Локална самоуправа у Кикинди и ове године предузима мере за сузбијање амброзије – штетне коровске биљке која угрожава здравље људи и утиче на пољопривредну производњу. Већ скоро две деценије ове активности се спроводе током вегетацијске сезоне, на мапираним површинама утврђеним мониторингом, а уклањање се врши механичким путем – кошењем, наводи Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Града Кикинде.
– Према Уредби о мерама за сузбијање коровске биљке амброзије, у обавези да је уништавају су сви: власници и корисници пољопривредних површина, управљачи путевима и каналима, грађани на грађевинским парцелама и у својим баштама, као и на јавним површинама испред својих објеката – подсећа Наранчићева.
Мониторинг и механичко кошење ове године планирани су на приближно 20 хектара у граду и насељеним местима. Кампања ће започети средином јула, а завршиће се почетком августа.
– Свест код грађана се значајно променила. Пре 20 година готово да нисмо знали шта је амброзија. Тек смо се упознавали са њеним утицајем на здравље и принос усева. Она црпи влагу са пољопривредних површина и веома се лако шири, па је важно уништавати је – прво због здравља људи, затим и због заштите пољопривредног земљишта – истиче она.
Иако је, по Уредби, дозвољено и хемијско уништавање, у Кикинди се већ годинама примењује искључиво механички начин, као безбеднији.
– Циљ нам је да спречимо амброзију да се развије и баци полен – наглашава Наранчићева.
Амброзија је једногодишња биљка која најчешће ниче на запуштеном грађевинском и необрађеном пољопривредном земљишту, поред путева, канала и пруга. Једна биљка може да произведе од 500 до чак 3.000 семена, која остају клијава и до 40 година, а полен може да се шири и до 100 километара унаоколо. Сматра се да амброзија производи више од милијарду поленских зрна, а њен полен садржи чак 52 алергогена једињења. Цвета од средине јула до септембра, а изазива тегобе код око 10 одсто људи – узрочник је 75 одсто свих поленских алергија.
– Ово је пета локална самоуправа у којој се одржава „Караван родитељства“, програм који смо покренули с намером да се приближимо родитељима, чујемо њихове дилеме, недоумице и проблеме са којима се суочавају. Желимо да олакшамо родитељство и оснажимо породице. Породица је препозната као национални приоритет, а све популационе мере имају за циљ управо то – да изградимо породичну Србију – рекла је Биљана Ракић, помоћница министра за бригу о породици и демографију.
Према њеним речима, финансијска подршка државе породицама никада није била издашнија.
– Родитељски додатак је највећи у историји наше државе и на Балкану: 500.000 динара за прво дете, 600.000 за друго (у 24 једнаке рате), 2.180.000 за треће и 3.180.000 за четврто дете. Ту су и субвенције до 20.000 евра за куповину прве некретнине, као и нова улога Министарства у управљању Алиментационим фондом. Ми желимо да подржимо све породице у Србији, у директној комуникацији, лицем у лице – истакла је Ракић и посебно похвалила Кикинду као једну од најактивнијих локалних самоуправа у области популационе политике.
Скупу је присуствовао и градоначелник Младен Богдан са сарадницима, који је подсетио на бројне мере подршке породицама које Град спроводи.
– Желимо да свака породица у Кикинди има услове за најлепше одрастање. Чланови смо Клуба 3+, издвајамо средства за прворођено и другорођено дете, субвенционишемо ужину за четврто дете, као и превоз за ученике и студенте. Пружамо подршку незапосленим родитељима, а значајна су и издвајања за беби пакете и „кутију жеља“, по чему смо препознатљиви. Уз подршку Покрајине и Републике, град Кикинда остаје посвећен заштити породице – поручио је Богдан.
Манифестација је започела ведро и разиграно – трком беба „Пузијадом“. Учесници су били бројни, а свако дете добило је медаљу и поклон. Један од најбржих био је једанаестомесечни Арсеније Јовановић, кога су бодрили мама Ања и старији брат Јакша.
– Ово је веома леп и едукативан догађај. Деца се упознају, деле играчке, уче важне вештине од најранијег узраста – поделила је утиске мама Ања.
Након тога, одржана је и трибина за родитеље под називом „Савремено родитељство – изазови и решења“, на којој су говориле др Александра Крстић, педијатар, и Наташа Жунић, виша патронажна сестра.
Пече се посебан петровдански колач са јабукама, познат као „петровача“, а у његовој припреми обавезно учествују и деца. Понегде се пале традиционалне лиле – бакље направљене од коре брезе или трешње – као призив здравља за људе и стоку.
– Наше удружење постоји скоро пет деценија, а обележавање славе је важан део наше традиције. Зато смо желеле да вечерас са нама буду жене које деле исте вредности и љубав према очувању обичаја – рекла је Боја Ољача, председница Удружења.
Удружење жена из Нових Козараца препознатљиво је по активностима у заједници: у својим просторијама негују старе занате, израђују ручне радове и ткају на разбоју, редовно учествују на базарима и хуманитарним акцијама.
Већ 14 година организују јединствену манифестацију – „Питијаду“, такмичење у припреми пита од кромпира по старим рецептима. Удружење броји око 30 чланица и негује плодну сарадњу са сличним удружењима широм региона.
После прегледа, крв је дало њих 72, од тога 12 жена и осморо оних који су драгоцену течност даривали први пут.
Следећа акција заказана је за понедељак, 21. јул.
