Креативним радионицама, изложбама и спортским активностима, ученици и запослени у Основној школи „Васа Стајић“ у Мокрину данас су обележили значајан јубилеј – 65 година постојања и рада.
Прослави су, у име локалне самоуправе, присуствовали Валентина Мицковски, чланица Градског већа за културу и образовање и Богдан Тасовац, секретар Секретаријата за јавне службе, удружења грађана и верске службе.
– Ђаци су одлучили да Дан школе буде обојен креативношћу и љубављу. Пипремили су веома лепе активности. Мислим да је сарадња локалне самоуправе и Школе на завидном ноивоу. Ми у Граду бринемо о деци, сматрамо да је улагање у образовање и инвестирање у школску инфраструктуру веома важно, како би се побољшали услови за одржавање наставе – рекла је Валентина Мицковски честитајући Дан школе ђацима и свим запосленима.
Она је истакла да је, из буџета Града, ове године, само за основно образовање идвојено 220 милиона динара, што је за 40 милиона више у односу на прошлу годину.
Прослава јубилеја Школе биће настављена вечерас, приредбом у сали Дома културе, од 19 сати. За родитеље, пријатеље и госте, наступиће ђаци, чланови КУД „Мокрин“ и полазници Основне музичке школе „Слободан Малбашки“.
Зграда ОШ „Васа Стајић“ изграђена је 1963. године. Има 12 учионица, осам кабинета, фискултурну салу, кухињу, трпезарију, библиотеку, информатичку и учионицу са видео-бимом, просторију за продужени боравак. Највећа је сеоска школа на територији Града.
Предавање на тему „Испод кафанских кровова“ одржано је вечерас у Народној библиотеци „Јован Поповић“. На тему хедонизма, односно о кафанама као средишту уживања, говорила је Оливера Скоко, виши кустос-историчар уметности. Инспирација за предавање потекла је од изложбе коју је приредила под називом „Мерак ми је…“ у својој матичној кући, зрењанинском Народном музеју.
– Тему хедонизма обрађујем кроз пресек уметничких дела сликара који су били инспирисани кафанским амбијентом. Прва асоцијација за хедонизам нам је кафана – четвртасти столови, карирани столњаци, пиксле, инструменти. Кафана изједначава све слојеве, то не смемо заборавити. Стеван Алексић је насликао „Веселе Банаћане“ које људи често замењују са „Веселом браћом“ Уроша Предића, али и један и други сликар су представили тај специфични банатски начин уживања – каже Оливера Скоко.
Водитељка програма била је Милана Бајкин, библиотекар Завичајног одељења Библиотеке. Она је подсетила на почетке кафанског живота на овим просторима.
– Почетком 19. века виноградарство је било једна од најуноснијих пољопривредних грана, У Великој Кикинди под виноградима је било 300 катастарских јутара, у Мокрину још више, чак 440. Са развојем виноградарства и насељавањем Велике Кикинде, настајале су и кафане, бифеи, гостионе и хотели. Стециште трговине била је Железничка станица и на њој су биле чак четири кафане које су постојале и после Другог светског рата – каже Милана Бајкин. – Позната је била и кафана „Када“ која се налазила на углу садашњих улица Краља Петра Првог и Семлачке. Ту је била најлепша башта и пекли су се најлепши ћевапи, док је хотел „Национал“ био стециште аристрокатије. Наш град је, у то време, имао буран кафански живот који се одвијао до ситних сати. Свака кафана имала је своју „банду“ са певачицом и певале су се севдалинке. Хотел „Национал“ је био опремљен најбољом кухињом и пићима, свирао се џез и играо амерички билијар. Собе су биле веома лепо опремљене, хотел је имао своју гаражу и радионицу. Такође је била позната и кафана „Код белог крста“ у којој је Ђура Јакшић написао песму о Мили.
У вечерашњем програму у Библиотеци атмосферу прошлих времена дочарали су, музиком на гитари, Вукашин Бајкин и Стефан Билић, ученици Основне музичке школе „Слободан Малбашки“.
Чланови Драмске сцене „Јожеф Атила“ КУД „Еђшег“ припремили су представу „Хиљадита ноћ“ коју је, по тексту Ђорђа Лебовића, режирао Шандор Кираљ.
– У питању је Лебовићева бајка о двојици старих пријатеља који, сваког петка, у повратку кући, причају о томе како да постигну нешто у животу и упишу се у историју. У једном тренутку се дешава чудо, стиже Чаробњак и ствари се веома брзо мењају – каже редитељ Кираљ.
У представи играју: Анамарија Кираљ као Приповедач, Имре Томбац као Чаробњак, а двојицу пријатеља, Хапа и Хепа, тумаче Шандор Кираљ и Давид Чикош.
Са представом ће чланови „Еђшега“ наступити на Смотри аматерских позоришта војвођанских Мађара. Такође су заказана играња у кикиндским селима, Сомбору, Торди, Будимпешти и Галгахевизу у Мађарској.
Премијера је заказана за суботу, 1. април, за 19 сати. Улазнице се не наплаћују, али је могуће оставити добровољни прилог који се користи за путовања чланова Драмске сцене.
Представљање две књиге: “Спасоје Граховац – живот и дело” и “Споменик пријатељства”, посвећене проф. др Спасоју Граховцу, једном од највећих културних и просветних радника у нашем граду, биће одржана у петак, 31. марта, од 18 сати, у амфитеатру Високе школе струковних студија за образовање васпитача.
Поред аутора, проф. др Јовице Тркуље, уводничари ће бити Станислава Хрњак, Марија Танацков и Милана Бајкин.
У Културном центру ће се у петак, 31. марта, одржати радионица за предшколце и представљање књиге на тему бриге о кућним љубимцима.
Едукацију о томе како бити одговоран власник кућног љубимца одржаће Бранка Живаљевић и Јелена Пантелић из ЈП „Кикинда“.
Специјални гост биће Љубица Ђурковић, ауторка књиге “Псећи дневник”. Програм почиње у 9 сати и 30 минута.
Циљ програма је да деца науче све о потребама кућних љубимаца и напуштених животиња и да на тај начин створе основе здравог односа са животињама током читавог живота. Такође, да усвоје вредности као што су одговорност, саосећање и поштовање према свим живим бићима и да науче да је одговорно власништво решење проблема напуштених паса.
Истог дана, од 17 сати, такође у Културном центру, Љубица Ђурковић ће одржати промоцију ове књиге.
Књига је намењена деци од пет до девет година, љубитељима паса, онима који већ имају кућног љубимца и онима који ће тек постати поносни власници. „Псећи дневник“ написао је шеснаестогодишњи пас, малтезер Куци, а са псећег језика превела његова пријатељица (власница) Љубица Ђурковић, наводи се у најави.
На промоцији ће ауторка са публиком разговарати о кућним љубимцима, читати делове из дневника пса, певати, а они који одлуче да књигу те вечери понесу кући, добиће и специјални печат, односно потпис писца – пса.
Љубица је иначе дипломирани васпитач са петнаестогодишњим радним искуством и власник пса Куција. Рођена је у Шапцу 1983. године, ово јој је прва књига, а у припреми је и наставак „Псећег дневника“.
Ускршње народне игре у Сајану биће ове године одржане 29. пут. У оргaнизацији Друштва за негу традиције и екологије „Делибаб“, Ускршње свечаности заказане су за недељу, 2. април, у Дому културе.
Отварање манифестације и изложбе ускршњих јаја и зека је у 9 и 30. Ускршње игре почеће у 10 и 30, после приказивања ускршњих обичаја. У 14 сати биће проглашени најбољи такмичари, а за 15 сати заказана је посета Етно-кући.
Организатори подсећају да на изложбу треба понети најмање четири ускршња јајета.
Пријављивање за учешће на Ускршњим народним играма је код председнице Друштва, Силвије Тосеги, на број 0611521310.
Верници католици ове године Ускрс обележавају 9. априла.
Кикинда је добила своју прву уличну библиотеку. Налази се испред Козметичког салона „Charm for good“ у Ђуре Јакшића 9, код Аутобуске станице. Вољу да, на овај начин, суграђанима омогући да размењују књиге, имала је млада Мартина Бењо, власница Салона.
– Идеју сам добила од своје муштерије Винке Грмаш, која је то већ урадила у Новим Козарцима. Уредила сам један свој ормарић, донела неке од књига и, врло брзо, људи су почели да је користе. Потпуно је бесплатно. Сви који то желе, донесу књигу која им не треба и узму ону која им се свиђа. Читаоци немају, наравно, обавезу да врате књигу, једино могу да наставе да размењују, ако желе – прича Мартина.
Библиотека је постављена у јануару и књиге су се обновиле већ много пута. Највише се читају романи и то класици. Често има и школске лектире. Бесплатна улична библиотека на услузи је свима, не само муштеријама Салона, каже Мартина.
– Неки људи већ редовно долазе и више има читалаца међу старијим суграђанима, можда чак више међу мушкарцима. Много пута се догодило да људи донесу књиге из својих библиотека и само их донирају.
Како на полицама све више има књига за децу, значи и најмлађих читалаца, сада је у припреми још један ормарић за књиге за децу, каже Мартина.
Бесплатна библиотека доступна је у току дана и још се није догодило да неко злоупотреби Мартинино поверење. Њено добро дело подстиче суграђане на исто – и тако књиге путују светом и сви светови у њима доносе толико потребну радост.
У посети Кикинди данас су били министар спорта Зоран Гајић и покрајински секретар за спорт и омладину, Дане Баста, са сарадницима. Градоначелник Кикинде, Никола Лукач и чланови Градског већа са гостима су обишли фискултурну салу у Основној школи „Вук Караџић“.
Министар Гајић рекао је да је упознат са условима за наставу физичког васпитања и за бављење спортом у Кикинди и околним местима.
– Кикинда је озбиљан град и свакако је потребно унапређење инфраструктуре. Међутим, морамо да се бавимо и људима, наставним кадром, плановима и програмима, у заједничким активностима Министарства просвете и Министарства за спорт и омладину – рекао је Гајић – У синергији са осталим министарствима, водимо рачуна да се спорт и услови за бављење спортом у Србији равномерно развијају. Већ смо започели активности ради побољшања и унапређења наставе физичког васпитања у нижим разредима основне школе, што сматрамо неопходним како би деца, у што ранијем узрасту, почела да се баве спортом.
Када су у питању инвестиције, министар је објаснио да је прво потребно да се сагледа стање на целокупној територији Србије, да би се утврдили приоритети.
Ђацима у Школи „Вук Караџић“ из Министарства су стигли и поклони – лопте и остала реквизита за наставу физичког васпитања. Са ученицима су се дружили и саветник у Министарству спорта, прослављени одбојкаш, некадашњи репрезентативац, Дејан Бојовић и кошаркаш и репрезентативац, Марко Кешељ.
Покрајински секретар за спорт и омладину, Дане Баста, истакао је да је Секретаријат већ препознао Кикинду као доброг партнера за улагање у спорт и спортску инфраструктуру.
– У протекле три године Покрајински секретаријат је уложио више од 14 милиона динара у спортске клубове. Очекујем да ће Град Кикинда и даље учествовати на конкурсима и сигуран сам да ћемо заједно радити на унапређењу спорта на територији Војводине. У овој школи видели смо да је потребно обновити столарију. Сигуран сам да ћемо, у наредном периоду, то и учинити – рекао је Баста.
Мотив за даља улагања у објекте, спортску инфраструктуру и у клубове су млади спортисти, рекао је градоначелник Никола Лукач. Он је, такође, истакао замисао да у школама са децом, у најранијој фази, раде спортски стручњаци.
– У наредном периоду очекујемо такву реформу. Желимо да реконструишемо салу у Основној школи „Вук Караџић“, али и у осталим основним и средњим школама. Покушаћемо и да реконструишемо СЦ „Језеро“ који је дом свих наших клубова. Већ смо неке ствари уговорили и, у сарадњи са покрајинским и републичким органима, Град ће радити на унапређењу услова за спортисте, како би достојно репрезентовали Кикинду и како би бављење спортом и здрав живот биле вредност које, на свим нивоима, заједно негујемо.
Директор Основне школе „Вук Караџић“, Иван Пантелић, потврдио је да је, у овој школи, приоритет замена прозора у сали за физичко, али и део крова изнад тог дела зграде, који једино није обновљен. Пројектно-техничка документација је спремна и Школа ће конкурисати за потребна средства.
Госте су дочекале и чланице Женског одбојкашког клуба „КИ-0230“.
– Клуб користи салу ове школе за школицу одбојке. Имамо много деце у клубу, али немамо довољно терена како би сви могли да тренирају. Решење би била сала са више терена или бар још један терен који би нам био на располагању – рекао је тренер, Игор Голијанин.
У наставку посете, у свечаној сали Градске куће, гости су имали прилику да разговарају са представницима спортских клубова који су их упознали са радом и изнели изазове са којима се сусрећу.
Априлски репертоар у Народном позоришту доноси премијеру представе о Душану Васиљеву. Текст је наменски написала Нина Плавањац, режија је поверена Стевану Бодрожи, а лик кикиндског књижевника тумачи млади Владимир Максимовић
„Облаци“ ће имати чак три извођења: претпремијеру, у четвртак, 20. априла и, наредна два дана, премијерно извођење и прву репризу.
Први репертоарски термин у априлу резервисан је за представу „Прах“ београдског Народног позоришта. Играју Наташа Нинковић и Зоран Цвијановић. За ово гостовање 4. априла, остало је места само за термин од 18 сати. Улазнице се продају на www.tickets.rs и на OMV пумпи.
У петак, 7. априла, на репертоару је представа на малој сцени „Па се видимо у сну“.
„Лажа и паралажа“ играће се 11. априла.
И овога пута, последњи термин у месецу, 28, добила је носталгична комедија „Љубавно писмо“.
Метеоропатија је новији појам и придаје јој се све већи значај. Она се појављује када дође до промена једног или више метеоролошких фактора, температуре, влажности ваздуха, атмосферског притиска или због ветра, кише и грмљавине, ефекта јонизације.
– Метеоропате су људи који, због временских услова, имају одређене нелагодности, тегобе, симптоме, или чак погоршање болести. То могу бити и здрави млади људи код којих су тегобе благе и скоро неприметне и обично се јављају као последица нездравих стилова живота. Деца нису метеопате, осим ако не болују од неких тешких болести – каже за „Кикиндски портал“ др Горан Абрахам, лекар у кикиндској Општој болници и један од оснивача Удружења грађана „Здравље на длану“ које промовише здраве стилове живота.
Супротно неким мишљењима да људи реагују истовремено са променом временских услова, др Абрахам објашњава да се тегобе често јављају непосредно пре или после промена.
– Код здравих и младих људи метеоропатске реакције обухватају: умор, промене расположења, смањену концентрацију, главобоље, реуматске болове, болове на подручју старих повреда и ожиљака, затим несаницу, несвестицу, вртоглавицу, као и срчане тегобе. Код старијих људи и хроничних болесника, међутим, поред ових тегоба, које су јаче изражене, јавља се и погоршање симптома основне болести.
Ипак, нису сви осетљиви на временске прилике. Др Абрахам каже да, према истраживањима, метеоропатске реакције осећа 30 одсто популације. Такође, метеоропатија није датост која не може да се промени.
– Здрави стилови живота основа су за спречавање нежељених симптома код метеоропата. То подразумева здраву исхрану, хидратацију, физичку активност сходно основном здрављу или болести, редован и квалитетан сан, контакт са природом и смањену употребу мобилних телефона, рачунара, телевизије – каже др Абрахам.
Лекари су забележили да се метеоропате жале и на психичке проблеме – депресивна стања, нагле промене расположења и раздражљивост. Таква стања трају дан или два и, са побољшањем временских прилика се и симптоми смањују.
Били метеоропата или не, савете доктора Абрахама, свакако треба послушати. Здраве навике, боравак у природи и избацивање штетних навика сигурно помажу свима, уз препоруку да се примењују сваког дана и постану начин живота.
