Igor Crnogorac, autor sa Kikindski portal

Na svečanosti u Gradskoj kući dodeljena Nagrada „Dušan Vasiljev“ Selimiru Raduloviću

Igor Crnogorac March 27, 2023

Na prigodnoj svečanosti u svečanoj sali Gradske kuće danas je, ovogodišnjem laureatu Selimiru Raduloviću, uručena Nagrada „Dušan Vasiljev“. Radulović je priznanje dobio za knjigu „U carstvu vetrova aramejskih“.

Na konkurs za Nagradu koju, od 1997. godine, lokalna samouprava dodeljuje za najbolju knjigu napisanu na srpskom jeziku u prethodnoj godini, stigla su 124 rukopisa svih žanrova.

Najveći broj bila su prozna dela, od kojih su, u uži izbor, uvrštena dva romana : „Papir“, Gorana Petrovića i delo Saše Radojčića, „Dečak sa Fanara“, rekao je potpredsednik žirija, književnik dr Zoran Đerić.

– Od pesničkih dela, odmah se izdvojila knjiga Selimira Radulovića, po svemu drukčija od tekuće produkcije jer je religiozna, u pravom smislu. Oslonjena je na Bibliju i na literaturu koja je vezana za istoriju književnosti i za velika imena na koja se poziva, citira ih parafrazira. Pritom, Radulović je, poslednjih dvadesetak godina stekao izuzetnu reputaciju kao pesnik dugih pesama koje ga odvajaju od tekuće produkcije. S druge strane, bliskost koju smo uočili sa poeziojom Dušana Vasiljeva je u tome što su posvećene čoveku i Bogu, to je misao koja je stalno između neba i zemlje, sumnja za sve oko nas i vera koja sve opravdava i nagrađuje. Radulovićeva knjiga je, istovremeno, i stara i nova: vraća se večitim temama i ima sasvim drukčiji pristup onome što smo učili kroz hiljadu godina civilizacije – istakao je Đerić.

Laureat se, u svojoj besedi, takođe osvrnuo na delo pesnika Dušana Vasiljeva.

– Vasiljev je bio dete koje je nestalo sa 24 godine. To vreme je bilo nevreme i liči mi na prva dva desetleća 21. veka . On je pevao kao zreli pesnik, a njegove ključne pesme gradile su nekoliko generacija srpske poezije – podsetio je Radulović. – Iako za života nije imao knjigu poezije, već je bio afirmisan u značajnim časopisima. Zahvalan sam žiriju na nagradi, ona mi pričinjava radost; čovek, makar za trenutak, zna da mu snaga još uvek nije oduzeta.

Nagrada „Dušan Vasiljev“ dodeljuje se na dan njegove smrti, ovoga puta i na dan kada kikindska Gimnazija, koja sa ponosom nosi ime ovog pesnika, obeležava 165 godina trajanja, istakla je zamenica gradonačelnika, Dijana Jakšić Kiurski.

– Važno je da se sa njegovim delima upoznaju mlade generacije, da vide šta sve čovek može da učini sa 24 godine, kakav trag u vremenu može da ostavi. Nažalost, sve pesme Vasiljeva bile su prožete i tragikom njegovog života i tragikom vremena koja se, na neki način, ciklično ponavlja, možda i u naše vreme. Nagrada je odavno prevazišla lokalni karakter, a o njenom značaju govori i to što su je ponela mnoga značajna imena naše književnosti: Svetislav Basara, David Albahari, Milorad Pavić.

Svečanosti su prisustvovali i ovogodišnji članovi žirija: Radovan Vlahović, predsednik, i Đorđe Pisarev.

Lokalnu samoupravu predstavljali su članovi Gradskog veća – Valentina Mickovski, zadužena za kulturu i obrazovanje, i Ljuban Sredić, zadužen za poljoprivredu i mesne zajednice.

U publici su bili i đaci Gimnazije „Dušan Vasiljev“. U umetničkom delu programa nastupili su nastavnik Osnovne muzičke škole „Slobodan Malbaški“, Stevan Sredić i učenica Anrea Berenji. Stihove Vasiljeva govorili su Sonja Damjanović, glumica Srpskog narodnog pozorišta i Vladimir Maksimović, glumac kikindskog pozorišta.

Položeni venci na grob pesnika

U prepodnevnim satima, na grob Dušana Vasiljeva na Melinom groblju, vence su položili predstavnici Grada i kikindske gimnazije – Valentina Mickovski i direktorica Mirjana Dražić.

Ostojićeva premijera u Kuli: Ovacije za emocije

Igor Crnogorac March 26, 2023

Dragan Ostojić, reditelj iz Kikinde, imao je sinoć u Kuli veoma uspešnu premijeru predstave „Čežnja za super povrćem“. Po tekstu američkog pisca Mjureja Šizgala, slučajni ususret policajke i umetnika otvara složenu ljubavnu priču prepunu komičnih i tragičnih elemenata.

– Živimo u vremenu u kojem su ljudi zbunjeni, nesigurni i nesrećni. Predstava govori o stvarima koje su osnovne i jednostavne: ljubav, požrtvovanje, istina. Ovo je, takođe, bila prilika da se ponovo otvori mala scena u kulskom pozorištu, gde je blizak kontakt između gledaoca i aktera. Volim da radim sa ansamblom u Kuli jer je ovo pozorište jedna od poslednjih oaza posvećenog pozorišnog amaterizma u Srbiji – rekao je Ostojić posle premijere.

U duo-drami igraju mladi, ali iskusni glumci kulskog pozorišta: Vanja Bogovački i Slobodan Nogavica.

– Iako imamo ogromno iskustvo u ovom pozorištu i u radu sa Draganom, prvi put igramo na maloj sceni, na kojoj moramo da učinimo da nam publika veruje svakog trenutka – kaže Vanja. – Divno je raditi sa Draganom i sa Slobodanom, naša saradnja u pozorištu traje već 18 godina.

Slobodan i Vanja zajedno su odrastali i sazrevali u pozorištu. Puno emocija izazvalo je njihovo sinoćno izvođenje. Na sceni su disali kao jedno.

– Drago mi je što sada, kao odrasli ljudi, možemo da radimo zrele stvari – kaže Slobodan. – Dragan nam je ponovo bio kreativni izvor i stvarno smo uživali i u procesu i na premijeri. Vidim da je uživala i publika. Priča je složena, emotivna, sa obrtima, ponudili smo im bogat program večeras, ali i teme za razmišljanje.

Kulturni centar Kula u sklopu kojeg je i pozorište, u proteklih dvadeset godina je nebrojeno puta režije svojih predstava poverio Draganu Ostojiću. Direktor Kamenko Bertić kaže da je veoma zadovoljan premijerom na maloj sceni.

– Imamo talentovane glumce i hteli smo publiku što više da približimo njihovom glumačkom izrazu i emociji. To najbolje, sa glumcem – amaterom ili profesionalcem, može da uradi Ostojić, jer je rođeni glumac. Rad sa glumcima je najvažniji u pozorištu, taj odnos publika-glumac, tête à tête, čini suštinu teatra – kaže Bertić. – Dugo sam razmišljao o maloj sceni i čuvao sam ovaj tekst koji teško može da se nađe. Sada sam ga dao ljudima za koje sam verovao da će to uraditi kako valja. Bilo je normalno da režira Ostojić jer radi pošteno, emotivno i krajnje profesionalno. Mislim da Narodno pozorište i Kikinda to treba da cene.

Pozorište u Kuli prepoznatljivo je po ozbiljnom i posvećenom radu i veoma dugoj tradiciji. Od osnivanja, 1945. godine, ovenčano je nebrojenim nagradama na najznačajnijim festivalima, državnim, ali i onim u vreme velike Jugoslavije.

Ove godine, 64. put, biće domaćini Republičkog festivala amaterskih pozorišta. pre dve godine ustanovili su i Festival profesionalnih teatara, „Publikum“, na kojem je prošle godine pobedila predstava Narodnog pozorišta iz Kikinde, „Laža i paralaža“.

– Kulsko pozorište nastojaće da gaji formu male scene i mnoge druge pozorišne forme koje ne rade nazovi amateri. Pozorište ili jeste ili nije, bez obzira na to da li je amatersko, profesionalno, akademsko, eksperimentalno – siguran je Bertić.

Posle premijere predstave “Čežnja za super povrćem” u subotu, već naredne večeri Omladinska scena nastupa sa svojom premijerom. Po motivima jednočinki Muze Pavlove, režiju potpisuje Slobodan Nogavica.

Zahvaljujući izuzetnoj predanosti, istrajnosti i talentima koje stalno regrutuje iz svog omladinskog sastava, kao i podršci lokalne samouprave koja to prepoznaje, izvesno je da pozorišnike u ovoj kući i njihovu vernu publiku očekuje još mnogo novih priznanja i radosti igranja.

Jela od kukuruza kao specijaliteti na „Kukuruznom proleću“ u Novim Kozarcima

Igor Crnogorac March 25, 2023

Zahvaljujući angažovanju i entuzijazmu članova udruženja u ovom mestu, Novi Kozarci pretenduju da postanu selo sa najvećim brojem manifestacija. Jedna od najmlađih je „Kukuruzno proleće“, nastalo 2019. godine.

Danas je održano drugi put, u organizaciji Udruženja žena „Novi Kozarci“. U Motelu „Kotarka“ ponovo su predstavljena stara jela, od kojih su mnoga i zaboravljena.

– Kuruza, ljevača, proja, pura, sve su to jela koja znamo još iz detinjstva. Atrakcija je kiselo mleko od kukuruznog brašna – skrobovo mleko. Ono se pravilo u siromašnim krajevima gde nije bilo jogurta, kiselog mleka i sličnih proizvoda. Veoma je osvežavajuće. Mislim da ga niko nije pravio na ovom podneblju. Naše žene su jako vredne i spremne za sve manifestacije u selu – reka je Boja Oljača predsednica Udruženja žena „Novi Kozarci“, koje postoji više do 40 godina.

Sa svojim specijalitetima u Nove Kozarce danas su stigle članice deset udruženja žena sa teritorije našeg i susednih gradova.

– Ova jela vratila su me u detinjstvo. Domaćice su pravile jelo od onoga što su imale. Moj specijalitet pravi se samo od kvasca, vode, kukuruznog i pšeničnog brašna, a ukrašen je vlašcem i cvetom maslačka – kaže predsednica Udruženja žena „Livađanke“ iz Aleksandrova, Ljupka Miškov.

„Kukuruzno proleće“ podržali su Mesna zajednica i lokalna samouprava u ime koje su prisustvovali predsednik Gradskog parlamenta, Mladen Bogdan i članica Gradskog veća, Melita Gombar.

– Udruženje žena „Novi Kozarci“ neguje tradiciju promovisanja nacionalne kuhinje i lokalnih proizvoda. Danas su nam ponuđeni tradicionalni i novi proizvodi od kukuruznog brašna. Čast nam je što smo na ovoj manfestaciji i nastojaćemo i ubuduće da je podržavamo – rekla je Melita Gombar.

Članice udruženja i njihovi gosti ponovo su uspeli da. izvrsnim i lepo ukrašenim jelima, dočaraju duh prošlih vremena, uz radost susretanja i druženja u Novim Kozarcima.

Prvo mesto pripalo je Udruženju žena „Livađanke” iz Aleksandrova za mafine punjene džemom od drenjina , drugo takođe ovom udruženju, za pitu od domaćeg kukuruznog brašna mlevenog na kamenu, a treće Udruženju žena grada Kikinde za piroške sa kukuruznim brašnom po receptu koji je kolonizacijom donet u Vojvodinu.

Zajedništvo, moba i dobra volja – u Banatskom Velikom Selu sve je moguće

Igor Crnogorac March 25, 2023

Da u Mesnoj zajednici Banatsko Veliko Selo brinu o svojim meštanima, jasno je i po tome što listu prioriteta prilagođavaju njihovim potrebama. Za prošlu godinu planirana rekonstrukcija dotrajale zgrade Mesne zajednice svedena je na neophodne radove u samo jednom delu, kaže predsednica saveta MZ Mira Pećanac.

– Zgrada Mesne zajednice izgrađena je 1949. godine i zaista joj je neophodna rekonstrukcija. Međutim, promenili smo prioritete jer nam je važnije da se uredi objekat koji koristi više ljudi, a to je započeta zgrada na stadionu Fudbalskog kluba „Kozara“. Deca nam se za utakmice pripremaju u neuslovnom prostoru. Očekujemo pomoć Grada i Pokrajine kako bismo zgradu priveli nameni. Za uređenje svlačionica, vežbaonice, teretane, kancelarije, potrebno je 15 miliona dinara – kaže naša sagovornica.

U zgradi MZ zato je urađeno samo najneophodnije: saniran je deo krova, uvedeno grejanje, zamenjene su elektroinstalice i stolarija, kao i deo nameštaja, i to samo u delu zgrade. Sve je koštalo oko 1,4 miliona dinara.

– Podrška Grada za kompletnu rekonstrukciju postoji. Samo projekat košta 1,5 milion, a radovi bi bili vredni 25 miliona dinara. Sada se nadamo pomoći da se osposobi prostor nekadašnje diskoteke „Neon“ jer mladi u selu nemaju mesta za izlazak.

Banatsko Veliko Selo ima 2.050 stanovnika, 500 manje nego na popisu 2011. godine. Iz budžeta Grada prošle godine dobili su 12,8 miliona dinara.

– Po projektu Grada ove godine dobićemo mini-postrojenje za prečišćavanje vode. Uradićemo i video-nadzor centralnog parka i zgrade MZ. Takođe, zapošljavamo četiri radnika na privremeno-povremenim poslovima, dvojicu na održavanju dva seoska groblja, kako bismo meštane oslobodili tih troškova – dodaje Mira. – Planiramo i uređenje fasada Udruženja penzionera i Udruženja pčelara.

Nove prostorije za Poštu i Biblioteku

U zgradi Mesne zajednice postojao je neiskorišćen prostor, kaže Mira. U dogovoru sa Poštom i uz pomoć Grada, šalteri su premešteni u adaptirani deo zgrade, a ove godine biće instaliran i bankomat.

Narodna biblioteka uredila je, takođe uz pomoć Gradske uprave, prostorije ogranka u prizemlju i preselila se sa sprata, kako bi bila dostupnija starijim meštanima.

Zavičajna kuća, zaštitni znak sela, u novom izdanju

Za adaptaciju Zavičajne kuće, objekta koji čuva sećanje na rodni kraj kolonista, Fond za izbegla, raseljena lica i saradnju sa Srbima u regionu Pokrajine, izdvojio je 540 hiljada dinara. Objekat od pedesetak kvadrata dobiće novo ruho i struju.

Svečano otvaranje zakazano je za 13. maj, kada će biti održan i Školski višeboj u organizaciji Udruženja „Krajiški višeboj“. Na ovu manifestaciju pozvani su i gosti sa Kosova, iz Republike Srpske i iz Rumunije.

Celo selo aktivno u udruženjima

Mesna zajednica finansira troškove režija svih udruženja, a ima ih 11.

Predsednica Saveta ističe da se KUD „Marija Bursać“ omasovio, sada ima i i predškolsku grupu i pripremaju najmanje četiri koncerta godišnje koji se uvek željno iščekuju.

U selu postoje dva aktiva žena: „Velikoselke“ i „Orhideja“. Prošle godine bili su domaćini Izložbe preduzetničkih veština udruženja žena iz grada i okoline. U centralnom parku priređeni su gastronomski programi i izložbe. Organizator događaja bio je Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova.

Žene iz Udruženja „Orhideja“ proslavile su selo pobedom na takmičenju „Izađi mi na teglu“ u Kikindi i predstavljale su grad na centralnoj manifestaciji u Beogradu.

Moba nije zaboravljena

– Potičemo iz kraja gde je moba veoma zastupljena i mi održavamo taj lep običaj zajedništva – kaže Mira Pećanac. – Na taj način, uz druženje, prošlog leta smo uredili tribine na pomoćnom terenu „Kozare“. Da smo još uvek složni, pokazali smo i u projektu NIS-a „Zajednici zajedno“. Dobijenih 120 hiljada dinara uložili smo u materijal. Vatrogascima NIS-a pridružili su se meštani u uređenju centralog parka i amfiteatra.

I Veliko Selo ima svoju Lagunu

Na mestu jedne seoske deponije, od pre desetak godina, selo ima jezero, pravu zelenu oazu koju su nazvali „Laguna“. Jezero ima dvadesetak pozicija za ribolovce, mesta za kampovanje i asfaltiranu i osvetljenu „Stazu zdravlja“ koja, u svim godišnjim dobima, ima svoje šetače. Nalazi se na mapama turističkih mesta koje bi trebalo posetiti i svojevrsna je atrakcija sela. Inače, u selu se ponose i sa 14 hektara zelenih površina koje sami održavaju.

Akvatlon – državno takmičenje samo u Banatskom Velikom Selu

Uz podršku Triatlon saveza Srbije, lokalne samouprave i Mesne zajednice, Plivačko udruženje BWS svake godine, krajem jula, upravo na bazenu u ovom mestu organizuje „Velikoselski akvatlon“, takmičenje koje ima međunarodni karakter.

Savršeno mesto za zasnivanje porodice

– Naše selo je idealno za odrastanje dece. Po programu dodele kuća mladim bračnim parovima, prošle godine je ovde zbrinuto pet porodica. Mislim da ima više interesovanja nego praznih kuća. Maksimalno smo organizovani, imamo odličnu infratrukturu, našim građanima sve je dostupno – kaže predsednica Saveta, Mira Pećanac.

Udruženja invalida u današnjoj akciji pozvali sugrađane da im ne zauzimaju parking-mesta

Igor Crnogorac March 25, 2023

Udruženje multiple skleroze Kikinda danas je, na parkingu kod ”Lidla”, organizovalo akciju kako bi skrenuli pažnju na problem parkiranja osoba sa invaliditetom. Akcijom pod nazivom “Sigurni ste da želite moje mesto?!”, apelovali su na sugrađane da ne zauzimaju parking-mesta označena za osobe sa invaliditetom.

Mart je Mesec podizanja svesti o ovoj bolesti. Akcijom se ističe jedan od svakodnevnih problema obolelih od multiple skleroze i drugih osoba sa invaliditetom, rekla je Brankica Miškov, predsednica Udruženja multiple skleroze Kikinda.

– Hoćemo da podstaknemo sugrađane da pokažu malo više empatije prema osobama sa invaliditetom, da nam ne uskraćuju naše pravo da se krećemo slobodno i da se parkiramo na mestima koja su predviđena za nas. Mi smo invalidi svakog dana, i kada se parking plaća i kada je besplatan, u svim vremenskim uslovima. Najveći problem imamo kod „Lidla“, zato smo i organizovali akciju ovde. Kada nam zauzmu mesto vozači koji nemaju nalepnicu i kada im ukažemo na to, oni ulaze u raspravu, što je još više bolno i stresno za nas.

Brankica dodaje da im Saobraćajna policija izlazi u susret, ali da nemaju dovoljno ljudi da bi problem bio rešen.

Uz to, problem su i neuređeni parkinzi, na kojima postoje parking-mesta za invalide, ali su nepristupačna zbog ivičnjaka i nemaju dovoljno prostora kako bi invalidi mogli da izađu sa kolicima. Jedina dva u tom smislu uređena parkinga su kod „Lidla“ i u Nemanjinoj ulici, što je nedovoljno.

Akciju su, iz lokalne samouprave, podržali Mladen Bogdan predsednik Gradskog parlamenta, Melita Gombar, članica Gradskog veća i Pavle Popović, inspektor Saobraćajne inspekcije Grada.

– Grad podržava ovu akciju i mi smo do sada održali više sastanaka sa predstavnicima udruženja osoba sa invaliditetom i Saobraćajne policije. Utvrdili smo lokacije na kojima treba da se urede parking-mesta i pristupne staze i to ćemo i uraditi u narednom periodu. Saobraćajna inspekcija već je podnela predlog da se to uvrsti u budžet. Saobraćajna policija, takođe, izlazi u susret, ali nemaju dovoljno ljudi – rekao je Mladen Bogdan, predsednik Gradskog parlamenta.

On je takođe apelovao na građane da imaju razumevanja i da ne zauzimaju mesta za parkiranje osobama sa invaliditetom.

– Treba da znate, kada se parkirate na tom mestu, zauzeli ste mesto majci deteta sa daunovim sindorom ili ratnom vojnom invalidu koji se borio za svoju zemlju, nekom ko ne može samostalno da brine o sebi. Trudićemo se da sa udruženjima učestvujemo u ovakvim akcijama i podižemo svest građana.

Akciji Udruženja multiple skleroze pridružili su se i članovi drugih organizacija osoba sa invaliditetom: Udruženja dijaliziranih, transplantiranih i bubrežnih invalida, Udruženja dijabetičara, Opštinske organizacije invalida rada i Društva za pomoć nedovoljno mentalno razvijenim osobama „Čigra“.

Srbija, mesto za život i ljubav: Doktorka Oksana je naša nova sugrađanka

Igor Crnogorac March 24, 2023

Dok male sredine imaju problem s nedostatkom lekara, a doktore optužuju da neće da se sele iz velikih centara, u Kikindi se, posle lekara iz Sirije, zaposlila njegova koleginica iz Ukrajine.

Doktorka Oksana Savicka je iskusan pedijatar sa stažom dugim gotovo tri decenije. Od ovog meseca zaposlena je u Školskom dispanzeru.

– Velika je promena, ali mi se sviđa ovde, mnogo je lepo. Malo je mesto, sve mi je blizu. Kod kuće sam do posla putovala čitav sat. Ni u radu nema razlike, možda malo u lekovima i administraciji – kaže doktorka Oksana na gotovo tečnom srpskom.

U naše mesto preselila se iz hiljadu kilometara dalekih Černivaca, grada sa 350 hiljada stanovnika na jugozapadu Ukrajine, kod granice sa Rumunijom. Međutim, doktorka kaže da je Kikindu dobro upoznala i pre nego što je počela da živi u njoj. Ovde je dolazila iz emotivnih razloga.

– U vaš grad dolazila sam tokom odmora u prethodnih pet godina. Ovde je moj suprug, Ukrajinac, sa kojim sam se venčala pre godinu dana. On ima svoju firmu, u Kikindi živi već tri decenije. Inače je i moj školski drug iz razreda.

Kada ih je sudbina ponovo spojila i kada su rešili da se venčaju, priča doktorka, dogovorili su se da će živeti u Ukrajini. Rat im je promenio planove.– Rešili smo da je bezbednije da budemo ovde. Sa mnom je došla i ćerka, koja planira da, od jeseni, studira psihologiju u Poljskoj. Imam odraslog sina. On je muzičar, kompozitor. Završio je Konzervatorijum „Čajkovski“ u Kijevu i ostao tamo. Za njega najviše brinem. Nadam se da ću naredne zime otići da ga vidim. Ćerka se već navikla ovde, ali joj nedostaju prijatelji.

Osim ljudi, doktorki Oksani veoma se sviđa hrana.

– Imate jako lepo brašno, od njega stalno pravim naše knedle i specijalitete. Kod vas je lep hleb, naš, ukrajinski, možemo da jedemo samo jedan dan. Jako mi se sviđaju sva peciva, burek posebno, ali i sarma, mešano meso na roštilju.U regionu Ukrajine iz kojeg je stigla doktorka Savicka, za sada je bezbedno. Ne mora da brine za svoju porodicu ali joj, kaže, nedostaju sestra, braća, prijatelji. Mada, kaže, u Kikindi suprug i ona već imaju porodične prijatelje sa kojima se druže.

– Osećam se kao kod kuće, ljudi su kao i mi. Naši narodi imaju zajednički koren, ali su nas istorijski događaji razbacali. I jezik je sličan – kaže doktorka. – Meni je ovde dobro, imam sigurnost, ali mi je žao svih u Ukrajini koji to nemaju.

Zahvaljujući dobrim ljudima u Kikindi, doktorka Oksana ovde je pronašla svoje parče neba. I planira upravo tu i da ostane.

Stanje u inspekcijskim službama je alarmantno – sledi promena zakona

Igor Crnogorac March 24, 2023

Stanje i inspekcijskim službama u Srbiji veoma je teško i neophodna je izmena Zakona o inspekcijskom nadzoru. Ovo je najvažniji zaključak Koordinacione komisije za inspekcijski nadzor na sednici održanoj u Palati Srbije u Beogradu.

Sednici, kojom je predsedavao ministar državne uprave i lokalne samouprave Aleksandar Martinović, prvi put su prisustvovali i načelnici okruga, kaže za „Kikindski portal“ načelnik Severnobanatskog upravnog okruga, Miroslav Dučić.

– Konstatovali smo da je stanje teško, složeno, da je starosna struktura inspektora nepovoljna – prosečna starost je 59 godina. Nema ih dovoljno – naš okrug godinu je započeo sa 24, a završiće je sa samo 17 inspektora. Poređenja radi, na početku 2011. godine bilo ih je 46. Teško se zapošljavaju novi kadrovi jer procedure za dobijanje dozvole traju i do godinu dana, a da biste dobili samostalnog inspektora, potrebne su i tri godine – objašnjava Dučić.

On dodaje da su problem i plate, kao i uslovi rada i neprijatne situacije na terenu.

– Dešava se da inspektori odlaze nakon primanja u radni odnos. Problem je motivisati ljude sa završenim Medicinskim ili Veterinarskim fakultetom da se zaposle kao inspektori.Ipak, u Severnobanatskom upravnom okrugu, u 2022. godini inspekcijske službe su obradile 10.070 predmeta.

– To ne znači da su svi predmeti i zaključeni, ali podaci pokazuju da ih je toliko obrađeno – kaže Dučić.

Na sednici u Palati Srbija ministar Martinović preneo je da je premijerka Ana Brnabić upoznata sa situacijom i da je aktivno uključena u praćenje stanja.Analizirani su predlozi i data mišljenja o godišnjim planovima inspekcijskih nadzora republičkih inspekcija za 2023. godinu. Razmatrani su i izveštaji o radu za prošlu godinu, kontrolne liste i donesen je novi poslovnik o radu.

Novina je, kaže Dučić, formiranje radne grupe za praćenje, usklađivanje i vršenje inspekcijskog nadzora u neprofitnim organizacijama.

Ministar Martinović najavio je aktivno učešće svih načelnika upravnih okruga u radu Koordinacione komisije i jačanje veze Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave sa njima.

Dan škole „Petar Kočić“ u Nakovu – 77 godina postojanja

Igor Crnogorac March 23, 2023

Povodom Dana škole u Nakovu, svečanost za roditelje i goste održana je večeras u bioskopskoj sali. Prisustvovao joj je i gradonačelnik, Nikola Lukač.

– Velika je čast i zadovoljstvo doći na rođendan škole u Nakovu. Svima vam čestitam Dan škole, đacima, nastavnom i nenastavnom osoblju. Učenicima želim da budu nasmejani i da „kradu“ znanje od svojih nastavnika jer im to niko ne može oduzeti. Ovo je dobra škola sa kvalitetnim kolektivom i Grad će se potruditi da obezbedi još bolje uslove. Đacima želim da budu ponos škole, svojih roditelja, svog mesta i Kikinde. Nastojaćemo da Nakovo bude još bolje mesto za život i rad – rekao je Lukač, obraćajući se prisutnima.

Dan škole čestitala je i Valentina Mickovski, u GV zadužena za kulturu i obrazovanje.

– Ovu školu karakteriše ulaganje u obrazovanje i vanastavne aktivnosti. Mnoga deca otvaruju fantastične rezultate na takmičenjima. Škola mnogo ulaže i u svoj nastavni kadar i organizuje profesionalna usavršavanja. Imaju divnu decu i posvećene nastavnike – rekla je Valentina Mickovski.

Direktorica, Ljiljana Janjilović, kaže da se, nažalost, svake godine upisuje sve manje učenika. U ovoj školskoj godini ima ih 77, i 29 zaposlenih.

Više desetina đaka nastupilo je večeras na svečanosti povodom dana svoje škole. Roditeljima i gostima u publici su prikazali svoje talente sa puno entuzijazma i radosti.

Završeno opremanje kreativnog prostora u Centru za stručno usavršavanje

Igor Crnogorac March 23, 2023

U kikindski Centar za stručno usavršavanje danas je stigla oprema kojom je komletiran „Mejkers spejs“ prostor u naučnom kabinetu. Oprema je donacija beogradskog Centra za promociju nauke i „Yettel“ fondacije.

– Od „Yettel“ fondacije smo, pre tri godine, dobili donaciju za otvaranje tri „Majkers spejsa“. Među 12 naučnih klubova u Srbiji koje smo osnovali, odabrali smo tri najbolja – u Kikindi, Šapcu i Leskovcu i u njima opremili ove prostore – kaže Darije Janošević iz Centra za promociju nauke.

U prvoj fazi stigli su 3D štampač i ce-en-ce mašina, a danas mini-računari rozberi paj (Raspberry Pi) i „arduino kitovi“ – kompleti za učenje.

Ova saradnja traje već sedam godina, kaže direktor Centra za stručno usavršavanje, Dejan Karanović.

– Organizujemo različite aktivnosti za decu radi promovisanja nauke. Imamo odličnu saradnju sa kikindskim školama, podstičemo decu da razmišljaju na drukčiji način. Pozivaćemo đake i obučavaćemo i nastavnike da, na praktičnim primerima, vide kako se radi na ovim uređajima – rekao je Karanović.

Ukupna vrednost donacije je oko tri hiljade evra. Oprema u „Mejkers spejs“ prostoru biće dostupna svim prosvetnim radnicima, ali i svim građanima koji su kreativni i žele da programiraju, koriste 3D štampač ili da graviraju uz pomoć ce-en-ce mašine sa plavim laserom, kažu u Centru.

Za najbolje naučno rešenje o globalnom zagrevanju, đaci škole „Sveti Sava“ dobili vrednu opremu

Igor Crnogorac March 23, 2023

Iz beogradskog Centra za promociju nauke danas je u Osnovnu školu „Sveti Sava“ stigla nagrada, kabinetska nastavna sredstva koja su sami odabrali. Đaci i nastavnici ove škole poslali su na konkurs Centra projekat koji je proglašen za najbolji u Srbiji.

– Učenici su, mesec dana, svaki sat, merili temperaturu i vlažnost vazduha. Takođe smo osmislili pasivno hlađenje pomoću biljaka koje se sade uz zid, kao i kućicu za insekte koju smo nazvali „Hotel kod Save za pčele, bube i mrave“ – kaže nastavnik matematike, Danilo Borovnica.

Zahvaljujući prethodnoj saradnji sa Centrom za promociju nauke, škola „Sveti Sava“ odabrana je kao jedna od četiri ustanove iz Srbije za učešće u takmičenju u okviru regionalnog projekta „Scientix“. Nastavnici i učenici dvanaest škola iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije razmatrali su svoju klimatsku realnost i modele ozelenjavanja neposrednih školskih okruženja.

– Projekat kikindske škole sadrži inspirativno i kreativno rešenje – prilagođavanje biodiverziteta na izmenjene klimatske uslove i način da se školsko dvorište oživi biljnim i životinjskim vrstama – ocenio je Dobrivoje Lale Erić iz Centra za promociju nauke i nacionalni koordinator projekta „Scientix“.

Nastavnik geografije Miroslav Grujić, takođe je bio vođa pobedničkog tima

– Pratimo projekte iz obrazovanja i nauke, a saradnja sa Centrom za promociju nauke je na visokom nivou, odazivamo se za sve projekte. Naš, pobednički projekat, zatim smo predstavili na konferenciji CUC (Carnet Users Conference), održanoj u Šibeniku.

Nagrada je podrazumevala da pobednik sam izabere učila i instrumente, pa su danas u Školu stigli šestari, mikroskopi, geometrijska tela, informatička oprema. Sa opremom za merenje mikrouslova koju su dobili radi sprovođenja projekta, ukupna vrednost je oko hiljadu evra.

U školi „Sveti Sava“ napominju da već imaju podršku lokalne samouprave za sprovođenje projekta, pa će ozelenjavanje zidova biti završeno u toku godine.