И у завршници ове школске године, пробни завршни испит осмака указао је на квалитете и слабости – не само ученика, већ и образовног система. Резултати на републичком нивоу показали су да многим ђацима задаци са разумевањем текста и даље представљају велики изазов, како у српском језику, тако и у математици, када је реч о текстуалним задацима. Геометрија је остала најтежи део испита за већину, док се уочава и недостатак концентрације приликом дужих задатака.
Пробни завршни испити одржавају се да би се осмаци упознали са испитном процедуром, али и да би увидели шта знају, а шта је потребно да додатно провежбају и боље науче, каже директор ОШ „Вук Караџић“ у Кикинди, Иван Пантелић. У овој школи генерацију малих матураната чини 45 ђака.
– На пробном тесту из српског језика и књижевности ове године било је више њима тежих питања, оних са разумевањем текста, која захтевају дужу концентрацију – каже Пантелић. – Питања из изабраног предмета су им увек лака, тако је било и ове године. У нашој школи, традиционално, највише ђака се определило за биологију – одабрало ју је чак 60 одсто ученика.
Такође, у ОШ „Вук Караџић“, као и сваке године, имају осмаке за полагање сваког од пет понуђених изборних предмета.
– После биологије, највише њих изабрало је географију, чак 30 одсто – објашњава директор. – Имамо по једног ученика који полаже физику и историју и двоје који су се определили за хемију. То су, углавном, деца која су претходних година остваривала пласмане на републичко такмичење из тих предмета. Ових петоро ђака на пробном завршном испиту остварило је, у просеку, 19 бодова.
Пантелић додаје да су, по цени ученика и наставника, прошле године на пробном испиту питања била тежа него на завршном, па је и, просечно, освојено мање поена.
– Осмаци су и ове године оценили да је пробни завршни тест из математике био тежак. Просечно су остварили 11,4 поена, док су на завршном испиту прошле године постигли резултат који је био изнад државног просека – више од 13 поена. Из српског језика и књижевности на овогодишњем пробном тестирању просечно су остварили око 11 бодова, а из биологије 14,90. Трећи, изборни предмет, им не представља проблем, готово сви га реше за максимално 15 минута – каже директор Пантелић.
Завршни испит за ученике осмог разреда заказан је за 23, 24. и 25. јун. Ученици ће првог дана полагати српски језик, другог дана математику, а трећег изабрани предмет. До тада им остаје довољно времена да, уз подршку наставника, утврде градива и припреме се за оно што их очекује на великом завршном кораку основног школовања.
Из Министарства просвете подсећају родитеље и ученике да се све активности везане за завршетак основне школе и упис у средњу школу могу обавити електронски, путем портала Моја средња школа. На располагању је и Вибер канал “Моја средња школа – Инфо канал”, путем ког родитељи и ученици на дневном нивоу могу добити информације и обавештења о полагању завршног испита, пријемног испита и уписа у средње школе.
С. В. О.
(Фото: ОШ “Вук Караџић”)
Шта Вас је навело да се бавите темом Сарајевског атентата и припадницима „Младе Босне“?
Да ли је „Црна рука“ (званично „Уједињење или смрт“, тајна организација основана у Србији која је деловала у војним круговима), заиста имала везе са припадницима „Младе Босне“?
Како данас западна историографија гледа на Сарајевски атентат – да ли се и даље сматра да је то био узрок Првог светског рата, и да ли, и у којој мери влада мишљење да је Србија, због својих територијалних аспирација према Босни и Херцеговини, одговорна за почетак рата?
Низ хуманитарних активности настављен је обележавањем Светског дана здравља прошлог викенда на простору Старог језера. Чланови Oрганизације посетили су и старије волонтере и кориснике програма „Брига о старима“, пружајући им подршку и пажњу.
Активности су, као и увек, обухватиле и најмлађе, истиче секретарка кикиндског Црвеног крста, Данијела Бјељац.
У оквиру „Недеље Црвеног крста“, данас је организована и акција добровољног давања крви, којој се одазвао 61 суграђанин. Крв је дало њих 54, међу којима 13 жена, као и петоро нових давалаца, што говори о ширењу свести и подршке овом племенитом чину.
Волонтери сада припремају и једну од најлепших, традиционалних активности.
Континуиране хуманитарне активности кикиндског Црвеног крста подсећају нас да добра дела нису ствар великих прилика, већ воље и срца. Свако може да помогне – понекад је довољан само мали гест и рука подршке. А најлепше је када хуманост постане навика – као код хуманих активиста и волонтера Црвеног крста који неуморно, из дана у дан, стоје на страни доброте.
Од почетка протеста у новембру прошле године, политичке партије све отвореније покушавају да наметну наратив према којем би оне, а не институције, требало да одлучују о томе ко ће бити ухапшен, колико ће остати у притвору и ко је крив. Тиме се оспорава основно начело владавине права, према којем правосуђе мора да делује независно, у складу са законима и Уставом Републике Србије.
Чак су и захтеви неких студентских група – као што је ослобађање свих притворених и процесуирање оних који су им се током протеста супротставили – усклађени са реториком партија које им пружају логистичку и политичку подршку. Јасно је да се данас пред судовима у Новом Саду и Нишу не изражава подршка за притворенима, већ борба за политички утицај над правосуђем. Протести се претварају у притисак на независне институције – под паролом „студенти“, а у организацији партија које желе да диктирају правду.
Студенти у блокади су, од самог почетка, послужили као политички параван. Смањење броја учесника у студентском пленуму, које је данас више него очигледно, само потврђује да су многи млади људи препознали како су инструментализовани у интересу политичких партија. Поред странака, значајну улогу у тој манипулацији играли су и професори са израженим политичким амбицијама, који су своје академске позиције користили за ширење политичког утицаја међу студентима.
Нажалост, иза захтева за „правду“ и „слободу говора“, све је видљивији покушај рушења институција, уз поруку да се о правди не одлучује у судницама, већ на партијским састанцима и протестним бинама.
Изложба је отворена на дан који се у Кикинди обележава као један од најзначајнијих у историји – 12. новембар. Значај овог датума огледа се у чињеници да је тадашњи Диштрикт у то време био једина аутономна област већински насељена српским становништвом са извесном управљачком аутономијом, а све под окриљем Хабзбуршке монархије. Главни циљ пројекта био је да истакне значајан историјски део прошлости Кикинде и омогући поређење са садашњицом. Секундарни циљ био је да се истакну разлике између пуког обележавања различитих годишњица и дубљег разумевања одређених догађаја, као и учења из њих кроз развој културе сећања. Отварању изложбе претходио је комплексан период истраживања историјске грађе, међуинституционална и међумузејска сарадња на регионалном нивоу, ангажовање дизајнерске фирме, дизајн и инсталација изложбе, израда публикације, као и богат пратећи програм изложбе, наводи се у препоруци Иване Арађан, више кустоскиње и историчарке уметности, програмске директорке Народног музеја Зрењанин.
Кикиндски музеј проглашен је, од ICOM-а Србија за Музеј године 2023. Награда је добијена за изузетан допринос развоју музејске делатности, несвакидашњу и ангажовану посвећеност проучавању, заштити, презентовању и интерпретацији културне баштине Србије.