Фолк певач Бранислав Бане Мојићевић, први победник такмичења „Звезде Гранда“, одржао је вечерас концерт на тргу испред Градске куће у Кикинди. Наступ је био поклон Града суграђанима поводом обележавања градске и храмовне славе, Летњег Светог Николе.
Мојићевић, који је након победе у музичком шоу-програму снимио свој први албум 2005. године за „Гранд продукцију“, током каријере објавио је више албума и синглова. Учествовао је на бројним музичким фестивалима, а широј јавности познат је и као победник друге сезоне популарне емисије „Твоје лице звучи познато“. На фестивалу „Беовизије“ учестовао је два пута – 2020. године наступио је са песмом „Цвет са Проклетија“.
Кикинђанима је посебно било драго што су га поново угостили, јер је последњи пут наступио у нашем граду 2004. године, у Хали „Језеро“, као део прве поставе „Звезда Гранда“. Уочи концерта, Мојићевић је подсетио да га за Кикинду вежу лепе успомене – управо овде је, на неколико локација у граду, снимио спот за песму „Лоша навика“.
– То су посебно лепа места, имам дивне успомене са тог снимања. Волим да дођем у Кикинду, много вам је лепо овде. Моја порука Кикинђанима је да буду што слободнији и опуштенији, да слушају добру музику и да се окану брига. Честитам славу свим свима и желим вам још много година лепих прослава и дружења у весељу и уз песму – поручио је Мојићевић, најавивши да ће извести своје, али и песме колега које радо пева.
Многобројна публика искористила је пријатно пролећно вече да ужива у концерту овог иззетно талентованог певача. Поред својих хитова попут „Стара љубав“, „Црна жено“, „Остави ме“, „Добро би ми дошла“ и „Још је не заборављам“, Бане је извео и песме својих колега – Жељка Јоксимовића, „ОК бенда“, Весне Змијанац и других, које је публика певала заједно са њим и испратила их аплаузима.
Награду у категорији Стручњак године добила је Уна Поповић, виша кустоскиња и историчарка уметности из Музеја савремене уметности у Београду.
У категорији Публикација године, признање је припало ауторима Илдико Медовић и Александру Медовићу, кустосима Музеја Војводине, за књигу „Пита из неолита – кувар из млађег каменог доба“.
Награду за Пројекат године добио је београдски Музеј примењене уметности за изложбу „Активитет: 100 година надреализма“, иза које стоје музејска саветница Јелена Пераћ, као и сарадници из Музеја савремене уметности и Института за књижевност и уметност.
Посебно признање додељено је Музеју у Смедереву за пројекат „Водоземци смедеревског краја“, који се издвојио научним приступом и иновативном методологијом у очувању природне баштине. Аутори пројекта су Александар Урошевић и Гордана Пауновић.
Народни музеј Кикинда био је номинован у категорији Пројекат године за изложбу „Округ златног лава – 250 година од оснивања Великокикиндског диштрикта“, која је привукла велику пажњу јавности и струке.
Подсећамо да је кикиндски музеј прошле године добио признање ICOM-а Србија за Музеј године 2023, као установа која је својим радом дала изузетан допринос развоју музејске делатности, уз несвакидашњу и ангажовану посвећеност проучавању, заштити и интерпретацији културне баштине Србије.
У конкуренцији 99 ученика из целе Србије и Републике Српске, осмак Алекса Томић понео је титулу апсолутног шампиона олимпијаде, док су Никола Томић (7. разред) и Марко Клачак (8. разред), освојили одлична трећа места, чиме су достојно представили своју школу и град. Алекса се овим резултатом пласирао на Европску географску олимпијаду, која ће се, крајем јуна, одржати у Литванији, а уједно је и један од кандидата за Светску јуниорску олимпијаду у Београду.
Градоначелник Младен Богдан честитао је младим географима, нагласивши да су, поред личног успеха, учинили поносним читав град.
Алекса Томић није крио задовољство што је након прошлогодишњег учешћа када је био трећи по броју бодова и заузео прво место, ове године дошао до самог врха.
– Било ми је занимљиво и узбудљиво, научио сам много тога новог. Припремали смо се заједно, решавали тестове, разговарали о различитим темама. Атмосфера на такмичењу је била пријатна, иако је конкуренција била јака. Имам жељу да и следеће године учествујем, али и да постигнем још бољи резултат – каже Никола, који још увек размишља коју средњу школу ће одабрати.
Поред ове тројице ученика, велико знање и потенцијал показали су и њихови школски другови: Лука Баба, Вукашин Ћирић и Вања Дербаков из седмог разреда и осмак Драган Давид. Сви они су прошли кроз циклус припрема и, како професор каже, оставили одличан утисак.
Успех младих географа није само бројка на листи резултата – он је одраз њиховог рада, труда и подршке коју добијају од породице, школе и града. Управо тај спој чини да Кикинда буде поносна на своје ђаке.
Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој, нагласила је да се овим гестом пише „зелена прича Кикинде“.
– У срцу природе почиње да куца срце еко-кутка. Овде ћемо се одмарати, уживати, али и учити како да малим делима чувамо планету. У кутку је и симболична „кадица“ која представља некадашњу амбалажу кекса „Ноблице“, које се сада имају нову, еколошку амбалажу. Зато наша кадица има нову функцију: служи као саксија од теракоте и овде ће деца учити о биљкама и садњи. Овде је и дрвена сова у коју већ убацујемо пластичне чепове. Све је израђено од природних материјала и усклађено с амбијентом. Планирамо редовне еколошке радионице, рециклажу, сакупљање чепова, као и дружења на овом лепом месту. Компанија „Jaffa“ дала је сјајан пример друштвене и еколошке одговорности – рекла је Мирослава Наранчић.
Како је нагласила, Град ће преузети одржавање овог простора и позвала суграђане да заједно чувају природу свог места.
У првој радионици учествовали су ђаци III-3 ОШ „Свети Сава“ са учитељицом Снежаном Данић. Мали баштовани уживали су у садњи и рециклажи.
Његов друг, Дејан Баштованов, каже да је већ искусан баштован.
Компанија „Jaffa“ даривала је све учеснике слатким пакетићима и посебним дрвеним оловкама у којима се крије семе нане – симбол новог живота.
Клупе и цветна башта већ красе ново место које подсећа да природу можемо чувати сваког дана у свом граду, малим корацима који воде великим променама.
Др Зуроф је том приликом обишао просторије Фондације „Светозар Милетић“ у Новом Саду, Матицу Српску и Градску кућу, где се сусрео са градоначелником Новог Сада, Жарком Мићином.
Директор Центра „Симон Визентал“, који иза себе има готово четири деценије плодотворног рада на истраживању и проучавању Холокауста, као и на трагању за одбеглим нацистима и ратним злочинцима из Другог светског рата, разменио је мишљење са домаћинима ове три институције о значају српско-јеврејског пријатељства кроз историју и важности културе памћења о заједничком страдању које су Срби и Јевреји претрпели у нацифашистичким логорима и режимима какви су били нацистичка Немачка и Независна Држава Хрватска.
(Извор: nsuzivo.rs)