Igor Crnogorac, аутор са Кикиндски портал

Обележена годишњица погибије Николе Француског

Igor Crnogorac март 28, 2023

Годишњицу погибије кикиндског револуционара Николе Француског обележили су у понедељак чланови Другог месног одбора СУБНОРА-а Кикинде, на челу са Биљаном Голушин Тот. На спомен обележје у А насељу положили су венац.

Никола Француски, рођен је у Кикинди 1909. године. Завршио је Трговачку школу. У СКОЈ је примљен као двадесетогодишњак. Био је посвећен илегалном раду, ширењу слободарских мисли и залагању за права радничке класе, те је примљен у Савез комуниста Југославије (СКЈ) 1934. године.

Због ангажовања у борби за радничка права, ухапшен је 1936.год.и осуђен на шест месеци затвора. По одслужењу казне, наставља са илегалним активностима. У току рата, био је на дужности секретара среских комитета у Руми и у Кикинди.

Никола Француски трагично је завршио живот у заседи надомак Иђоша 27. марта 1944. године.

Градски одбор СУБНОР-а негује културу сећања на све светле ликове и догађаје из периода Народноослободилачког рата, како би и млађим генерацијама били пример како се воли и брани отаџбина, наводи се у саопштењу кикиндског СУБНОР-а.

Гимназија „Душан Васиљев“ свечано обележила 165 година постојања

Igor Crnogorac март 27, 2023

Свој дан кикиндска Гимназија обележава на дан смрти рано преминулог песника Душана Васиљева. Вечерас је, свечаном академијом у Народном позоришту, прослављено 165 година постојања једне од најстаријих образовних институција у земљи.

У поподневним сатима, Гимназију је посетио министар образовања, Бранко Ружић.

– Кикиндска гимназија представља драгуљ нашег образовног система. Изнедрила је многе вредне појединце који су оставили драгоцен печат у својим областима: Миливоја Југина, Јована Ћирилова, Весну Чипчић, Ранка Жеравицу. То је само доказ да је ова гимназија бренд, а њени ученици односе велике победе на разним такмичењима. Оријентација Владе и Министартва је да је афирмишемо и помогнемо у пројектима од значаја за очување вредносног система који се овде баштини. Ученици и професори то заслужују јер су направили предивну синергију. Квалитетним радом створила се перспектива да млади определе своје каријерне циљеве и да се сутра интегришу у реализацију пројеката који ће водити развоју Србије и Војводине. Обавеза нас у Влади и државног руководства јесте да обезбедимо услове да наша деца остану на свом прагу – рекао је министар Ружић.

Обележавању јубилеја присуствовали су и заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски и чланови Градског већа, Валентина Мицковски, задужена за културу и образовање, Љубан Средић и Стеван Иличић.

– Успесима и квалитетом наставе, кикиндска гимназија издваја се као једна од најпрестижнијих образовних институција, на понос Града и државе. Важно је да препознамо и ценимо знање деце и да им пружимо услове да могу да живе од свог рада, талента и способности, да имају друштвену и професионалну сатисфакцију. Ученицима желим много успеха, а Гимназији да траје, уз стално стварање услова за квалитетно школовање и образовање, у чему ће увек имати подршку Града и државе – истакла је Јакшић Киурски.

На крају програма који су припремили ученици и професори, дипломе матурантима са одличним успехом доделила је директорица Гимназије, Мирјана Дражић.

– Наставићемо традицију, али и гледамо у будућност. Министра смо упознали са проблемима и са изазовима с којима се суочавамо у раду. Локална самоуправа нам много помаже да превазиђемо проблеме, а за веће инвестиције очекујемо помоћ Министарства за капитална улагања – рекла је директорица.

У препуној сали ђака, наставника, родитеља и годтију, најсрећнији су били матуранти који су примали признања Гимназије за постигнут одличан успех, њих двадесетак.

Поносни гимназијалци

Николина Марковић са друштвено-језичког смера добила је плакету за скроз одличан успех.

– Дефинитивно ћу памтити учење, дружење, многе ваннаставне активности. Имали смо много могућности да искажемо своју креативност – каже Николина. – Поносна сам што сам ученица Гимназије. У плану ми је да упишем психологију на Филозофском факултету у Новом Саду.

Снежана Ђуран матуранткиња је природно-математичког смера и једна од добитница признања за одличан успех.

– Колико је било лепо, толико је било и тешко. Професори су захтевали доста знања, али смо и стварали много лепих усспомена. Сада ћу уписати Факултет техничких наука у Новом Саду – каже Снежана.

Најављени радови на згради и у дворишту Гимназије

– Град Кикинда коначно има пројекат за комплетну санацију и реконструкцију зграде Гимназије. Предрачунска вредност је виша од 350 милиона. Сада треба конкурисати за средства код републичких и покрајинских органа. Указали смо министру на то колико нам је значајно двориште Гимназије које је једно од најфреквентнијих места за спорт и рекреацију, и колико је битно да се терен одржава у безбедном стању – рекла је Дијана Јакшић Киурски.

Она је додала да је Град определио 10 милиона динара како би се санирала тартан-стаза.

– И пре короне смо у Влади имали у плану да урадимо реконструкцију и санацију зграде Гимназије. У међувремену су били промењени приоритети и мислим да је сада време да сагледамо статус објеката образовних установа широм Србије и да нам то буде приоритет – рекао је министар Ружић.

Историјат

Најстарија образовна установа у граду основана је 1858. године, као „реалка“ са четири разреда, под називом Великокикиндска Гимназија. Била је смештена у згради Курије. Изградња нове зграде започета је 1899. и већ наредне године је усељена.

До Првог светског рата, Гимназију су похађали, углавном, ученици немачке и мађарске националности. Током рата, била је војна болница. Између два рата, похађали су је ђаци српске националности и уживала је велики углед.

За време Другог светског рата, претворена је у касарну немачке војске. Године 1945. подељена је на Непотпуну мађарску и Непотпуну српску гимназију. Трансформацијом 1950/51. године, од Гимназије су одвојена нижа одељења, која су припојена тада установљеним основним школама.

Име песника Душана Васиљева Гимназија је понела век након оснивања, 1959. године. Следи период успона, који траје до 1974, када су основани Центри за образовање. Наредних 16 година, Гимназија није уписивала нове генерације ученика, а њен рад је обновљен школске 1990/91. године.

Поводом Дана Гимназије, у холу Позоришта биле су изложене фотографије из историје ове образовне установе.

На свечаности у Градској кући додељена Награда „Душан Васиљев“ Селимиру Радуловићу

Igor Crnogorac март 27, 2023

На пригодној свечаности у свечаној сали Градске куће данас је, овогодишњем лауреату Селимиру Радуловићу, уручена Награда „Душан Васиљев“. Радуловић је признање добио за књигу „У царству ветрова арамејских“.

На конкурс за Награду коју, од 1997. године, локална самоуправа додељује за најбољу књигу написану на српском језику у претходној години, стигла су 124 рукописа свих жанрова.

Највећи број била су прозна дела, од којих су, у ужи избор, уврштена два романа : „Папир“, Горана Петровића и дело Саше Радојчића, „Дечак са Фанара“, рекао је потпредседник жирија, књижевник др Зоран Ђерић.

– Од песничких дела, одмах се издвојила књига Селимира Радуловића, по свему друкчија од текуће продукције јер је религиозна, у правом смислу. Ослоњена је на Библију и на литературу која је везана за историју књижевности и за велика имена на која се позива, цитира их парафразира. Притом, Радуловић је, последњих двадесетак година стекао изузетну репутацију као песник дугих песама које га одвајају од текуће продукције. С друге стране, блискост коју смо уочили са поезиојом Душана Васиљева је у томе што су посвећене човеку и Богу, то је мисао која је стално између неба и земље, сумња за све око нас и вера која све оправдава и награђује. Радуловићева књига је, истовремено, и стара и нова: враћа се вечитим темама и има сасвим друкчији приступ ономе што смо учили кроз хиљаду година цивилизације – истакао је Ђерић.

Лауреат се, у својој беседи, такође осврнуо на дело песника Душана Васиљева.

– Васиљев је био дете које је нестало са 24 године. То време је било невреме и личи ми на прва два десетлећа 21. века . Он је певао као зрели песник, а његове кључне песме градиле су неколико генерација српске поезије – подсетио је Радуловић. – Иако за живота није имао књигу поезије, већ је био афирмисан у значајним часописима. Захвалан сам жирију на награди, она ми причињава радост; човек, макар за тренутак, зна да му снага још увек није одузета.

Награда „Душан Васиљев“ додељује се на дан његове смрти, овога пута и на дан када кикиндска Гимназија, која са поносом носи име овог песника, обележава 165 година трајања, истакла је заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски.

– Важно је да се са његовим делима упознају младе генерације, да виде шта све човек може да учини са 24 године, какав траг у времену може да остави. Нажалост, све песме Васиљева биле су прожете и трагиком његовог живота и трагиком времена која се, на неки начин, циклично понавља, можда и у наше време. Награда је одавно превазишла локални карактер, а о њеном значају говори и то што су је понела многа значајна имена наше књижевности: Светислав Басара, Давид Албахари, Милорад Павић.

Свечаности су присуствовали и овогодишњи чланови жирија: Радован Влаховић, председник, и Ђорђе Писарев.

Локалну самоуправу представљали су чланови Градског већа – Валентина Мицковски, задужена за културу и образовање, и Љубан Средић, задужен за пољопривреду и месне заједнице.

У публици су били и ђаци Гимназије „Душан Васиљев“. У уметничком делу програма наступили су наставник Основне музичке школе „Слободан Малбашки“, Стеван Средић и ученица Анреа Берењи. Стихове Васиљева говорили су Соња Дамјановић, глумица Српског народног позоришта и Владимир Максимовић, глумац кикиндског позоришта.

Положени венци на гроб песника

У преподневним сатима, на гроб Душана Васиљева на Мелином гробљу, венце су положили представници Града и кикиндске гимназије – Валентина Мицковски и директорица Мирјана Дражић.

Остојићева премијера у Кули: Овације за емоције

Igor Crnogorac март 26, 2023

Драган Остојић, редитељ из Кикинде, имао је синоћ у Кули веома успешну премијеру представе „Чежња за супер поврћем“. По тексту америчког писца Мјуреја Шизгала, случајни усусрет полицајке и уметника отвара сложену љубавну причу препуну комичних и трагичних елемената.

– Живимо у времену у којем су људи збуњени, несигурни и несрећни. Представа говори о стварима које су основне и једноставне: љубав, пожртвовање, истина. Ово је, такође, била прилика да се поново отвори мала сцена у кулском позоришту, где је близак контакт између гледаоца и актера. Волим да радим са ансамблом у Кули јер је ово позориште једна од последњих оаза посвећеног позоришног аматеризма у Србији – рекао је Остојић после премијере.

У дуо-драми играју млади, али искусни глумци кулског позоришта: Вања Боговачки и Слободан Ногавица.

– Иако имамо огромно искуство у овом позоришту и у раду са Драганом, први пут играмo на малој сцени, на којој морамо да учинимо да нам публика верује сваког тренутка – каже Вања. – Дивно је радити са Драганом и са Слободаном, наша сарадња у позоришту траје већ 18 година.

Слободан и Вања заједно су одрастали и сазревали у позоришту. Пуно емоција изазвало је њихово синоћно извођење. На сцени су дисали као једно.

– Драго ми је што сада, као одрасли људи, можемо да радимо зреле ствари – каже Слободан. – Драган нам је поново био креативни извор и стварно смо уживали и у процесу и на премијери. Видим да је уживала и публика. Прича је сложена, емотивна, са обртима, понудили смо им богат програм вечерас, али и теме за размишљање.

Културни центар Кула у склопу којег је и позориште, у протеклих двадесет година је небројено пута режије својих представа поверио Драгану Остојићу. Директор Каменко Бертић каже да је веома задовољан премијером на малој сцени.

– Имамо талентоване глумце и хтели смо публику што више да приближимо њиховом глумачком изразу и емоцији. То најбоље, са глумцем – аматером или професионалцем, може да уради Остојић, јер је рођени глумац. Рад са глумцима је најважнији у позоришту, тај однос публика-глумац, tête à tête, чини суштину театра – каже Бертић. – Дуго сам размишљао о малој сцени и чувао сам овај текст који тешко може да се нађе. Сада сам га дао људима за које сам веровао да ће то урадити како ваља. Било је нормално да режира Остојић јер ради поштено, емотивно и крајње професионално. Мислим да Народно позориште и Кикинда то треба да цене.

Позориште у Кули препознатљиво је по озбиљном и посвећеном раду и веома дугој традицији. Од оснивања, 1945. године, овенчано је небројеним наградама на најзначајнијим фестивалима, државним, али и оним у време велике Југославије.

Ове године, 64. пут, биће домаћини Републичког фестивала аматерских позоришта. пре две године установили су и Фестивал професионалних театара, „Публикум“, на којем је прошле године победила представа Народног позоришта из Кикинде, „Лажа и паралажа“.

– Кулско позориште настојаће да гаји форму мале сцене и многе друге позоришне форме које не раде назови аматери. Позориште или јесте или није, без обзира на то да ли је аматерско, професионално, академско, експериментално – сигуран је Бертић.

После премијере представе „Чежња за супер поврћем“ у суботу, већ наредне вечери Омладинска сцена наступа са својом премијером. По мотивима једночинки Музе Павлове, режију потписује Слободан Ногавица.

Захваљујући изузетној преданости, истрајности и талентима које стално регрутује из свог омладинског састава, као и подршци локалне самоуправе која то препознаје, извесно је да позоришнике у овој кући и њихову верну публику очекује још много нових признања и радости играња.

Јела од кукуруза као специјалитети на „Кукурузном пролећу“ у Новим Козарцима

Igor Crnogorac март 25, 2023

Захваљујући ангажовању и ентузијазму чланова удружења у овом месту, Нови Козарци претендују да постану село са највећим бројем манифестација. Једна од најмлађих је „Кукурузно пролеће“, настало 2019. године.

Данас је одржано други пут, у организацији Удружења жена „Нови Козарци“. У Мотелу „Котарка“ поново су представљена стара јела, од којих су многа и заборављена.

– Куруза, љевача, проја, пура, све су то јела која знамо још из детињства. Атракција је кисело млеко од кукурузног брашна – скробово млеко. Оно се правило у сиромашним крајевима где није било јогурта, киселог млека и сличних производа. Веома је освежавајуће. Мислим да га нико није правио на овом поднебљу. Наше жене су јако вредне и спремне за све манифестације у селу – река је Боја Ољача председница Удружења жена „Нови Козарци“, које постоји више до 40 година.

Са својим специјалитетима у Нове Козарце данас су стигле чланице десет удружења жена са територије нашег и суседних градова.

– Ова јела вратила су ме у детињство. Домаћице су правиле јело од онога што су имале. Мој специјалитет прави се само од квасца, воде, кукурузног и пшеничног брашна, а украшен је влашцем и цветом маслачка – каже председница Удружења жена „Ливађанке“ из Александрова, Љупка Мишков.

„Кукурузно пролеће“ подржали су Месна заједница и локална самоуправа у име које су присуствовали председник Градског парламента, Младен Богдан и чланица Градског већа, Мелита Гомбар.

– Удружење жена „Нови Козарци“ негује традицију промовисања националне кухиње и локалних производа. Данас су нам понуђени традиционални и нови производи од кукурузног брашна. Част нам је што смо на овој манфестацији и настојаћемо и убудуће да је подржавамо – рекла је Мелита Гомбар.

Чланице удружења и њихови гости поново су успели да. изврсним и лепо украшеним јелима, дочарају дух прошлих времена, уз радост сусретања и дружења у Новим Козарцима.

Прво место припало је Удружењу жена „Ливађанке“ из Александрова за мафине пуњене џемом од дрењина , друго такође овом удружењу, за питу од домаћег кукурузног брашна млевеног на камену, а треће Удружењу жена града Кикинде за пирошке са кукурузним брашном по рецепту који је колонизацијом донет у Војводину.

Заједништво, моба и добра воља – у Банатском Великом Селу све је могуће

Igor Crnogorac март 25, 2023

Да у Месној заједници Банатско Велико Село брину о својим мештанима, јасно је и по томе што листу приоритета прилагођавају њиховим потребама. За прошлу годину планирана реконструкција дотрајале зграде Месне заједнице сведена је на неопходне радове у само једном делу, каже председница савета МЗ Мира Пећанац.

– Зграда Месне заједнице изграђена је 1949. године и заиста јој је неопходна реконструкција. Међутим, променили смо приоритете јер нам је важније да се уреди објекат који користи више људи, а то је започета зграда на стадиону Фудбалског клуба „Козара“. Деца нам се за утакмице припремају у неусловном простору. Очекујемо помоћ Града и Покрајине како бисмо зграду привели намени. За уређење свлачионица, вежбаонице, теретане, канцеларије, потребно је 15 милиона динара – каже наша саговорница.

У згради МЗ зато је урађено само најнеопходније: саниран је део крова, уведено грејање, замењене су електроинсталице и столарија, као и део намештаја, и то само у делу зграде. Све је коштало око 1,4 милиона динара.

– Подршка Града за комплетну реконструкцију постоји. Само пројекат кошта 1,5 милион, а радови би били вредни 25 милиона динара. Сада се надамо помоћи да се оспособи простор некадашње дискотеке „Неон“ јер млади у селу немају места за излазак.

Банатско Велико Село има 2.050 становника, 500 мање него на попису 2011. године. Из буџета Града прошле године добили су 12,8 милиона динара.

– По пројекту Града ове године добићемо мини-постројење за пречишћавање воде. Урадићемо и видео-надзор централног парка и зграде МЗ. Такође, запошљавамо четири радника на привремено-повременим пословима, двојицу на одржавању два сеоска гробља, како бисмо мештане ослободили тих трошкова – додаје Мира. – Планирамо и уређење фасада Удружења пензионера и Удружења пчелара.

Нове просторије за Пошту и Библиотеку

У згради Месне заједнице постојао је неискоришћен простор, каже Мира. У договору са Поштом и уз помоћ Града, шалтери су премештени у адаптирани део зграде, а ове године биће инсталиран и банкомат.

Народна библиотека уредила је, такође уз помоћ Градске управе, просторије огранка у приземљу и преселила се са спрата, како би била доступнија старијим мештанима.

Завичајна кућа, заштитни знак села, у новом издању

За адаптацију Завичајне куће, објекта који чува сећање на родни крај колониста, Фонд за избегла, расељена лица и сарадњу са Србима у региону Покрајине, издвојио је 540 хиљада динара. Објекат од педесетак квадрата добиће ново рухо и струју.

Свечано отварање заказано је за 13. мај, када ће бити одржан и Школски вишебој у организацији Удружења „Крајишки вишебој“. На ову манифестацију позвани су и гости са Косова, из Републике Српске и из Румуније.

Цело село активно у удружењима

Месна заједница финансира трошкове режија свих удружења, а има их 11.

Председница Савета истиче да се КУД „Марија Бурсаћ“ омасовио, сада има и и предшколску групу и припремају најмање четири концерта годишње који се увек жељно ишчекују.

У селу постоје два актива жена: „Великоселке“ и „Орхидеја“. Прошле године били су домаћини Изложбе предузетничких вештина удружења жена из града и околине. У централном парку приређени су гастрономски програми и изложбе. Организатор догађаја био је Покрајински секретаријат за социјалну политику, демографију и равноправност полова.

Жене из Удружења „Орхидеја“ прославиле су село победом на такмичењу „Изађи ми на теглу“ у Кикинди и представљале су град на централној манифестацији у Београду.

Моба није заборављена

– Потичемо из краја где је моба веома заступљена и ми одржавамо тај леп обичај заједништва – каже Мира Пећанац. – На тај начин, уз дружење, прошлог лета смо уредили трибине на помоћном терену „Козаре“. Да смо још увек сложни, показали смо и у пројекту НИС-а „Заједници заједно“. Добијених 120 хиљада динара уложили смо у материјал. Ватрогасцима НИС-а придружили су се мештани у уређењу централог парка и амфитеатра.

И Велико Село има своју Лагуну

На месту једне сеоске депоније, од пре десетак година, село има језеро, праву зелену оазу коју су назвали „Лагуна“. Језеро има двадесетак позиција за риболовце, места за камповање и асфалтирану и осветљену „Стазу здравља“ која, у свим годишњим добима, има своје шетаче. Налази се на мапама туристичких места које би требало посетити и својеврсна је атракција села. Иначе, у селу се поносе и са 14 хектара зелених површина које сами одржавају.

Акватлон – државно такмичење само у Банатском Великом Селу

Уз подршку Триатлон савеза Србије, локалне самоуправе и Месне заједнице, Пливачко удружење BWS сваке године, крајем јула, управо на базену у овом месту организујe „Великоселски акватлон“, такмичење које има међународни карактер.

Савршено место за заснивање породице

– Наше село је идеално за одрастање деце. По програму доделе кућа младим брачним паровима, прошле године је овде збринуто пет породица. Мислим да има више интересовања него празних кућа. Максимално смо организовани, имамо одличну инфратруктуру, нашим грађанима све је доступно – каже председница Савета, Мира Пећанац.

Удружења инвалида у данашњој акцији позвали суграђане да им не заузимају паркинг-места

Igor Crnogorac март 25, 2023

Удружење мултипле склерозе Кикинда данас је, на паркингу код “Лидла“, организовало акцију како би скренули пажњу на проблем паркирања особа са инвалидитетом. Акцијом под називом „Сигурни сте да желите моје место?!“, апеловали су на суграђане да не заузимају паркинг-места означена за особе са инвалидитетом.

Март је Месец подизања свести о овој болести. Акцијом се истиче један од свакодневних проблема оболелих од мултипле склерозе и других особа са инвалидитетом, рекла је Бранкица Мишков, председница Удружења мултипле склерозе Кикинда.

– Хоћемо да подстакнемо суграђане да покажу мало више емпатије према особама са инвалидитетом, да нам не ускраћују наше право да се крећемо слободно и да се паркирамо на местима која су предвиђена за нас. Ми смо инвалиди сваког дана, и када се паркинг плаћа и када је бесплатан, у свим временским условима. Највећи проблем имамо код „Лидла“, зато смо и организовали акцију овде. Када нам заузму место возачи који немају налепницу и када им укажемо на то, они улазе у расправу, што је још више болно и стресно за нас.

Бранкица додаје да им Саобраћајна полиција излази у сусрет, али да немају довољно људи да би проблем био решен.

Уз то, проблем су и неуређени паркинзи, на којима постоје паркинг-места за инвалиде, али су неприступачна због ивичњака и немају довољно простора како би инвалиди могли да изађу са колицима. Једина два у том смислу уређена паркинга су код „Лидла“ и у Немањиној улици, што је недовољно.

Акцију су, из локалне самоуправе, подржали Младен Богдан председник Градског парламента, Мелита Гомбар, чланица Градског већа и Павле Поповић, инспектор Саобраћајне инспекције Града.

– Град подржава ову акцију и ми смо до сада одржали више састанака са представницима удружења особа са инвалидитетом и Саобраћајне полиције. Утврдили смо локације на којима треба да се уреде паркинг-места и приступне стазе и то ћемо и урадити у наредном периоду. Саобраћајна инспекција већ је поднела предлог да се то уврсти у буџет. Саобраћајна полиција, такође, излази у сусрет, али немају довољно људи – рекао је Младен Богдан, председник Градског парламента.

Он је такође апеловао на грађане да имају разумевања и да не заузимају места за паркирање особама са инвалидитетом.

– Треба да знате, када се паркирате на том месту, заузели сте место мајци детета са дауновим синдором или ратном војном инвалиду који се борио за своју земљу, неком ко не може самостално да брине о себи. Трудићемо се да са удружењима учествујемо у оваквим акцијама и подижемо свест грађана.

Акцији Удружења мултипле склерозе придружили су се и чланови других организација особа са инвалидитетом: Удружења дијализираних, трансплантираних и бубрежних инвалида, Удружења дијабетичара, Општинске организације инвалида рада и Друштва за помоћ недовољно ментално развијеним особама „Чигра“.

Србија, место за живот и љубав: Докторка Оксана је наша нова суграђанка

Igor Crnogorac март 24, 2023

Док мале средине имају проблем с недостатком лекара, а докторе оптужују да неће да се селе из великих центара, у Кикинди се, после лекара из Сирије, запослила његова колегиница из Украјине.

Докторка Оксана Савицка је искусан педијатар са стажом дугим готово три деценије. Од овог месеца запослена је у Школском диспанзеру.

– Велика је промена, али ми се свиђа овде, много је лепо. Мало је место, све ми је близу. Код куће сам до посла путовала читав сат. Ни у раду нема разлике, можда мало у лековима и администрацији – каже докторка Оксана на готово течном српском.

У наше место преселила се из хиљаду километара далеких Черниваца, града са 350 хиљада становника на југозападу Украјине, код границе са Румунијом. Међутим, докторка каже да је Кикинду добро упознала и пре него што је почела да живи у њој. Овде је долазила из емотивних разлога.

– У ваш град долазила сам током одмора у претходних пет година. Овде је мој супруг, Украјинац, са којим сам се венчала пре годину дана. Он има своју фирму, у Кикинди живи већ три деценије. Иначе је и мој школски друг из разреда.

Када их је судбина поново спојила и када су решили да се венчају, прича докторка, договорили су се да ће живети у Украјини. Рат им је променио планове.– Решили смо да је безбедније да будемо овде. Са мном је дошла и ћерка, која планира да, од јесени, студира психологију у Пољској. Имам одраслог сина. Он је музичар, композитор. Завршио је Конзерваторијум „Чајковски“ у Кијеву и остао тамо. За њега највише бринем. Надам се да ћу наредне зиме отићи да га видим. Ћерка се већ навикла овде, али јој недостају пријатељи.

Осим људи, докторки Оксани веома се свиђа храна.

– Имате јако лепо брашно, од њега стално правим наше кнедле и специјалитете. Код вас је леп хлеб, наш, украјински, можемо да једемо само један дан. Јако ми се свиђају сва пецива, бурек посебно, али и сарма, мешано месо на роштиљу.У региону Украјине из којег је стигла докторка Савицка, за сада је безбедно. Не мора да брине за своју породицу али јој, каже, недостају сестра, браћа, пријатељи. Мада, каже, у Кикинди супруг и она већ имају породичне пријатеље са којима се друже.

– Осећам се као код куће, људи су као и ми. Наши народи имају заједнички корен, али су нас историјски догађаји разбацали. И језик је сличан – каже докторка. – Мени је овде добро, имам сигурност, али ми је жао свих у Украјини који то немају.

Захваљујући добрим људима у Кикинди, докторка Оксана овде је пронашла своје парче неба. И планира управо ту и да остане.

Стање у инспекцијским службама је алармантно – следи промена закона

Igor Crnogorac март 24, 2023

Стање и инспекцијским службама у Србији веома је тешко и неопходна је измена Закона о инспекцијском надзору. Ово је најважнији закључак Координационе комисије за инспекцијски надзор на седници одржаној у Палати Србије у Београду.

Седници, којом је председавао министар државне управе и локалне самоуправе Александар Мартиновић, први пут су присуствовали и начелници округа, каже за „Кикиндски портал“ начелник Севернобанатског управног округа, Мирослав Дучић.

– Констатовали смо да је стање тешко, сложено, да је старосна структура инспектора неповољна – просечна старост је 59 година. Нема их довољно – наш округ годину је започео са 24, а завршиће је са само 17 инспектора. Поређења ради, на почетку 2011. године било их је 46. Тешко се запошљавају нови кадрови јер процедуре за добијање дозволе трају и до годину дана, а да бисте добили самосталног инспектора, потребне су и три године – објашњава Дучић.

Он додаје да су проблем и плате, као и услови рада и непријатне ситуације на терену.

– Дешава се да инспектори одлазе након примања у радни однос. Проблем је мотивисати људе са завршеним Медицинским или Ветеринарским факултетом да се запосле као инспектори.Ипак, у Севернобанатском управном округу, у 2022. години инспекцијске службе су обрадиле 10.070 предмета.

– То не значи да су сви предмети и закључени, али подаци показују да их је толико обрађено – каже Дучић.

На седници у Палати Србија министар Мартиновић пренео је да је премијерка Ана Брнабић упозната са ситуацијом и да је активно укључена у праћење стања.Анализирани су предлози и дата мишљења о годишњим плановима инспекцијских надзора републичких инспекција за 2023. годину. Разматрани су и извештаји о раду за прошлу годину, контролне листе и донесен је нови пословник о раду.

Новина је, каже Дучић, формирање радне групе за праћење, усклађивање и вршење инспекцијског надзора у непрофитним организацијама.

Министар Мартиновић најавио је активно учешће свих начелника управних округа у раду Координационе комисије и јачање везе Министарства државне управе и локалне самоуправе са њима.

Дан школе „Петар Кочић“ у Накову – 77 година постојања

Igor Crnogorac март 23, 2023

Поводом Дана школе у Накову, свечаност за родитеље и госте одржана је вечерас у биоскопској сали. Присуствовао јој је и градоначелник, Никола Лукач.

– Велика је част и задовољство доћи на рођендан школе у Накову. Свима вам честитам Дан школе, ђацима, наставном и ненаставном особљу. Ученицима желим да буду насмејани и да „краду“ знање од својих наставника јер им то нико не може одузети. Ово је добра школа са квалитетним колективом и Град ће се потрудити да обезбеди још боље услове. Ђацима желим да буду понос школе, својих родитеља, свог места и Кикинде. Настојаћемо да Наково буде још боље место за живот и рад – рекао је Лукач, обраћајући се присутнима.

Дан школе честитала је и Валентина Мицковски, у ГВ задужена за културу и образовање.

– Ову школу карактерише улагање у образовање и ванаставне активности. Многа деца отварују фантастичне резултате на такмичењима. Школа много улаже и у свој наставни кадар и организује професионална усавршавања. Имају дивну децу и посвећене наставнике – рекла је Валентина Мицковски.

Директорица, Љиљана Јањиловић, каже да се, нажалост, сваке године уписује све мање ученика. У овој школској години има их 77, и 29 запослених.

Више десетина ђака наступило је вечерас на свечаности поводом дана своје школе. Родитељима и гостима у публици су приказали своје таленте са пуно ентузијазма и радости.