јануар 26, 2026

Igor Crnogorac

Radionica muzej 2

Ђаци основних школа имали су изузетну прилику да уче, стварају и уживају у програму „Зима у музеју“ који се већ годинама, поред летњег издања, одржава у Народном музеју у Кикинди. Више десетина њих је, у петодневним активностима, правило календаре, посетило Сувачу, помоћу старих разгледница научило ко живи у ком фртаљу и које су најважније зграде у граду, сврставали предмете у одговарајуће музејске збирке и упознали се са сталном музејском поставком. Последњег дана, у суботу, на програму је била уметничка радионица.

– У овој креативној радионици прво су добили информације о томе како могу да посматрају уметничка дела, да их доживе, чак и окусе. Проналазе слике на основу детаља и описа, као и оне на којима могу да „чују“ музику, замишљају о чему разговарају особе на слици и цртају инспирисани уметничким делима у Музеју – каже Катарина Драгин, музејски едукатор која је, уз музејског педагога, Драгана Киурског, осмислила, припремила и спровела радионице.

Иако су двосатни програми били намењени ђацима основних школа, и овога пута дошли су и предшколци, који се укључују у све активности, каже Катарина и додаје да су деца веома заинтересована и расположена за све музејске програме.

Део распуста у Музеју је провео и осмогодишњи Милош Симичић из Новог Сада.

– Дошао сам на распуст код бабе и деде. Деда ми је рекао да овде има радионица, и ја сам био заинтересован да дођем. Волим уметност и волим да цртам. Можда људи не знају какве информације могу да добију у Музеју – каже Милош.

Ова установа има сталне програме намењене деци која, све чешће, музејске поставке приближавају и својим старијим члановима породице. За њих је, од почетка године, био бесплатан улазак у Музеј и ту прилику искористило је више од 60 породица.

IMG_3778 (Large)

У суботу, 14. јануара, верници старокалендарских православних цркава обележавају Нову годину по Јулијанском календару, која се у Србији назива и српска Нова година. Тога дана обележавају се и Обрезање Исуса Христа и Свети Василије Велики.

Срби празник посвећен обрезању Исуса Христа називају и Мали Божић, па се у многим крајевима спаљују остаци бадњака и меси обредни хлеб „василица“. Нову годину обележавају Јерусалимска црква, Руска црква, Српска православна црква, Грузијанска патријаршија и Света Гора Атонска.

Иако није званична Нова година, она се слави у балканским земљама, као што су: Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина (Република Српска), Македонија, православни делови Хрватске.

Такође се слави у Русији, Белорусији, Украјини, Јерменији, Молдавији, Грузији.

Традиција обележавања Јулијанске Нове године постоји и у неким немачким кантонима у Швајцарској, као и у појединим деловима Галске заједнице у Шкотској.

Crkva Svetog Ilije (Medium)

На дан када Православна црква обележава Oбрезање Господње и сећање на Светог Василија Великог – почетак нове године по јулијанском календару, први пут ће молебан заједно служити сви свештеници кикиндског намесништва.

У суботу, 14. јануара, од 18 сати, у Цркви Светог Пророка Илије у Новим Козарцима молебан ће одржати свештеници из Кикинде, Иђоша, Мокрина, Банатског Великог Села, Руског Села, Накова и Нових Козараца. После молебана, одржаће се и акатист – молитва у част Пресвете Богородице Тројеручице.

 

 

Radionica mozaik 2 (1)

Иако је распуст за основце у току, малишани су се у великом броју одазвали још једном позиву на радионицу у кикиндском Културном центру. Тродневну „Малу школу мозаика“, од четвртка води Љиљана Ривић, ликовна уметница из Београда.

–  Деца ће, за ова три дана, имати прилику да науче обраду и ређање камена, и саму израду мозаика. Циљ је да се упознају са техником која није много заступљена у уметности, као и да развијају моторику, што је посебно важно у овом узрасту, и што мозаик омогућава – рекла је Љиљана Ривић.

У великој сали Културног центра данас је стварало тридесетак основаца. Коста Грубиша иде у други разред Школе „Вук Караџић“.

– На радионици је лепо и занимљиво. Припремао сам каменчиће и стављао их у слику – каже Коста.

Његова вршњакиња из Школе „Ђура Јакшић“, Петра Фелбаб, каже да јој се веома свидео данашњи рад.

– Узимала са пинцетом каменчиће који су већ исецкани, затим сам их стављала у слику – похвалила се Петра. – Јако ми се свидео овај рад.

Тања Ножица, заменица директора Културног центра рекла је да ће мозаик бити изливен у Београду, а затим враћен у Културни центар који ће тако, захваљујући младим уметницима, имати своју „Девојку у плавом“ Ђуре Јакшића – у мозаику.

Ratni veterani

Српски ратни ветерани у Кикинди поделили су данас 163 пакетића деци и унуцима својих чланова. Ово је традиционална активност Удружења поводом обележавања православне Нове године.

– Трудимо се да одамо почаст нашим члановима, да негујемо културу сећања на погинуле и у томе имамо подршку локалне самоуправе – рекао је Владимир Радојчић, председник Скупштине Српских ратних ветерана у Кикинди.

У име Градске управе додели пакетића присуствовао је Богдан Тасовац, секретар Секретаријата за јавне службе, удружења грађана и верске службе.

Петер Фекете, пензионисани официр Полиције, довео је на доделу пакетића своје унуке.

– Презадовољан сам, с обзиром на ситуацију, драго ми је да Удружење успева да обрадује децу пакетићима. Прво је моја ћерка примала пакетиће, а сада унуци – Ђорђе и Матија, који је преузео поклоне и за свог брата, једномесечног Лазара. Трудимо се сви да помажемо породице погинулих и њихове потомке, као и чланове који се налазе у лошој материјалној ситуцији – каже Фекете.

Пре доделе пакетића, за дечију публику изведена је представа „Правда за Деда Мраза“ Радионице снова из Новог Бечеја.

 

 

 

bolnica 2

У кикиндској Општој болници интензивно раде на томе да за пацијенте обезбеде најбољу дијагностику и лечење. Овоме у прилог говори податак да је, у најсавременију опрему, само прошле године, из покрајинских фондова уложено 79 милиона динара.

– Ове године опремаћемо ОРЛ одељење и акценат ће бити на ултразвучним апаратима за радиологију, кадриологију и педијатрију; већина одељења ће имати нове ултразвучне апарате. Добили смо опрему за урологе, други смо здравствени центар у Војводини, поред Клиничког центра, који има ласер за уролошку дијагностику и терапију – каже в. д. директорица Опште болнице у Кикинди, др Весна Томин.

Болница у Кикинди такође је једна од три у држави за које је Министарство здравља купило 64-слојни скенер. Управо се уређује просторија за овај савремени апарат и он ће врло брзо бити у функцији.

Истовремено, мањак лекара још увек је сметња која мучи и пацијенте и запослене. Овог момента на специјализацији коју финансира Болница науштрб материјалних трошкова, налази се 35 лекара из свих грана медицине. Такође, на субспецијализацији је четворо специјалиста: из перинатологије – др Бранислава Давидовић, из лапароскопске хирургије за гинекологију – др Марко Ђукић, др Тијана Марчета је будући ендокринолог, и др Марија Вукобрат је субспецијализант за терапију бола.

Добра вест је да се, у наредних месец дана, после специјалистичких испита, враћају три лекара: гинеколог др Стеван Крнић и интернисти, др Милош Ђурин и др Бранка Пилиповић Томашев.

– Запослили смо и новог, младог радиолога из Сирије који је, са високом оценом, завршио Медицински факултет у Новом Саду и има завршену специјализацију, као и новог хирурга, др Бориса Бановића из Врбаса – каже др Томин. – По кадровском плану требало би да имамо 119 лекара, ми их тренутно у Болници имамо 89. Међутим, ми знамо да радимо и у немогућим условима јер све нас спаја исти циљ – добробит пацијента. Сада имамо људска ограничења, али сви пацијенти буду прегледани. Важно нам је да наши суграђани знају да смо увек ту за њих и због њих, да им помогнемо и да у датом тренутку урадимо све што је најбоље за њих.

Док се ситуација са кадровима, која је бољка великог броја болница, не стабилизује, све што је потребно јесте стрпљење пацијената, каже др Томин. Дуже се чека на преглед, али не сме да се догоди да неко остане непрегледан.

Када су у питању нове мере Министарства здравља, сазнајемо да су сви специјалисти дали своје термине за заказивање прегледа било ког дана у месецу. Такође, у свим специјалистичким амбулантама већ практикују да се следећи преглед, уколико је потребан, заказује одмах, без потребе за поновним одласком код изабраног лекара.

Časni krst 3

Традиционално пливање за Часни крст биће и ове године организовано на језеру у Новим Козарцима и на Старом језеру у Кикинди на Богојављење. На овај дан православни верници се сећају догађаја када је Свети Јован крстио Исуса Христа у реци Јордан.

Први пут ова духовно-спортска манифестација код нас је организована у Новим Козарцима, где ће се, на Богојављење, 19. јануара, пливати већ десети пут. Организатор је Српска православна црквена општина у овом месту.

– За Цркву пливање за Часни крст има посебан значај. Веровање је да ће оног ко први доплива до Часног крста срећа пратити током читаве године, да ће бити Божји благослов на њему. И сам Господ Христос се, на празник Богојављење  крстио и свако ко уђе у ту хладну воду, прима на себе поновно крштење тиме што изображава Христово крштење у Јордану – каже јереј Никола Момиров, старешина Храма Светог Пророка Илије у Новим Козарцима.

У Новим Козарцима прошле године до Часног крста, на удаљености од 33 метра од обале, први је допливао Мане Ћосић, родом из овог места.

У Кикинди ће, на Старом језеру, ова манифестација бити одржана девети пут. Претходно такмичење обележио је и један леп гест када је победник, Никола Филиповић, Часни крст препустио јединој девојци међу пливачима, Снежани Милованов из Кикинде.

– Када имамо и пливачицу, њој уступимо Часни крст – каже Стојан Богосављев, председник Ронилачког клуба „Орка“, који је организатор такмичења. – Обично имамо 20-ак учесника, а највећи број имали смо прошле године, када су учествовала 32 пливача. Нема ограничења у узрасту, пливала су и деца од 14,15 година, и тада је неопходна сагласност родитеља, али и старији суграђани. Важно је да су здрави.

Такмичење у Кикинди такође се организује уз благослов Српске православне црквене општине и под покровитељством Града Кикинде.

Пливање за Часни крст у Новим Козарцима почеће у 11 сати. Пријављивање је до 18. јануара, јереју Николи Момирову, на број 0644463731. Лекарски преглед за такмичаре биће организован на дан такмичења, у 9 сати, на стадиону „Илија Пантелић“.

У Кикинди, на Старом Језеру, запливаће се тачно у подне. Све који нису активни спортисти, прегледаће лекар. За такмичење у Кикинди пријављивање је до 17. јануара, Стојану Богосављеву, на број 063384792.

 

Komora

Зараде на подручју града су у порасту, показују најновији подаци Регионалне привредне коморе (РПК) Севернобанатског округа са седиштем у Кикинди. У октобру је просечна нето плата била 66.657 динара.

– У Кикинди је просечна зарада у сталном порасту, последњих година увек за седам до осам одсто. Прошле, 2022, први пут се бележи повећање од девет одсто и то у периоду од само десет месеци – каже Тибор Хорват, председник РПК у Кикинди.

Ико су просечна примања имала већи пораст (9,4, односно 9,8 одсто) у индустријским грдовима – Суботици и Зрењанину, па су и плате у овим местима за две до три хиљаде динара веће него у Кикинди, први пут догодило се и да, у овој категорији, имамо већа примања од оближње општине са јаком индустријом.

– Занимљиво је да је Сента, која је увек била испред Кикинде, сада имала мању нето просечну зараду – 63.857 динара – каже Хорват. – Захваљујући томе што су послодавци подизали плате, просек у Кикинди од 66.657 динара у октобру, био је већи и од зарада у Сомбору. Од почетка године до 1. новембра, до када имамо званичне податке, примања су код нас порасла за око пет хиљада динара.

Просечна зарада у Кикинди у 2020. години била је 54.819, наредне године – 59.035, да би, за првих десет месеци прошле године био забележен износ од 64.372 динара. У двогодишњем салду то даје повећање плата од око 9,5 хиљада динара.

С обзиром на то да се сви подаци односе на номиналне зараде, како би се сагледао реалан ниво повећања, свакако треба узети у обзир инфлацију, а пре свега раст цена хране и енергената. Иако су плате статистички све веће, реалан раст је доста нижи од номиналног.

gradska kuća

За удружења грађана на територији Кикинде Град је расписао два конкурса за добијање средстава из буџета за 2023. годину.

На Конкурсу за финансирање удружења грађана која су од посебног значаја за град могу да учествују удружења која задовољавају неки од критеријума: да су основана, односно да негују традицију дугу 50 или више година, чувају идентитет, језик, обичаје и културу националних мањина; баве се волонтерским и добровољним делатностима којим доприносе граду и грађанима Кикинде (елементарне непогоде, пожари, ванредне ситуације); организују бар једну јединствену културно-уметничку манифестацију која доприноси угледу нашег града, привлачи госте из земље и иностранства, а има традицију дужу од 20 година; спроводе васпитно-образовне, информативне, пропагандне и превентивне активности од посебног значаја за град, пружају правну помоћ и заступају интересе грађана Кикинде.

Области реализације по овом конкурсу су: култура, уметност и музичко стваралаштво, и превентивно деловање, заштита грађана, област социјалне заштите и заштите особа са инвалидитетом,

Конкурс је отворен до 14. јануара.

Оверена и одштампана пријава обавезне конкурсне документације доставља се у затвореној коверти, са назнаком „За конкурс – не отварати“, на писарници Градске управе.

За додатне информације доступан је Секретаријат за друштвене делатности, у канцеларији 19 у Градској кући, радним данима од 8 до 15 сати или на број телефона 410-237.

 

Конкурсом за суфинансирање и финансирање програма/проjеката из области удружења грађана за 2023. годину планирано је издвајање из буџета у укупном износу од 12 милиона динара. По пројекту, удружење може да добије најмање 40 хиљада, а највише пола милиона динара.

Средства ће се одобравати за: подршку социо-хуманитарним организацијама и удружењима у областима социјалне заштите, хуманитарним програмима, областима здравствене заштите и програмским активностима намењеним унапређењу положаја особа са инвалидитетом; организовање спортских догађаја и манифестација ради промоције спорта и здравих стилова живота; програме за омладину који се односе на волонтеризам, превенцију насиља и афирмацију активизма; културне догађаје и манифестације, као и подстицање културног и уметничког стваралаштва; као подстицај програмима из области образовања и промоције науке; за активности ради унапређења заштите животне средине, очувања природних вредности и промоције одрживог развоја; програмске активности којима се унапређује друштвено-економски развој; и за побољшање услова рада удружења грађана.

Програмске активности и пројекти по овом конкурсу морају се реализовати до 31. децембра 2023. године. Пријављивање је могуће поштом, на адресу: Град Кикинда, Трг српских добровољаца 12, 23300 Кикинда, са назнаком „Конкурс за суфинансирање и финансирање програма/проjеката из области удружења грађана за 2023. годину“ или лично – затворену коверту са истом назнаком треба предати у Услужном центру Градске управе Кикинде, на шалтеру број 2.

Конкурс је отворен до 20. јануара. Додатне информације могу се добити у  Градској кући, у Секретаријату за јавне службе, удружења грађана и верске заједнице, у канцеларији број 19, сваког радног дана, од 8 до 15 сати или на број телефона 410-237.

Сва конкурсна документација доступна је на сајту званичне презентације града Кикинде: www.kikinda.org.rs

orezivanje

Иако се пошумљавање у граду и селима одвија по плану, попуњавају се и обнављају ветрозаштитни појасеви и одржавају дрвореди, дрвеће је често и узрок проблема – на улицама, испред кућа, у близини раскрсница.

Грађани Кикинде у току године Градској управи поднесу више од 600 захтева за орезивање или вађење стабала на јавној зеленој површини јер се не поштују одредбе планске садње или је угрожена безбедност људи.

– По пријавама грађана, годишње се ореже више од 600 и обори око 350 стабала. Обратимо се људима и они изваде стабла која ту не смеју да буду. Разумеју и да нешто мора да буде уклоњено због безбедности – каже Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Градске управе Кикинда.

На јавној површини, у улицама, није допуштено да грађани саде оно што им се свиђа, што се често дешава, напомиње Наранчићева.

– Догађало се да, на самој раскрсници, засаде, на пример, четинаре, што није дозвољено – каже. – По захтевима Јавног предузећа „Кикинда“, које се бави комуналном делатношћу, Секретаријат доноси решења о уклањању свих засада који утичу на то да раскрснице не буду довољно прегледне и угрожавају безбедност у саобраћају. Некада нам сами грађани изађу у сусрет, а често то чинимо ми, у сарадњи сa овим јавним предузећем.

Контрола прегледности градских саобраћајница у надлежности је управљача путева – ЈП „Кикинда“ и Саобраћајне полиције. Захваљујући доброј сарадњи Градске управе, Полиције, комуналне службе и грађана, овакви неспоразуми у покушају улепшавања простора испред кућа, лако се решавају, каже Мирослава Наранчић и подсећа да грађани увек могу да се обрате Секретаријату уколико уоче проблем у безбедности због нелегалне садње или неорезаног растиња.

Don`t copy text!