најчитанији портал Севернобанатског округа
Пролеће ће, ове године, почети у понедељак, 20. марта, тачно у 22 сата и 24 минута, саопштено је из Астрономског друштва „Руђер Бошковић“.
У исто време, за становнике на јужној Земљиној полулопти, почеће јесен.
На дан почетка пролећа, Сунце ће изаћи у 5:42, а заћи ће у 17:50. Обданица ће трајати 12 сати и осам минута.
На дан пролећне равнодневице, обданица и ноћ нису једнаке дужине јер Земљина атмосфера привидно уздиже Сунце изнад хоризонта, наводи се у саопштењу.
Књижевнику Радовану Влаховићу, оснивачу и директору Банатског културног центра у Новом Милошеву у суботу је уручена награда Друштва књижевника Војводине за књигу године. Признање је добио за роман „Ноћни разговори са сестром“, први део „Триптиха о новозенитистима“. На свечаности у Новом Саду награду му је уручио Јован Зивлак, председник Друштва.
„…- не ради се о испредању једне сложене наративне целине, већ о скупу кратких, лирски обликованих фрагмената. Индивидуални интимни дијалог безименог приповедача са својом другом половином, сестром, с којом се више налази у духовном, него у телесном сродству… прожет је и референцама на дела, фигуре и ликове знаменитих светских и домаћих књижевника (Достојевског, Рембоа, Тракла, Паунда, Мицића, Црњанског и др.)… Његов гест отклона од будућности настаје из неприхватања идеологије напредовања к бољем; уместо тога он форсира циклични повратак ка архетипским темама и мотивима као што је онај женског принципа оличеног у фигури сестре… Мало је аутора на војвођанској књижевној сцени који умеју тако да „допричају“ живот на граници између сна и јаве“, наводи се, између осталог, у саопштењу жирија који су чинили Дамир Смиљанић, Јелена Марићевић Балаћ и Бранислав Живановић.
Представа „Настојник“ Народног позоришта одиграна је у петак 150. пут. Позоришни зналци кажу да овај број, да би се упоредио са престоничком статистиком, треба помножити са десет.
Драган Остојић, који је и редитељ представе, Бранислав Кнежевић и Славољуб Матић и вечерас су веома инспирисано, за своју публику, како обично кажу, „настајавали“, и поново су били друкчији и нови. Чини се да је на препуној малој сцени било много гледалаца који већ добар део текста знају напамет. И у томе се, сасвим сигурно, огледа дуговечност овог комада.
– Вечерашње извођење је показало да још увек имамо свежину игре и мотивацију да „Настојник“ доживи и следећи јубилеј – рекао је Остојић за „Кикиндски портал“.
Ни овога пута тројица глумаца нису изневерили традицију да за „округла“ извођења припреме изненађење. Као гости, у представи су се појавили: Бранислав Унгиновић, глумац из Сенте, Каменко Бертић, глумац и директор кулског позоришта, и глумац Стефан Остојић. Они су одиграли ликове који се, иначе, само помињу у тексту: доктора у „болници изван града“, ирског шифоњера и Грка што је Шкот.
И наравно, поново је, јер је јубилеј, представа на кратко заустављена да би глумци почастили публику – пивом или соком, у знак захвалности за верност и подршку дугу три и по деценије.
Те 1988. године, 21. марта, у тада Народном аматерском позоришту, исти глумци први пут су публици одиграли нешто друкчије – комад енглеског писца Харолда Пинтера, помало коморан, театарски авангардан и друкчији.
Пре него што су освојили публику, поверење им је указао тадашњи управник, Бранислав Шибул, који је присуствовао јубиларном извођењу.
– То је била њихова идеја и било је нормално да се подржи. Они су већ били глумци овог ансамбла. Од почетка, мислим да је то основно, суштина је у вредности њихове игре, уживали су у томе. Ово сада је већ мало „накићено“ јер су додавали текст и развијали га на свој начин. Публика је то добро прихватала управо због њихове игре. И на фестивалима су добро пролазили. У Крагујевцу, на интернационалном „Јоаким фесту“, на којем су добили награду за најбољу мушку улогу, у жирију је био и један редитељ Енглез, и он је такву игру наградио. У време када је настао „Настојник“, овде су се радиле представе које су биле значајне на југословенском нивоу и које су побеђивале на савезним фестивалима. Било је то златно доба овог позоришта – рекао је Шибул.
Глумци тврде да је њихова представа једина у држави, а вероватно и на ширем простору, која је доживела оволико година играња без измена у ансамблу. На крају овог извођења сели су међу публику и фотографисали се за успомену. До новог играња и обостране радости сусрета на сцени кикиндског позоришта.
На захтев грађана, Градска управа поставила је дечије игралиште на углу улица Партизанске и Стевана Синђелића. Отварању је присуствовао градоначелник Никола Лукач, као и житељи и деца овог дела града.
Петицију је покренуо и потписе прикупио Душан Сантрач из Радничке улице, отац троје деце.
– Овај део града има највише деце и дошли смо на идеју да напишемо петицију како бисмо добили игралиште у близини. Цео крај је потписао петицију. Веома смо захвални локалној самоуправи што нам је изашла у сусрет. Деца из овог дела града сада имају своје игралиште – каже Сантрач.
Градоначелник Лукач каже да је задовољан и поносан што може да изађе у сусрет потребама грађанима.
– У Кикинди има све више деце и родитељи желе боље услове за њих. Ми одговарамо на њихове захтеве и жеље и успевамо да обрадујемо малишане. Планирамо да додамо још справа и уредимо земљану површину. Трудимо се да, и на овај начин, мотивишемо младе да остану у свом месту и да се враћају у њега, да се рађа што више деце – рекао је Лукач.
Он је додао да су за ову годину планирани изградња још неколико игралишта, реконструкција дворишта Економско-трговинске школе и Гимназије, као и терена у Микронасељу. Циљ је да се у сваком селу обезбеде садржаје за најмлађе, истакао је Лукач.
Дечије игралиште има нове справе, меку подлогу и клупе за родитеље и баке и деке који ће долазити са малишанима.
Паце Берар има три унуке. У Кикинди живи више од 30 година.
– Сигурна сам да се овде никада није оволико градило. Игралиште је рађено по европским стандардима. Веома смо захвални.
У изградњу игралишта и набавку и постављање опреме Град Кикинда је уложио три милиона динара.
Долазак Николе Лукача није могао да дочека мали Вук Зарић. Њему и његовој породици су, крајем прошле године, Град и Фондација „Хумана срца“ реконструисали и комплетно опремили кућу у Партизанској улици. Вук је данас са родитељима дошао на ново игралиште у комшилуку и да поздрави градоначелника.
Трећа акција под називом „Засади дрво“, коју организују Градска управа и „ДМ“ дрогерија уз подршку расадника „Доријат“, одржана је данас код школе и вртића у Микронасељу.
– Озбиљно радимо на пошумљавању наше средине и поносан сам на ову акцију – рекао је градоначелник Никола Лукач. – Ове сезоне Градска управа засадиће око 18 хиљада стабала. Трудимо се да и децу мотивишемо и укључимо у ове активности, да их едукујемо да садњом оплемењују свој животни простор.
Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Града континуирано спроводи пошумљавање Кикинде и околних места, подсетила је секретарка, Мирослава Наранчић.
– Највећи број суграђана је тражио да се пошуми баш овај део Кикинде. Први пут овде садимо кугласти багрем, форзиције, смрчу, бор, црвенолисну шљиву, липу и шаренолисни јавор, укупно 60 стабала.
У оплемењивању простора код школе и вртића помагали су и ученици Основне школе „Жарко Зрењанин“.
Учитељица Мирјана Гурзулов довела је своје одељење, 3-2.
– Дали смо нови живот природи. На овај начин учимо да је волимо и чувамо, будимо еколошку свест код деце – рекла је учитељица Мирјана.
Мина Саблић каже да је научила да је природа много важна и да морамо да чувамо дрвеће.
– Дрвеће не сме да се кида и мора да се залива – рекла нам је Зоја Родић.
Алексеј Лазић је објаснио зашто је дрвеће корисно.
– Због дрвећа имамо кисеоник и зато је оно веома важно. Без њега не бисмо могли да дишемо – закључио је Алексеј.
Деца су обећала да ће сваког дана обилазити своје дрвеће и сигурна су, кажу, да ће запамтити свако стабло које су засадили.
Ове године обележавају се два века од рођења Шандора Петефија, значајне личности мађарске и светске књижевности и историје. У Народној библиотеци „Јован Поповић“ у Кикинди о овом песнику и револуционару приређена је изложба ауторки Кристине Ембер и Дуње Бркин Трифуновић. Свечаност отварања одржана је вечерас, дан после великог мађарског празника посвећеног револуцији и устанку 1848. године.
– У устанку је Петефи успео да се избори за слободу штампе, да Будимпешта, уместо Пожуна, буде главни град и да званични језик буде мађарски, уместо латинског – каже Кристина Ембер. – Определили смо се да направимо ову изложбу због нераскидивих веза Мађара и Срба на нашим просторима. Породица Петефи има српске корене, то је породица Петровић, а презиме је сам Шандор, у време асимилације, превео на мађарски. Прикупили смо његове песме, критике писане о њима, и дела познатих уметника инспирисаних Петефијем.
Назив изложбе је „Слобода и љубав“, по његовој истоименој песми у којој се види шта је све вољан да жртвује за слободу, рекла је Дуња Бркин Трифуновић.
– Верујем да млађи суграђани не знају ко је био Петефи Шандор и мислим да ће ова изложба дати и поглед на дела наших познатих песника на које је он утицао: Ђуре Јакшића, Јована Јовановића Змаја и Лазе Костића, који су били и његови први преводиоци. Овдашња омладина била је заинтересована за Петефијеве песме и пре него што су оне преведене.
У име локалне самоуправе изложби су присуствовале чланице Градског већа, Валентина Мицковски, задужена за културу и образовање и Мелита Гомбар, задужена за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици.
– Сама чињеница да се, и након 200 година, обележава рођење овог песника, говори о његовој величини у светској књижевности. Част нам је да подржимо овај програм – рекла је Мицковска.
Музичко-сценски програм изведен је у препуном холу Библиотеке, у којем се налази и изложбена поставка о Шандору Петефију.
Млади људи из Кикинде, Давид Ханђа и неколико његових пријатеља, одважили су се, пре непуних годину дана, да почну да се баве козарством. Иако без претходног искуства, били су сигурни да ће њихов бизнис план донети резултате, и управо то се и догодило.
– Са осам грла, за непуних годину дана, сопственим радом и улагањима стигли смо до стада од 40 коза, новог објекта и настављамо да растемо – каже Давид Ханђа, који је основао газдинство.
Давид каже да је увек радо имао животиње у дворишту. Заснивањем стада љубав је постала озбиљан посао који захтева пуно радно време.
– Сви смо ангажовани колико год је то потребно, а посла има увек – потврђује Давидов друг из детињства, Дарко Сивчев. – Радимо много и много се трудимо. На почетку баш ништа нисам знао о козама, учио сам успут и сада већ можемо да будемо задовољни.
Ови вредни момци успели су зимус да уложе у проширење капацитета и сада имају објекат од 240 квадрата у које ће моћи да стане стотину грла. Све козе су музне и дају од два и по до три литра млека на дан – већ су се стекли услови за ново унапређење производње, каже Давид.
– За неколико дана започећемо изградњу млекаре јер планирамо и производњу сира, сурутке, киселог млека. Такође, имамо земљу на којој ћемо, овог пролећа, засејати детелину. Козије ђубриво бацаћемо на њиву и, на тај начин, заокружићемо производњу, што нам је од почетка био циљ.
У плану је, разуме се, и ново проширење стада. Момци у овом озбиљном пољопривредном газдинству кажу да воле свој посао и да им ништа није тешко. Посебно јер су се уверили да се труд и вредан рад исплате.
O опасностима које вребају на друштвеним мрежама, начинима да се препознају предатори и заштите млади, данас је у Кикинди говорио Игор Јурић, оснивач Центра за несталу и злостављану децу.
Едукативне радионице под називом „Превенција насиља на друштвеним мрежама“ одржане су за ђаке и родитеље, у Културном центру, Дому ученика и у Основној школи „Вук Караџић“, чији ученици су иницирали одржавање предавања.
У интерактивном наступу Јурић је говорио о формама насилних и садржаја који до насиља могу да доведу, доступних на интернету, и о начинима њихововог препознавања.
– За тему увек имамо актуелне опасности на интернету. Тренутно је највећи проблем дељење нагих фотографија. Деца нису свесна опасности и врло лако деле такве фотографије, што је тренд и ми не знамо зашто је то тако – каже Јурић. – Такође, велики број деце се веома лако и без икаквопг страха налази са људима које упознаје на друштвеним мрежама. Према истраживању које смо радили са три хиљаде малишана, деца највише верују наставницима, чак много више него родитељима. Закључак је да су нам деца веома небезбедна јер је однос поверења између детета и родитеља-старатеља на врло ниском нивоу и мора много да се ради на томе да се то исправи.
Он је додао да родитељи морају да схвате да је веома важно да се информишу и едукују и да није довољно да једном месечно разговарају са дететом. Када је у питању интернет, деца су веома затворена, каже Јурић. Када дете одлучи да се повери родитељу, он не сме да пропусти прилику, мора да буде спреман да га саслуша, да не изгуби његово поверење. Свакодневни разговори, активно слушање, неопходни су за изградњу поверења, објаснио је.
Јурић истиче да дете, најчешће, не препознаје да је злостављано. Насилници су веома перфидни и манипулативни и зато је важно упознати се са начинима њиховог деловања на друштвеним мрежама.
Одржавање едукативних радионица остварено је у сарадњи са Градском управом.
– Овакве радионице веома су важне за децу, родитеље и читаву заједницу. Градска управа ће, у сарадњи са школама, континуирано спроводити активности на спречавању насиља међу младима – рекла је Валентина Мицковски, чланица Градског већа задужена за културу и образовање.
Све одржане радионице биле су веома посећене. И млади и њихови родитељи сазнали су како да препознају ризичне садржаје и како исправно и благовремено да реагују на потенцијалне опасности.
Организатор, Центар за несталу и злостављану децу је непрофитна организација, настала из Фондације Тијане Јурић. Тијана је имала је 15 година када ју је, у Бајмоку, надомак Суботице, 2014. године, отео и убио месар из Сурчина који се сада налази на четрдесетогодишњој робији. Њен отац, Игор Јурић, основао је Фондацију у сећање на њу и како би подигао друштвену свест о опасностима које прете младима и, својим деловањем, побољшао безбедност деце у нашој земљи.
Захваљујући деловању Фондације, 2015. године измењен је Закон о полицији у делу потраге за децом. Према тој измени, полиција више не чека да прође 24 сата, већ у потрагу за несталим дететом креће одмах након пријаве нестанка. Пре усвајања закона, у пракси је тај период био између 24 и 48 сати. Измењени члан 72 симболично је назван „Тијаниним законом“.
У радној посети Кикинди данас је била државна секретарка Министарства туризма и омладине, Милена Поповић. Туристичка понуда, потенцијали и планови представљени су јој у Туристичкој организацији Града.
– Дуго нам није био нико из ресорног министарства. Са аспекта града са туристичким потенцијалима који нису, нажалост, довољно видљиви, ово је била прилика да се државна секретарка упозна са оним што ми можемо да понудимо. Веома нам је важна подршка Министарства и надам се да ћемо наставити сарадњу на много вишем нивоу и да ћемо осмислити и нове туристичке производе – рекла је в. д. директорица Туристичке организације Града, Јасмина Миланков.
В. д. директорица и члан Градског већа задужен за привреду и инвестиције, Саша Танацков обишли су са државном секретарком Музеј, Старо језеро, зимовалиште сова и музеј и атеље „Тере“.
Државна секретарка истакла је да је себи одредила мисију да обиђе све туристичке организације у Србији, како би Министарство помогло мањим срединама у овој области.
– Први пут сам у Кикинди и фасцинирана сам идејама које сам овде данас чула и оним што се ради на терену. Свакако ћу Кикинду издвојити као један од градова који има посебан потенцијал и заложићу се да заузме место које му припада на туристичкој мапи Србије. Надам се да је ово почетак лепе сарадње – рекла је секретарка Поповић.
Планом развоја града одређено је и побољшање туристичке инфраструктуре, рекао је Саша Танацков, члан Градског већа за привреду и инвестиције.
– Поднели смо три пројекта за програм прекограничне сарадње Србија-Румунија. Уколико нам буду одобрени, озбиљно ће утицати на наш туристички потенцијал. У питању су реконструкција парка Бландаш, довођење текуће воде из система ДТД до Старог језера и парк скулптура у касарни, у оквиру Музеја „Тера“. Већ имамо значајне домаће и партнере са универзитета у Румунији. И даље имамо потребу за инвеститорима из комерцијалног сектора – за изградњу хотела, спа и велнес садржаја у оквиру постојећег комплекса базена.
У Основној музичкој школи „Слободан Малбашки“ данас је одржан први промотивни концерт за основце. Ово је редовна годишња активност Школе како би се најмлађи ђаци упознали са инструментима и наставом у музичком образовању.
– Да бисмо деци олакшали избор инструмента, у сарадњи са основним школама, од средине марта одржавамо промотивне концерте. Концертима присуствују ђаци првог и другог разреда јер се Музичка најчешће уписује у трећем разреду основне школе – каже директорица, Маргита Детари.
Данас су концерту присуствовали ученици Школе „Ђура Јакшић“. Кроз причу и музику упознали су се са инструментима и наставницима и стекли слику о томе како изгледа музичко образовање.
У име локалне самоуправе, концерту је присуствовао председник Градског парламента, Младен Богдан.
– Музика помаже расту и развоју младих. Локална самоуправа подржава рад Музичке школе, сматрамо је веома важном установом за наш град. Прошле године обезбедили смо инструменте, намештај и пултове за ноте, у вредности од око 600 хиљада динара. За следећу годину планирана су улагања у громобране и ограду око Школе. На њихов предлог, подржали смо отварање одсека за саксофон од наредне школске године и драго нам је да ће један од предавача бити управо бивша ученица ове школе – рекао је Богдан.
Основну Музичку школу тренутно похађа 310 ученика на осам одсека: клавир, хармоника, флаута, кларинет, виолина, тамбура, гитара и соло певање. Пријављивање ђака је у априлу, а пријемни испити одржавају се у мају и јуну. Школовање је бесплатно.
