Puna gledališta tokom svih večeri 24. Festivala narodnih orkestara najbolje govore o tome koliko ADZNM „Gusle“, kao organizatori, dobro poznaje želje i potrebe kikindske publike. Ovogodišnji Festival je okupio brojne izvođače iz zemlje i inostranstva – Rumunije, Bugarske, Turske, Severne Makedonije – koji su svojim kvalitetnim programima ulepšali četiri letnje večeri pod otvorenim nebom u dvorištu Kurije.
Festival će večeras biti svečano zatvoren koncertom prijatelja FENOK-a, vrhunskog tenora Aleksandra Saše Petrovića, prvaka Opere Srpskog narodnog pozorišta.
– Ovo mi je treći put da nastupam na Festivalu, ali sam ovoga puta sebi ispunio želju i ostao sve vreme trajanja manifestacije. Uživao sam u svakom programu – kaže Petrović.
On otkriva da sa direktorom Festivala, Zoranom Petrovićem, deli dugogodišnje prijateljstvo i međusobni umetnički respekt, te se uvek rado odaziva njegovim pozivima.
– Večerašnji koncert nosi naziv „Muzički stendap – Saša i prijatelji“. Publiku očekuje muzičko putovanje kroz razne žanrove, u kome ćemo izvesti najpoznatije kompozicije – one koje svi znaju i vole. Svako će se, verujem, prepoznati bar u jednoj pesmi. Biće tu i prikladnog, pitkog humora, na temu muško-ženskih odnosa, muzike, ljubavi – svega što život čini lepšim – najavljuje Petrović.
Kako kaže, na sceni će mu se pridružiti instrumentalisti, njegovi prijatelji, ali će jedini vokal biti upravo on.
– Ovaj festival je više od kulturne manifestacije – on je tradicija. „Gusle“ i FENOK su centar folklora, etnomuzikologije i etnokoreologije. Ovde se uči, pevači se upoznaju, mladi saznaju mnogo o našem nacionalnom identitetu. To je nešto što moramo ozbiljno shvatiti jer ima težinu. Ovo nije samo turistički događaj, već kulturološki značajan festival – poručio je Petrović.
Njegov nastup će, nema sumnje, ispuniti dvorište Kurije do poslednjeg mesta, a potom će se spustiti zavesa na 24. izdanje Festivala koji slavi muziku, tradiciju, virtuoznost, prošlost, ali i mladost i budućnost našeg podneblja.
Koncert je zakazan za 20.15 i ulazak je besplatan.
Okupio je 25 studenta etnokoreologije i etnomuzikologije iz Banja Luke, Beograda, Novog Sada, Štipa iz Makedonije i učenike srednjih muzičkih škola iz Kraljeva, Subotice i Sombora. Među njima su i Vanja Vujičić, studentkinja i članica iz Folklornog ansambla „Vila“ i Nađa Burmas, studentkinja Fakulteta muzičkih umetnosti u Beogradu.
Nađa je iz Vrnjačke Banje, prva je godina fakulteta na odseku etnomuzikologija i etnokoreologija.
Mentorka kampa je dr Dragica Panić iz Banja Luke, a komentori su dr Kristina Planjanin Simić i Katarina Nikolić.
Za učesnike su organizovana predavanja eminentnih stručnjaka iz zemlje i regiona i muzičke, igračke i pevačke radionice. U okviru istraživanja posetili su mađarsko mesto Batanja, rumunska Arad i Čenej i srpsko Kumane gde su videli kako izgleda rad na terenu.
Predavanje pod nazivom „Dušan Vasiljev: biografija i porodično stablo“ rezultat je šestomesečnog istraživanja, a kompletan rad biće objavljen krajem godine u časopisu „Attendite“. Autor ističe da je reč o prvom naučnom istraživanju o Dušanu Vasiljevu koje potpisuje istoričar.
Vasiljevljeva biografija do sada je bila i nepotpuna i netačna – što je dovelo i do pogrešnog tumačenja njegovog stvaralaštva.
Na pitanje kako je, kroz istraživanje, doživeo Vasiljeva kao čoveka, odgovara:
Na kraju, Beleslić izražava nadu da će njegovo istraživanje biti podsticaj književnim kritičarima da Vasiljevljevo stvaralaštvo sagledaju u novom svetlu: „Želeo bih da ovaj rad podstakne ljude da ponovo pročitaju njegove pesme u kontekstu u kom su nastale. Tek tada ćemo razumeti ko je bio Dušan Vasiljev.“
– Kikinda je odabrana jer smo procenili da su najveće aktivnosti pošumljavanja koje preduzima lokalna samouprava upravo ovde. Zemljište kao resurs je izloženo brojnim procesima degradacije – u Kikindi uglavnom vetrovima, eroziji – i nedostatku organske materije. Kada to utvrdimo, tražimo one koji bi bili spremni da pošumljavaju svoje parcele. Drveće povećava organsku materiju u zemljištu, smanjuje uticaj vetra, poboljšava biodiverzitet. Sada se otvara prostor za veliki državni projekat koji će se baviti podizanjem novih šuma, poljozaštitnih pojaseva, ali i unapređenjem postojećih – i u javnom i u privatnom sektoru – rekao je prof. dr Orlović.
On je dodao da je cilj ovih aktivnosti stvaranje održivog, vitalnog šumarstva koje će efikasnije vezivati ugljenik, proizvoditi drvnu masu i doprinositi očuvanju životne sredine.
Inženjer šumarstva u JP „Kikinda“ Miodrag Radovanović naglasio je da je u toku prikupljanje informacija o raspoloživim površinama na teritoriji Kikinde koje bi mogle biti obuhvaćene ovim programom.
On je dodao da je cilj da što više lokalnih aktera prepozna mogućnost i interes za učešće u pošumljavanju. Osim što će se podizati nove šume, biće unapređene i postojeće. Projekat, istakao je, predviđa i ekonomske i ekološke benefite, kako za državu, tako i za privatne vlasnike.
