Igor Crnogorac, аутор са Кикиндски портал

Продаја расходованих возила Поште у Кикинди

Igor Crnogorac јун 6, 2025

Пошта Србије продаје расходована возила по сниженим ценама на јавним лицитацијама. У Кикинди је продаја заказана за 18. јун у 10 сати, у Главној пошти, у Генерала Драпшина 26. Разгледање понуђених возила биће могуће у уторак, 10. јуна, на адреси Бранка Вујина бб, од 10 до 14 сати.

Поред ове, јавне лицитације одржаће се и у Сомбору (12. јуна), Суботици (13. јуна), и у Панчеву (17. јуна). Предмет продаје су расходована теретна и путничка возила, наводе у овом предузећу.

Каталог возила, термини разгледања и друге информације у вези са процедуром спровођења и учешћем на јавној лицитацији, доступни су на интернет страници Поште Србије.

(Фото: Пошта Србије)

Норвешка списатељица Ренауг Клеива у Библиотеци: Млади Кикинђани уживали у дружењу са ауторком

Igor Crnogorac јун 5, 2025

Ретку и изузетну прилику да се друже са једном од најзначајнијих норвешких списатељица за децу, Ренауг Клеивом, имали су данас млади читаоци у Народној библиотеци „Јован Поповић“. Ауторка је у Кикинди као чланица делегације српско-норвешког пријатељства, која борави у нашој земљи, а сусрет са децом био је посебан повод да им представи своје књиге и разговара о јунацима који у њима живе.

Клеива је говорила о свом награђеном делу „Лизалица из Уагадугуа“, које је понело признање на такмичењу нордијских књига за децу.

– То је прича о девојчици која остаје са оцем док јој мајка одлази у Африку на хуманитарни рад – испричала је Клеива. – Волим да пишем за децу и о деци, јер деца мењају понашање када им нешто недостаје. Инспирација је свуда око нас – гледам ваша лица и већ знам да ће неко од вас завршити у некој од мојих наредних књига. Видим осмехе, погледе, неко се врпољи – све ми то остаје у сећању.

Књижевни сусрет оставио је снажан утисак на ученике Основне школе „Ђура Јакшић“, који су дошли у пратњи наставницa српског језика и књижевности, Марије Војиновић и Иване Игњатов.

– Списатељица је сјајно погодила понашање девојчица наших година. Мислим да нема велике разлике између деце у Норвешкој и овде – казала је ученица седмог разреда Јована Живојинов.

Сличног је мишљења и Милана Чолак, ученица шестог разреда:

– Било ми је веома занимљиво да чујем нешто о новим књигама. Сигурно ћу прочитати оне које су нам данас представљене. Волим да читам јер тако обогаћујем свој речник. Сва деца су иста на свој начин.

Гошћа из Норвешке била је одушевљена пажњом и интересовањем ученика.

– Мислим да су ово изузетно добра деца. Слушају пажљиво, упијају сваку реч и веома брзо улазе у причу – рекла је Клеива, која је једну од својих књига поклонила Библиотеци, односно младим читаоцима.

Ренауг Клеива је ауторка која успешно спаја поезију, прозу и драму. Поред књига за децу, пише и романе и кратке приче, а као драматург се истиче својом склоношћу ка експериментисању. Добитница је и престижне Награде норвешких књижевних критичара. Са њом је као преводилац и гост био и Драган Марковић, генерални секретар Друштва пријатељства Србије и Норвешке. Он је ђацима говорио о историји пријатељства два народа и значајним делима написаним на ту тему.

Ауторка је потписивала књиге младим читаоцима и поклонила Библиотеци своје дело „Сети се да помазиш мачку“. Њена књига „ Лизалица из Уагадугуа“, једно од најчитанијих издања у кикиндској библиотеци, ретко се нађе на полицама – што сведочи о њеној популарности међу младима.

С. В. О.

Чланови Норвешко-српског друштва гости Кикинде: пријем у Градској кући и поруке о сарадњи

Igor Crnogorac јун 5, 2025

Делегација Норвешко-српског друштва, коју чини и тридесетак пријатеља из Норвешке, боравила је у Кикинди у оквиру посете Србији и учешћа у традиционалном Маршу пријатељства у Горњем Милановцу. Госте је у свечаној сали Градске куће примио градоначелник Младен Богдан са својом помоћницом Дијаном Јакшић Киурски.

Циљ посете је, између осталог, јачање веза између две земље, као и наставак сарадње у области културе и образовања. Домаћин путовања и генерални секретар Друштва пријатељства Норвешке и Србије, Драган Марковић, подсетио је на дубоке корене који повезују Кикинду и Норвешку.

– Кикинда је један од десет градова побратима са норвешким градовима. Све је почело након Другог светског рата, када су преживели из нацистичких логора у Норвешкој наставили да одржавају везе са људима који су им помагали, што је, временом, довело до сарадње и братимљења градова. Овде смо да разговарамо о стипендијама за младе који студирају норвешки језик у Норвешкој, као и о посети Гимназији у Сремским Карловцима где је норвешки први страни језик. Такође, норвешки историчар Михаел Стоке завршава докторски рад о страдањима у Норвешкој, а ми желимо да приближимо две културе – то је наша мисија – поручио је Марковић.

Он је истакао да је Друштво пријатељства оснивач катедре за скандинавске језике на Филолошком факултету у Београду, као и да Норвешка финансира бројне пројекте у Србији. Уз стипендије за студенте норвешког језика, подршка стиже и за младе музичаре.

Председник Норвешко-српског друштва, Ролф Фјелестад из покрајине Нордланд истакао је да је Србија, а посебно Кикинда, место на које се радо враћа.

– Ваша земља ми је блиска и већ сам неколико пута боравио у Кикинди. Одушевљени смо „Тером“, али за мене су посебан доживљај поља пшенице, тај прелеп и непрегледни простор. Везе између наших градова временом се могу изгубити ако их не негујемо. Зато ћемо данас разговарати о обнови сарадње и будућим посетама. Историју треба памтити, али морамо гледати и у будућност – у младе који ће ове везе наставити – поручио је Фјелестад.

Приликом посете Народном музеју, гости су се срели са норвешким стипендистима, а у Народној библиотеци „Јован Поповић“ предавање о норвешкој дечјој књижевности одржаће позната књижевница Ренауг Клејва. Она ће, том приликом, поклонити више наслова норвешких писаца преведених на српски језик.

Градоначелник Кикинде Младен Богдан истакао је важност обнове пријатељстава која имају историјски значај.

– Желимо да покажемо колико нам значи ова посета. Кикинда и Нарвик су потписали повељу о братимљењу још 1966. године – једну од првих те врсте. Наши гости знају за сведочења породица које су помагале нашим људима током рата. Уз недавне посете градоначелника Нарвика и представника покрајине Нордланд, ово је корак више ка продубљивању сарадње. Неговање пријатељства отвара врата и за будуће пројекте и пословне прилике – рекао је Богдан.

На крају пријема, домаћини и гости разменили су симболичне поклоне и обећали да ово неће бити последњи сусрет, већ корак ка новој етапи пријатељства и сарадње.

С. В. О.

Прва помоћ, велико знање – Мокринчани представљају Кикинду у Новом Саду

Igor Crnogorac јун 5, 2025

Црвени крст Кикинда организовао је јуче Градско такмичење у пружању прве помоћи, једну од својих традиционалних и најважнијих активности. У надметању, које је одржано у просторијама ове организације, учествовало је укупно 30 такмичара.

– Ове године такмичиле су се четири екипе у категорији подмлатка – ученика основних школа, док су се две екипе надметале у категорији реалистичког приказа повреда, стања и обољења. Основци из школа „Миливој Оморац“ из Иђоша, „Васа Стајић“ из Мокрина, и „Жарко Зрењанин“ и „Јован Поповић“ из Кикинде, показали су своје знање, брзину и сналажљивост – рекла је секретарка кикиндског Црвеног крста, Данијела Бјељац.

Најуспешнији су били ученици из Мокрина, који ће представљати кикиндски Црвени крст на покрајинском такмичењу у Новом Саду, заказаном за 28. јун.

С. В. О.

Станковић: Факултети који надокнаде наставу добиће квоте за упис нових студената

Igor Crnogorac јун 5, 2025

Министар просвете Дејан Вук Станковић изјавио је данас да ће факултети који надокнаде наставу добити квоте за упис нове генерације студената и да ће моћи да спроведу упис, а да факултети који не спроведу надокнаду и изгубе годину неће моћи да спроведу упис нових студената.

Станковић је гостујући на К1 телевизији, рекао да ће факултети који не уђу у „чамац за спасавање“, избрисати себе са академске мапе и упозорио да понестаје времена и да на факултетима треба да буду озбиљнији и одговорнији када је реч о роковима.

„Може још да се купе карте, али мислим да их понестаје. Мислим да понестаје времена. Предуго све ово траје, а улог је огроман – опстанак образовања. Има још оних који живе у неком специфичном политичком стању које спаја фантазму и неки инат и бег од одговорности за ово што је урађено протеклих месеци“, рекао је Станковић.

Оценио је да је време да свако ко је на универзитету, без обзира како је политички опредељен, подвуче црту истичући да је приоритет свих приоритета да Србија има функционалан високошколски систем.

Станковић је рекао да је онлајн настава изнуђено и привремено решење за ову школску годину и да је последица околности у којима се налазимо.

„Тако је како је, боље и онлајн настава, боље можда и већа динамика када говоримо о испитним роковима, али да студентима и друштву, просто универзитет, одужи своју дуг, а то је да пренесе знање и верификује то знање код студената“, казао је Станковић.

Говорећи о роковима да факултети надокнаде наставу, Станковић је рекао да се планови надокнаде разликују од факултета до факултета и да факултети који имају теоријску наставу уз мало већи напор воље и ангажовање наставника и студента на раду на онлајн платформама, могу брже то да заврши.

„Разговарао сам са људима са Математичког факултета, њихови интензивни курс којим би највећи део градива прве године завршили, траје десет недеља. Они су већ започели и већ им се то на одређени начин исплати, јер држава свакога ко је спреман да надокнади наставу правично награди зарадом која му припада. Ми желимо политику чистих рачуна“, казао је Станковић.

Нагласио је да они који буду желели да остану део процеса проблема да ће бити „избачени из чамца за спасавање“ и да ће те институције саме себе расформирати.

Упозорио је да су поједини факултети пред озбиљним финансијским и организационим изазовима који могу угрозити њихов опстанак и указао да се финансирање факултета базира на броју нових студента, као и да већ постоје дугови одређених институција.

„Ако немате нове студенте, и немате основе да добијате новац, како ће да преживе. Медицински факултет има 1000 страних студента чија школарина кошта више хиљада евра. Неиспоручена услуга подразумева захтев за компензацију. Уз затезне камате. Ко покрива тај дуг? Да ли имају толике сопствене приходе да могу да компензују ту штета? Домаћи студенти који су, такође, на самом финансирању, а који нису добили услугу, могу да покрену то“, рекао је Станковић.

Он је казао да о томе треба да размишљају декани и управе факултета, а да је су министарство и влада стварају организационо-финансијски и нормативне претпоставке и нагласио да су спремни да помогну сваком факултету.

Станковић је рекао да, упркос блокадама, велики број високошколских установа наставља са радом, да у Крагујевцу раде сви факултети, да у Новом Саду у континуитету ради Учитељски факултет, а у Суботици се настава одвија на мађарском језику.

Додао је да новосадски универзитет има 13 факултета, од којих седам већ функционише, док је још један факултет на путу да проради.

Како је рекао, у Београду је више од две трећине факултета добило дозволу за онлајн наставу.

Станковић је рекао да се очекује да и они који су до сада били међу најтврђим противницима преласка на онлајн модел промене став.

„Биће још неких који су били радикални у том фронту одбијања онлајн наставе, јер је то рационално решење у датим околностима“, казао је Станковић.

Како је рекао, у Београду је више од две трећине факултета добило дозволу за онлајн наставу.

Станковић је рекао да се очекује да и они који су до сада били међу најтврђим противницима преласка на онлајн модел промене став.

„Биће још неких који су били радикални у том фронту одбијања онлајн наставе, јер је то рационално решење у датим околностима“, казао је Станковић.

Додао је да би, да су факултети одмах прихватили мораторијум од 120 дана што је био предлог на првом састанку премијера Ђура Мацута и ректора Универзитета у Београду Владана Ђокића, до сада надокнадили трећину или четвртину наставе и да би можда био организован и један испитни рок.

Међутим, како каже, поједине високошколске институције одбиле су ову понуду, што је Станковић оценио као пропуштену прилику за стабилизацију система, а да је сваки изгубљени дан нови удар на академску заједницу, али и на будућност студената.

Он је још једном апеловао на раздвајање образовања од политичке нагласивши да смо на ивици да нам нешто пропадне, а то се после јако тешко саставља.

„Може да се састави, али су ризици и трошкови много већи и опасност много већа да то не успе. Боље да сачувамо постојеће и да га постепено унапређујемо. Да избегнемо замку конфронтације, која има итекако дневно-политичку арому, где се прелази из приче о одбрани аутономије универзитета у контранапад у односу на владу, на министарство, на председника Републике“, рекао је Станковић.

(Извор: РТВ)

Изложбом „Жене у STEM-у“ почели програми „Мај – месец математике“ у ЦСУ

Igor Crnogorac мај 26, 2025

У Центру за стручно усавршавање отворена је изложба о женама – историјским личностима и савременим научницама. Назив поставке у конференцијској сали Центра је „Жене у STEM-у“ (STEM – наука, технологија, инжењерство, математика).

– Изложба обухвата приче о женама које су кројиле свет, често упркос времену, друштву и средини у којој су живеле или живе, једном речју ово је изложба о знаменитим женама. Имамо 20 плаката са њиховим фотографијама и биографијама. Међу њима је, на пример, и Грејс Мери Хопер о којој су професори математике код нас већ реализовали радионицу. Она је дала велики допринос развоју рачунарства и информатике. Почела је да ради на најмодернијим рачунарима за морнарицу САД, развила је програмски језик који је разумео енглеске речи, из којег се касније развио језик COBOL, који се и данас користи. Интересантно је и то да је она прва употребила изразе „баговање“ и „забаговати“, што означава проблем у раду рачунара. То се догодило тако што је у рачунар, једном приликом, ушао мољац, што је врста бубе (на енглеском: bug) – испричао је Лазар Трипиновић Попов, самостални стручно-технички сарадник у Центру за стручно усавршавање.

Занимљиве су и приче о Кетрин Џонсон, физичарки и математичарки, која је дала важан допринос раном свемирском програму, посебно израчунавајући путање лета многих свемирских капсула попут оних током мисија „Меркур“ и „Аполо 11“, као и о Самири Мубареки – она је, током пандемије COVID 19, успешно водила истраживања са циљем да се изолује вирус SARS-CoV-2 и да се секвенцира његов геном. Њени резултати помогли су научницима да развију нове терапије и вакцине у борби против пандемије, додао је Трипиновић Попов.

Изложба је доступна од 8 до 20 сати сваког дана до 30. јуна, за све суграђане.

Са поставком ће моћи да се упознају и учесници других програма у оквиру „Маја – месеца математике“. Сутра (уторак, 27. мај) ће бити одржане две радионице за основце: „Цртање и писање помоћу математике“ и „Таблица множења помоћу микробита“.

Још увек има места за програм ESCAPE ROOM – „Трагачи формуле“ за старије од 14 година , који ће бити одржан у среду, 28. маја, од 10 до 12 сати. Тимови ће имати задатак да реше осам STEM загонетки, како би „побегли“ из лабораторије. Игра подстиче тимску сарадњу, логичко размишљање и креативност, најављују у Центру. Средњошколци који желе да учествују још увек могу да се пријаве професору математике у Гимназији, Драгану Иветићу.

„Витаминска математика – бројање до здравља“ на програму је 29. маја. На овој радионици ће ученици првог разреда и старије групе вртића комбиновати учење о витаминима са математичким вештинама.

У оквиру националне манифестације „Мај месец математике 2025 – М 3“ који организује Центар за промоцију науке у сарадњи са Математичким институтом САНУ, домаћин свих наведених активности је Научни клуб ЦСУ. Ове године мото је „Спојени математиком“, што указује на интеграцију математике са осталим научним областима: технологијом, инжењерством и уметношћу.

С. В. О.

Полицијска управа: у току викенда чак пет саобраћајних незгода, једна особа лакше повређена

Igor Crnogorac мај 26, 2025

На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодило се пет саобраћајних незгода. Један учесник у саобраћају задобио је лакше телесне повреде. У незгодама је настала материјална штета у износу од 625 хиљада динара.

Саобраћајне незгоде догодиле су се због: радње возилом (2), неприлагођене брзине кретања (2) и непоступања по саобраћајном знаку (1).

Поднето је 28 захтева за покретање прекршајног поступка и издат је 71 прекршајни налог.

Из саобраћаја је, због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци, искључено 12 возача, од којих је осморо задржано до 12 сати, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила, односно имали су недозвољене психоактивне супстанце.

Такође, откривено је: 10 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 46 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 62 остала прекршаја.

Концерт наставника Музичке школе у музеју

Igor Crnogorac мај 26, 2025

Из Основне музичке школе „Слободан Малбашки“ позивају суграђане на свој традиционални концерт наставника ове школе.

За ђаке и све поштоваоце класичне музике концерт ће бити одржан у среду, 28. маја, од 18 сати, у свечаној сали Народног музеја.

Снежана Радојичић на трибини у Кикинди: прича о слободи и животу на друму

Igor Crnogorac мај 23, 2025

Снежана Радојичић, номад, списатељица и блогерка, одржала је у свечаној сали Народног музеја, пред бројном публиком, путописну трибину под називом „Бициклом око света“. Пре 14 година, незадовољна животом у корпорацији и осећајем да своје снове оставља по страни, кренула је у авантуру коју данас зове својим животом: путовање бициклом по свету.

– Једног дана сам схватила да не живим живот који сам желела. Признала сам себи да нисам ништа учинила да остварим своје снове – да живим слободно, изван система, и да живим од писања. Ја сам дипломирани професор књижевности, али сам радила у корпорацији, објављивала једну књигу на десетак година. Док су други тражили „југа“ као дипломски поклон, ја сам пожелела „рог“ бицикл јер ми је то био симбол слободе и независности – испричала је Снежана.

Путовање бициклом открила је, како каже, релативно касно, али када се упустила, отворио јој се потпуно нови свет.

– Будим се у шатору, припремим кафу и доручак, па одлучим куда ћу тог дана. Путујем лагано, заустављам се кад ми нешто привуче пажњу, разговарам са људима. Бицикл руши баријере. Људи ме не доживљавају као туристкињу, лакше ступамо у контакт и то ми много значи. Немам руту, немам циљ да „сакупим“ земље – моја једина потреба је да живим у покрету – објаснила је.

На досадашњим путовањима обишла је 51 земљу, на четири континента. У некима се задржавала месецима, у друге се враћала више пута – у Кину чак четири пута, у Америку два пута, у Камбоџи, Непалу, Вијетнаму и Јапану живела је по по шест месеци, у Чилеу годину и по дана. У августу прошле године у Србију се вратила са Аљаске и остаће овде, каже, укупно годину дана.

– Немам спонзоре. Живим од својих књига. Трибине држим да бих их представила, продала, уштедела нешто и наставила пут – рекла је. – У последњих 14 година више сам времена провела на путу него код куће.

У свом препознатљивом, непосредном стилу, Снежана је публици пренела неке од најупечатљивијих епизода из своје вожње око света: говорила је о најомиљенијој и најбизарнијој земљи у којој је возила бицикл, како је изгледало путовати током пандемије кроз Јужну Америку, како је бежала из карантина, али и зашто је годину дана касније била ухапшена. Причала је и о свом духовном буђењу које је доживела током боравка у колумбијском племену Арвуако – заједници која и данас живи на исти начин као њихови преци пре три хиљаде година.

Највиши врх преко којег је прешла бициклом је у непалским Хималајима, висинe 5.416 метара. Возила је хиљаду километара кроз пустињу Гоби у Монголији, 1200 километара кроз пустињу Атакама у Чилеу и око 800 километара кроз пустињу Такламакан у Кини.

Публика је током сат и по трибине слушала о свакодневици на друму, о страховима и начинима на које се штити, о животу у пустињи, али и о важности такозваног вертикалног путовања – оног у дубину, у себе. Снежана је своје приче испратила слајдовима с фотографијама.

Представио ју је Драган Грбић, њен пријатељ из Кикинде, подсетивши да је Снежана већ трећи пут у нашем граду и да је 2011. године кренула у „авантурицу“ која је прерасла у начин живота – више од 120.000 пређених километара.

Написала је осам књига са својих путовања. На овој трибини посетиоци су могли да их купе директно од ње, а сви остали могу их наручити преко њеног сајта.

– Најлепши део ове приче су људи – закључила је Снежана.

Пут око света на два точка – путничка трибина вечерас у Музеју

Igor Crnogorac мај 23, 2025

Вечерас од 18 сати, у Народном музеју, биће одржана путничка трибина „Бициклом око света“ коју ће водити Снежана Радојичић, „циклономад“ – списатељица, блогерка и авантуристкиња која већ 14 година на бициклу обилази свет.

Публика ће имати прилику да чује приче са више од 120 хиљада пређених километара на четири континента, али и како изгледа живот на друму, како се носи са страховима и зашто су јој пустиње најдраже дестинације.