Igor Crnogorac, autor sa Kikindski portal

„Nastojnik“ ponovo obradovao – na jubilarnom izvođenju gosti i osveženje za publiku

Igor Crnogorac March 18, 2023

Predstava „Nastojnik“ Narodnog pozorišta odigrana je u petak 150. put. Pozorišni znalci kažu da ovaj broj, da bi se uporedio sa prestoničkom statistikom, treba pomnožiti sa deset.

Dragan Ostojić, koji je i reditelj predstave, Branislav Knežević i Slavoljub Matić i večeras su veoma inspirisano, za svoju publiku, kako obično kažu, „nastajavali“, i ponovo su bili drukčiji i novi. Čini se da je na prepunoj maloj sceni bilo mnogo gledalaca koji već dobar deo teksta znaju napamet. I u tome se, sasvim sigurno, ogleda dugovečnost ovog komada.

– Večerašnje izvođenje je pokazalo da još uvek imamo svežinu igre i motivaciju da „Nastojnik“ doživi i sledeći jubilej – rekao je Ostojić za „Kikindski portal“.

Ni ovoga puta trojica glumaca nisu izneverili tradiciju da za „okrugla“ izvođenja pripreme iznenađenje. Kao gosti, u predstavi su se pojavili: Branislav Unginović, glumac iz Sente, Kamenko Bertić, glumac i direktor kulskog pozorišta, i glumac Stefan Ostojić. Oni su odigrali likove koji se, inače, samo pominju u tekstu: doktora u „bolnici izvan grada“, irskog šifonjera i Grka što je Škot.

I naravno, ponovo je, jer je jubilej, predstava na kratko zaustavljena da bi glumci počastili publiku – pivom ili sokom, u znak zahvalnosti za vernost i podršku dugu tri i po decenije.

Te 1988. godine, 21. marta, u tada Narodnom amaterskom pozorištu, isti glumci prvi put su publici odigrali nešto drukčije – komad engleskog pisca Harolda Pintera, pomalo komoran, teatarski avangardan i drukčiji.

Pre nego što su osvojili publiku, poverenje im je ukazao tadašnji upravnik, Branislav Šibul, koji je prisustvovao jubilarnom izvođenju.

– To je bila njihova ideja i bilo je normalno da se podrži. Oni su već bili glumci ovog ansambla. Od početka, mislim da je to osnovno, suština je u vrednosti njihove igre, uživali su u tome. Ovo sada je već malo „nakićeno“ jer su dodavali tekst i razvijali ga na svoj način. Publika je to dobro prihvatala upravo zbog njihove igre. I na festivalima su dobro prolazili. U Kragujevcu, na internacionalnom „Joakim festu“, na kojem su dobili nagradu za najbolju mušku ulogu, u žiriju je bio i jedan reditelj Englez, i on je takvu igru nagradio. U vreme kada je nastao „Nastojnik“, ovde su se radile predstave koje su bile značajne na jugoslovenskom nivou i koje su pobeđivale na saveznim festivalima. Bilo je to zlatno doba ovog pozorišta – rekao je Šibul.

Glumci tvrde da je njihova predstava jedina u državi, a verovatno i na širem prostoru, koja je doživela ovoliko godina igranja bez izmena u ansamblu. Na kraju ovog izvođenja seli su među publiku i fotografisali se za uspomenu. Do novog igranja i obostrane radosti susreta na sceni kikindskog pozorišta.

(VIDEO) Otvoreno novo igralište u trećem rejonu

Igor Crnogorac March 17, 2023

Na zahtev građana, Gradska uprava postavila je dečije igralište na uglu ulica Partizanske i Stevana Sinđelića. Otvaranju je prisustvovao gradonačelnik Nikola Lukač, kao i žitelji i deca ovog dela grada.

Peticiju je pokrenuo i potpise prikupio Dušan Santrač iz Radničke ulice, otac troje dece.

– Ovaj deo grada ima najviše dece i došli smo na ideju da napišemo peticiju kako bismo dobili igralište u blizini. Ceo kraj je potpisao peticiju. Veoma smo zahvalni lokalnoj samoupravi što nam je izašla u susret. Deca iz ovog dela grada sada imaju svoje igralište – kaže Santrač.

Gradonačelnik Lukač kaže da je zadovoljan i ponosan što može da izađe u susret potrebama građanima.

– U Kikindi ima sve više dece i roditelji žele bolje uslove za njih. Mi odgovaramo na njihove zahteve i želje i uspevamo da obradujemo mališane. Planiramo da dodamo još sprava i uredimo zemljanu površinu. Trudimo se da, i na ovaj način, motivišemo mlade da ostanu u svom mestu i da se vraćaju u njega, da se rađa što više dece – rekao je Lukač.

On je dodao da su za ovu godinu planirani izgradnja još nekoliko igrališta, rekonstrukcija dvorišta Ekonomsko-trgovinske škole i Gimnazije, kao i terena u Mikronaselju. Cilj je da se u svakom selu obezbede sadržaje za najmlađe, istakao je Lukač.

Dečije igralište ima nove sprave, meku podlogu i klupe za roditelje i bake i deke koji će dolaziti sa mališanima.

Pace Berar ima tri unuke. U Kikindi živi više od 30 godina.

– Sigurna sam da se ovde nikada nije ovoliko gradilo. Igralište je rađeno po evropskim standardima. Veoma smo zahvalni.

U izgradnju igrališta i nabavku i postavljanje opreme Grad Kikinda je uložio tri miliona dinara.

Gradonačelnika dočekao mali Vuk Zarić

Dolazak Nikole Lukača nije mogao da dočeka mali Vuk Zarić. Njemu i njegovoj porodici su, krajem prošle godine, Grad i Fondacija “Humana srca” rekonstruisali i kompletno opremili kuću u Partizanskoj ulici. Vuk je danas sa roditeljima došao na novo igralište u komšiluku i da pozdravi gradonačelnika.

(VIDEO) U Mikronaselju, u akciji “Zasadi drvo”, zasađeno 60 stabala

Igor Crnogorac March 17, 2023

Treća akcija pod nazivom „Zasadi drvo“, koju organizuju Gradska uprava i „DM“ drogerija uz podršku rasadnika „Dorijat“, održana je danas kod škole i vrtića u Mikronaselju.

– Ozbiljno radimo na pošumljavanju naše sredine i ponosan sam na ovu akciju – rekao je gradonačelnik Nikola Lukač. – Ove sezone Gradska uprava zasadiće oko 18 hiljada stabala. Trudimo se da i decu motivišemo i uključimo u ove aktivnosti, da ih edukujemo da sadnjom oplemenjuju svoj životni prostor.

Sekretarijat za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Grada kontinuirano sprovodi pošumljavanje Kikinde i okolnih mesta, podsetila je sekretarka, Miroslava Narančić.

– Najveći broj sugrađana je tražio da se pošumi baš ovaj deo Kikinde. Prvi put ovde sadimo kuglasti bagrem, forzicije, smrču, bor, crvenolisnu šljivu, lipu i šarenolisni javor, ukupno 60 stabala.

U oplemenjivanju prostora kod škole i vrtića pomagali su i učenici Osnovne škole „Žarko Zrenjanin“.

Učiteljica Mirjana Gurzulov dovela je svoje odeljenje, 3-2.

– Dali smo novi život prirodi. Na ovaj način učimo da je volimo i čuvamo, budimo ekološku svest kod dece – rekla je učiteljica Mirjana.

Mina Sablić kaže da je naučila da je priroda mnogo važna i da moramo da čuvamo drveće.

– Drveće ne sme da se kida i mora da se zaliva – rekla nam je Zoja Rodić.

Aleksej Lazić je objasnio zašto je drveće korisno.

– Zbog drveća imamo kiseonik i zato je ono veoma važno. Bez njega ne bismo mogli da dišemo – zaključio je Aleksej.

Deca su obećala da će svakog dana obilaziti svoje drveće i sigurna su, kažu, da će zapamtiti svako stablo koje su zasadili.

Šandor Petefi – simbol neraskidive veze Srba i Mađara

Igor Crnogorac March 16, 2023

Ove godine obeležavaju se dva veka od rođenja Šandora Petefija, značajne ličnosti mađarske i svetske književnosti i istorije. U Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ u Kikindi o ovom pesniku i revolucionaru priređena je izložba autorki Kristine Ember i Dunje Brkin Trifunović. Svečanost otvaranja održana je večeras, dan posle velikog mađarskog praznika posvećenog revoluciji i ustanku 1848. godine.

– U ustanku je Petefi uspeo da se izbori za slobodu štampe, da Budimpešta, umesto Požuna, bude glavni grad i da zvanični jezik bude mađarski, umesto latinskog – kaže Kristina Ember. – Opredelili smo se da napravimo ovu izložbu zbog neraskidivih veza Mađara i Srba na našim prostorima. Porodica Petefi ima srpske korene, to je porodica Petrović, a prezime je sam Šandor, u vreme asimilacije, preveo na mađarski. Prikupili smo njegove pesme, kritike pisane o njima, i dela poznatih umetnika inspirisanih Petefijem.

Naziv izložbe je „Sloboda i ljubav“, po njegovoj istoimenoj pesmi u kojoj se vidi šta je sve voljan da žrtvuje za slobodu, rekla je Dunja Brkin Trifunović.

– Verujem da mlađi sugrađani ne znaju ko je bio Petefi Šandor i mislim da će ova izložba dati i pogled na dela naših poznatih pesnika na koje je on uticao: Đure Jakšića, Jovana Jovanovića Zmaja i Laze Kostića, koji su bili i njegovi prvi prevodioci. Ovdašnja omladina bila je zainteresovana za Petefijeve pesme i pre nego što su one prevedene.

U ime lokalne samouprave izložbi su prisustvovale članice Gradskog veća, Valentina Mickovski, zadužena za kulturu i obrazovanje i Melita Gombar, zadužena za nacionalne manjine, rodnu ravnopravnost i brigu o porodici.

– Sama činjenica da se, i nakon 200 godina, obeležava rođenje ovog pesnika, govori o njegovoj veličini u svetskoj književnosti. Čast nam je da podržimo ovaj program – rekla je Mickovska.

Muzičko-scenski program izveden je u prepunom holu Biblioteke, u kojem se nalazi i izložbena postavka o Šandoru Petefiju.

Mladi Kikinđani od stada sa osam koza brzo stigli do ozbiljnog gazdinstva

Igor Crnogorac March 16, 2023

Mladi ljudi iz Kikinde, David Hanđa i nekoliko njegovih prijatelja, odvažili su se, pre nepunih godinu dana, da počnu da se bave kozarstvom. Iako bez prethodnog iskustva, bili su sigurni da će njihov biznis plan doneti rezultate, i upravo to se i dogodilo.

– Sa osam grla, za nepunih godinu dana, sopstvenim radom i ulaganjima stigli smo do stada od 40 koza, novog objekta i nastavljamo da rastemo – kaže David Hanđa, koji je osnovao gazdinstvo.

David kaže da je uvek rado imao životinje u dvorištu. Zasnivanjem stada ljubav je postala ozbiljan posao koji zahteva puno radno vreme.

– Svi smo angažovani koliko god je to potrebno, a posla ima uvek – potvrđuje Davidov drug iz detinjstva, Darko Sivčev. – Radimo mnogo i mnogo se trudimo. Na početku baš ništa nisam znao o kozama, učio sam usput i sada već možemo da budemo zadovoljni.

Ovi vredni momci uspeli su zimus da ulože u proširenje kapaciteta i sada imaju objekat od 240 kvadrata u koje će moći da stane stotinu grla. Sve koze su muzne i daju od dva i po do tri litra mleka na dan – već su se stekli uslovi za novo unapređenje proizvodnje, kaže David.

– Za nekoliko dana započećemo izgradnju mlekare jer planiramo i proizvodnju sira, surutke, kiselog mleka. Takođe, imamo zemlju na kojoj ćemo, ovog proleća, zasejati detelinu. Kozije đubrivo bacaćemo na njivu i, na taj način, zaokružićemo proizvodnju, što nam je od početka bio cilj.

U planu je, razume se, i novo proširenje stada. Momci u ovom ozbiljnom poljoprivrednom gazdinstvu kažu da vole svoj posao i da im ništa nije teško. Posebno jer su se uverili da se trud i vredan rad isplate.

Igor Jurić održao radionice o opasnostima na društvenim mrežama

Igor Crnogorac March 15, 2023

O opasnostima koje vrebaju na društvenim mrežama, načinima da se prepoznaju predatori i zaštite mladi, danas je u Kikindi govorio Igor Jurić, osnivač Centra za nestalu i zlostavljanu decu.

Edukativne radionice pod nazivom „Prevencija nasilja na društvenim mrežama“ održane su za đake i roditelje, u Kulturnom centru, Domu učenika i u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“, čiji učenici su inicirali održavanje predavanja.

U interaktivnom nastupu Jurić je govorio o formama nasilnih i sadržaja koji do nasilja mogu da dovedu, dostupnih na internetu, i o načinima njihovovog prepoznavanja.

– Za temu uvek imamo aktuelne opasnosti na internetu. Trenutno je najveći problem deljenje nagih fotografija. Deca nisu svesna opasnosti i vrlo lako dele takve fotografije, što je trend i mi ne znamo zašto je to tako – kaže Jurić. – Takođe, veliki broj dece se veoma lako i bez ikakvopg straha nalazi sa ljudima koje upoznaje na društvenim mrežama. Prema istraživanju koje smo radili sa tri hiljade mališana, deca najviše veruju nastavnicima, čak mnogo više nego roditeljima. Zaključak je da su nam deca veoma nebezbedna jer je odnos poverenja između deteta i roditelja-staratelja na vrlo niskom nivou i mora mnogo da se radi na tome da se to ispravi.

On je dodao da roditelji moraju da shvate da je veoma važno da se informišu i edukuju i da nije dovoljno da jednom mesečno razgovaraju sa detetom. Kada je u pitanju internet, deca su veoma zatvorena, kaže Jurić. Kada dete odluči da se poveri roditelju, on ne sme da propusti priliku, mora da bude spreman da ga sasluša, da ne izgubi njegovo poverenje. Svakodnevni razgovori, aktivno slušanje, neophodni su za izgradnju poverenja, objasnio je.

Jurić ističe da dete, najčešće, ne prepoznaje da je zlostavljano. Nasilnici su veoma perfidni i manipulativni i zato je važno upoznati se sa načinima njihovog delovanja na društvenim mrežama.

Održavanje edukativnih radionica ostvareno je u saradnji sa Gradskom upravom.

– Ovakve radionice veoma su važne za decu, roditelje i čitavu zajednicu. Gradska uprava će, u saradnji sa školama, kontinuirano sprovoditi aktivnosti na sprečavanju nasilja među mladima – rekla je Valentina Mickovski, članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje.

Sve održane radionice bile su veoma posećene. I mladi i njihovi roditelji saznali su kako da prepoznaju rizične sadržaje i kako ispravno i blagovremeno da reaguju na potencijalne opasnosti.

Centar za nestalu i zlostavljanu decu

Organizator, Centar za nestalu i zlostavljanu decu je neprofitna organizacija, nastala iz Fondacije Tijane Jurić. Tijana je imala je 15 godina kada ju je, u Bajmoku, nadomak Subotice, 2014. godine, oteo i ubio mesar iz Surčina koji se sada nalazi na četrdesetogodišnjoj robiji. Njen otac, Igor Jurić, osnovao je Fondaciju u sećanje na nju i kako bi podigao društvenu svest o opasnostima koje prete mladima i, svojim delovanjem, poboljšao bezbednost dece u našoj zemlji.

Zahvaljujući delovanju Fondacije, 2015. godine izmenjen je Zakon o policiji u delu potrage za decom. Prema toj izmeni, policija više ne čeka da prođe 24 sata, već u potragu za nestalim detetom kreće odmah nakon prijave nestanka. Pre usvajanja zakona, u praksi je taj period bio između 24 i 48 sati. Izmenjeni član 72 simbolično je nazvan „Tijaninim zakonom“.

Nadležno ministarstvo podržaće razvoj turističkih potencijala Kikinde

Igor Crnogorac March 15, 2023

U radnoj poseti Kikindi danas je bila državna sekretarka Ministarstva turizma i omladine, Milena Popović. Turistička ponuda, potencijali i planovi predstavljeni su joj u Turističkoj organizaciji Grada.

– Dugo nam nije bio niko iz resornog ministarstva. Sa aspekta grada sa turističkim potencijalima koji nisu, nažalost, dovoljno vidljivi, ovo je bila prilika da se državna sekretarka upozna sa onim što mi možemo da ponudimo. Veoma nam je važna podrška Ministarstva i nadam se da ćemo nastaviti saradnju na mnogo višem nivou i da ćemo osmisliti i nove turističke proizvode – rekla je v. d. direktorica Turističke organizacije Grada, Jasmina Milankov.

V. d. direktorica i član Gradskog veća zadužen za privredu i investicije, Saša Tanackov obišli su sa državnom sekretarkom Muzej, Staro jezero, zimovalište sova i muzej i atelje „Tere“.

Državna sekretarka istakla je da je sebi odredila misiju da obiđe sve turističke organizacije u Srbiji, kako bi Ministarstvo pomoglo manjim sredinama u ovoj oblasti.

– Prvi put sam u Kikindi i fascinirana sam idejama koje sam ovde danas čula i onim što se radi na terenu. Svakako ću Kikindu izdvojiti kao jedan od gradova koji ima poseban potencijal i založiću se da zauzme mesto koje mu pripada na turističkoj mapi Srbije. Nadam se da je ovo početak lepe saradnje – rekla je sekretarka Popović.

Predstavljeni projekti za uređenje Starog jezera, Blandaša i Muzeja „Tera“

Planom razvoja grada određeno je i poboljšanje turističke infrastrukture, rekao je Saša Tanackov, član Gradskog veća za privredu i investicije.

– Podneli smo tri projekta za program prekogranične saradnje Srbija-Rumunija. Ukoliko nam budu odobreni, ozbiljno će uticati na naš turistički potencijal. U pitanju su rekonstrukcija parka Blandaš, dovođenje tekuće vode iz sistema DTD do Starog jezera i park skulptura u kasarni, u okviru Muzeja „Tera“. Već imamo značajne domaće i partnere sa univerziteta u Rumuniji. I dalje imamo potrebu za investitorima iz komercijalnog sektora – za izgradnju hotela, spa i velnes sadržaja u okviru postojećeg kompleksa bazena.

Muzička škola otvorila vrata novoj generaciji budućih muzičara

Igor Crnogorac March 15, 2023

U Osnovnoj muzičkoj školi „Slobodan Malbaški“ danas je održan prvi promotivni koncert za osnovce. Ovo je redovna godišnja aktivnost Škole kako bi se najmlađi đaci upoznali sa instrumentima i nastavom u muzičkom obrazovanju.

– Da bismo deci olakšali izbor instrumenta, u saradnji sa osnovnim školama, od sredine marta održavamo promotivne koncerte. Koncertima prisustvuju đaci prvog i drugog razreda jer se Muzička najčešće upisuje u trećem razredu osnovne škole – kaže direktorica, Margita Detari.

Danas su koncertu prisustvovali učenici Škole „Đura Jakšić“. Kroz priču i muziku upoznali su se sa instrumentima i nastavnicima i stekli sliku o tome kako izgleda muzičko obrazovanje.

U ime lokalne samouprave, koncertu je prisustvovao predsednik Gradskog parlamenta, Mladen Bogdan.

– Muzika pomaže rastu i razvoju mladih. Lokalna samouprava podržava rad Muzičke škole, smatramo je veoma važnom ustanovom za naš grad. Prošle godine obezbedili smo instrumente, nameštaj i pultove za note, u vrednosti od oko 600 hiljada dinara. Za sledeću godinu planirana su ulaganja u gromobrane i ogradu oko Škole. Na njihov predlog, podržali smo otvaranje odseka za saksofon od naredne školske godine i drago nam je da će jedan od predavača biti upravo bivša učenica ove škole – rekao je Bogdan.

Osnovnu Muzičku školu trenutno pohađa 310 učenika na osam odseka: klavir, harmonika, flauta, klarinet, violina, tambura, gitara i solo pevanje. Prijavljivanje đaka je u aprilu, a prijemni ispiti održavaju se u maju i junu. Školovanje je besplatno.

Počinje prijavljivanje za penzionerske kartice

Igor Crnogorac March 14, 2023

Prijava za penzionerske kartice na sajtu Fonda PIO počinje u ponoć. Od 15. marta penzioneri mogu da podnesu zahtev elektronski ili u filijali Fonda, gde će im zaposleni pomoći da popune elektronski zahtev.

Za prijavu je potrebna samo lična karta, a čitava procedura traje do dva minuta. Kartice će se izdavati sukcesivno, kako budu izrađivane, i do 1. oktobra svi korisnici penzija koji se prijave imaće svoje kartice.

Kartice će se preuzimati na šalterima Fonda PIO. Fond će obavestiti penzionere telefonom ili mejlom, u zavisnosti od toga za šta se korisnik bude odlučio prilikom prijave, kada njihove penzionerske kartice budu u filijali, objasnio je ministar finansija, Siniša Mali.

Istovremeno, on je pozvao društveno odgovorne kompanije da se uključe u akciju. Privredni subjekti treba da popune kontakt-formu sa osnovnim podacima, koju će od 15. marta moći da pronađu na sajtu Fonda PIO, kako bi blagovremeno bili pripremljeni sporazumi o saradnji.

Svako ko se prijavi za karticu imaće popuste u raznim trgovinskim lancima i prodavnicama, restoranima, salonima, muzejima, pozorištima, rekao je Mali.

Link za prijavljivanje za penzionersku karticu je zpk.trezor.gov.rs.

Saradnja Istorijskog arhiva i Arhiva Vojvodine u zaštiti dokumenata i obogaćivanju književnog fonda

Igor Crnogorac March 14, 2023

U nameri da najsavremenijim metodama sačuva vredne istorijske izvore, Istorijski arhiv Kikinda dostavio je svojoj matičnoj ustanovi, Arhivu Vojvodine, povelje carice Marije Terezije iz 1774. godine o proglašenju Velike Kikinde za varošicu i o ustanovljenju Velikokikindskog privilegovanog distrikta.

– U Arhivu Vojvodine biće urađeni skeniranje, obrada i izrada kopija ovih dokumenata. Povelje su najveće dragocenosti koje Arhiv čuva. Kopije na pergamentnom papiru biće izrađene povodom 250 godina od ustanovljenja Distrikta. Sredstva za ovaj posao obezbedio je Grad Kikinda – kaže v. d. direktor kikindskog Istorijskog arhiva, Srđan Sivčev.

Vredna donacija iz matične ustanove

Prilikom ove posete, direktor Arhiva Vojvodine, dr Nebojša Kuzmanović, poklonio je Arhivu u Kikindi 200 primeraka najnovijih izdanja te ustanove.

– U pitanju su ekskluzivni naslovi, kapitalna dela iz istoriografije, književnosti, geografije, antropologije, objavljena u proteklih nekoliko godina, koja će značajno obogatiti naš bibliotečki fundus – ocenjuje Sivčev.

Poklanjanje izdanja Arhiva Vojvodine deo je akcije „Vreme darivanja“ kojom su obuhvaćene sve ustanove kulture u Vojvodini. Krajem januara, dr Kuzmanović i narodni poslanik Milenko Jovanov posetili su Narodnu biblioteku u Kikindi. Tada je ovoj ustanovi poklonjeno 300 naslova – izdanja Arhiva Vojvodine i knjiga iz lične biblioteke direktora Kuzmanovića.