Igor Crnogorac, аутор са Кикиндски портал

Прогноза: хладно и ветровито, неопходан опрез на путевима

Igor Crnogorac November 25, 2023

Према прогнози РХМЗ, данас ће бити ветровито и хладно, а у нижим пределима од средине дана и после подне ће киша, с падом дневне температуре, прећи у снег.

Дневна температура ће се, средином дана и после подне кретати до пет степени на северу Војводине. На појединим путним правцима има снега, па је потребан потребан опрез у вожњи

Сутра ће бити умерено облачно, током дана тек понегде са слабом, краткотрајном кишом. Дуваће слаб и умерен, повремено и јак северозападни ветар.

Према изгледима времена за наредних седам дана, до суботе, 2. децембра, биће умерено до потпуно облачно и хладно. У недељу ветровито, местимично са краткотрајним снегом или пљусковима снега.

Годишњица присаједињења Војводине Краљевини Србији – 105 година од остварења вековног сна

Igor Crnogorac November 25, 2023

Данас је 105. годишњица одржавања Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена на којој је донета одлука о присаједињењу Војводине Краљевини Србији. Заседање је одржано у здању новосадског хотела “Слобода”, тада “Гранд хотела Мајер”.

То је један од најважнијих датума у историји Кикинде и Војводине, рекао је за „Кикиндски портал“ професор историје Лазар Демић.

– Те 1918. године Војводина је присаједињена Краљевини Србији, прецизније, Барања, Бачка и Банат. Срем је један дан раније донео ту одлуку. Сва места су учествовала, имала су своје делегате, Кикинда је имала 16 делегата. Свако место које је имало 3.000 становника имало је право на једног делегата, Мокрин је имао четири јер је имао 10 хиљада становника, Кикинда близу 50 хиљада становника. Кикинђани су прижељкивали присаједињење, пратили су ситуацију у току у току Првог светског рата, али из штампе нису могли много да сазнају јер су тада излазила само два листа у нашем граду, и то један немачком и један на мађарском језику – каже професор Демић.

На Великој народној скупштини било је 757 посланика, представника 211 градова и општина из Баната, Бачке и Барање: Срба је било 578, Буњеваца – 85, Словака – 62, Русина – 21, Шокаца – 3, Хрвата – 2, Немаца – 6 и Мађара- 1. Велику народну скупштину отворио је Јаша Томић.

Одлуку о својих 16 делегата донело је Српско народно веће. Изабрани су: Сима Јовановић, др Сава Путник, Ђорђе Грујић, Славко Лаковић, др Жарко Јакшић, др Миливој Кенђелац, Каменко Бранчић, Стојан Јакшић, Милош Бандић, Светозар Удицки, Јоца Будишин, Коста Шевић, Мита Васић, Милан Влаховић, Аркадије Гајски и Петар Поповић.

„Делегати из Велике Кикинде гласали су на Великој народној скупштини за присаједињење војвођанских области Краљевини Србији, а учествовали су и у раду привремене покрајинске администрације. Велики народни савет, законодавни орган војвођанских области, бројао је 50 лица, а у његовом саставу налазило се и петоро Кикинђана: Коста Шевић, др Сава Путник, Стојан Јакшић, Ђорђе Грујић и Светислав Михајловић. Велики народни савет састао се 26. фебруара 1919. године да би изабрао изасланике са територије Баната, Бачке, Барање и Срема у састав Привременог народног представништва, привременог парламента Краљевства СХС, који је своју прву седницу требао да одржи 1. марта. Војвођанске области су имале права да изаберу 24 посланика,који ће их представљати у Привременом народном представништву у Београду. Међу њима се нашао и Коста Шевић из Велике Кикинде и његов заменик Јоца Будишин, који су изабрани као посланици у првом парламенту Краљевства СХС. Шевић је на тај начин био глас Војводине, али и Велике Кикинде у врховном законодавном телу нове државе“, наводи историчар Срђан Сивчев у монографији Присаједињење 1918. године у светлу Велике Кикинде: перспективе и изазови“.

Ослобођење Кикинде 20. новембра 1918. године

Са Велике народне скупштине упамћен је и говор Јакова Јаше Томића, новинара, писца, политичког првака војвођанских Срба, неформалног наследника Светозара Милетића. Томић је тада, између осталог, рекао: „Ми најпре треба да обучемо српску кошуљу, јер нам је ближа, а тек онда да се заоденемо југословенским огртачем”.

Присаједињење 1918. године било је плод вековног сна војвођанских Срба за прикључење матици Србији.

Отворена изложба у Галерији „Тера“ – Клаћикова уметност о слободи и слобода у уметности

Igor Crnogorac November 24, 2023

У Галерији “Тера” вечерас је свечано отворена изложба под називом „Простор X“ коју потписује сликар, графичар и мултимедијални уметник, Јозеф Клаћик. Изложена дела говоре о универзалним вредностима, истакла је ауторова ћерка, такође академска уметница ликовног одређења, Алена Клаћикова.

– Минималистички приступ присутан је у његовом раду последњих 15 година. Динамиком линија, косинама у радовима говори о путоказима, смерницама и знаковима који су нам указани. У свету смо врло усмеравани и он те знакове симболички приказује на свој уметнички начин – колико смо мало слободни, а колико је наш животни ток спутан – рекла је Клаћикова.

Апстракције са врло конкретном поруком о питањима која нас све муче – где су границе наше слободе и сме ли се изван оквира, Јозеф Клаћик обрадио је својим уметничким приступом.

– Слика покушава да изађе из свог оквира у простор, тражи своју слободу. Постоји ту и начин да се облици комбинују, као слагалица, у зависности од правца. Човек је увек у потрази за слободом, а свака слика, иако уметник хоће да је уоквири, тежи да изађе и да постоји у том невидљивом простору – истакао је уметник.

Јозеф Клаћик је рођен у Старој Пазови, средњу школу примењене уметности је завршио у Новом Саду. Факултет ликовних уметности уписао је 1971. године у Братислави, где је стекао титулу магистра. На Академији уметности у Новом Саду је добио звање дипломираног сликара и професора ликовног образовања. Излагао је на око хиљаду колективних и 30 самосталних изложби у земљи и иностранству и добитник је многобројних признања у нашој земљи и у свету. Бавио се сликарском графиком, фотографијом и мултимедијалном уметношћу, визуелном поезијом и поезијом. Живи и ради у Петроварадину.

На изложби у Кикинди од вечерас је двадесетак његових радова – платана са надградњом, која ће посетиоцима бити доступна до 8. децембра.

Програми „Mokrin House”-a: филмске пројекције, књижевно вече и концерт групе „Laibach“

Igor Crnogorac November 24, 2023

Пројекција филма “Победа под сунцем”, аутора Горана Гајића из 1988. године о групи „Laibach“ организује се од данас (петак, 24. новембар), у Галерији „Нова“ Народног музеја. Повод је предстојећи концерт овог култног метал-бенда из Словеније у „Мokrin House“-у.

Филм се емитује током целог дана, до 20 сати (у недељу до 14 сати), закључно са уторком, 28. новембром.

У организацији „Mokrin House-a“, а у оквиру програма под називом „Rurban Days“, у понедељак, 27. новембра, у 17 сати, у свечаној сали Музеја биће организовано књижевно вече на ком ће учествовати списатељице Румена Бужаровска и Саша Савановић, писац и сценариста Стефан Бошковић и редитељ и писац Срђан Драгојевић. Разговор ће водити глумац Горан Богдан.

Своју овогодишњу европску турнеју „Love is Still Alive” „Laibach” у Србији завршава у „Мokrin House“-у где ће, у среду, 29. новембра, од 20 сати, наступати под ведрим небом.

Више информација о догађају и картама доступно је на линку.

„Сова патрола“ закључила – у зимовалиште на Тргу стигло 230 малих ушара

Igor Crnogorac November 24, 2023

Најважнији део „Совембра“, целомесечне манифестације којом се жели добродошлица совама у наш град, њихово највеће зимовалиште на свету, одвијао се данас, када су, у преподневним сатима, основци из Кикинде и Зрењанина формирали „Сова патролу“ и бројали ове птице у крошњама на Тргу. Припадници патроле најбоље познају сове јер су, истовремено, и учесници квиза који се, такође, одржава данас.

– Иначе у школи, у настави, једва споменемо сове, али ми смо се припремали за квиз и много тога смо научили. Најзанимљивије су ми гвалице, то су избљувци сова у којем се налазе кости и перје, све што сова не може да свари из оброка – каже Филип Тунић, ученик шестог разреда Основне школе „Свети Сава“.

Његовој другарици из разреда, Наташи Ђурин, најинтересантније је како сове уравнотежују своју популацију.

– Сове су корисне јер балансирају број глодара. Такође, ако има више глодара, те године и сове имају више младунаца – објашњава Наташа.

Још један члан овог тима, Вукашин Булајић, има и своју омиљену сову.

– Сове су ми јако слатке због наранџастих очију и ушију, које и нису уши, него ушке, што је само украс, док су им уши са стране – каже Вукашин. – Мени се највише свиђа кукувија, најлепша је.

Више десетина ђака у бројању су предводили орнитолози из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, на челу са извршним директором Друштва, Миланом Ружићем, који је први наш град препознао као град сова.

– Одушевљен сам јер смо у најужем делу Трга пребројали 150 сова, остаје да завршимо бројање у околним двориштима. Вегетација је још увек велика, лишће још не опада и то нам доста отежава бројање – каже Ружић. – Процена је да, овог момента, у Кикинди има око 230 сова, то је више него ранијих година. Птице су ту, мирне су, навикле су на људе. Уз то, деца сваке године све више знају о њима, имају мотивацију и желе да сачувају природу. Кикинђани су савршени домаћини, нема места у свету које је битније од Кикинде за сове и то је глобално позната ствар.

Ружић додаје да су за децембар већ најављене две групе туриста из Велике Британије, као и да су туристичке туре за посету совама за наредну годину већ распродате. Сада морамо да водимо рачуна да не буде превише људи како се птице не би узнемиравале, додаје Ружић.

Данашњој акцији на тргу присуствовали су и градски челници.

– Само у Кикинди је новембар „совембар“ јер смо по совама познати у целом свету – подсетио је Младен Богдан. – Оне обитавају у нашем граду јер им прија атмосфера, а наш слоган и јесте да је Кикинда град добрих људи. Сви који желе да дођу у наш град су добродошли и свим организаторима ове туристичке манифестације пружамо подршку.

Богдан је додао да је жеља Града да млађе генерације учествују у оваквим манифестацијама на којима уче да чувају своју околину и како би ово знање и свест о томе преносили генерацијама које долазе.

Највише малих ушара – утина избројано је 2009. године. Тада их је било 743. На једном стаблу “скућило” се чак њих 145, тешких укупно 33 килограма.

Предавање о родитељству у Педагошкој школи

Igor Crnogorac November 24, 2023

Предавање на тему „Изазови родитељства“ организује Висока школа струковних студија за образовање васпитача у понедељак, 27. новембра, у амфитеатру Школе, од 18 сати. Предавач ће бити магистар Дијана Копуновић Торма, психолог и психотерапеут. Програм се организује у оквиру обележавања јубилеја Школе – 70 година постојања.

Фонд ПИО: Помоћ од 20.000 динара добиће сви грађани који су до 23. новембра поднели захтев за пензију

Igor Crnogorac November 24, 2023

Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО) објавио је јуче да ће 30. новембра почети исплата помоћи од по 20 хиљада динара свим пензионерима који су, закључно са 23. новембром, поднели захтев за остваривање права из пензијског и инвалидског осигурања, без обзира на датум када ће им бити донето решење.

Директор Фонда ПИО Реља Огњеновић истакао је да су, у протекле две године, укључујући и повећање пензија од 14,8 одсто које ће уследити у јануару, пензије у Србији повећане за 56 одсто.

(Извор: Танјуг)

Виртуелни сајам запошљавања – кликом до шансе за посао

Igor Crnogorac November 24, 2023

Национална служба за запошљавање (НСЗ) организује Виртуелни сајам запошљавања коришћењем иновативне интернет технологије која обезбеђује једноставан приступ и виртуелно окружење прилагођено корисницима. Сајам се одржава онлајн, у четвртак, 30. новембра, од 10 до 16 сати. Регистрација се обавља овде.

На Сајму могу да учествују сви незапослени, без обзира на то да ли се налазе на евиденцији НСЗ. Регистрација на веб платформи је једноставна, корисници добијају лични налог за будућа приступања платформи на којој је обезбеђена политика приватности.

Поред могућности да директно разговарају са послодавцима из бројних компанија које ће бити присутне на платформи (чет опција, кликом на штанд са називом компаније), тражиоци посла моћи ће да сазнају како се пише радна биографија и да се директно пријаве на понуђене послове.

Сајам се организује уз подршку Немачке развојне сарадње коју спроводи Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit – GIZ.

Предавање о Црњанском, борцу и меланхолику, у Народној библиотеци

Igor Crnogorac November 23, 2023

Поводом 130 година од рођења једног од најзначајнијих српских књижевника, Милоша Црњанског, у Народној библиотеци “Јован Поповић” своју монографску студију представила је др Горана Раичевић, професорка на новосадском Филозофском факултету. Плод њеног десетогодишњег истраживања је капитално дело „Агон и меланхолија – живот и дело Милоша Црњанског“, написано на 767 страна, за које је добила Награду „Лаза Костић” Новосадског сајма, Награду Задужбине Николаја Тимченка у Лесковцу и Награду „Никола Милошевић” Радио Београда 2 за најбољу књигу из области филозофије, естетике и теорије књижевности и уметности.

Изучавање Црњанског професорке Раичевић почело је са њеном докторском дисертацијом „Природа и значај есејистике Милоша Црњанског“. Каже да наслов студије садржи појмове који одређују његов карактер, али и личност.

– У њему је, у младости, било тог агона, борбености, жеље да се кроз уметност учини велика промена у свету, поготову у његовом народу који је увек волео, а са друге стране били су и ти периоди меланхолије који су наступали после фаза борбености, и те авангардистичке тежње да уметност иде испред света и да га води. Сам Црњански је говорио да је његов живот упропастио његову литературу, да је живео несрећно. Десило се да је, после Другог светског рата, провео четврт века у добровољном изгнанству у Лондону. Није веровао да ће се то њему догодити, да ће доспети до Лондона, а не да ће тамо провести трећину животног века. Из идеолошких разлога плашио се да се врати у послератну Југославију, али је тамо схватио, лежећи „хладан као на пепелу клада“, како је написао у „Ламенту над Београдом“, да песник не може да живи ван своје домовине и без својих читалаца – каже професорка Раичевић.

Иако после рата скоро десет година није могао ништа да напише, покушавао је да пише на енглеском, да пласира неке романе, да их прилагоди за енглеску публику, међутим то није ишло. Можда је узрок томе била репутација коју је имао у Енглеској у којој није био идеолошки подобан, мада то није имало никакве везе са његовим политичким опредељењем, објашњава ауторка.

– Био је веома необичан човек и није волео да се сврстава на неку страну и тако је, можда, на себе навлачио гнев и несимпатију других људи. Десило се да је у Лондону животарио са својом супругом и да се, од 1956 године, када су у Југославији поново објављени његови романи „Дневник о Чарнојевићу“ и „Сеобе“, он буди и да поново пише. Тада настају његова позна велика дела и романи: Друга књига сеоба“, „Код Хиперборејаца“, „Роман о Лондону“, „Ламент над Београдом“, бисери наше књижевности. То је један од ретких случајева позне инспирације. Кад поредимо, по обиму, колико је створио у старости са оним што је стварао као млад човек, ова касна дела увелико премашују младалачка – наводи проф. Раичевић и додаје да је, у ствари, хтела да покаже да не можемо да разумемо дела неког писца ако не знамо његов живот.

Црњански је скоро сва своја дела написао у аутобиографском „кључу“, ако изузмемо историјске романе, мада и у њима препознајемо „човека Црњанског“, каже ауторка.

– Када је у Паризу, 1921. године, видео тај весели, радосни Запад, био је скоро увређен јер су ти људи задовољни и певају по улицама, а његов тужни народ после Првог светског рата живи бедно, сиромашно, као и његови Руси, које је исто тако волео – био је велики панслависта – а тамо се догађала и револуција и велики грађански рат. То осећање препознајемо у Вуку Исаковичу који са својим јадним људима из Славонско-подунавског пука путује на Рајну да би се борио за туђе интересе ко зна зашто. Долази у Аустрију и види богатa села у којима се окрећу јагањци и прасићи и сви певају, и он је исто тако увређен када види разлику између туђег весеља и своје домаће туге. Увек сам говорила да је део инспирације Црњанског као песника, као писца, био у томе да усрећи свој народ, не да буде срећан само он сам, него да то буде читав његов народ – закључује професорка Раичевић.

Монографска студија „Агон и меланхолија – живот и дело Милоша Црњанског“ изашла је 2021. године у издању „Академске књиге“ из Новог Сада. Њено вечерашње представљање у склопу обележавања 130 година од рођења великог писца (26. октобар) у Народној библиотеци било је изузетно добро посећено.

Потписани уговори са компанијама за пројекат “студентске картице”

Igor Crnogorac November 23, 2023

У Министарству финансија потписани су уговори са компанијама које су се укључиле у пројекат “студентска картица”, што студентима државних и приватних универзитета, академија и високих школа у Србији од 1. децембра нуди бројне попусте и погодности приликом плаћања.

У овај пројекат су се до сада укључиле 24 компаније, а са представницима 19 компанија уговоре је потписала министарка просвете Славица Ђукић Дејановић, а присуствовао је и министар финансија Синиша Мали.

Мали је новинарима након потписивања уговора казао да је пријављивање студената за нове студентске картице, које осим бројних попуста могу да се користе и као платне картице, почело 13. новембра, и да се до сада пријавило више од 55 хиљада студената.

Потпредседник Владе је навео да ће студенти с овим картицама моћи да остварују 20 одсто попуста на возне карте “Србијавоза”, 10 одсто попуста на авио-карте “Ер Србије”, два одсто на путарине, да ће имати 15 одсто попуста у “Cineplexx“ биоскопима, а попусте ће остваривати и у хипермаркетима, супермаркетима, установама културе и другим услужним и угоститељским објектима, као и да банка “Поштанска штедионица”, која је партнер у овом пројекту, исплаћује по 500 динара студентима у тренутку када отварају рачуне..

Међу 19 компанија са којима су потписани уговори су: Етно село “Сунчана река” из Бање Ковиљаче, туристичка агенција “Hedonic Travel” из Београда, “Дунав осигурање”, “Ласта”, “Путеви Србије”, “Ер Србија”, “Телеком”, “Службени Гласник”, “Аман”, “Athletic gym”, “Монумент”, апотекарске установе “Др Маx” и “Benu”, “Сани оптик”, ауто- школа “Ливија”, “Меркатор С”, “Делфи”, Јахтинг клуб “Кеј” и “Србијaвоз”.

За учешће у програму “студентска картица” пријавили су се и Апотекарска установа „Јанковић“, „Панда УС“ из Београда, “Cineplexx Srb“, “Cineplexx Panonija“ и „Sport Vision“.

(извор: РТВ)