišnja gimnazijalka Emilija Sretenović folklorom se bavi od četvrte godine.

– Dugo nismo nastupali u Kikindi i veoma smo srećni zbog toga. Pripreme traju nekoliko meseci iako je ovo generalno program koji radimo – kaže Emilija.

U „Guslama“ su, kaže Igor Popov, ponosni na činjenicu da su svi izvođači – muzičari, vokalni solisti i igrači – članovi Društva, kao i da u bogatom fundusu imaju svoje kostima za sav repertoar.

Izuzetno uvežbani igrači nastupili su večeras sa mnogo radosti koja se prelila i na publiku. „Gusle“ su, još jednom, obradovale sugrađane i zaslužuju sve čestitke za rad i trud koji ulažu u očuvanju tradicije i radu sa decom i mladima. Kao i za lepotu igre kojoj smo prisustvovali.

Kako je student privatizovao Livnicu?!

Igor Crnogorac decembar 14, 2022

Iako su sednice Narodne skupštine obeležili brojni verbalni okršaji i žustre polemike, posebno se izdvojila nedavna epizoda u kojoj je narodna poslanica Demokratske stranke Dragana Rakić, u želji da prikupi jeftine političke poene i unizi šefa naprednjaka Milenka Jovanova, iznela optužbe čija se istinitost lako da proveriti- jednostavnim guglanjem . Dragana Rakić, perjanica Demokratske stranke odnosno onoga što je od nekada respektabilne političke partije ostalo, optužila je Jovanova da je učestvovao u malverzacijama oko privatizacije „Livnice“?! Optužba je izrečena ni manje ni više nego u Narodnoj skupštini gde je poslanica Rakić od ministra Siniše Malog zatražila da joj „dostavi svu dokumentaciju vezanu za ovu spornu privatizaciju“.

-Građani Kikinde su me zamolili da dobijem informacije u vezi sa privatizacijom Livnice u Kikindi. Naime, u toj privatizaciji je učestvovao šef poslaničke grupe SNS Milenko Jovanov. Doduše, tada nije bio u SNS-u, tada je bio član Demokratske stranke Srbije, zajedno sa nekadašnjim ministrom za privatizaciju, Predragom Bubalom, koji je takođe bio član Demokratske stranke Srbije. Kada je otkrivena malverzacija u Livnici vezano za privatizaciju Livnice Kikinda, Bubalo je završio u zatvoru, a znate šta je Milenko Jovanov uradio – učlanio se u Srpsku naprednu stranku.-doslovno je glasilo obraćanje poslanice demokrata.

Čak ni prosta, da ne može biti prostija računica koja pokazuje da je Jovanov u vreme kada je završena privatizacija „Livnice“ imao tek 23 godine i bio student Pravnog fakulteta u Beogradu, na neki volšeban način nije pokolebala Rakićevu da iznese ovakav nonsens. Šef naprednjaka, inače i najaktivniji poslanik u Skupštini nije oklevao da odgovori:

-Dakle, u to vreme ja kao student sa 23 godine, jer to je maj 2004. godine, dođem kod Vojislava Koštunice i Predraga Bubala i kažem – ima da privatizujete ovako ili vas neće biti. I oni šta će, ljudi urade kako sam im ja rekao-ironično je odgovorio Jovanov i nastavio: .

-Građani Kikinde ne znaju doduše ko je Dragana Rakić, jer od stranke tamo imaju tablu i kancelariju, članova nema, ali vrlo dobro znaju da je moj otac radio u toj Livnici Kikinda.

Vi da ste se išta raspitivali ne biste pravili ovakve greške i to pokazuje koliko ste površni, koliko vas mrzi, čak i na Gugl da odete. Inače biste znali da je taj Bubalo koga spominjete bio priveden u maju 2013. godine, a da sam se ja, što piše na mom sajtu gde ste mogli da vidite, u Srpsku naprednu stranku učlanio u avgustu 2015. godine, dve godine kasnije.

Mislite da će to da vam prođe? Pa, neće. Dobićete odgovor uvek.. Vi mislite ovim podmetačinama, ovim tviter-zafrkancijama da ćete da pobedite na izborima? upitao je šef naprednjaka.

Stvarno ih mrzi da guglaju: Bubalo bio optužen zbog Luke Beograd, a ne Livnice

U očiglednoj želji da po svaku cenu iznese optužbe na račun šefa naprednjaka, Rakićevoj nije teško palo da potpuno ignoriše činjenice. Ministar Bubalo nikada nije bio optužen zbog privatizacije Livnice. Protiv bivšeg ministra vođen je sudski proces zbog privatizacije Luke Beograd.

Propala tema

-Osamnaest godina traje moja zavera da sam ja sakrio kako sam privatizovao Livnicu. I evo, taman sam mislio da ću da se izvučem, ali evo Dragane Rakić koja me je raskrinkala i ja sada nemam šta drugo, nego da se prijavim u policiju i da kažem- ljudi treba da idem u zatvor, ja loše privatizujem,. A hvala vam što me smatrate dovoljno sposobnim i što smatrate da sam kao nesvršeni student uspeo da privatizujem jedan veliki sistem kao što je Livnica Kikinda. Gospodine Orliću, ovo je problem. Ovo je trebalo da bude rečeno kada ja nisam u sali i da ne mogu da odgovorim i onda je to trebalo danas da bude tema- istakao je Jovanov.

U biblioteci predstavljen roman Anice Lazin: Svi smo taoci sopstvenih snova

Igor Crnogorac decembar 13, 2022

Knjiga „Taoci snova“ Anice Lazin predstavljena je večeras u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ u Kikindi. Anica Lazin je rođena Kikinđanka, srpsko-kanadska novinarska, spisateljica i pozorišna producentkinja. Živi u Kanadi. Posle beogradske i promocije u Novom Sadu, svoju knjigu promoviše i u rodnom gradu. Prvi, autobiografski roman „Tisa“, napisala je na francuskom jeziku.

„Taoci snova“ je roman o porodici koja se naseljava u Banatu u vreme Marije Terezije. Paralelna priča u romanu je o nesrećama i gubicima ispunjenom životu kompozitora Gustava Malera, čijom muzikom je autorka inspirisana.

– To je fragmentarni roman, ima više ličnosti i više priča, ali je sve jako povezano. Roman je priča o doseljenju moje porodice Blat koja je došla ovde, ne zna se tačno odakle, možda iz Alzas-Lorene, ne zna se ni da li su Nemci ili Francuzi. U tu bazu, narativni tepih, uplela sam legende, mamine priče iz detinjstva, ali tema romana je osećaj pripadnosti zemlji i pitanje iseljeništva, nostalgije, velikog osećanja krivice što sam otišla. Svaka osoba u romanu je, na neki načion, talac nekog sna – sna o boljem životu, o ostanku ovde, o odlasku negde, ali svi smo mi taoci snova – rekla je autorka.

Anica Lazin je završila Muzičku akademiju i bila zaposlena u Radio Beogradu. Srbiju je, zbog antiratnih stavova i neslaganja sa tadašnjim sistemom, napustila početkom devedesetih godina. Prazninu nastalu zbog odsečenih veza popunila je, kaže, upravo ovom knjigom, konačnim prihvatanjem nostalgije i čežnje, i spoznajom da koreni nisu izgubljeni, da su u njoj samoj, jednako kao i snovi.

Na kikindskom predstavljanju knjige govorila je i autorka pogovora, Aleksandra Đuričić. Delove romana govorio je član ansambla kikindskog pozorišta, Jordan Bursać. Roman „Taoci snova“ izašao je ove godine u Izdavačkoj kući „Dereta“.

Na festivalu „Ki dance Fest“ ove godine deca će plesati za Damjana Petrova

Igor Crnogorac decembar 13, 2022

Humanitarno-plesni festival, „Ki dance Fest“, ove godine imaće svoje četvrto izdanje i s pravom dobiti epitet tradicionalnog. Nastao je iz velikog entuzijazma sugrađanke Mirne Krnić, master profesora sporta i fizičkog vaspitanja. Mirna je vlasnica Udruženja sportskog plesa „Dance N Soul Ritmik“ koji okuplja 130 dece od četiri do 14 godina, u 10 uzrasnih grupa – devet modernog plesa i jednu grupu mažoretkinja.

– Prvi put kada sam organizovala Festival, bilo je to u želji da Kikinđane upoznam sa modernim plesom, onim što radim ja, ali i moje kolege u gradu. Ideja je bila da to bude plesni festival, da deca pokažu šta su naučila, ali da ne zarađujemo na tome, nego da prihod od ulaznica poklonimo nekome kome je potrebno – kaže Mirna.

Pokazalo se da je ideja naišla na odličan odziv i učesnika i publike. Ovoga puta, novac će se sakupljati za dečaka Damjana Petrova iz Kikinde koji je, prilikom rođenja, ostao bez kiseonika, što je dovelo do posledica koje zahtevaju lečenje.

– Na ulazu će biti kutija sa Damjanovom fotografijom. Dogovorili smo se da se donira simboličnih 200 dinara ali, naravno, ko želi može da donira i više. Kada uđe sva publika, odmah prebrojavamo novac i saopštavamo koliko je sakupljeno – objašnjava Mirna koja u organizaciji čitavog festivala ima pomoć svoje koleginice iz istog plesnog studija, strukovnog vaspitača dece predškolskog uzrasta, Aleksandre Đilas.

I ove godine na „Ki dance Fest“-u će, uz plesače domaćine iz škole „Dance N Soul Ritmik“, nastupiti i gosti: mažoretkinje iz Studija „Venus plus“ iz Ade i iz plesnog studija „Lana“ iz Pančeva, hip-hop grupe studija „Style“ iz Subotice i „M Dance“ iz Sente, članovi studija savremenog plesa „Quick Dance“ iz Novog Kneževca i bubnjarska sekcija kikindskog Studija „Maus“ koju predvodi Dušan Linjački.

Ukupno 250 dece i mladih plesača predstaviće se publici na Festivalu uživajući u plesu ali i humanoj svrsi ovog izuzetnog događaja. Pokrovitelji manifestacije su Grad Kikinda, Sportski centar „Jezero“ i Fabrika „Banini“.

Humanitarno-plesni festival „Ki dance Fest“ održaće se u nedelju, 18. decembra, u hali Sportskog centra „Jezero“, od 17 sati.

Otvorena retrospektivna izložba Brace Azarića, slikara impulsa i trenutka

Igor Crnogorac decembar 12, 2022

Izložba slika Brace Azarića iz Novih Kozaraca svečano je otvorena večeras u Galeriji Kulturnog centra. Retrospektiva obuhvata period od 40 godina stvaranja na 25 slika ovog umetnika.

Azarićev likovni izraz u dalekoj asocijaciji podseća na dela Milana Konjovića, rekao je, otvarajući izložbu, istoričar umetnosti, slikar i istaknuti likovni kritičar, Zdravko Vučinić.

– Azarić je slikar impulsa i trenutka. U njegovim slikama se sve odvija u jednom dahu. Sve je u zamahu i pokretu, zapravo, sve traje bez sustajanja i prekida. Nema u njima predaha koji bi profilisao mirne pasaže slikane predstave. Njegovi radovi upućuju na uzbuđenje koje raste i narasta do kreščenda, do gotovo apstraktne vizije čiju je granicu imao na umu i nikad je nije prestupio – rekao je Vučinić.

Slikar Šandor Kerekeš iz Subotice istakao je da se Azarićev rad ne može odrediti nijednim slikarskim pravcem.

– Na svakoj slici vidite ličnu impresiju slikara koji radi brzo, osmišljeno i precizno, i ne greši, jer u njegovim rukama živi entuzijazam koji od njega čini umetnika. Iako po profesiji nije slikar, on je nadmašio mnogo profesionalnih slikara – istakao je Kerekeš. – Azarićeve figure prikazuju nam grotesku današnjeg postkovid perioda koji ljude čini ohlađenim i izolovanima. Svima je neophodan kontakt, kao i dodir sa slikarima i njihovim delima.

Govoreći o svom radu i razvoju kao slikara, sam Azarić objasnio je da mu je oduvek inspiracija bio sam život.

– Od prvih radova nadalje imamo i impresionizam, ekspresionizam i moderne figuracije, to je jednostavno umetnički put, čovek se menja. Kad pogledam svoj put, od prvih radova, klasičnog realizma do moderne figuracije, apstrakcije, vidi se da je to isti potez, ali je drukčiji izraz. Najdraži mi je portret slikarke iz Kaira koji sam prvo uradio u realizmu, a zatim ponovo apstraktno, iz podsvesti, tada izlazi ono što osećaš – objasnio je Azarić.

Otvaranju su prisustvovale i Azarićeve kolege sa danas održane Novogodišnje likovne kolonije u Kulturnom centru. U ime organizatora, zamenica direktora Kulturnog centra, Tanja Nožica, uručila im je zahvalnice za učešće.

U programu otvaranja izložbe učestvovao je i Đuro Bucalo, član Kluba književnika „Duško Trifunović“. Retrospektivna izložba slikara Brace Azarića biće dostupna narednih deset dana.

Održana Novogodišnja likovna kolonija – 18 slika na dar Kulturnom centru

Igor Crnogorac decembar 12, 2022

U kikindskom Kulturnom centru danas je održana Novogodišnja likovna kolonija koju ova ustanova organizuje treći put uz podršku Grada. Slikare je danas posetila članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje, Valentina Mickovski.

– Kolonija okuplja eminentne slikare i postaje već tradicija. Samo jedan od benefita je da se ovom saradnjom razmenjuju znanja i iskustva umetnika. Posebno je lep gest slikara da ostave jedan svoj rad Kulturnom centru – rekla je Valentina Mickovski.

Za ovu priliku svečana sala Kulturnog centra pretvorena je u veliki atelje, u kojem je, u izuzetno prijatnoj atmosferi stvaralo osamnaest slikara iz Požarevca, Subotice, Beograda, Novih Kozaraca i Kikinde. Njihovim slikama biće ukrašena svečana sala, rekla je zamenica direktora Kulturnog centra, Tanja Nožica.

Susret likovnih umetnika u Kikindu je već drugi put doveo penzionisanog profesora likovne umetnosti iz Subotice, Šandora Kerekeša, koji slika već pedeset godina.

– Ovaj ambijent je odličan za stvaranje. Svi učesnici su prijatni, a organizacija je izuzetna, zato mislim da će kolonija biti plodna. Sada slikam akrilnim bojama, moje slike su apstraktne, ali sa određenom, mojom ličnom leksikom – kaže Kerekeš.

Milan Dragoljević, slikar iz Novih Kozaraca, jedan je od organizatora prve kolonije. Kaže da je počeo da slika kao dečak, a izlaže već četiri decenije.

– Prvu izložbu imao sam u vojsci u Varaždinu, tada sam slikao partizane. Mislim da Kikinda treba da ima jednu koloniju od šest dana jer imamo uslove, a grad bi dobio dobre slike. Za ovu salu slikam banatski pejzaž, akril na platnu – kaže Dragoljević.

Sa jednodnevne, sada već tradicionalne likovne kolonije slikari će, kažu, otići zadovoljni, do novog Novogodišnjeg susreta i novih slika. Na kraju dana, jedan od učesnika, slikar iz Novih Kozaraca, Braco Azarić, otvoriće svoju samostalnu izložbu u Kulturnom centru.

Palo stablo u centru grada, nema povređenih, saobraćaj bio zaustavljen sat vremena

Igor Crnogorac decembar 12, 2022

U Ulici braće Tatić, ispred broja 8a, danas oko 13 sati palo je potpuno zdravo stablo. Na sreću, niko nije povređen, a pričinjena je materijalna šteta na tri parkirana vozila u kojima, u trenutku pada, nije bilo ljudi. Saobraćaj je bio zaustavljen oko sat vremena.

Za sada nije poznato šta je uzrokovalo pad drveta. Po preseku i korenju vidi se da je potpuno zdravo, rekla je sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Gradske uprave, Miroslava Narančić, koja je stigla na lice mesta.

– Za sada ne znamo šta se desilo i zašto je došlo do izvaljivanja stabla iz korena. Imamo sreće što nije bilo povređenih. Stablo je zdravo, a nije bilo vetra niti nekih nepogoda, ništa ga nije spolja ugrozilo. Sva stabla se redovno pregledaju, dva puta godišnje, to rade stručnjaci Instituta za nizijsko šumarstvo iz Novog Sada, svako stablo ima svoj zdravstveni karton. Neka su označena kao sasvim, a neka kao malo manje vitalna, ali nijedno nije bolesno, o tome se vodi računa, a to se i vidi po oborenom stablu. Ekipa iz Instituta će već sutra stići u Kikindu kako bi se ustanovio uzrok pada, da nije možda došlo do remećenja korenovog sistema zbog instalacija ili nekih drugih okolnosti – rekla je Miroslava Narančić.

Ona je dodala da vlasnici oštećenih automobila treba da se jave Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj i da, sa dokumentacijom iz Policijske uprave, podnesu zahtev za nadoknadu štete.

Stablo američkog koprivića, poznatog kao pincike, visoko je oko 20 metara i izuzetno je masivno. Ovih stabala, u ulicama Braće Tatić i Generala Drapšina ima oko 400 i stari su sedamdesetak godina. Redovno se orezuju, kaže naša sagovornica, a poslednji put to je učinjeno pre nekoliko godina.